септембар 2010

Bankari vrlo retko obaveštavaju klijente da su smanjili kamate na gotovinske i potrošačke kredite, ali zato kada podižu cenu ovih zajmova uvek upute pismeno obaveštenje. Tako su neke banke spustile cenu svojih keš pozajmica, pojedine čak i prepolovile, ali su” zaboravile” da korisnike obaveste.

Pojedine banke, na svaka tri meseca proveravaju da li je plata klijenta ista, odnosno da li i dalje pokriva dozvoljeni minus, iako je ugovor o pozajmici, najčešće potpisan na godinu ili eventualno 24 meseca. Ukoliko je zarada opala, banka automatski obaveštava korisnika ovog prekoračenja po tekućem računu da mu je “minus “ smanjen. Ali u suprotnom, kada plata raste, banka ćuti. Odnosno, građanin mora sam da podnese zahtev za povećanje pozajmice i da pri tom, ponovo dostavi svu potrebnu dokumentaciju, kao da prvi put traži ovu uslugu.

„Mnogi građani ne znaju, jer ne čitaju ugovore, a većini ništa ne znači klauzula “promena kamate u skladu sa poslovnom politikom banke”, da banka treba i da im smanji kamatu“, kaže Goran Nikolić, ekonomista, i dodaje da „zbog toga, bankari vrlo često naplaćuju svojim neupućenim klijentima mnogo veće rate nego što bi trebalo. Uz to, u obavezi su da ih obaveste o promeni kamatne stope kako naviše, tako i kada ona pada. Nekada su spremnije da plate kaznu za ovakvo poslovanje, nego da ispune ugovorom predviđene stavke.“

Park Manjež će 10. oktobra biti mesto okupljanja učesnika Parade zbog toga što je sedamdesetih godina prošlog veka bio jedno od glavnih okupljališta gej-populacije u Beogradu. Odatle će njihova kolona proći centralnim gradskim ulicama. Parada će se okončati žurkom u Studentskom kulturnom centru.

Iako ove godine i vlast podržava seksualne manjine u pravu na okupljanje koje im je Ustavom zagarantovano, pominju se rizici od delovanja desničarskih grupa, ali pošto će ove godine policija raditi svoj posao, ti rizici su svedeni na minimum. Inače, u aktuelnoj godini obeležava se i 20 godina Gej-lezbijskog aktivizma u Srbiji, a datum Parade je veoma inspirativan – 10.10.’10.

Neki mediji pišu da će Dačić biti jedan od predvodnika kolone ali mi ne bismo išli tako daleko, velika je stvar što se za ovih godinu dana promenio stav javnosti i što je ocenjeno da podrška seksualnim manjinama više nije politički minus. Bar u večini slučajeva, jer je gore pomenuti Palma na pitanje novinara da li u stranci ima nekoga ko je gej, odgovorio: „Daleko bilo“.

Londonski dnevnik tvrdi da su vodeće svetske banke, kojima je, u sadašnjoj ekonomsko-finansijskoj krizi očajnički bila potrebna gotovina, posegnule za novcem mafije, pa je veći deo od 352 milijarde dolara profita, „zarađen“ trgovinom drogom, tokom vremena uključen u globalni ekonomski sistem. „Prljavi novac je na taj način opran“, tvrdi Gardijan.

Ova priča je objavljena još u decembru 2009. u Obzerverukada je šef agencije UN, koja se bori protiv trgovine drogom i organizovanog kriminala, priznao da je u globalnom finansijskom sistemu veliki upliv novca iz redova organizovanog kriminala.Ogroman deo globalne ekonomije, po nekim proračunima čak petina, otpada na organizovani kriminal – trgovnu oružjem, drogom i ljudima.

Sada nas je ovoj temi vratio britanski pisac Džon le Kare koji je Gardijanu tvrdio da nije pristalica teorija zavere, ali da, uprkos tome, smatra da se pomenuti podaci namerno ne puštaju u javnost i da ljudi obično zažmure na jedno oko kada postane vidljiv uticaj kriminala u ekonomiji. On se pita kako je 352 milijarde dolara postalo opran, legalan novac i kako je moguće da su institucije dok se sve to dešavalo žmurile, te nudi odgovor da je u pitanju politički interes zvaničnika koji su prepodne u parlamentu a popodne na jahtama raznoraznih mafijaša.

On je rekao da će ekonomski rast biti viši nego što je prognozirano, a da je nezaposlenost, iako još visoka, prestala da raste. Međutim, po njegovim rečima, posao nije gotov a nezaposlenost je još na previsokom nivou.

Govoreći o budžetu EU za period posle 2013, Barroso se založio za stvaranje „novih izvora finansiranja velikih evropskih infrastrukturnih projekata“. Predsednik Evropske komisije je pozvao države članice da podrže visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton u naporima da oformi diplomatsku službu koja bi Uniji dala veću težinu na svetskoj sceni.

„Nestrpljiv sam da vidim da u međunarodnim odnosima imamo ulogu koja odgovara našoj ekonomskoj moći. Naši partneri očekuju od nas da se angažujemo kao Evropa, a ne kao 27 individualnih država. Ako ne radimo zajedno, nikada nećemo biti svetska sila i stvari će se odvijati bez nas“, navodi Barroso.

Takođe, on je u govoru osudio Francusku zbog kontroverzne politike prema ilegalnim romskim imigrantima, rekavši da svi u Evropi moraju poštovati zakon, a da vlade moraju poštovati ljudska prava, uključujući i prava manjina. “U Evropi nema mesta za rasizam i ksenofobiju”, dodao je predsednik Evropske komisije. Ideja godišnjeg obraćanja Uniji osmišljena je po uzoru na tradiciju američkih predsednika da se jednom u toku godine obrate naciji, a današnjem govoru prisustvovalo je skoro 600 evropskih parlamentaraca.

Među gotovo 600 učesnika iz centralne i istočne Evrope, Rusije, Kavkaza i srednje Azije, međunarodni žiri kojim je predsedavao ukrajinski pisac Andrej Kurkov, za pobednika je izabrao Anu Dabrundašvili, studentkinju iz Tbilisija u Gruziji. Njen esej je na izuzetan način prikazao život u Gruziji u proteklih 20 godina. Sama priča je zadivljujuće ozibiljna i duhovita, tragična i zabavna, ali i veoma dirljiva. Ovo podseća čitaoca da je tranzicija period kako preokreta i poteškoća, tako i novih šansi i mogućnosti.

Gospođica Dabrundašvili je kao nagradu dobila jednonedeljnu praksu u Fajnenšel Tajmsu, kao i novčanu nagradu koju je obezbedio UniCredit. Prema oceni žirija njen esej su pratili eseji Nikite Bolgov (Rusija), Uljane Jasna (Ukrajina), Irine Fedorenko (Rusija), Sonje Kasipović (Hrvatska) i Darije Orolove. Njima su takođe dodeljene novčane nagrade od strane UniCredit-a.

Neto prihod Grupe iznosi 95 miliona evra u prvoj polovini 2010. godine. Neto prihod u drugom kvartalu 2010. godine je 34 miliona evra.

Veća je profitabilnost u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, u iznosu od 12 miliona evra, u poređenju sa gubicima pre godinu dana. Prihod pre rezervisanja porastao je za 6,5% u prvoj polovini godine na 800 miliona evra.

Operativni troškovi Grupe smanjeni su za 3% u odnosu na isti period prošle godine. Rezervisanja za nenaplative kredite su porasla u Grčkoj, a smanjila se u ostalim zemljama. Krediti su porasli za 4% u odnosu na isti period prošle godine, na 58,6 milijardi evra (novi kreditni plasmani u Grčkoj premašili 3 milijarde evra u prvoj polovini 2010). Poboljšana je adekvatnost kapitala: ukupan Tier I racio 10,6% (10,2% u prvoj polovini 2009), a ukupan racio rizične aktive dostiže 11,8% (11,5% u prvoj polovini 2009).

Kada gledamo poslovanje Grupe u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, rezultati su bili posebno pozitivni u prvoj polovini 2010, uz neto prihod od 12 miliona evra, u odnosu na gubitke od 26 miliona evra pre godinu dana. Profitabilnost je rezultat rasta prihoda od 5% u odnosu na isti period prošle godine, na 499 miliona evra, u poređenju sa 475 miliona evra u istom periodu prošle godine. Neto prihod od kamata porastao je za 1% u odnosu na isti period prošle godine, na 388 miliona evra, dok su ukupne naknade i provizije zabeležile impresivan rast od 24%, na 94 miliona evra. Prihod od kamata i naknada učestvovao je sa 97% u ukupnom operativnom prihodu u regionu. U isto vreme, operativni troškovi bili su skoro na istom nivou u odnosu na isti period prošle godine i dostigli su 300 miliona evra u prvoj polovini 2010. Shodno tome, racio troškova i prihoda je znatno poboljšan, na 60%, u odnosu na 62,8% pre godinu dana. Rast prihoda i kontrola troškova doveli su do značajnog godišnjeg rasta prihoda pre rezervisanja od 13%, na 200 miliona evra. Kreditna ekspanzija u regionu pokazuje znake oporavka, s obzirom da su krediti Grupe porasli za 9% u odnosu na isti period prošle godine, i dostigli 15,4 milijardi evra na kraju juna. Kreditni bilans je uvećan za 25%, na 5,1 milijardu evra u Poljskoj, za 30%, na 1,3 milijardi evra u Turskoj i za 43%, na 734 miliona evra na Kipru. Depoziti klijenata su takođe porasli, za 4% u odnosu na isti period prošle godine, na 10 milijardi evra na kraju prve polovine 2010. godine.

Komisiju za dosijee bi trebalo da čini sedam članova koje bira Skupština. Predlog za članove komisije mogu da podnesu Vlada Srbije, Vrhovni sud, Arhiv Srbije, udruženja koja se bave zaštitom ljudskih prava i udruženja građana koja se bave pitanjima civilne kontrole sektora bezbednosti. Ova udruženja se moraju javiti Skupštini u roku od 15 dana od stupanja Zakona na snagu i dužna su da njihov kandidati budu osobe koje su bile žrtve službi bezbednosti ili su pravni naslednici takvih osoba. Članovi komisije ne mogu biti osobe koje imaju funkcije na republičkom i pokrajinskom nivou, kao i u strankama, niti osobe koje su bile ili jesu zaposlene u službama bezbednosti.

Ako zakon bude usvojen, službe bezbednosti će imati rok od 30 dana da dostave sva dosijea i njihove kopije komisiji za dosijee.Dosije je, prema nacrtu zakona definisan kao podatak, odnosno zbirka podataka, bez obzira na formu u kojoj je dokument sačuvan. To znači da će građani koji imaju dosije moći ne samo da dobiju papir, već i preslušaju ili pogledaju magnetnu traku, disketu, kompakt-disk, mikrofilm, video ili audio zapis. Ukoliko je osoba o kojoj je vođen dosije umrla, pravo da ga traže imaju pravni naslednici i rođaci do četvrtog kolena. Dosije mogu da traže i grupe građana koje su bile pod prismotrom, kao i mediji.

Ko bude želeo da pogleda svoj dosije, mora prvo pismeno da se obrati Komisiji i da u zahtevu dostavi podatke koji mogu olakšati nalaženje dosijea. Ukoliko neko nije u mogućnosti da sam pogleda dosije, mora u zahtevu da navede ime pratioca koji će mu pomoći.Strogo je propisano da tražilac dosijea ne sme narušavati prava trećih lica, otkrivanjem ličnih podataka o njima. Objavljivanje podatka o drugoj osobi, koja se spominje u dosijeu, bez njene saglasnosti ili pravnih naslednika, kažnjivo je.

Na drugom mestu je konzervativna Nova demokratija sa 20 procenata, na trećem Komunistička partija Grčke sa 5,5 odsto, dok su preostali glasovi podeljeni među manjim strankama.

Anketa je pokazala slične dileme i kada je reč o čelnicima političkih partija.Lidera PASOK-a Jorgosa Papandreua bi, i pored skoro svakodnevnih protesta i štrajkova zbog oštrih mera štenje, više od 37 odsto građana ponovo biralo za premijera, a 21,5 odsto na tom mestu želi da vidi predsednika Nove demokratije Andonisa Samarasa.