Inovativnim, velikim projektima urbanog razvoja – izgradnjom nove železničke stanice i novih gradskih kvartova oko nje, kao i naselja Aspern na području nekadašnjeg aerodroma, Beč pretenduje da postane centar razvoja šireg regiona srednje i istočne Evrope, popularno nazvanog Centropa.
Kvalitetom života, kulturnim i ekonomskim mogućnostima Beč kao magnet privlači ljude iz gotovo svih krajeva sveta i posle dužeg vremena stagnacije, broj stanovnika u njemu raste, pa je tako u proteklih deset godina dobio sto hiljada novih žitelja. Umesto administrativnih zabrana, gradski oci radije su se pozabavili projektima urbanog razvoja, koji novim Bečlijama treba da daju perspektivu i obezbede visok kvalitet urbanog života, po kome su već poznati u svetu. Jedan od velikih projekata je izgradnja glavne železničke stanice, koju Beč, do sada, nije imao. Još u doba Austro-ugarske monarhije izgrađene su zapadna, istočna, južna, Praterova i druge krajnje stanice, što danas, u doba brzih vozova i nepostojanja granica u Evropi, postaje prepreka za ambiciozno postavljeni cilj čvorišta i okosnice železničkog saobraćaja centralne i istočne Evrope.
Stanični grad sa vozoramom
Kako nam je rekao Eduard Vinter, vođa projekta izgradnje železničke stanice, izgradnja nove prolazne stanice koštaće 2 milijarde evra. Od te sume, Austrijska železnica finansiraće izgradnju sa jednom milijardom, 500 miliona dolara daje grad Beč, i isto toliko privatni investitori koji će učestvovati u izgradnji takozvanog staničnog grada (Bahnhofcity). Sama železnička stanica projektovana kao prozračna i prostrana građevina bez barijera za invalide, sa 5 perona natkrivenih romboidnim krovovima, koji iz ptičije perspektive liče na savremene aerodinačine vozove. Stanica je, u stvari, osa oko koje niče čitava nova gradska četvrt. Planirano je da oko ove nove stanice, koja će se nalaziti nekoliko stotina metara od mesta gde je bila sada već srušena Južna železnička stanica, izgradi čitav stambeno-poslovni kompleks od 5 hiljada stanova u kojima će živeti 13 hiljada ljudi. Izgradiće se novo sedište Austrijskih železnica, 8 hektara sasvim novog parka, centar za zanatstvo i usluge, obrazovni kampus sa gimnazijama, školama i obdaništima i još mnogo toga…Objavljen je, i građanima podeljen tačan vremenski raspored po kome su ove godine počeli radovi, godine 2012. već će u upotrebi biti prvi segment stanice, a završetak svih radova biće 2015. godine. Pitanje o poštovanju rokova ovde može da postavi samo neobavešteni novinar iz nerazvijenih krajeva Centrope. Sve je precizno isplanirano, postignuta je puna politička saglasnost svih partija u gradskom parlamentu, a odštampana je i hrpa materijala koja se besplatno deli građanima i u kojoj je detaljno navedeno kada će koja faza biti završena, šta građani dobijaju izgradnjom nove železničke stanice i šta da rade sada kada je umesto Južne stanice, napravljena provizorna stanica… Uostalom, samo zbog građana koji hoće da posmatraju izgradnju stanice i gradskih kvartova oko nje, gradi se 40 metara visoki toranj od drveta, duhovito nazvan vozorama (Bahnorama), u kome će biti vidikovac na vrhu i prostorije za razne multimedijalne prezentacije. Ovde će svako moći da se uveri kako u kom trenutku napreduje gradnja, na primer, stanova koje su kupili u tom novom kvartu. Koga mrzi da se penje, može na sajtu tiražnih dnevnih novina „Viner cajtung“ da na svakih 15 minuta pogleda nove, „apdejtovane“ slike sa gradilišta. Toranj je privremenog karaktera i planirana je njegova „reciklaža“ kada se završi stanica.
Tri puta ekologija pomaže
Reciklaža nije slučajno spomenuta, jer se stanica gradi, kako je to u Beču postalo imperativ, na ekološki održiv način. To znači da je projekat pozitivno prošao tri veoma stroge kontrole uticaja na životnu sredinu koja su uključivala uticaj na živi svet, podzemne vode, buku i vibracije. Više od 80 odsto šuta od stare železničke stanice, prerađuje se reciklažom i koristi se za izgradnju nove, a biće izgrađeno i 4 hiljade prozora i 8 kilometara zidova za zaštitu od buke. Termalne vode koristiće se ne samo zimi za grejanje, već inovativnim tehnikama i leti za hlađenje. Za izgradnju koriste se energetski efikasni materijali, sve kako bi se uticaj na životnu sredinu i klimatske promene sveo na najmanji mogući nivo. Uostalom ovaj kvart pored istorijskog spomenika -,zamka Belvedere neće biti „štajga“ već mesto privlačno za život i rad.
Drugi veliki projekat urbanog razvoja, svrstan među 5 najvećih trenutno u Evropi, je izgradnja „Jezerskog grada – Beč“, odnosno izgradnja grada u gradu na severoistočnim obodima austrijske prestonice u pravcu „grada blizanca“ Bratislave, na lokaciji nekadašnjeg aerodroma Aspern. Ovo naselje, vozovima podjednako udaljeno od austrijske i slovačke prestonice, zamišljeno je da postane kamen međaš razvoja područja na razmeđi četiri države (Austrije, Mađarske, Češke i Slovačke) gde su granice i pasoši već postali deo legende.
I rad i zadovoljstvo
Po konceptu švedskih i austrijskih arhitekata stanovnici ovog naselja neće morati da se opredeljuju i da rangiraju životne prioritete. Dakle, naselje Aspern reklamira se kao životni prostor za ljude koji neće morati da se opredeljuju između karijere i porodica, rada i zadovoljstva, grada i sela ,već će moći da uživaju u prožimanju svih ovih vrednosti. Na prostoru od 240 hektara gradi se naselje za 20 hiljada stanovnika. Međutim, prioritet nisu ni zgrade ni putevi. Prvo što je napravljeno je jezero, zasađene su zelene površine i grade se stanice metroa. Polovina svih površina budućeg naselja zamišljena je kao prostor za odmor i rekreaciju, što je mnogo čak i za evropske standarde koji preporučuju da se u ove svrhe nameni 30 odsto površina. Samo naselje naslanja se na nacionalni park Donauauen (Beč je možda jedini grad na svetu koji u svom ataru ima i nacionalni park i vinograde) i predviđeno je da u njemu posluje niz uspešnih firmi iz oblasti istraživanja, razvoja i informacionih tehnologija i tako postane magnet za privlačenje stranih investicija. Samo jezero veličine 5 hektara biće u središtu naselja a zatim će se u zvezdastom obliku račvati splet ulica oivičenim novom kružnom ulicom, nastalom po uzoru na čuveni bečki Ringštrase. Ono što smo mi procenjujemo kao pozitivan uticaj Habzburške monarhije na razvoj vojvođanskih gradova – ulice pod pravim uglom, ovde će biti zamenjeno nepravilnom strukturom starih evropskih gradova. Pokazalo se, kako tvrdi Rajner Holcer iz Upravnog odbora preduzeća „Aspern development AG“ (firme kćerke grada Beča) da je ovakav raspored ulica najpribližniji potrebama ljudi.
Planira se izgradnja kojom će se izbeći i druge zamke zbog kojih su neka satelitska naselja postala velike spavaonice. Tako, na primer, neće biti šoping molova, već prodavnica, restorana i galerija na nivou ulice, što je primer preuzet iz uvek žive poznate Marijahilfer ulice. Garaže nisu planirane u svakoj zgradi već je planirana izgradnja nekoliko većih, tako da će stanari morati ipak malo da pešače a ne da direktno iz garaže uđu u stanove. Naravno, i ovde se poštuju svi ekološki principi u gradnji, posađen je i zeleni pojas koji spaja buduće naselje se nacionalnim parkom, planira se izgradnja pasivnih kuća koje štede energiju, kao i korišćenje termalnih voda i sunčane energije. Dakle, naselje za one koji poštuju ekološki način života ali pri tom nisu spremni da se odreknu ni savremenih tehničkih dostignuća. Takođe, i za one koji cene svoje vreme i imaju visoke obrazovne i kulturne potrebe, dakle za ljude koji zastupaju one vrednosti za koje se pretpostavlja da će biti dominantne u 21. veku.
Ostaje nam da se nadamo da će ovaj talas urbanog ali i privrednog pa i kulturnog razvoja zahvaljujući otvorenosti Evrope i našoj težnji da joj se priključimo zapljusnuti i naše balkanske obale. Gradske vlasti Beča već čitavu deceniju daju Beogradu i Srbiji punu podršku na ovom putu.
Dejan Zagorac
broj 66, maj 2010.
