јун 2012

Ono što je sociološki neshvatljivo je da gubitke pohlepnih menadžera, onih koji su delili bonuse i ulazili u rizike, plaćaju poreski obveznici širom sveta od Amerike preko Evrope. To pokazuje koliko je zapušten problem u bankarskoj industriji, koliko je čudna simbioza banaka i države, gde poreski obaveznici plaćaju ceh ubrizgavanja novca u bankarski sistem. Samo ECB je upumpao hiljadu milijardi evra za trogodišnje operacije refinansiranja banaka po ceni od 1% godišnje, što znači da će se odloženi efekti inflacije opet preliti kao inflatorni porez na građane u evrozoni pa i na nas u Srbiji kao vlasnike evra, kaže dr Đorđe Đukić ekonomista, u intervjuu za Biznis i Finansije.

„Očigledno je da će se trošak vere u neoliberalni pristup svemoći tržišta svesti na to da će gubitke privatnih institucija snositi građani koji nisu ni krivi ni dužni, što za mene kao ekonomistu, koji pripada sasvim drugačijoj školi, koja kaže da je intervencija uvek nužna samo je pitanje da li imate dovoljno fine instrumente, neprihvatljivo. Nemojte biti iznenađeni masovnim protestima od „Okupirajmo Vol Strit” do nemira u evropskim zemljama. Ljudi ne prihvataju takvu socijalnu nepravdu da tokom krize dolazi do daljeg bogaćenja bogatih i siromašenja već osiromašenih, u čemu su banke samo transmisija u tom procesu”, kaže ovaj ekonomista.

Biznis i Finansije: U stručnim krugovima je veoma aktuelno preispitivanje uloge ekonomista, uloge matematičkih modela na koje su se oni oslanjali i „zaborav” činjenice da je ekonomija društvena nauka koja u svom fokusu ima ljude i prosperitet zajednice.

Đ.Đukić: Ova kriza je potvrdila da i modeli i kvantitavna aparatura kojom se mere rizici nije perfektna kao što su tvrdili njeni autori. Kreatori tih modela su izgubili iz vida osnovnu stvar, a to je da u ekonomiji model može biti samo pomoćno sredstvo za kvalitetno, kvalitativno znanje koje postoji u mikroekonomiji, o relacijama koje postoje u mikrostrukturi banaka, kompanija, država, javnih finansija i u monetarnoj sferi. I Bazel III standardi u bankarstvu, kojim se ispravljaju propusti Bazela II, orijentisanog na to da banke iskažu što manji mogući zahtevani kapital pod uslovom da dobro upravljaju rizicima, pokazuje povratak na konzervativnu logiku da je za banku najbolji štit, posle rezervisanja, visok koeficijent adekvatnosti kapitala. Takvih banaka koje su se držale rigoroznih standarda ima, i njihovi akcionari su nagradili takvu njihovu politiku. Oni nisu požurili da od danas do sutra ostvare profite i podele bonuse, već su negovale ozbiljan pristup prema klijentima i ulagale u budućnost. Njima rejting agencije nemaju šta da kažu, jer su fundamenti njihovog poslovanja stabilni, bez obzira na ocene koji im dodeljuje ova ili ona agencija.

B&F: Pa ipak, rejting agencije su izazvale mnogo potresa na tržištu spuštajući rejting poznatih banaka za koje se verovalo da su vrhunska imena, a malo pre krize španske Bankie spustile su i rejtinge španskih i italijanskih banaka. Koliko su rejtinzi danas važan signal na tržištu?

Đ.Đukić: Kriza u evrozoni zaoštrila je dva pitanja: prvo, tržište novca ili međubankarsko tržište pokazali su da finansijska tržišta ne veruju političarima i najavama mera koje će preduzimati. I drugo, da više ne veruju u ocene rejting agencija kao informaciju bitnu za donošenje odluka, već ih primaju kao post festum konstataciju stanja. U takvim uslovima, tržišta reaguju hirovito na podlozi straha zbog neizvesnosti šta još može isplivati kao problem, kao što se nedavno dogodilo sa otkrićem gubitaka JP Morgana. U nedostatku valjanih informacija regulatora i rejting agencija, tržište je sebi našlo alternativni signal na privatnom tržištu kredit difolt svopova ili svopova u pogledu neizvršenja obaveza. Koliko god bilo nelikvidno, to tržište daje suptilniju sliku očekivanja aktera na tržištu o riziku koji je sadržan u tome šta jedna banka radi. Ako je kredit difolt svop u uzlaznoj tendenciji, očigledno je da tržište percepira da je ta banka izložena većem kreditnom i tržišnom riziku. Ovakva promena nagoveštava i revolucionarnu redefiniciju uloge rejting agencija u smislu njihove buduće funkcije. S tim u vezi, veoma je značajna informacija da je Danska, zemlja sa sređenim javnim finansijama, odlučila da otkaže usluge S&P prema jednoj njihovoj banci, jer je stala na stanovište da određivanje rejtinga predstavlja remetilački faktor koji nije u vezi sa dobrim fundamentima poslovanja banke. Danska će kao predsedavajući EU u narednih šest meseci tražiti da se redefiniše i stavi u novi okvir uloga rejting agencija,” kaže dr Đukić.

B&F: Banke u evrozoni su u žiži interesovanja i stručne javnosti i političara i štediša u bankama, ne samo grčkih ili španskih nego i naših.

Đ. Đukić: Za Evropsku centralnu banku i evrozonu nastupa kritičan momenat, ili će ECB ostati veoma rigidna, kao naslednica tradicije Bundesbanke, ili će, što je verovatnije pred potrebom ekonomskog rasta potpuno otvoriti šalter i štampati novca koliko god bude zatrebalo. Ovo drugo smo već delimično videli kada je ECB tajno odlučila da stavi na raspolaganje grčkim bankama 100 milijardi dolara da bi rešila problem odliva sredstava i likvidnosti u toj zemlji. Ukoliko bi ECB  prestala sa takvom podrškom, nastao bi masivan odliv kapitala. Tu više nije pitanje Grčke kao Grčke koja učestvuje sa 2 % u BDP evrozone, nego činjenica da bi se taj talas, kao što već delom i jeste, preneo na Španiju i Italiju. Samo u Španiji ima 445 milijardi evra depozita stranih lica. Kad se tome dodaju i domaći depoziti, jasno je kolika je ranjivost španske bankarske industrije na beg kapitala. U čitavoj zoni evra, depoziti stranih državljana iznose 3,2 hiljade milijardi evra. U slučaju da investitori iz straha krenu da povlače depozite, ECB nema drugo rešenje nego da potpuno otvori svoj šalter i poplavom novca spreči  sistemsku krizu ili kolaps čitave evro zone.

Pritom, ne smemo da izgubimo iz vida da je evrozona politički projekat. Ne sumnjam da će EU zaleći iza političkog projekta evrozone. Pitanje je modaliteta kako će ove članice poput Grčke izaći iz evrozone, dok će se na drugoj strani kristalizovati jedno jako jezgro koje prirodno gravitira jakoj valuti. U ovom trenutku, tržište novca ne reaguje tako plahovito, kao što bi se očekivalo, na mogući izlazak Grčke iz evrozone, budući da države i ECB participiraju sa 70% u grčkom spoljnom dugu koji je trenutno 266 milijardi evra. Ključno pitanje je pitanje održavanja likvidnosti, da ne bi došlo do juriša na banke ne samo Grčke, nego i drugih banaka. Otuda će pitanje izlaska ili uvođenja drahme politički morati da se premosti sa ECB kao vatrogascem da se panika ne prenese na Španiju i Italiju. Preko Grčke se prelama sve – i politika monetarne unije a i sudbina banaka u Grčkoj i u evrozoni.

B&F: I kod nas je bilo pomalo nervoze, pre svega kod građana koji imaju novac u grčkim bankama?

Đ.Đukić: Sreća je da su srpske banke uglavnom dobro kapitalizovane, i posle ovog testa verujem da su građani uvereni da je gro njihove štednje na sigurnom mestu. Ne zbog toga što te uloge garantuje neka institucija, nego pre svega zbog toga što cene činjenicu da do svog depozita mogu da stignu bez ikakvog oklevanja. Ono što je takođe dobro i u tom smislu možemo reći da je Srbija u dobroj poziciji, jeste da je čvrsta regulativa NBS dosta tome doprinela da se stanovništvo ne zaduži kao u zemljama u okruženju, iako je bilo slučajeva koji pokazuju da supervizija i kontrola nisu funkcionisali kako treba.

B&F: šta je uopšte realno očekivati u situaciji kad loše vesti smenjuju jedna drugu, od pada privredne aktivnosti u Indiji i Kini, koji je trebalo da povuče Evropu i SAD, do rekordne nezaposlenosti u EU i pogoršanja situacije u Španiji?

Đ.Đukić: Na kraći rok perspektive su sumorne. Ekonomski rast u evrozoni je 0.1%, uz sve probleme koje ima Grčka i recesione trendove, verujem da će banke biti veoma uzdržane. One koje dobro upravljaju svojim portfoliom će po cenu niskih profita čekati da vide šta će biti sa Grčkom.  Ako ECB zalegne iza Grčke – a mislim da će to morati da uradi, bar u delu sprečavanja paničnog povlačenja depozita stanovništva iz banaka – to će biti faktor smirivanja međubankarskog tržišta. Prvi znak oporavka i perspektive za pokretanje ekonomskog rasta biće intenzivnije trgovanje na međubankarskom tržištu. Dok se ne raščisti ko napušta, a ko ostaje u evrozoni, glavna varijabla biće strah.

B&F: Ako su prognoze za evrozonu tako loše, a banke velikim delom zabavljene same sobom – bilo zbog gubitaka ili zbog potrebe da se po slovu Bazela III moraju da se dokapitaliziju – šta onda možemo da očekujemo mi, tim pre što su neke strane banke poput Hipo Alpe već najavile da izlaze sa ovog tržišta?

Đ.Đukić: Višu cenu kredita platićemo svi svi mi preko visokih kamata jer se Bazel II zamenjuje oštrijim Bazelom III koji konstatuje da banke moraju biti dokapitalizovane. Za banke koje su dobro poslovale to je konstanta. Za nas su možda najvažnije Unikredit i Erste koje drže ¾  tržišta Jugoistočne Evrope. U najgorem slučaju možemo da očekujemo stagnaciju bankarske aktivnosti ili čak smanjivanje aktivnosti, jer centrale traže od njih ili da se dokapitalizuju ili da smanje rizičnu aktivu. U zemljama poput Srbije ne može doći do smanjenja cene kredita, ona za prvoklasne klijente u najboljem slučaju može ostati ista a za druge veća.

Krediti će biti dostupni uskoj grupi klijenata koji se do sada nisu zaduživali i imaju dobru kreditnu istoriju. Rad sa privredom i sektorom stanovništva skoncentrisaće se na tri do četiri banke, a ostale će vegetirati jer evrozona neće izaći iz krize tokom 2012. Neke banke će biti prisiljene da izađu sa tržišta, samo je pitanje u tome što sad ne mogu da nađu kupca. Tržište je zasićeno, banke već nemaju kome da plasiraju kredite, jer je kreditna istorija mnogih kompanija i sektora domaćinstava očajna. Pogotovo sa aspekta buduće kreditne sporobnosti jer svako klizanje kursa vrtoglavo smanjuje tu mogućnost i čak dovodi domaćinstva u situaciju da ne mogu da servisiraju ni kredite koji su već uzeli.

B&F: Nedavno  je najvaljeno da je Dojče banka zainteresovana za Komericijalnu banku. Kako će se po vašem mišljenju vlasnički promeniti bankarsko tržište u Jugoistočnoj Evropi. Čini se je uobičajen sled događaja – po kojem austrijske, italijanske i grčke banke, kad tržište sazri, zamenjuju nemačke i američke – poremećen?

Đ.Đukić: Ruske banke već su snažno nastupile na evropskom tržištu a očekujem i turske banke. Nasuprot tome, veliki investicioni fondovi će se okrenuti ka istoku i južnoj Americi jer u evrozoni još dugo neće biti značajnijeg rasta. Kad tome dodamo naše lokalne teškoće, teško je zamisliti da će se neki investicioni fond ući u kupovinu dobrih banaka. Područje jugoistočne Evrope počinje da se gubi sa karte velikih igrača u smislu diversifikacije i očekujem da ono postane periferija.

Ipak, sa sigurnošću se može reći da postoje strane banke u Srbiji koje su čvrsto rešile da ostanu na ovom tržištu i one će negovati svoje odnose sa klijentima. Među pet banaka u vrhu, takve su sigurno dve.

Tanja Jakobi

tekst je iz novog broja edicije Finansije Top 2011/12