новембар 2010

Najimbecilniji vic, koji bi mogao postati merna jedinica za odsustvo humora i duha, a koji je ovih dana obišao svet, glasi: Dva ministra Prodijeve (prethodne, levičarske) vlade zabasaju u džunglu gde ih uhvati neko divljačko pleme. Poglavica se obrati prvome: Biraj šta ćeš – smrt ili bunga – bunga.

Nesrećnik se, pretpostavljajući da to drugo što mu nude mora ipak biti manje strašno nego smrt i kaže: „Bunga – bunga“. Na to pleme navali i grupno ga siluje. Videvši šta se desilo njegovom kolegi onaj drugi ministar kaže: U odbranu ličnog dotojanstva… bla, bla, bla… ja biram smrt. Na to će poglavica: U redu, ali ćemo prvo da te bunga – bunga.

Kako je ta bedastoća dospela do novina? Izvesna maloletnica Ruby, Marokanka poreklom, „escort“, kako se to danas kaže za prostitutku, zapala je u nevolje sa policijom, pa da bi se izvadila pozvala je svog zaštitnika Silvia Berluskonija, kod koga je odlazila na „bunga – bunga party“. Tako su te zabave učesnici zvali, a šta se događalo na njima objašnjava vic sa početka teksta. Dakle, mala lepog izgleda i za svoje godine lepo razvijena, naročito u pojedinim delovima tela, kako se to jasno vidi na njenim slikama, učestvovala je prethodno na nekom konkursu lepote, gde ju je zapazio Emilio Fede, direktor jedne od privatnih TV Silvia B. kojega sam opisao u jednom od ranijih nastavaka kao italijanskog Duška Čukića, onog Miloševićevog poentera. Fede, što znači vera, upravo tako je veran svom gazdi. Zapazivši tu curicu uputio ju je izvesnom Lele Mora, „impresariju“ – tako se danas zovu makroi ili kuplermajstori u visokom društvu. Dotični Mora je inače bio frizer za dame i gospodu pa otkrio kako su za pare i dame i gospoda skloni na svašta. Brzo je razgranao posao i dao mu legalnu formu prijavivši svoju agenciju za posredovanje u traženju angažmana za glumce i glumice, manekene i manekenke, i ko može danas dokazati da neko nije glumac ili maneken. Odatle je mala Ruby bila angažovana sa još devet devojaka za jednu bunga – bunga party kod Silvia B. maja meseca ove godine. Jako se zbližila sa domaćinom, koji joj je dao na kraju koverat sa 7.000 evra, nešto zlatnog nakita i pokazao jedan BMW rekavši da bi to mogao biti njen auto… pod kojim uslovima, o tome nema reči.

Mala Ruby je, kako deci dolikuje, prilično nestašna, pa ju je policija uhvatila dva meseca kasnije kad je ukrala jednoj osobi 3.000 evra. E tu, iz policije, još nije jasno kako, uspela je da se javi svom zaštitniku Silviu B. Usledio je poziv šefu policije iz kabineta predsednika vlade sa zahtevom da se devojka odmah pusti jer je „rođaka egipatskog predsednika Mubaraka“ te da će po nju doći da je preuzme Nikol Mineti, savetnica iz regionalne uprave Lombardije. Dotična Nikol, savetnica, bila je do nedavna maksi facijalana medicinska sestra koja je posle povrede lica Silvia B. kad mu je neki manijak rasekao usnu i obraz, trebalo da vrati bosu lep izgled i osmeh kojim prikriva šta kome misli. Uspela je i tako smo saznali kako se u Silvilendu pravi (seksi) politčka karijera. No kako ona nije ovoga puta predmet interesovanja vratićemo se maloj Ruby. I da ne zaboravim, šef policije je pustio malu umesto da je prosledi socijalnim službama kako nalaže zakon, ali je i naglo avanzovao u službi!

Nestrašnoj Ruby nije to prvi susret sa policijom. Tek ušavši u sedamnaestu godinu uhvaćena je kako krade auto zajedno sa još dvojicom momaka, a njen siromašni otac, ulični prodavac, vapio je da mu pomogne ko ume da ukroti malu goropad. Pod uticajem moralista mi robujemo stereotipu kako su sve prostitutke žrtve izrabljivanja i pate zbog toga šta im se događa. Biće da nije baš beznačajan broj onih koje taj „najstariji zanat“ bar na početku karijere obavljaju sa prilično veselja i to ne samo na kraju kad primaju novčanu naknadu. Kako mala kaže „spavala“ je sa više muškaraca nego većina punoletnih „escort“ koje je srela na sedeljkama – ležaljkama, ali sa Silviom B. – ne! Možda je to istina, ako se sećate i Klinton je tvrdio da nije „spavao“ sa Monikom Levinski. Inače Silvio B. je jedan fini i darežljiv gospodin, vedar, duhovit i bogat što ga sve čini neizmerno privlačnim. A ona, koja baš sutra (2. novembra) puni 18 godina, dovoljno je pametna da zna kako bi se ukopala kad bi pričala previše detalja.

Eksplozija tog najnovijeg skandala dočekala je Silvia B. na skupu evropskih državnika 29. oktobra (odakle u italijanskoj štampi nije bilo ni jednog podatka šta se raspravljalo) gde je na kraju skupa italijanski premijer izjavio: „Ja sam osećajne prirode. Pomažem onima kojima je pomoć potrebna. Urgirao sam samo koliko da jedna nesnađena osoba dobije zaštitu. Inače volim život, volim žene i nemam namere da se menjam“. Tu se uglavnom ukopao, jer je indirektno priznao sve što je opoziciona štampa iščačkala. Dakle, urgirao je premijer i to za jednu – kurvicu, proglasio je rođakom Mubaraka – što je uvreda predsednika Egipta, a poverivši je na čuvanje osobi koja je postala politička ličnost, ako ne preko, onda bar pored, kreveta, prekršio postupak. Sve to zajedno preti da postane konačno razlog za rušenje vlade, eventualne nove izbore, ali: 26 odsto Italijana smatra da još nije vreme da Silvio B. bude rušen sa vlasti, 42 odsto smatra da ne bi bilo šteta ako bi se povukao, a 14 odsto da ga treba odmah skloniti i 18 odsto „nema stav“. Takvo stanje pokazuje da nije zrela situacija za „demokratsko“ rušenje, kao i da bi on lako mogao biti ponovo izabran na prevremanim izborima.

Dođe mi da sunarodnicima savetujem malo više naklonosti, te da češće brišu prašinu sa slike Borisa T. iako i on pokazuje sklonosti ka italijanskom uzoru, istina uz više smisla za intimu.

Upornim čitaocima ovog feljtona, a cenim da ih ima između 3 i 4 stotine, dugujem i druge aktivnosti Silvia B. Ne toliko o mačističkim ispadima vređanja žena koje nisu lepe, rasizmu koji izbija iz vica o „divljacima“ ili pretvaranju međunarodnih političkih događaja u lične sexy ispovesti. Nego recimo, kako je razvio sistem gaženja protivnika korišćenjem dosijea i prisluškivanja (italijanska štampa je to nazvala „dossieraggio“). Pisanje o njegovim skandalima samo je pokušaj da mu se vrati sličnom merom na ono što on drugima radi. Duga je istorija od kada je, na primer, u svojim novinama (Libero i Il Giornale) posvetio 32 stranice slučaju „Telekom Srbija“, optuživši protivnike da su se nakrali novaca prilikom kupovine Srpskog Telekoma (to je bio privremeni spas za Slobu) septembra 2003. godine. Sud je slučaj ocenio baziranim na poluistinama, na tendenciozno hipetrofiranim podacima, te je u zatvor zaglavio samo neki Igor Marini, poreklom Slovenac, koji je za pare tvrdio da je lično posredovao transferu mita i osuđen zbog lažnog svedočenja. On nije važan, takvi su „potrošna roba“. Posle niza sličnih skandala iskočio je slučaj kada je glavni urednik Il Giornale, Vitorio Feltri napisao za glavnog urednika vatikanskog lista L’Avvenire, Dina Bofa, da je homoseksualac i da ima dokumente da je suđen itd. Dotični „gospodin“ u italijanskom novinarstvu – Bofo, podneo je ostavku i povukao sa u manastir. Nakon kratkog vremena Silviov urednik je napisao novi uvodnik, da bi predupredio tužbu za laž, te priznao da je pisao na osnovu „neproverenih dojava“. Udruženje novinara ga je suspendovalo – 6 meseci zabrane pisanja. Mislite li da je propao? Ne, mafijaški je zakon da se za svog čoveka učini sve.

Dotični Feltri je postao direktor novine, a na njegovo mesto glavnog urednika je stupio njegov dotadašnji zamenik Alesandro Salusti. Inače 2005. je i njemu Udruženje novinara udarilo zabranu pisanja zbog laži. On je zajedno sa svojim zamenikom Nikolom Piro ucenjivao predsednicu Udruženja industrijalaca Emu Marćegalja da će ako i dalje napada Silvia B, oni objaviti dosije o njoj i poslovima njene porodične firme (metalurški gigant). Galerija gadova je nepresušna. Pod Silviom B. legalizovani su novinari koji za dobre pare brane režim, gazdu, kriminalce, kurve, makroe… i čine to podjednako stručno i „dostojanstveno“ kao advokati, na primer. Nije nemoguće da takvi novinari jednoga dana organizuju i svoje udruženje iz kojega ih niko neće moći da izbaci zbog kršenja profesionalnog morala.

Posle konfilkta sa Confindustriom (Udruženje industrijalaca) glavu je opet digla Crkva. Nedeljnik Famiglia Cristiana (Hrišćanska porodica) napisao je: „Silvio je bolestan i izgubio je svaku meru“. Mnogi nisu verovali kada je pre tri godine njegova tadašnja supruga Dona Veronika podnela zahtev za razvod i napisala da je Silvio B. „Bolestan čovek, kojem treba pomoći… Izlapeli starkelja sramoti porodicu i zemlju jureći maloletnice…“ Izgleda da će mu te maloletnice, a onaj ko napastvuje maloletno čeljade zove se još i pedofil, doći glave jer se sada zaista trese njegov presto.

Osećajući to Silvio B. pokušava da po američkom receptu osnuje svoju Tea Party, a za italijansku Saru Peilin izabrao je Danielu Santanke, ultradesničarsku guju koja može da garantuje jedino krvoločni sukob sa svakim ko drugačije misli. Pritom se italijanska Sara Peilin neće boriti za sebe nego za svog gazdu, na koga se pali kako se vidi na priloženoj slici. Teško da će i to pomoći kad više ne pomaže čaušeskovska medijska dominacija gazde – od početka godine do 30. septembra Silvio je na TV bio ukupno 997, šef opozicije Bersani 346, predsednik države Napolitano 300, a glavni protivnik Fini 196 minuta – i sve to više ne daje željeni efekat. Svaka totalitarna vlast ruši se efikasno jedino iznutra i taj je proces počeo i u Silviovoj PDL. Prvo je suosnivač Đanfranko Fini napustio zajednički napravljenu partiju PDL, zatim su još neki ugledni članovi napustili Silvia B. Počeli su da prebegavaju i partijski „miševi“, stari i Silviu odani senator Pizanu, skreće pažnju da je među kandidatima za buduće izbore i suviše nečasnih osoba… Na to je Fini ocenio da je trenutak da krene đonom. Održao je na jednom skupu svog pokreta, a sve TV su prenele žestok udar na premijera koji sramoti zemlju, koji govori samo o svojim stvarima dok zanemaruje ekonomiju, standard, ljude. Laže: obećao je da će za tri dana Napulj biti očišćen. Njegov štab je saopštio da je uspeo, ali su kamere snimile da je smeće samo spaljeno na ulicama gde je i stajalo. Guverner nacionalne banke skreće pažnju da je zemlja unazađena za devet godina i da je nezaposlenost 11 odsto što je riskantno. Poslednji adut je podatak MMF da je na listi od 180 zemalja rangiranih po rastu BDP u deceniji koja je na izmaku, Italija na 179. mestu sa kumulativnim rastom od 2,4 odsto ukupno, a iza nje je još samo Haiti sa 3,39 odsto. Turkestan, na primer, ima 100 puta veću stopu rasta!

Zbivanja se ubrzavaju takvim tempom da su se, od kad sam ja ovo počeo da pišem, dve nove profi-ženske javile da svedoče kako su „prevrnute pa zapostavljene“. Biće da je to tek početak novog talasa. Dakle, prva od njih, neka Nadija Makri, tvrdi da je pošteno za dva bliska susreta plaćena 10.000 u kešu, ali da joj nije ispunjeno obećanje da će dobiti i političku karijeru. Druga pak, Perla Đenovezi, bila je prvo plaćeni aktivista Silviove partije, zatim savetnik u nekoj opštini gde je njegova partija pobedila, pa onda „bliski“ saradnik (valjda kad se Silvio B. zasitio) jednog gazdinog senatrora sa kojim je obišla i Brazil, gde joj se od prirodnih lepota najviše dopalo „šmrkanje“ kokaina. Uspostavila je liniju snabdevanja i distribucije u Italiji i išlo je to sve lepo dok je nisu policajci ščepali. Sad kaže kao bi imala po nešto zgodno da ispriča ako Silvio B. ne javi sudu bude uviđavan prema njoj. A onda i onaj otpadnik Fini, što je zajedno sa Silviom B. napravio partiju pa se odvojio, sazvao svoje jednomišljenike i poručio Silviu B. da se pod hitno povuče sa vlasti i omogući Italiji da rešava svoje brige, a ne njegove. Taj je baš opak: kaže da neće on da ga ruši, pa da ga napravi mučenikom, nego da ga natera da sam pobegne sa vlasti, a možda i iz zemlje. Ne bi to bila novost, tako je Betino Kraksi sa mesta premijera zbrisao u egzil u Maroko gde je i okončao ne smejući da se vrati u domovinu u kojoj su ga čekale tri konačne presude u ukupnom trajanju od 14 godina zatvora. Kola krenula nizbrdo.

Milutin Mitrović