Bejzbol klub Elej Dodžers biće prodat konzorcijumu u kome je čuveni košarkaš Medžik Džonson, piše BBC. Vlasnik kluba Frenk Mekort izjavio je da planira da proda tim i stadion za 2 milijarde dolara Guggenheim Baseball Management LLC, što će spasiti klub od bankrota.
On je klub kupio od Foksa za 430 miliona dolara, čime je dobio stadion i propratno zemljište. Dugovi kluba su u januaru bili 579 miliona dolara.
Kostas Binis i Antonis Gusis bli su među najboljima u grčkoj reklamnoj industriji sve dok nisu izgubili posao zbog krize. Njih dvojica su radili u grčkom ogranku agencije Leo Burnett, kada je isti bankrotirao. U neverovatnom obrtu, sada produciraju grčku top Web-TV seriju, piše Dojče Vele.
Serija je satirična verzija američke „Mad Men“ i zove se „Sad Men“ parodirajući grčku reklamnu industriju. Kao i „Mad Man“, opisuje period šezdesetih godina, ali po rečima scenarista, vreme u kome su žene htele da rade samo kao sekretarice ili da budu domaćice, ali i u „Sad Men“ žene „udaraju rukom o sto“ kada dođe do teških situacija.
Autori serije kažu da je Grčka pretrpela težak udar krize, kada je bukvalno nestalo 30% ekonomije i nastupila velika nezaposlenost, praćena padom zarada. Tako im se rodila ideja: „zamislite da je 8 ujutro i da niko nema posao“.
Scenario su napisali sami. „Čak ni glumce nismo još platili, a ceo sajt smo uradili sami“, kaže Gusis objašnjavajući zašto je rad na produkciji tako spor. Dosadašnih pet epizoda je postoglo pun uspeh, a i sponzori su na vidiku. Jedan nemački distrubuter tehničke robe želi da finansira sledeće dve epizode.
Evropska centralna banka izveštava, a turski Harijet prenosi, da kreditna aktivnost privrede usporava u februaru, što je znak da masivne pozajmice jeftinog novca finansijskim sistemima još nisu počele.
Ključni indikator kreditne aktivnosti, pozajmice nefinansijskim korporacijama, porasle su samo za 0.4% na godišnjem nivou, što je manje u odnosu na 0.7% u januaru.
ECB je imala dve masovne pojazmice bankama 21. decembra i 29. februara ubrizgavajući 500 milijardi evra u finansijske sisteme. Njen predsednik, Mario Dragi je izjavio da je cilj pozajmica pokušaj da se izbegne kreditni stisak koji bi ugušio finansijski sistem, „pogotovu mala preduzeća koja najviše zapošljavaju u Evrozoni“.
Broj nezaposlenih u Mađarskoj iznosi 3,794 miliona u periodu decembar-februar objavila je mađarska državna statistika a prenosi Portfolio.hu. Pad broja zaposlenih koji je počeo prošle jeseni se nastavio.
Upoređujući sa periodom septembar-novembar broj zaposlenih opao je za 76,000. Trenutna topa nezaposlenosti je 11,6%, a najveća u poslednjih deset godina bila je pre dve godine i iznosila je 11,8%.
Broj ljudi ekonomski aktivne populacije (koja radi ili traži posao) nije se dodatno smanjio, štaviše opadanje se zaustavilo u periodu decembar-februar. To je objašnjeno smanjenjem državnih socijalnih davanja. Tako je 45,7% nezaposlenih tražilo posao godinu dana ili više, a prosek trajanja nezaposlenosti je 17,4 meseci.
Po izveštanju u Mađarskoj je registrovano 646,7 hiljada ljudi koji aktivno traže posao, što je smanjenje od 4%.
U broju iz marta 2012. pisali smo o sudbini gradova u tranziciji, kako u Evropi, tako i kod nas. Naime, ako se izuzmu Beograd, Novi Sad i donekle Niš, srpski gradovi stare, kopne, postaju stecišta slabo obrazovane radne snage i siromašnih. Zato postavljamo pitanje da li bi stvaranje još jednog ili dva jaka grada – Niša i Kragujevca, predstavljalo zamajac ragionalnog razvoja koji bi predupredio rizik da današnja „beogradizacija“ Srbije sutra preraste u provincijalizaciju cele zemlje?
Osim propadanjem gradova, ovaj broj bavi se i temama poput reindustrijalizacije, Fejsbuka na berzi, starih zanata, indijskog biznisa sa zmajevima, popularnosti dokumentaraca, a u rubrici Intervju reditelj Lordan Zafranović priča o svemu što nam se na Balkanu desilo i što se još uvek dešava.
Iako je Poljska za vreme finansijske krize beležila dobre rezultate i brži rast od većine evropskih zemalja neophodno je da se preduzmu nove mere i reforme koje bi smanjile budžetski deficit i omogućile dugoročni rast.
Generalni sekretar OECD Anhel Guria i zamenik poljskog premijera Valdemar Pavlak upozoravju da rast BDP usporiti na nešto ispod tri odsto tokom 2012. i 2013. godine, pre svega kao rezultat slabijih finansijskih aktivnosti u Evropi. „Poljski izuzetni rezultati prethodnih nekoliko godina pokazuju da je politika odgovarajućih makroekonomskih mera u skladu sa promišljenom regulativom isplatljiva, ali sada je trenutak da poljske vlasti promovišu nove izvore rasta i implementiraju strukturne i društvene reforme koje će omogućiti potpuno sustizanje vodećih evropskih ekonomija u skorijoj budućnosti“, istakao je Guria.
Izveštaj OECD-a naglašava da je ključno izvršiti fiskalnu konsolidaciju koja će omogućiti dalji rast, ali i sprečiti dosadašnju ranjivost poljske ekonomije. Smanjenje budžetskog deficita će umanjiti cenovni pritisak, održati spoljašnji dug pod kontrolom i povećati fiskalni kredibilitet, navodi se u izveštaju.
U Japanu je isključen još jedan nuklearni reaktor zbog potreba održavanja, pa je ova zemlja sa dalekog istoka ostala sa samo jednim funkcionalnim reaktorom nakon prošlogodišnjeg razornog zemljotresa i cunamija.
Poslednji reaktor trebalo bi da bude ugašen u maju, a već sada se postavlja pitanje nedostatka električne energije i mogućih restrikcija struje tokom letnjih meseci. Nuklearkom Kašivazaki-Kariva u kojoj je juče isključen reaktor broj šest upravljala je Tokyo Electric Power, ista kompanija koja je bila operator stradale nuklearke u Fukušimi prošlog marta.
Japanski nuklearni reaktori jednom u svakih 13 meseci bivaju isključeni zbog sigurnosnih provera, ali nakon velike prirodne katastrofe još uvek nijedan od ugašenih reaktora nije opet stavljen u funkciju i ostaje nejasno kada će se to dogoditi. Jedna trećina ukupnih potreba za električnom energijom u Japanu poticala je od proizvodnje u nuklearnim elektranama pa japanska vlada želi da ih pusti u pogon odmah čim neophodni stres testovi dokažu njihovu sigurnost. Lokalni političari i javno mnjenje protive se ovakvoj odluci, nakon što se desila havarija u Fukušimi, uprkos najavljenim problemima sa nabavkom električne energije.
Turska centralna banka povećala je dozvoljene zlatne rezerve bankama u Turskoj sa 10 na 20 odsto, dok su kamatne stope ostale nepromenjene.
Očekuje se da će ovaj potez doneti injekciju vrednu 2,2 milijarde dolara na Tursko finansijsko tržište, ukoliko banke u potpunosti budu iskoristile odobreni potencijal. Poslednje statistike ukazuju da se balans između domaće i strane potražnje u Turskoj odvija prema predviđanjima, kao i da u prvom kvartalu potrošnja usporava što navodi na blagi oporavak potražnje domaće valute.
U velikoj Britaniji je izbio skandal kada su politički protivnici optužili premijera i vođu konzervativaca Dejvida Kamerona da je primao donacije tokom prijema i večera sa bankarima i tajkunima u Dauning stritu, ali i u letnjoj rezidenciji u Čekersu.
Jedan zvaničnik britanske Konzervativne partije snimljen je kako pokušava da ponudi pristup Kamerunu i ostalim važnim funkcionerima iz vlade u zamenu za značajnu finansijsku donaciju, što je izazvalo buru negodovanja u ostrvskim medijima. Kameron je u nekoliko navrata demantovao da su se takvi susreti ikada dogodili, a uhvaćeni političar koji je lažnim donorima nudio ovakvu vrstu usluge smenjen je sa mesta blagajnika Konzervativne partije.
Ipak, pod pritiskom advokata opozicije Kameron je kasnije otkrio da su u tri navrata u njegovoj rezidenciji u Dauning stritu održane večere sa bogatim donorima, ali da „stranci nijednom nije isplaćen nikakav iznos, kao i da su svi gosti još od ranije njegovi lični poznanici“. Posle toga u javnost su izašli podaci i o organizovanim prijemima u Kameronovoj seoskoj rezidenciji u Čekersu, na kojim asu gosti bili neki od najbogatijih Britanaca i industrijskih magnata koji su davali višemilionsku podršku Torijevcima.
Kameron i njegove kolege rekli su da uglednim gostima nije bila nuđena politička moć ili bilo kakva vrsta protivusluge. Kao odgovor na optužbe, britanski premijer je najavio opsežnu istragu ovog narastujećeg skandala, koji donekle podseća na sličnu aferu sa noćenjem američkih bogataša u Beloj kući za vreme vladavine predsednika Klintona.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble će verovatno biti predsedavajući Evrogrupe što bi mu dalo mogućnost da kontroliše agendu mesečnih sastanaka ministara finansija evrozone, a ova odluka će biti definitivna tek u junu.
Ovo je jedna od najuticajnijih pozicija u evropskoj upravi koja bi mogla da potvrdi nemačko vođstvo u rešavanju krize starog kontinenta. Ostaje samo pitanje Šojbleove želje da rukovodi sastancima, mada jedan njegov bliski saradnik tvrdi da bi on prihvatio ovaj posao.
Sadašnji predsedavajući Evrogrupom, luksemburški premijer Žan Klod Junker, rekao je da ako Šojble želi ovu poziciju on će je sigurno i dobiti.