фебруар 2012

Za deceniju i više koliko je na vlasti Putin je ostao autokrata, ali se Rusija tokom njegove vladavine promenila i traži demokratskije upravljanje zemljom, piše Njujork Tajms.Ruski i američki komentatori spekulišu da Putin, uprkos očekivanoj ubedljivoj pobedi na predsedničkim izborima 4. marta neće uspeti da se održi na vlasti punih šest godina koliko traje predsednički mandat.

Jedan gost koji se prošle zime vrzmao oko vrata elitnog restorana ugledao je načas ritual kao za kakvog cara. Premijer Vladimir Putin zaustavio se na kratko, i zanjihao rukama. Namah se kraj njega stvorio jedna pomoćnik, i parka kojom je bio ogrnut odjednom je nestala. Drugi pomoćnik se pojavio sa sportskom jaknom koja je skliznula na njegova ramena. Potom je Putin nastavio svoj pohod a da nije prozborio ni reč ili podigao pogled, kao da uopšte nije ni zastajao, primetio je gost Kliford G. Gedi, američki naučnik.

Putin koji je odrastao u tipično sovjeteskom bloku zgrada, proveo je više od jedne dekade u prevrtljivom svetu tužitelja i poslušnika. Sada, kad ulazi u 60-tu, susrešće se sa najvećim izazovom: javnim mnjenjem koje se tokom njegove vladavine promenilo, dok je on ostao isti.

Putin je čini se sasvim siguran u svoju pobedu u prvom rugu predsedničkih izbora 4. marta, što bi drugi krug izbora učinilo nepotrebnim. Ali ispod površine raste pretnja njegovoj vladavini. Ona će ga pratiti tokom šest godina trećeg predsedničkog mandata i on će morati da odgovori narodu koji traži veće učešće u upravljanju Rusijom.

Dok njegova nekad ogromna popularnost postepeno nestaje, Putin će morati da nađe druge načine da obezbedi svoj legitimitet.

Olga V. Krištanovskaja, član Putinove Ujedinjene Rusije, koja mu pomaže u kampanji, kaže da on rizikuje rast nemira u narednim godinama, ako ne bude demokratičniji. Njegov prirodni refleks je da se ponaša autoritarno. Ako izabere liberalniji put, to će biti „izbor razuma a ne srca, iznuđen potez jer se on toga boji.“

“Na kraju će on o svemu tome odlučiti sam, i to je to „ kaže ona. „On sam. Mi svi na to čekamo.“

Prošlog četvrtka, Putin se iznenada pojavio na jednom predizbornom skupu. Prema procenama policije, na stadionu se okupilo 130.000 ljudi koji su mahali transparentima na kojima je pisalo „Putin, staza ka budućnosti“, „Ne želimo revoluciju“ i „Nema alternative“. Kad se Putin pojavio na pozornici – sitna figura u parki – atmosfera na stadijumu se usijala i dočekalo ga je masovno odobravanje.

Pa ipak ta pompa nije mogla da sakrije da Putin, koji je osam godina bio predsednik, i još četiri premijer, stiže na poslednju stanicu svoje vladavine. Bankar koji mu je blizak, savetovao mu je u jednom skorom tekstu da ne bi trebalo da produžava svoj mandat posle šest godina (tj da se odluči za još jedan predsednički mandat posle ovog koji će osvojiti na martovskim izborima prim. prev.), jer će mnogim ljudima to biti ne samo dugačak, nego i predugačak rok. Pre dve godine, amandmanom na Ustav, mandat predsednika je produžen sa četiri na šest godina.

Novi zadaci su pred njim, kao na primer, potraga za novom osobom kojoj bi preneo vlast baš kao što je to učinio Boris Jeljcin birajući njega Putina, pre 12 godina.

“On shvata da će ako ovog puta bude mogao da u prvom krugu dobije dovoljno glasova za predsednika, to biti događaj, podvig,“ kaže Andrej Kolesnikov, koji za Komersant piše o Putinu. „I on zna da takav podvig ne može da ponovi za narednih šest godina. Što se politike tiče, on će tih šest godina provesti u stvaranju druge partije i u potrazi za svojim naslednikom.“

Drugi otvoreno kažu da Putin možda neće moći da izdrži na vlasti ni narednih šest godina. Među njima je Ksenija Sobčak, televizijski voditelj, koja je sa Putinom bila u srdačnim odnosima od svoje 11 godine kada je on radio u kancelariji njenog oca, tada gradonačelnika Sank Petersburga.

“Moja prognoza je sledeća: naš sadašnji režim ne može potrajati šest godina,“ kaže Sobčak, koja se pridružila protestima na ulici. Ako Putin bude ignorisao zahteve opozicije kaže Sobčak „taj protest će nastaviti da stiče snagu što može dovesti do tragičnih posledica, koje niko od nas ne bi voleo da se dese. Tragičnih događaja, kao što je revolucija ili državni udar“.

“Molim vas da verujete da ja ne želim da se to dogodi“ dodaje ona. „Ali sada sam shvatila da će ovaj Titanik udariti o ledeni breg ako ne promeni kurs“.

Teško je sada setiti se Putina onakvog kakav je bio 1999. – 47-godisnji oficir KGB-a toliko neprepoznatljiv da se jedan novinar posle intervjua vratio u redakciju sa beležnicom punom prideva kao „rezervisan“ i „pristojan“. Kada je Jeljcin saopštio da ga je izabrao za naslednika jedva je uspeo da se nasmeši, mrmljajući u intervjuu za TV da „bi bilo nepristojno da se ne složi sa onim što je predsednik rekao.“

Jeljcinov tim je bio pred slomom: „Car Boris“ je bio užasno nepopularan, postotak ljudi koji ga je podržavao je bio jednocifren, a on se pribojavao da će se, kad siđe s vlasti, naći na klupi za osuđenike zbog korupcije. Iscrpljen i bolestan, Jeljcin (68) je napustio predsednički kabinet šest meseci pre isteka mandata, nadajući se da će svom protežeu time dati prednost na izborima.

Ono što se tada dogodilo, bilo je neka vrsta magije. Putin mrzi političke kampanje, nedavno ih je opisao kao odvratan proces – ali je imao neki tajni način da se obrati prosečnom Rusu, pogruženom zbog ekonomske stagnacije i iscrpljujućeg dugotrajnog krvavog sukoba u Čečeniji. Natalija Gevorkijan, koja ga je u to vreme intervjuisala za knjigu „Prvi čovek“ kaže da je on mogao da u potpunosti da prilagodi svoj nastup osobi kojoj se obraća, što je dar koji je verovatno stekao u vreme rada u KGB, kada je bio treniran da regrutuje doušnike.

Putin koji je rastao sa nasilnicima iz kraja u posleratnom Lenjingradu, pokazao se kao oštar, tvrd i efikasan kada je govorio da će njegove snage izbrisati sa lica zemlje čečenske pobunjenike. Broj ljudi koji ga podržava porastao je sa 2 na 27 % tokom samo jednog meseca, dok je 70% Rusa izjavljivalo da mu veruje.

Putin kaže da na te dane gleda kao na vreme koje ga je učinilo liderom popularnim u narodu. Tokom susreta sa livcima prošlog leta, Putin je rekao da je na početku bio posramljen što je koristio oštar ton. A kada mu je prijatelj preneo odobravanje jednog anonimnog taksi vozača, Putin je rekao da mu to znači mnogo više od uzdaha neodobravanja elite.

“Ono što sam rekao je možda bilo pogrešno što se tiče forme, ali u suštini bilo je ispravno,“ rekao je on. „I mislim da tako treba uvek i da postupamo – sa iskrenošću iznad svega“.

U 2010. Putina je podržavalo 80% javnog mnenja, a insajderi u Kremlju počeli su tu popularnost da shvataju kao teret za ceo politički sistem. Putinov imidž – oštrog jezika, lovca tigrova i pecaroša bez košulje – bili su njegova lična invencija, rekao je nedavno u intervjuu Dmitri Peskov, njegov spoksmen za štampu, dodajući da su Putinovi „instinkti mnogo snažniji od bilo kog predloga nekog od savetnika“.

Gleb O. Pavlovski, politički konsultant, koji je izgubio ugovor s vladom posle sukoba s Kremljom prošle godine, kaže da su savetnici počeli da se plaše da Putina odvraćaju od pogrešnih poteza.

“Ima mnogo toga o čemu se s Putinom ovih dana ne može ni progovoriti“, kaže Pavlovski. “To su apsurdne stvari o kojima oni s njim diskutuju, i savetuju ga da ih ne preduzima, i sada je jasno da niko ne može da govori s njim.“

Greške su se nagomilavale, i to je produbilo jaz između lidera i narastajuće srednje klase.

Takva je bila njegova odluka da napusti online kampanju 2010. godine baš u vreme kadaje Rusija preuzimala mesto Nemačke kao najvećeg internet tržišta, a pod izgovorom da je 50% sadržaja na internetu pornografsko. Još jedna greška je bila i režirano pronalaženje drevne amfore na dnu mora, koja je dočekana sa podsmehom. Septembarska odluka da će se kandidovati za predsednika, funkciju koju sada drži njegov saveznik Dmitri Medvedev, dočekana je otporom, a posle velikih demonstracija zbog varanja na parlamentarnim izborima, i povicima „Putine odlazi“ on je uzvratio da bele trake demonstranata liče na mlitave kondome.

U svom skorašnjem eseju objavljenom u magazinu Slon, Aleksandar Baunov, kaže da je čak i Putinova govornička veština – a on ga je zvao Ciceronom naroda – izgubila na virtuoznosti i ubeđivačkoj moći kod Rusa.

“On dobro polemiše, ali ćutke prelazi preko ključne stvari: da je uhvatio mesto na govornici i nikom ga ne prepušta“ napisao je on.

Prošlog četvrtka Putin je ponovo ushitio mase, recitujući pesmu koja je odzvanjala na fudbalskom stadionu. Izašao je sa scene, pognute glave, prolazeći pored kolonade poštovalaca koji su mu skandirali. Peskov, njegov sekretar za štampu, rekao je da je Putin siguran da ima veliku podršku u celoj Rusiji, i da se pomirio sa nezadvoljstvom među gradskom buržoazijom.”

“Ne bih rekao da je bio iznenađen,” rekao je Peskov. “On je taj koji oseća zemlju, on je poznaje iznutra. On je taj koji zna, da tako kažemo, različite slojeve u društvu. On zna probleme siromašnih. On poznaje bogate. On zna srednju klasu. I on je od početka želeo da stvari budu jasne.”

Peskov kaže da Putin želi da razume šta izaziva nezadovoljstvo, i da o tome razgovara sa ruskim građanima tokom svojih putovanja. Ali ono što tamo nalazi je najčešće potpuna podrška.

“On stalno posmatra ljude, sluša, osmatra,” kaže on. “Problem je kad ljudi viču „vrati nam glasove“ – jer mi nismo ukrali ničije glasove. Kada oni skandiraju „Putine odlazi“ on oseća podršku miliona ljudi u zemlji koji mu poručuju „Ostani Putine“ „Pomozi Putine“, „Putine, budi sa nama“.

Dok Putin pokušava da shvati šta se promenilo, ne delu su stari instinkti. On pokušava da shvati šta je neke Ruse nagnalo da se pridruže opoziciji, ali ne može a da ih ne osudi kao slepe instrumente skrivenih izdajnika. On se slaže sa političkim nadmetanjem, ali ne želi da preda vlast. Okružio se besprekorno odanim pomoćnicima kao da gradi zid pred nekom vojskom u nadiranju.

Pre jedne decenije, izgledalo je da Putin oseća da će taj dan doći, govoreći svom nemačkom autobiografu da će on biti taj koji će razbiti hiljadugodišnju autokratsku tradiciju.

“Putin me je tada zvao da se vidimo“, rekao je nedavno biograf, Aleksandar Rar magazinu Argumenty Nedeli. “Tamo mi je, tom priliko rekao sledeće: „ Predsednici Rusije su kao nekadašnji carevi. Vizantijska tradicija je veoma jaka, i na meni je da učinim sve što mogu da predsedničku funkciju učinim demokratskom. Zato ću, kad moj mandat istekne, jednostavno otići. Recite to svima na Zapadu“.

prevela T.J.