јануар 2012

Kada su u pitanju fakultetski obrazovani kadrovi, posla ima za inženjere građevine i elektrotehnike, arhitekte, farmaceute, profesore matematike i stranih jezika.

Mostogradnja je ove godine zaposlila oko šest stotina radnika na određeno vreme. Prvenstveno je reč o zanatima neophodnim u građevinarstvu, mada su imali potrebe i za visokoobrazovanim kadrom. U svakom slučaju, teško dolaze do radnika.

Ono što traži tržište ne podudara se sa očekivanjima onih koji bi da se zaposle. Tako je uočljiv trend porasta školovanja za menadžerske pozicije, na koji upozoravaju i u nacionalnoj službi zapošljavanja. Jaz između onoga što se školuje i onoga što traži tržište rada je smanjen u odnosu na prethodne godine, ali to još uvek nije dovoljno.

Izvor: B92

Nekoliko godina od objavljivanja njegove knjige „Kad reke presuše“, novinariNational Geographicasu obišli reke o kojima je Pirs pisao da bi se uverili u istinitost njegovih tvrdnji. Evo šta je tom prilikom otkriveno:

Reka Kolorado

Ova američka reka preopterećena je mnogobrojim branama, ali još uvek vodom snabdeva 30 miliona ljudi. Pošto se prekomerno eksploatiše u industriji i poljoprivredi Kolorado poslednjih godina retko stiže do svoje delte.Danas do Meksika teče tek desetina njenih nekadašnjih količina voda. Stručnjaci predlažu uklanjanje brana kako bi se ova reka sačuvala od presušivanja.

Reka Ind

Ona jeglavni izvor pitke vode za većinu stanovnika Pakistana kojih danas ima više od 170 miliona. Iako je jedna od najvećih reka na svetu, danas ne uspeva da dođe do okeana u luci u Karačiju. U ovoj oblasti već se oseća nedostatak vode zbog koga nastaju sukobi među lokalnim stanovništvom.

Amu Darja i Sir Darja

Mnogima je poznata tužna priča o Aralskom moru koje je još nedavno bilo četvrto najveće jezero na svetu. Od 60-ih područje Aralskog mora počelo se naglo smanjivati jer su sovjetske vlasti radi navodnjavanja preusmerile tokove reka Amu Darje i Sir Darje. Osim toga, jezero je i poznato kaojedno od najzagađenijih područja na svetu jer se koristilo za testiranje oružja i odlaganje industrijskog otpada. Za nekoliko decenijaono se pretvorilo u skupinu malih jezera čija je ukupna površina desetak puta manja od izvorne, a Sir Darja je toliko zagađena da se njene vode ne smeju koristitini za piće ni za navodnjavanje.

Rio Grande

Kako njeno ime kaže, to je jedna od najdužih reka u Severnoj Americi. Tečeod jugoistoka države Kolorado do Meksičkog zaliva. Međutim, proteklih godina je do Meksičkog zaliva stizalo manje od petine nekadašnjih količina vode a danas ništa.

Žuta reka

Kineska Žuta reka je po veličini šesta na svetu. Ime je dobila jer nosi velike količine geološkog sedimenta žute boje. Zbog taloženja sedimenata često je menjala tok i plavila okolna područja. Njene brojne poplave odnosile su milione ljudskih života, no od 1972. ona često presušuje pre nego što stigne do mora.

Teesta

Teesta protiče kroz indijsku državu Sikkim i uliva se u Brahmaputru u Bangladešu. Međutim danas je u nekim područjima presušila. Ribari više od nje ne mogu da žive, kao ni poljoprivrednici. Međutim, to ne sprečava indijske vlasti da prave planove za nekoliko novih brana zbog potrebe za električnom energijom.

Pre tri meseca Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom bi trebalo da se povuku zabrane uvoza radne snage iz novopridruženih država. Međutim, nisu se svi složili sa ovom rezolucijom. Holandija se prema Bugarima i Rumunima koji bi da rade u ovoj državi odnosi isto kao i prema pridošlicama koje nisu iz EU. Španija je protekle godine uvela restriktivnu politiku prema emigrantima iz Rumunije koje tereti za podizanje nivoa nezaposlenosti u zemlji.

Belgija je međutim opravdanje našla u činjenici da mnogo Bugara i Rumuna već radi u njoj koristeći razne trikove kako bi izvlačili novac namenjen socijalnim davanjima, poput mehanizma traženja zaštite od bankrota ili zapošljavanja i momentalnog otpuštanja radnika.

Pre dve nedelje Velika Britanija objavila je da će zabranu za Rumune i Bugare produžiti do 2013. Italija, koja je u teškoj ekonomskoj situaciji, je međutim odlučila da liberalizuje tržište rada, što podrazumeva lakši ulazak na isto Bugara i Rumuna. Rumunske vlasti dočekale su ovaj podstrek oduševljeno, nadajući se da je to signal za ostale EU članice da liberalizuju svoju radnu politiku.

Međutim, devet zemalja produžilo je restriktivnu politiku uvoza rumunskih i bugarskih kadrova na naredne dve godine, pravdajući je krizom. I da nije bilo krize, razvijene zemlje EU plaše se kandidature novih, siromašnijih država, jer se iz njih očekuju ogromni talasi emigracije, kao što je to bio slučaj sa Rumunijom i Bugarskom.

Konkurs je otvoren od 22. decembra 2011. godine i trajaće do 15. januara. Nakon zatvaranja konkursa, ocenjivanje pristiglih radova će trajati pet dana, dok će se proglašenje pobednika obaviti 20. januara. Pravo učestvovanja imaju svi studenti i postdiplomci mlađi od 28 godina sa teritorije Republike Srbije. U saradnji sa partnerom, kompanijom Adver City iz Niša, pobednik konkursa će kao nagradu dobiti izradu kompletnog sajta, zajedno sa hostingom i domenom.

Stručni žiri koji će odlučiti o pobedniku konkursa se sastoji od četiri člana studentske organizacije AIESEC kao i jednog člana njihovog partnera, kompanije Adver City. Pored ocene stručnog žirija, u obzir će se uzeti i broj lajkova samog rada na Facebook stranici Career Days 2012.

Glavni cilj projekta Career Days, koji se održava u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, jeste da se mladim ljudima približi rad kompanija, pruži edukacija potrebne za buduće zaposlenje i pomogne da lakšim putem stignu do buduće prakse ili zaposlenja.

U toku promocije novog voznog parka od 26 vozila Tojota Prius, predsednik Upravnog odbora Vip mobile Tanasis Kacirumpas je predstavio kompanijski program zaštite životne sredine pod nazivom „Eko motivacija”. To je dugoročni program mera i inicijativa u cilju smanjenja korišćenja energije, vode i drugih sredstava, povećanja energetske efikasnosti, višekratne upotrebe i reciklaže materijala i opreme, kao i odgovarajućeg rukovođenja otpadom i bezbednosnim pitanjima IKT opreme.

Generalni direktor Tojote za Srbiju Slobodan Radoičić potvrdio je da nijedna druga kompanija u regionu jugoistočne Evrope nema u voznom parku gotovo 30 hibridnih vozila i napomenuo da Prius, pored toga što je neškodljiv za životnu sredinu, predstavlja i kvalitetno i pouzdano vozilo.

„Treba da damo pod zakup Akropolj i ostale lokacije da bismo dostojanstveno došli do novca, umesto da smanjujemo penzije i plate“, rekao je lokalnom radiju bivši zamenik ministra zdravlja.

Inače, Akropolj i ostale arheološke lokacije bili su zatvoreni svakog vikenda u poslednjih mesec dana zbog štrajka povodom neisplaćenih zarada i nadoknada za prekovremeni rad.

Predstavnici industrije turizma požalili su se da zbog radničkih protesta taj sektor trpi gubitke. Turizam učestvuje sa 18 odsto u grčkom bruto domaćem proizvodu.

Grčki mediji i obični građani oštro su kritikovali izjavu Jakumatosa i odbacili njegov predlog kao šokantan, neverovatan i uvredljiv.

Doduše, prodaja ovih automobila u 2010. rasla je čak za 150 odsto, ali i prethodnu godinu u Rols Rojsu ocenjuju kao „izvanrednu“.

BBC prenosida je i kompanija koja je vlasnik ove marke, BMW, takođe imala rast prodaje u prošloj godini i da je rast prodaje marki BMW-a, Mini i Rojsa bio14.2 odsto. Prodaja Rols Rojsa se duplirala u Nemačkoj i Rusiji, ali je značajno rasla i u Aziji (47%), Velikoj Britaniji (30%) i na Bliskom istoku (23%).

Još jedan dokaz rasta prodaje luksuznih automobila je i dobro poslovanje Rojsovog najvećeg rivala, kompanije Bentli, koja je završila godinu sa rastom od 37 odsto i vraćanjem na nivo od pre recesije.

To predstavlja povećanje od 0,12 procentnih poena u trećem kvartalu lane, pokazala je anketa Narodne banke Srbije.

Kamatne stope na dozvoljeni minus su se u trećem tromesečju kretale u rasponu od 20,25 odsto u Dunav banci iz Zvečana do 38,42 odsto u Banci Inteza.

Dozvoljeno prekoračenje s fiksnim kamatnim stopama imaju u svojoj ponudi Hipo Alpe Adrija banka, Jubmes banka, Moskovska banka, NLB banka i Univerzal banka.

Prosečna zatezna kamatna stopa na nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu na kraju septembra iznosila je 52,54 odsto i ostala je nepromenjena u odnosu na kraj juna.

Kamatne stope na nedozvoljeni minus kretale su se u trećem tromesečju u rasponu od 24 odsto do 80 odsto u KBC banci.

Troškove održavanja tekućeg računa ne naplaćuju tri banke – AIK banka, Findomestik banka i Folksbanka, dok ih druge banke naplaćuju u iznosu od 75 do 200 dinara.

Nedavne nezvanične ankete pokazuju da su Tadićeva DS i najveća opoziciona stranka – Srpska napredna stranka (SNS)izjednačene u uskom procentualnom rasponu. Anketepokazuju da druge članice vladajuće koalicije – Socijalistička partija Srbije (SPS) i Partija penzionera (PUPS) imajustabilne rejtinge, dok je u poslednjih par meseci Liberalnodemokratska partija (LDP)dobila na zamahu. To ukazuje da bismo mogli da vidimo sledeću vladu sa praktično istom strukturomkao što je aktuelna, uz podršku LDP-a. U svakom slučaju, vidimo izazove u budućnosti jer EU sigurno očekujeznačajna poboljšanja u odnosima između Srbije i Kosova, smatrajući ih presudnim za stabilnost u regionu.

U 2012. godini možemo očekivati kompaniju Telekom Srbija (TS) na Beogradskoj berzi, pošto se 23 odsto akcija udržavnom vlasništvu raspodeli na 4,8 miliona stanovnika. Debi Telekoma na berzi očekuje se negde krajem 1.kvartala 2012. godine. Tender za kupovinu 51 odsto TS propao je u maju 2011. godine jer je jedini ponuđač –Telekom Austrija – ponudio 1,1 milijardu EUR i nije dostigao minimalnu cenu koju je tražila vlada, a koja jeodređena na 1,4 milijarde EUR. U međuvremenu, vlada se dogovorila sa grčkom kompanijom za telekomunikacijeOTE (vlasnikom udela od 20 odsto u TS) da otkupi taj udeo za 380 miliona EUR, vrednujući kapital TS na 1,9milijardi EUR, oko 21 odsto niže u poređenju sa procenjenom vrednošću iz tenderske dokumentacije. Taj iznos ćeznačajno da poveća trenutnu tržišnu kapitalizaciju na Beogradskoj berzi. Takođe, moguć subjekt za podelubesplatnih akcija i listiranje u 2012. godini jeste državno komunalno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS). Uovom trenutku je verovatnije da će se taj projekat realizovati u 2013. godini, ali bi iskustva sa kompanijamaGazprom-NIS, Aerodrom „Nikola Tesla“ i, potencijalno, Telekom Srbija mogla da ubrzaju listiranje EPS-a kaosledeće „bluechip” akcije na Beogradskoj berzi.

Među kompanijama čije poslovanje bi trebalo budno pratiti je i Sojaprotein, jedini prerađivač soje u Evropi sa sertifikatom da koristi genetski nemodifikovanusoju. Početkom 2012. godine treba da počne da radi nova visokotehnološka fabrika za proizvodnju koncentrataproteina soje, a njen kapacitet od 70.000 tona treba da poveća i prodajne i poslovne marže. Takompanija biće u centru pažnje tokom sledeće godine jer je njen većinski vlasnik, agroindustrijski sistem VictoriaGroup (VG), najavio nameru da listira sopstvene akcije.

Kao najveća banka u privatnom vlasništvu u Srbiji, AIK Banka bi mogla da bude moguća meta za preuzimanje ubudućnosti. Grčka ATEBANK ima udeo od 20 odsto u AIK Banci, ali je ECB preporučila da ta problemima opterećena grčka banka proda svoja poslovanja u Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji. U ovom trenutku nema naznaka opotencijalnim kupcima za taj udeo, ali smatramo da će uprava ove godine pokušati da promeni akcionarskustrukturu. Usled znatnog pada cene akcija od 52 odsto u 2011. godini, banka je pokrenula program otkupa akcijada bi cenu održala „bar na nominalnoj vrednosti“ (1.900,00 RSD). Mada banka do sada nije otkupila nijednu akciju,očekuje se da će početi da interveniše u 2012. godini.