Goran Šaravanja, glavni ekonomista UniCredit Grupe za region jugoistočne Evrope kaže da smo u poređenju sa prethodnim kvartalom poboljšali prognozu privrednog rasta sa -0,5% na 0,0%. Po njegovim rečima oporavak je primetan u relativno malom broju industrijskih grana, poput prozvodnje gvožđa i hemikalija, i u poljoprivredi. Istovremeno, pad vrednosti dinara smanjuje raspoloživi dohodak domaćinstava i obrtni kapital preduzeća koja imaju kredite sa valutnom klauzulom.
„Pad vrednosti dinara, uprkos tome što je Narodna banka Srbije kako bi ublažila taj trend, intervenisala sa više od 1,1 milijarde evra, govori o disbalansima u privredi“, naglasio je Šaravanja i dodao da obaveze prema inostranim kreditorima nisu zanemarljive, a deficit tekućeg računa platnog bilansa, u uslovima smanjenog priliva stranih direktnih investicija, još uvek veliki. Nakon što su zvaničnici Narodne banke Srbije polovinom juna citirani u domaćim medijima da pad vrednosti domaće valute na 110 dinara za 1 evro ne bi predstavljao rizik za inflaciju, sada postoji realan rizik da će dinar zaista relativno brzo dostići taj nivo.
Očekujeje se prosečna stopa inflacije od 6,3 odsto u 2011. godini, a po rečima Šaravanje: „Iako ne očekujemo da će ove godine Narodna banka Srbije dalje smanjivati referentnu kamatnu stopu, ne verujemo ni da će ona podizati kamatnu stopu radi odbrane dinara. Naš rezon je takav da, ako NBS i Vlada žele da smanje evroizaciju u privredi, neće podizati referentnu kamatnu stopu, jer bi to smanjilo tražnju za dinarskim kreditima“. Sem toga, pomenute devizne intervencije same po sebi deluju na povećanje dinarskih kamatnih stopa na međubankarskom tržištu, jer kad NBS prodaje evre ona kupuje dinare, odnosno povlači te dinare iz opticaja.
Subvencionisani gotovinski krediti u dinarima (čiji je iznos oko 100 miliona evra) i jednokratni podsticaj od 6,5 milijardi dinara za penzionere i one koji primaju plate iz budžeta sigurno će podstaći potrošnju. Očekujemo da će se to reflektovati i na uvoz. U poslednjem kvartalu ove godine, zbog baznog efekta, očekujemo smanjenje stope rasta izvoza i ne verujemo da će transferi iz inostranstva dostići obim od prošle godine. Zbog toga prognoziramo da će deficit tekućeg računa platnog bilansa biti 6,7 odsto BDP-a ove godine, odnosno nešto veći u poređenju sa prošlom godinom.
izraženim poremećajem ponašanja, ušetao u susedovu kuću, odveo nedužnu devojčicu u svoj dom, silovao je i zadavio? Oni koji je trebalo da ga prijave, policija ili pravosuđe? Meni se čini da su, uprkos Armagedonima i sličnim akcijama, ljudi izgubili poverenje u policiju i pravosuđe. A zašto bi im i verovali? U poslednje dve godine za lakši oblik silovanja 100 odsto siledžija je dobilo kaznu ispod zakonskog minimuma. Dakle, sudovi vam šalju poruku da opušteno možete silovati, jer jednostavno ne postoji verovatnoća da ćete dobiti ni propisanu, a kamoli veću kaznu. Da podsetim, govorimo o kazni od godinu dana zatvora, što me navodi na zaključak da pravo na dobrovoljni izbor seksualnog partnera ne vredi, što bi rekli stari – ni pišljlivog boba. Ako planirate da počinite teško silovanje, šanse su vam 50:50 posto da ćete dobiti kaznu ispod zakonskog minimuma. Dakle, svaki drugi teški siledžija leži manje od tri godine u zatvoru. Za ubistvo, 63 odsto osuđenih je takođe dobilo manju kaznu od zakonske. Znači, ljudski život vredi manje od pet godina zatvora. I onda se svi zgražavamo kad otkrijemo da se ubice i siledžije slobodno šetkaju Srbijom, ponavljajući svoje zločine za koje znaju da će biti lišeni slobode isto koliko i neki siromah koji je, da bi preživeo, ukrao kasetofon iz nečijih kola.
Nije ni čudo što se zakon tako primenjuje kad postoji tek osam godina, a znamo kojom brzinom se stvari u Srbiji menjaju. Da, nasilje u porodici je definisano kao krivično delo tek 2002. godine, kao i silovanje u braku. Međutim, žene se veoma retko odlučuju da prijave zlostavljača, a ako to i urade, najčešće povuku prijavu. Zakon omogućava žrtvama nasilja da pokrenu postupak protiv nasilnika, da imaju policijsku zaštitu, pravnu pomoć, kao i jednokratnu novčanu pomoć i smeštaj u sigurnim kućama, ali u praksi sigurne kuće su krcate, žrtve su finansijski zavisne od nasilnika, nasilnici ponekad imaju veze u policiji pa ona ne reaguje, a tu je i ustaljeni patrijarhalni obrazac ponašanja pa ženama koje pobegnu od agresivnih muževa ponekad ni porodica ne želi da pomoge. Zgrozila sam se kad sam pročitala da je jednoj žrtvi silovanja u braku svekrva poručila “Pa naravno da će da te prebije kada mu ne daš seks”. Da li biste okrivili tu ženu ako bi uzela bejzbolku i prebila i muža i svekrvu?