јануар 2012

Rajaner, kao najveća evropska kompanija koja pruža usluge jeftinih letova, povećala je prognozu rasta svog profita za 9% na 480 miliona evra nakon objave rasta profita u 2011. godini od 11%, zaključno sa 31. decembrom.

„Recesija u EU, više cene goriva, loše poslovanje turističkih operatora, jača konkurencija i smanjenje kapaciteta dali su šansu za rast Rajanera“, rekao je Majkl O’Leri iz ove kompanije.

On je izjavio da je neto profit of 15 miliona evra značajno iznad 16 miliona gubitka kako su prognozirali analitičari, tačnije njih 21, koje je unajmila kompanija i to nakon što su prizemili 80 od 270 aviona tokom zime zbog visokih cena goriva.

KvartalnipPrihod od 844 miliona evra viši je od prosečne analize od 819 miliona, a prosečni porast cene od 17% nadoknađuje pad od 2% broja putnika. Prognoza od 350 miliona evra u ceni goriva je „drastični cenovni izazov“, izjavili su u kompaniji.

Najveći rival ove irske kompanije je britanski IziDžet (EasyJet), nemačka Lufthansa i AirFrance-KLM smanjili su prognoze rasta profita nakon povećanja cene goriva i umanjenih planova za širenje.

Rajaner, koji očekuje porast broja putnika na 80 miliona u odnosu na 76 miliona 2010. godine, ostvario je više međunarodnih letova nego bilo koja kompanija u 2010, sudeći po IATA-u. Cena akcija Rajanera je porasla za 18 odsto otkako je kompanija objavila svoje H1 rezultate 7. novembra, i zaključno sa petkom cena je 4.17 evra u poređenju sa povrećanjem od 13% na irskom tržištu.

Džon Jang, direktor Mišelina Mađarske, izjavio jeda se još ne zna da li će ova kompanija ulagati u sve što je planirano u pogonuNyíregyháza, zato što je poslovna klima postala nepovoljna netransparentnom ekonomskom politikom i uvođenjem novih poreza i zakona.

Mišelinovi pogoni u Mađarskoj postoje od 2005. i u poslednjih pet godina ova kompanija je investirala oko 100 miliona evra u ovu zemlju. Mišelin je od 1996. odnosno od privatizacije Taurusa uložio 300 miliona evra u zemlju.

Ako se Magna ne složi sa uslovima koje je ponudio Dajmler, gotovo sigurno ćenaredne godinebiti izmeštena proizvodnja u centralnu Mađarsku. Magna međutim objavljuje da proizvodnja ostaje u Gracu, iako austrijska štampa veruje da to neće biti slučaj.

Razlog za ovu promenu je to što su troškovi proizvodnje u Mađarskoj niži nego u Austriji – radni sat je u Mađarskoj je devet evra, a u Austriji 24. Magna ionako ima već 150 zaposlenih u Mađarskoj, a Dajmler tamo već gradi pogone u vrednosti od 800 miliona evra.

“Prolazimo kroz ekonomski teška vremena. Međutim, to ne sme i ne može da bude izgovor da se uskrati pomoć najsiromašnijima”, rekao je Bil Gejts i dodao: ”Globalni Fond je jedan od najefikasnijih načina za ulaganje našeg novca. Pomažući Globalni Fond, svi zajedno utičemo na promenu sudbina u najsiromašnijim zemljama na svetu. Ne mogu da zamislim da postoji bilo koji bitniji posao od ovog!”

Fond pomaže zemljama u razvoju da se borbom protiv side, malarije i tuberkuloze stvara povoljnije ekonomsko okruženje za život sa jedne strane, a sa druge pomaže borba protiv ovih infektivnih bolesti. Procenjuje se da se putem Globalnog Fonda mesečno pomogne u spašavanju blizu 100.000 života u više u 150 država sveta.

Model upotrebe sredstava iz Fonda je tako postavljen da se pored direktne pomoći zaraženim osobama razvijaju i novi, inovativni, modeli kojima se kreiraju radna mesta, pomaže razvoj privrede i stabilizuje ukupno okruženje na datoj teritoriji.

Uz već datih 650 miliona dolara, ovom novom donacijom, Bil Gejts, kako tvrde u Davosu, prosto tera političke lidere i biznismene da se konkretno angažuju u promeni ekonomskog okruženja najugroženijih stanovnika planete.

Zoran Vitorović,

Davos

Izveštaj MMF o Mađarskoj napokon je predstavljen javnosti, nakon što su mađarske vlasti bezuspešno pokušavale da ga odlože. U tom izveštaju, izvršni direktori MMF smatraju da je plan za dostizanje budžetskog deficita u visini od 2,5% od državnog BDP-a u 2012. „ambiciozan, ali adekvatan“, ali su predložili i trajne i fiskalno održive mere za postizanje kredibilne srednjeročne fiskalne politike. Međutim, MMF je izrazio veliku zabrinutost zbog novih zakona kojima se menja struktura upravljanja centralne banke i dovodi u pitaje njena nezavisnost.

Uprkos kritikama od strane stručnjaka MMF mađarski premijer Viktor Orban veruje da će EU i MMF do kraja marta postići dogovor o fonansiskoj pomoći njegovoj zemlji. „Nijedno pitanje neće biti predstavljati tabu temu u pregovorima sa Briselom, bitno je da oni što pre započnu“, istakao je nedavno Orban, napominjući da je po većini najvažnijih nesuglasica već postignut dogovor. Ipak, Orban još uvek insistira da ne dođe do spajanja Mađarske centralne banke i Regulatronog finansijskog tela (PSZAF), kao što to preporučuje MMF.

class=“MsoNormal“ style=“margin-top: 0.1pt; line-height: 7pt;“>Rezultat pre oporezivanja u 2011. godini je zbog vanrednih opterećenja iznosio tačno pet odsto od prometa. Kao vanredne izdatke Franc Ferenbah, predsednik upravnog odbora Boša, naveo je povećane troškove materijala, znatna ulaganja u oblasti budućnosti kao što su elektro-mobilnost ili obnovljive energije, kao i gubitke u poslovnom sektoru za solarnu energiju.

class=“MsoNormal“ style=“margin-right: -1pt;“>

class=“MsoNormal“ style=“margin-right: -1pt;“>

class=“MsoNormal“ style=“line-height: 140%; mso-pagination: none; mso-layout-grid-align: none; text-autospace: none;“>U Evropi je promet Boša porastao za 9,5% na više od 30 milijardi evra, pre svega zbog veoma dobrog razvoja u Nemačkoj, gde je zabeležen rast od 10% i promet od 12 milijardi evra. U azijsko-pacifičkom regionu kompanija je povećala promet za skoro 9% na tačno 12 milijardi evra, a u Severnoj i Južnoj Americi za 7% na više od 9 milijardi evra.

class=“MsoNormal“ style=“line-height: 140%; mso-pagination: none; mso-layout-grid-align: none; text-autospace: none;“>

class=“MsoNormal“ style=“line-height: 140%; mso-pagination: none; mso-layout-grid-align: none; text-autospace: none;“>Sektor automobilske tehnologije je prvi put ostvario promet veći od 30 milijardi evra, odnosno za 8% veći u odnosu na prethodnu godinu. Najveći rast prometa zabeležio je sektor industrijske tehnologije, rast od 20% na 8 milijardi evra. Poslovni sektor robe široke potrošnje i građevinske tehnologije nastavlja sa svojim konstantnim rastom od 4,3%, te je ostvario promet od 13 milijardi evra.

class=“MsoNormal“>

class=“MsoNormal“ style=“margin-top: .1pt; line-height: 5.0pt; mso-line-height-rule: exactly; mso-pagination: none; mso-layout-grid-align: none; text-autospace: none;“>U Bošu smatraju da će u 2012. godini doći do daljeg slabljenja svetske ekonomije, ali ne očekuju globalnu recesiju. Nakon rasta prometa od 3,2% u 2011. godini, kompanija računa da će u 2012. godini ostvariti rast od 2,5%. Obazirući se na situaciju u Evropi Ferenbah je rekao:„Da li će doći do stagnacije ili čak do recesije, zavisi uglavnom od brzog i doslednog sprovođenja potrebnih reformi u euro-zoni.Broj zaposlenih u celom svetu treba da se poveća, a u Nemačkoj da ostane konstantan.“

class=“MsoNormal“>

class=“MsoNormal“ style=“margin-right: -1pt;“>Broj zaposlenih u Bošu porastao je za skoro 20.000 i prvi put je premašio broj od 300.000. U Evropi je otvoreno više od 10.300 radnih mesta, od toga samo u Nemačkoj 5.200.