Devedesetih su nam glavna zabava bili „Buka je u modi“, Indeksovci i smešne animacije karikiranih političara. S obzirom na činjenicu da ovo doba sve više leči na prošlu deceniju, na Internetu se sve češće pojavljuju animirani video klipovi sa, pogađate kojim glavnim likovima:
Predsednik srpske vlade Mirko Cvetković i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak dogovorili su se da sve sugestije ligaša u vezi sa zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine postanu sastavni deo nacrta zakona, koji je stepenica više do potvrđivanja Statuta Vojvodine u Skupštini.
To znači da će Novi Sad ipak dobiti status glavnog grada Vojvodine, da će biti osnovana Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, a sva javna preduzeća na teritoriji pokrajine preći će u „vlasništvo Vojvodine“. Cvetković se nada da će Vlada Srbije sutra usvojiti nacrt zakona i potom ga uputiti u skupštinsku proceduru.
Ovaj zakon bi obezbedio takav nivo nadležnosti, da neće biti moguće da se nekim drugim zakonom taj nivo nadležnosti smanji. Time su stečeni uslovi da i poslanici LSV-a glasaju u Skupštini, iako je juče najavljeno da će većinu obezbediti LDP, a ne ligaši. Još uvek je sporno da li će SPS glasati za zakon, ali sada je to irelevantno, jer većina već postoji.
Još uoči posete Medvedeva gradonačelnik Jagodine se istakao darežljivim izjavama, kako će Moskvi, koja ima stanovnika duplo više nego naša cela zemlja, pokloniti parče opštinskog zemljišta. Ne znamo čime ga je ruski predsednik toliko šarmirao, ali tv Palma plus je potvrdila da će Jagodina ruskoj prestonici pokloniti dva, a Privrednoj komori Moskve 1,5 hektara zemlje uz Koridor 10 sa kompletnom infrastrukturom.
Dragan Marković Palma u zvaničnoj poseti Moskvi predvodi osamdesetočlanu privredno-političku delegaciju Srbije koja je završnog dana razgovarala sa predstavnicima Privredne komore Moskve. E kapija prenosi njegove reči da „smo mi do sada bili braća, a vreme je da postanemo privredni partneri i da počnemo da radimo u korist obe strane“. Ko će od koga imati više koristi, možemo da pretpostavimo.
align=“justify“>Zahvaljujući na dragocenoj jagodinskoj zemlji, predsednik Privredne komore Moskve Leonid Govorov najavio je skori dolazak u Srbiju i, kao mantru, ponovio želju da povoljnu političku klimu između dve zemlje iskoristimo što bolje, na obostranu korist.
align=“justify“>
align=“justify“>Kao krunisanje ove divne ljubavne veze, uskoro ćemo videti figuru Vladimira Putina u jagodinskom muzeju voštanih figura.
align=“justify“>
Beograd, 05 Novembar 2009 – Tržište IT usluga u Srbiji je iskusilo još jednu godinu stabilnog rasta u 2008 godini. Prema nedavnom istraživanju kompanije IDC, srpsko tržište IT usluga iznosi $149,03 miliona u 2008, što predstavlja 28,7% rasta iz godine u godinu izraženo u US dolarima. Mereno u lokalnoj valuti, tržište je raslo 21,0% na godišnjem nivou. Nakon pada u 2009 i stagnacije u 2010 godini, sa skokom državne ekonomije očekuje se i rast tržišta IT usluga u Srbiji.
„Predsednički izbori održani u januaru i februaru 2008 imali su negativan uticaj na strane direktne investicije (SDI) kao i na potrošnju u IT uslugama u prvoj polovini godine“, kaže Atila Madai, IDC Country Manager za Srbiju. „Međutim, druga polovina godine, odlikuje se pozitivnim razvojem situacije u zemlji, koja podstiče dalji priliv SDI što je rezultiralo povećanom potražnjom za IT uslugama.“
U 2008, telekomunikacije su činile najveći deo vertikalnog tržišta Srbije, sa $45,85 miliona potrošnje u IT uslugama što je činilo 30,8% učešća na tržištu. Kombinovano tržište finansija (bankarstvo, osiguranje i druge finansijske usluge) bilo je drugo po potrošnji IT usluga sa 20,9% učešća i potrošenih $31,20 miliona. Proizvodni entiteti potrošili su na IT usluge u iznosu od $19,52 miliona u 2008 i na taj način se rangirali treći sa 13,1% učešća. Četvrti po veličini utrošenih sredstava u IT uslugama je bio javni sektor, sa 10,2% ($15,18 miliona dolara) od ukupne potrošnje IT usluga u zemlji u 2008.
Na strani ponude Saga je bila vodeći provajder IT usluga u Srbiji prošle godine, zatim slede Telefonija, Siemens SIS, Spinnaker New Technologies i S&T. Kombinovani udeo prvih pet ponuđača na tržištu činili su skoro polovinu ukupnog tržišta IT usluga u 2008.
Kategorija hardverske podrške i instalacije činila je najveće učešće (24,3%) od prihoda IT usluga u 2008, zatim sledi sistem integracija (23,5%) i softverska podrška i instalacija (19,5%). Kategorija kombinovanog razvoja prilagođenih aplikacija čini 15,7% tržišta IT usuga Srbije u 2008 godini.
IDC predviđa da će potrošnja na IT usluge u Srbiji prestati da raste u 2009, stagnirati u 2010 i da će se oporaviti tokom preostale tri godine prognoziranog perioda. Ovaj napredak će biti u skladu sa očekivanim oporavkom i rastom ekonomije od 2011 godine nadalje. U periodu petogodišnje prognoze, tržište će rasti po prosečnoj godišnjoj stopi od 8,4%, da bi dostiglo $224 miliona u 2013.
„Nakon dve godine zdravog napretka, srpsko tržište IT usluga ulazi u period stagnacije, u 2009-2010, izazvano uticajem finansijske krize“, kaže Madai. „Kompanije koje pružaju IT usluge treba da budu proaktivne u preporučivanju konkretnih akcija za svoje klijente kako bi im pomogle da prevaziđu aktuelnu krizu, transformišući IT tohnologije iz uloge služenja poslovanju u transformisanje poslovanja“.
IDC-ev izveštaj Serbia IT Services 2009–2013 Forecast and 2008 Vendor Shares (IDC #ES42R9) predstavlja Srpsko tržište IT usluga u 2008 i prognozu potrošnje na IT usluge do 2013 godine. Studija pruža informacije o veličini tržišta, udelu ponuđača na tržištu, kao i informacije o prihodima po kategorijama IT usluga i vertikalama tržišta, takođe obuhvata profile prvih pet ponuđača IT usluga, uključujući i njihov portfolio IT usluga, njihovo prisustvo u pojedinim vertikalnim tržištima i njihove najveće ugovore u 2008 godini.
Prošlog meseca u Novom Sadu održana je izložba fotografija “Multietničke dimenzije – Južna Mađarska 1916 – 1920. godine”. S obzirom na tehologiju tog doba, fotografije koje je načinio entuzijastični seoski učitelj odlično su prikazale multietničnost i koegzistenciju različitosti na ovim prostorima. Ono čime je Vojvodina mogla da se podiči u prošlom veku, danas predstavlja škakljivo političko pitanje. Ovih dana, i dalje se vodi rasprava o vojvođanskom statutu.
Predlog statuta Vojvodine je pre desetak dana proslavio prvi rođendan, a još uvek se nije našao u rukama naših poslanika. Premijer Cvetković tvrdi da Vlada nije prekoračila ustavne rokove kada je reč o utvrđivanju Zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini, i pokušavajući da našu političku močvaru predstavi kao bistro jezero – stanište retkih vrsta višećelijskih oblika života, mudro nam pojašnjava da se formulisanju ovog zakonskog predloga ozbiljno i odgovorno pristupa, jer to građani od vlasti očekuju. Ovo je epohalno otkriće, građani Srbije očekuju odgovornu vlast!
Iako izgleda da je manje važan ministrima, Statut se skoro svaki dan pominje u medijima – neki ga smatraju “semenom razdora” a neki “semenom razvoja” ove pokrajine. Iako i laici sada znaju da više ni Ustav ni zakoni nisu garancija da će Srbija očuvati teritorijalni integritet, već su, ako deo zemlje pokaže jaku političku volju za otcepljenjem, faktički mrtvo slovo na papiru, analizom statuta možete uočiti širinu ovog dokumenta i paušalno prognozirati koji će se članovi naći na udaru amandmana i poslužiti za opstrukciju donošenja istog, u slučaju da se ne pojavi veća prepreka (poput one kada sveštena lica telefoniraju produhovljenom nam predsedniku).
Elem, stav vlasti je da u roku od 24 sata pošto Vlada usvoji tekst zakona, treba uraditi pravno-tehničku redakturu predloga statuta. Samo dan pre ove izjave, zamenik predsednika LSV, Bojan Kostreš, rekao je da bi pravno-tehnička redakcija teksta statuta mogla da uništi suštinu pomenutog dokumenta i smanji nadležnosti pokrajine, te ponovio da njegova partija neće prihvatiti vraćanje statuta u Skupštinu Vojvodine.
Evropski Čavez, kako su ga u jednoj njegovoj patriotskoj epizodi zapadni mediji nazivali, Vojislav Koštunica je sa svojom ekspertskom grupom pre četiri godine predlagao mnogo šira ovlašćenja za autonomiju Vojvodine, poput onog da pokrajina može donositi zakone, što nije slučaj čak ni u ovom “separatističkom” statutu, koji kaže da pokrajina može donositi odluke. Međutim, kako je otcepljenje Srca Srbije ostavilo dubok trag u srcu tadašnjeg premijera, on je promenio mišljenje (iako je prethodno bilo eskpertsko), pa sada smatra da je termin “Vlada Vojvodine”, umesto “Izvršno veće” prvi korak ka otcepljenju. No, ako zanemarimo političare i političarčiće, suština problema ogleda se u činjenici da Vojvodina već duže vreme bije bitku za decentralizaciju ove zemlje, koja uzima od svih, a najviše daje Beogradu.
Stav koji će verovatno usporiti proces donošenja statuta, je rešenje da o teritoriji Vojvodine odlučuju njeni građani referendumom, koji se kosi sa Ustavom, po kome je ova nadležnost propisana republičkim zakonima (“Narodna skupština odlučuje o promeni Ustava, granica države i raspisivanju republičkog referenduma”). Takođe, problem može biti član 28. koji kaže da postoji mogućnost da se odnosi republičkih i pokrajinskih organa unaprede osnivanjem Stalne mešovite komisije, ali neki mediji već prenose da je ovo u suprotnosti sa Ustavom jer akt pokrajine “ne može da obavezuje republiku, već samo obrnuto”. U ovom članu pak piše da to nije obavezujuća odluka, već da AP Vojvodina “MOŽE predložiti osnivanje Stalne mešovite komisije sastavljene od predstavnika organa Republike Srbije i organa AP Vojvodine.” Pitanje službenog jezika je dodatni potencijalni problem s obzirom da se u članu 7. kao opšta vrednost pominju višejezičnost, multikulturalizam i multikonfesionalizam, a da član 65. pominje objavljivanje prva dva člana statuta na svim jezicima koji su u službenoj upotrebi, dok bi po Ustavu to trebalo da bude srpski. Međutim, sam statut nudi rešenje u slučaju neusaglašenosti ovih prevoda, u kome je merodavan jezik ipak srpski. Zato se nameće jedno logično pitanje – čemu strah od ovih opštih vrednosti. Zašto se bojimo participacije manjina više nego ekonomske propasti i desničara koji mlate po ulicama Srbije? I da li se mi bojimo multikurturalizma ili je to još jedan spin vlasti koja se boji da ne počnemo da se bavimo njenim radom?
EU je zajednica koja neguje različitost kultura i lokalnih politika, uglavnom uspevajući da uskladi njihove interese bez nametanja centralizovanih vrednosnih obrazaca. Mi želimo u EU, a plaši nas ista situacija u Vojvodini. Vojvođane pak ne plaši, mnoštvo različitih se tamo skupilo i došlo do konsenzusa šta im je interes. Ako je suština demokratije u participaciji, a ne vladavini većine, onda znamo šta nam je zadatak. Na izložbi fotografija pomenutoj na početku teksta, postavljena je muzička naprava sa razgranatim kupastim kvazi cvetovima. Čuo se veoma nedefinisan zvuk, ali posle nekoliko minuta već smo se navikli na njega toliko da bi nam tišina bila čudna. A onda smo shvatili – kako se primičete nekom od cvetova zvuk postaje čistiji, a kada potpuno naslonite uvo na njega on je jasan – svaki cvet emituje izvornu muziku određenih etničkih grupa u Vojvodini. Zajedno, daju posebnu melodiju, koja ne bi bila moguća da su nekima od cvetova isključeni zvučnici.
Marija Dukić
(O androginima, dvopolcima, hermafroditima, travestitima, transseksualcima, transdženderima i eliti što pada pred njima)
U prvom delu ovog teksta Silvio B. je samo inspirator (lascivne) atmosfere u kojoj njegova zemlja živi zamajana seksom i skandalima, tako da valjda ni ne primeti da ju je i Slovenija pretekla po dohotku (per capita) i da „nosi fenjer“ u Evropskoj uniji. Voljeni vođa se pobrinuo da nacija ima redovno i hleba i igara, a ako se ta dijeta dobro dozira, može dugo da potraje. Kada je sudbina Silvia B. već počela da postaje zamorna, izbio je novi skandal, pritom nema skandala u Italiji, a da nije povezan sa Silviom B. Doskorašnjeg predsednika regije Lacio, Pjera Maraca, uhvatili su karabinjeri, kako bi se to burdeljskim rečnikom prefinjeno reklo, „inflagranti“ sa jednom osobom tansseksualne naravi. Lepo su sve snimili i ponudili predsedniku regije da za dobre pare dobije snimak kao jedini korisnik, inače ode dokumentacija na tržište, pa ko plati više. Od mafije do policije samo korak nas deli.
Predsednik Maraco, bivši osrednji TV voditelj i uzdanica levice, napisao je karabinjerima odmah tri čeka na ukupno 20.000 evra, i obećao da će dati i ostalo, do 90.000, ali kad bude imao. Uzgred su mu uzeli i 2.000 koje je imao u novčaniku, jer je svojoj partnerki/partneru unapred platio 5.000 evra! Bilo je to još 3. jula. Osam dana kasnije Silviovom listu Libero neki narkoman, preko svog advokata, nudi snimak za 500.000 evra. Nastaje zatišje bez odgovora da bi agencija Foto Masi 5. oktobra ponudila snimak opet Silviovom ilustrovanom nedeljniku Chi, po ceni od 200.000 evra. Ovoga puta snimak i ponuda stižu u ruke Silvia B. a on, kako kaže, nije voljan da kupuje tako nešto, ali želi da informiše kolegu po seksi nevoljama i savetuje mu da plati ucenu ili da preda slučaj policiji. Ukoliko želi da plati ucenu, dostaviće mu broj telefona za kontakte. Ali, četrnaest dana kasnije skandal izbija, i to baš preko Silviovih novina, a preuzimaju ga odmah i sva druga glasila. Nesrećni predsednik Lacija, Maraco, nije znao za onu iz bećarca: „Veruj keru / ne veruj švaleru“.
To je hronologija, a problem je u neodoljivosti transesksualki, ili kako se to već zove. Od antike naovamo čak je i mitologija puna tih osoba. Egipat: bog/boginja Bes, Indija: boginje Dajus i Parusa, Grčka: Dionis, Atis, Adon. Interesantna je ličnost Tiresije u grčkoj mitologiji. Ta je osoba u mladosti samo sedam godina bila žensko, da bi se kasnije vratila muškom polu, ali je žensko razdoblje provela u nežnim odnosima sa Edipom. Model je pozajmljen iz prirode u kojoj postoje, posebno među morskim bićima, vrste koje (orada, kernja, neki rakovi) se rađaju kao ženska bića da bi u određenoj starosti postala muško, istina bez daljih mutacija. Platon je u Simpozijumu pisao: „Postoji i treći rod, koji ima karakteristike oba prva roda. To su hermafroditi“. Ime hermafrodit kovanica je od Hermesa i Afrodite, dakle božanskih svojstava oba pola. Likovna umetnost je od statua Dionisa do slika poput Šagalovovog dvopolnog Omaža Apolineru ili Dekirikovog Odmora hermafrodita, veoma naklonjena temi. Ko je gledao Almodovarov film Sve o mojoj majci mogao je čuti dilemu: „Šta da radim? Moji klijenti me žele kao ženu sa kitom među nogama“.
Živimo u vremenu opsednutom pojmom „trans“ – prelaznošću, od trassibirske železnice, preko tansistora do transplatacije. Red je dati objašnjenje šta taj pojam znači u vezi sa seksom. Lekar David Koldvel je 1949. godine uveo termin tanseksualnost. Četiri godine kasnije hirurg Žorž Buro je van domašaja francuskih propisa u Kazablanki izveo prvu operaciju promene pola jedne osobe. Među prvim pacijenatima bila je čuvena Koksinel, francuska show gerl. Postoje tri „trans“ tipa. Travestiti (ili transvestiti) su osobe koje uživaju da nose odeći suprotnog pola, igraju se sopstvenim telom, rado menjaju sopstveni izgled – najčešće su to homoseksualne osobe. Tansseksuali su osobe koje iskreno žele da, opredeljujući se za jedan od dva pola čije karakteristike poseduju, postignu harmoniju sa sopstvenim telom. Oni su prenaglašen dokaz da je Frojd imao dovoljno razloga za svoju teoriju kako svako od nas nosi u sebi elemente muškog i ženskog pola. Transdženderi, „najsubverzivnija“ kategorija, njeni pripadnici odbijaju promenu, žele da očuvaju svoju dualnost, bez namere da se opredeljuju samo za jedno. Žele da istovremeno budu i žene i muškarci. Najčuveniji slučaj je Vladimir Luksurija, poslanik/poslanica ekstremne levice u italijanskom parlamentu, koja je u svojstvu poslanice postala lakmus demokratskih promena u Rusiji. Odlazeći u tu zemlju kao član italijanske državne delegacije na aerodromu u Moskvi pokazala je svoj pasoš sa slikom naočitog muškarca. Videvši pred sobom prilično zavodljivu damu, ruski su se policajci unezverili. Sledio je čas očigledne nastave zapadnog liberalizma, na šta su policajci pustili Luksuriju samo da ne slušaju dalje o pravima svakoga da bude ravnopravan bez obzira na spoljni izgled. Pank pevačica i bloger Helena Velena (Otrovna Jelena) propagira: „Transdženderi odbijaju binarnu seksualnu logiku te predstavljaju sintezu svih mogućnosti“.
Najveći rasadnik transseksualki su brazilske favele. One važe i za najneodoljivije i najbolje plaćene. Nije mali broj muškaraca koji su, kao i pomenuti predsednik regije Lacio, zbog žudnje za njima uništili i karijeru i porodicu. Izvesne zemlje kao Britanija, Holandija i Belgija razmatraju mogućnosti zakonskog regulisanja položaja ovih osoba. To je, dakako, teško premostiva razlika sa nama gde svakoga ko je drugačiji (homoseksualac ili makar stranac) čeka močuga, pa čak i smrt, samo zato što nije isti sa ostalima. Teško odolevam zaključku, koji bih lakše podneo da pripadam kreacionistima, što veruju da postoji neka viša sila koja brine nad ravnotežom živog sveta. Naime, enorman razmah alternativnih seksualnih odnosa, koji nisu u funkciju razmnožavanja, na neki način deluje kao regulativ prenastanjenosti planete, a pritom ne oduzima ljudima najdražu zabavu. Seks je jedan, samo su interpretacije različite. Svako bi trebalo u interpretacijama da bude slobodan „dok time ne ugrožava nekog drugoga“ – kako je još Aristotel definisao pravo na slobodu pre dva i po milenijuma, a Roza Liksemburg ponovila pre manje od jednog veka.
Koliko da se evidentira: Junak našeg reality serijala Silvio B. doživeo je 21. oktobra satisfakciju kada je evropski parlament u Briselu (većinom od 25 glasova) odbacio predlog evropske levice da se skrene pažnja na ugrožavanje slobode štampe u Italiji. Istini za volju odbačena je i rezolucija desnice u suprotnom smeru, no za Silvia B. važno je da pored domaće scene postaje i miljenik i na bini Evrope. Tema ovde nije sloboda štampe u Papilendu, pa se oko toga neću zadržavati, sem što bih rekao da je osokoljeni Silvio B. uleteo 27. oktobra telefonski u jednu od najgledanijih političkih emisija Balaro (5 miliona gledalaca) da bi rekao kako sluša „festival laži o sebi“, te kako su sudije „komunisti“ koji pokušavaju da ga unište. Naime toga dana je drugostepeno potvrđena presuda londonskom advokatu Milsu na 4,5 godine zato što je primivši 600.000 evra, lažno svedočio u prilog Silviu B. u jednom procesu. Na karaterizaciju sudija kao „crvene toge“ – odgovorili su mu oni, patetično kako to Italijani umeju: „Naše toge jesu crvene, ali od krvi naših kolega sudija koji su ubijeni, jer su branili zakonitost u ovoj zemlji“. Silviu B. nije prvi put da telefonom uskače u ovu emisiju i nije to jedina emisija koju dok teče, nazove i izjavi da hoće da kaže nešto i čik neka mu voditelj to ne omogući. Jedino se voditelj Mikele Santoro, kada je Silvio B. otegao, usudio da mu kaže da skrati i da se vrati na temu, pa kada to nije uspelo jednostavno ga je isključio iz programa. Bilo je to pre 6 godina, a dotični voditelj spada u one koje je Silvio B. oterao sa TV čim je ponovo osvojio vlast.
S druge strane ume on da bude i blagonaklon. Primer je voditelj emisije „Od vrata do vrata“ na TV RAI, Bruno Vespa. Pominjao sam ga u ranijim nastavcima kao italijanskog Duška Čukića, ljigavog ulizicu u čiju emisiju Silvio B. radije dolazi nego na svoje sopstvene kanale, jer može „na neutralnom terenu“ neprekidan da priča šta i koliko hoće. E, dotičnom Vespi ponuđen je novi trogodišnji ugovor zbog vrlo uspešnog rada (iako njegove emisije ne spadaju u najgledanije) uz rekordnu godišnju sumu od 1,6 miliona evra za fiksne obaveze, što mu omogućava da ukupno zaradi oko 2 miliona evra. Eto kako veliki preduzetnik plaća sebi odane – državnim parama. I još samo, kad smo oko medija, recimo i to da je policija blokirala Facebook „Ubijmo (politički) Berluskonija“ koji je dotle već preterao 30.000 upisanih. Finale je ipak u naslovnoj strani Newsweek-a na kojoj piše: „Silvio, it’s time to go!“ On, međutim, ne sluša poruke iz inostranstva, a njegov odani i već pominjani advokat Gedini je pustio u promet nacrt trećeg zakona o nedodrljivosti premijera – prva dva je odbacio Ustavni sud. Kako tvrdi Silvio B. je na advokate potrošio 200 miliona evra!
Doviđenja u sledećem nastavku, a da se ne dosađujete prilažem video Berluskonijeve ministarke za jednaka prava građana – Vrlo živa(hna) istina.
Milutin Mitrović
Ministarka finansija Diana Dragutinović ocenila je da su pregovori sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda uspešno završeni. Plate i penzije biće zamrznute i tokom čitave naredne godine, a dogovoren je i ukupan državni deficit u iznosu od 130 milijardi dinara, odnosno četiri odsto predviđenog BDP-a u 2010.-oj. Od toga, deficit državnog budžeta iznosiće 105 milijardi dinara.
Javna potrošnja u Srbiji u 2008. godini iznosila je 44,5 odsto BDP-a, a sledeće godine trebalo bi da bude 41,4 odsto bruto društvenog proizvoda. Predviđeni državni budžet trebalo bi da ima prihode od oko 655 milijardi dinara i rashode od 760 milijardi dinara.
Šef misije MMF-a Albert Jeger takođe smatra da je postignut dobar sporazum, ali napominje da je sad pred Vladom Srbije izazov da ga i pravilno primene. Prema njegovim rečima, prognozirani privredni pad u Srbiji ove godine iznosiće oko tri odsto, a ne četiri, kako je prvobitno predviđeno. Jeger predviđa da će tokom sledeće godine doći do blagog rasta privrednih aktivnosti u Srbiji.
Najbitnija stavka za postizanje sporazuma bila je državna strategija za smanjenje budžetskog deficita posle 2010. godine. Dragutinovićeva je zaključila da u Vladi postoji konsenzus da se obavi fiskalno prilagođavanje i smanjenje javnih troškova, a kao glavnog činioca tog programa navela je reformu penzionog sistema od 2011. godine.
Naredna poseta misije MMF-a zakazana je za februar 2010. godine.
Veličanstveni 5.892 metra visok vrh planine Kilimandžaro u Tanzaniji, ostaće u naredne dve decenije bez svojih glečera. Da na „krovu Afrike“ led nije večan pokazuju najnovija istraživanja američke Nacionalne akademije nauka.
Prema sakupljenim podacima velikog tima paleoklimatologa, ledeni pokrivač sa najvišeg platoa Kilimandžara manji je za čak 85 odsto u odnosu na površinu zabeleženu tokom 1912. godine. Ovo otopljavanje je posledica globalnih klimatskih promena i znatno je ubrzano tokom poslednjih deset godina. Samo u periodu od 2000. godine tri preostala ledena polja smanjila su se za 26 odsto. Autori studije napominuju da sudbinu snegova Kilimandžara trenutno širom sveta dele i ostali tropski glečeri.
Otapanje afričkog vrha moglo bi negativno da se odrazi na ekonomiju Tanzanije, jedne od najsiromašnijih zemalja na svetu. Njen godišnji prihod od turističkih poseta iznosi oko 50 miliona dolara.
Evropski sud za ljudska prava juče je doneo odluku da raspeća koja se nalaze na zidovima italijanskih škola krše prava drugih populacija, te naložio njihovo uklanjanje. Italijanska javnost je burno reagovala, a u tome je prednjačio Vatikan.
Sud je naložio Italiji da plati 7,390 dolara jednoj majci sa severa Italije koja se već godinama bori za uklanjanje raspeća iz državnih školskih ustanova, koja njenoj deci onemogućavaju sekularno religiozno obrazovanje. Italijanska vlada će se žaliti na ovu odluku, koju članovi Berluskonijevog kabineta nazivaju „sramotnom“, „uvredljivom“, „apsurdnom“ i „neprihvatljivom“.
Blic podseća da se dosadašnja praksa držanja raspeća u školama zasniva na fašističkim zakonima iz dvadesetih godina, koji i dalje važe.
Vlada Srbije bi trebalo na sutrašnjoj sednici da razmotri radnu verziju nacrta zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Ovaj predlog bi trebalo da prođe jer vladajućoj većini nedostaju samo tri poslanika koji bi ga podržali, a LDP je najavio da će ga to učiniti. Time se relativizuje uticaj LSV-a na konačni izgled Zakona o nadležnostima Vojvodine.
Sa LDP-om bi bila obezbeđena najmanje 133 glasa za ovaj dokument, što je više nego dovoljno da se izvrši uticaj vladajućih partija na Zakon o nadležnostima Vojvodine. Ovo je samo korak ka usvajanju Statuta Vojvodine, ali LSV ni za pomenuti zakon, ni za Statut, neće glasati ukoliko ne budu usvojeni njeni amandmani oko glavnog grada, Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i izvornih prihoda.
Osim budžeta i glavnog grada, domaće političare brine mogućnost referendumskog otcepljivanja Vojvodine, dok zagovornici predloženog Statuta smatraju da je ovo samo korak ka decentralizaciji, nikako separatizmu.
Za sada se zna da će protiv zakona glasati pet poslanika vladajuće koalicije iz LSV-a i opozicija.