Monthly Archives

јул 2012

Prošle nedelje u SAD oboreno 2 000 temperaturnih rekorda

by bifadmin 3. јул 2012.

Nije samo kod nas nepodnošljivo vruće. „Brutalni talas toplote koji je pržio SAD prošle nedelje oborio je oko 2 000 temperaturnih rekorda“, piše Rojters. Tokom meseca juna broj prestignutih rekorda bio je 3 215.

Meteorolog sajtaAccuweatherAleks Sosnovski objašnjava ovaj talas toplote nedostatkom snega krajem zime na američkim ravnicama, zbog čega je sunce umesto da otapa sneg zagrevalo tlo. Ovo je uticalo na prevremeni rast useva.

Dok neke regije nisu preterano tople, ovaj meterolog najavljuje da će centralni deo zemlje osetiti veoma visoke temperature u narednih nekoliko nedelja.

Do sada je u pet američkih država oboreno više od 100 toplotnih rekorda u junu – u Teksasu (237), Koloradu (226), Kanzasu (164), Misuriju (126) i Arkanzasu (115). Ove temperature izazivaju i iznenadne promene vremena i opasne oluje, koje su izazvale smrt 18 osoba od petka do danas.

3. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Promene u upravnom odboru društva Robert Bosch

by bifadmin 3. јул 2012.

U upravnom odboru društva Robert Bosch GmbH uskoro će biti nekoliko bitnih kadrovskih promena: u novom sektoruEnergetike i građevinskih tehnologija, sektoruTrajna potrošna dobra, ali i odlaska u penzijuzamenika predsednika upravnog odbora.

Na predlog deoničara, nadzorni odbor društva Robert Bosch GmbH imenovao je dr. Stefana Hartunga (46) članom upravnog odbora društva Robert Bosch GmbH, a njegovo imenovanje stupa na snagu 1. januara 2013.

Hartung, koji je od 2009. god. predsednik odelenja Električnih alata, ubuduće će biti član upravnog odbora odgovoran za novi poslovni sektor Energetike i građevinskih tehnologija, koji će biti osnovan 1. januara 2013. Doktor mašinstva Hartung zaposlio se 2004. god. u društvu „Bosch und Siemens Hausgeräte GmbH“ u Minhenu. Pre toga radio je u društvu „Fraunhofer Gesellschaft“ i društvu za menadžersko savetovanje „McKinsey & Company, Inc.“ u Diseldorfu.

Dr. Zigfrid Dais (64), član upravnog odbora društva Robert Bosch GmbH od 1998. i zamenik predsednika upravnog odbora od 2004., odlazi krajem godine u penziju. Doktor fizike Dais ostaće deoničar u društvu Robert Bosch Industrietreuhand KG, a na tom položaju je još od 2007.

Dr. Rudolf Colm (59), član upravnog odbora društva Robert Bosch GmbH od 2004., ostaje na čelu poslovnog sektora Trajna potrošna roba i građevinska tehnologija za regione zapadne Evrope, srednjoistočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike i korporativnog sektora Nabavka i logistika do 31. decembra 2012. i nakon toga odlazi u penziju.

Uz odgovornost za azijsko-pacifički region, Uve Raške (54) preuzeće odgovornost i za sektor Potrošne robe, kao i za regione zapadne Evrope, srednjoistočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike. Raške je član upravnog odbora od 2008. Pre toga bio je predsednik odelenja Električni alati, a na taj položaj je došao 2003.

Odgovornost za korporativni sektor Nabavka i logistika od dr. Rudolfa Colma preuzeće dr. Stefan Azenkeršbaumer (56), član upravnog odbora Boscha, odgovoran za poslovnu administraciju, finansije i finansijske izveštaje, planiranje i kontroling,a od 1. jula 2012. i za informacione tehnologije.

Odgovornost za društva Bosch Software Innovations GmbH u nemačkom Imenštatu i Robert Bosch Healthcare GmbH u Wajlblingenu (Nemačka) i Palo Altou (Kanada/SAD) od 1. januara 2013. takođe će preuzeti nove osobe. Od tog datuma odgovornost za ova društva će preuzeti dr. Folkmar Dener (55), koji će u julu 2012. postati predsednik upravnog odbora. U isto vreme odgovornost za Korisničko iskustvo od njega će preuzeti Uve Raške koji će nastaviti da predano radi u tom sektoru.

Deoničari i nadzorni odbor odali su priznanje izvanrednim dostignućima dr. Zigfrida Daisa i dr. Rudolfa Colma i zahvalili im se za decenije neumorne predanosti, od kojih su poslednje godine proveli u upravnom odboru. Dr. Stefanu Azenkeršbaumeru, dr.Folkmaru Deneru, dr. Stefanu Hartungu i Uveu Raškeu poželeli su mnogo uspeha na novim položajima.

3. јул 2012. 0 komentar

Biznis

Srednja klasa na Balkanu nestaje

by bifadmin 2. јул 2012.

Srednja klasa u regionu plaća visok danak ekonomskoj krizi i brojnim mjerama štednje. U Srbiji i Hrvatskoj petina građana pripada srednjoj klasi, piše capital.ba.

Učitelj u Hrvatskoj više nije u prilici da školuje svoju djecu. Ako ima stambeni kredit, nastavnik u Srbiji teško da će svoju porodicu odvesti na ljetovanje.

Bugarin sa prosječnom platom nije redovni platiša računa za komunalije. Ekonomska kriza žestoko se obračunava sa srednjom klasom u regionu, koja ne može da živi standardom na koji je navikla.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da kao posljedica razgradnje države blagostanja u Evropi mjere štednje direktno obaraju činovnike, profesore, ljekare, penzionere. Isto se događa i u Srbiji.

Srednju klasu kod nas danas čini petina stanovništva, nižu četiri petine, a u višu teško da se ubraja i jedan procenat ukupnog broja stanovnika.

“Srednji sloj su preduzetnici, zaposleni u monopolskim granama – duvan, nafta, telekomunikacije, EPS, fakultetsko osoblje u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju… Ova petina stanovnika sebi može da priušti ljetovanje, polovan automobil, malo veću potrošnju od egzistencijalne kupovine namirnica i odmah se isključi iz srednje klase ukoliko uzme stambeni kredit” , kaže Zdravković.

Poslije skandinavskih zemalja, države nastale iz bivše Jugoslavije karakteriše najveći stepen jednakosti stanovništva, primjećuje Zdravković, ali je to jednakost u siromaštvu, a u Skandinaviji jednakost u materijalnoj bezbrižnosti.

Sa prosječnom platom od 730 evra, Hrvatska je u boljoj poziciji od Srbije, jer ima veću stopu zaposlenosti. Prema procjeni Vilima Ribića, predsjednika Matice hrvatskih sindikata, u srednjoj klasi ostali su informatičari ili niži upravljači u firmama.

“U Skandinaviji ili Americi srednju klasu čini 80 odsto ljudi, u Njemačkoj 60 odsto, a u Hrvatskoj je to tek 20 ili 30 odsto ljudi. Raslojavanje je sve veće. Ako su u srednjoj klasi ljudi koji imaju rješeno stambeno pitanje, voze automobil koji stalno popravljaju i mogu da šalju djecu na fakultet, u tu klasu više ne spada učitelj u Hrvatskoj” , kaže Ribić.

Ljekari, sa primanjima od 1.300 do 1.600 evra, ili pravnici na boljim položajima, na braniku su tamošnjeg srednjeg sloja.

srednja klasa cg

“U Crnoj Gori praktično nema srednje klase. Izgubila se u tranziciji proteklih 20 godina” , kaže Zvonko Pavićević, zamjenik generalnog sekretara Unije slobodnih sindikata Crne Gore.

“Prosječna zarada u državi je 491 evro, a prosvjeta sa 450 evra je ispod prosjeka, dok je zdravstvu još gore sa 400 do 420 evra. To govori da srednja klasa ne može da priušti automobil i ljetovanje, a sve teže se plaćaju visoke školarine. Ljudi su puno toga morali da promjene u životnim navikama” , kaže Pavićević.

Zaštitni znak bugarskog srednjeg sloja postaju sve veće zaduživanje i poteškoće pri plaćanju mjesečnih računa za komunalije. Logika je: ako je gubitak porodičnog automobila stvar prestiža, neplaćanje duga na kreditnim karticama ili proizvoda kupljenih na lizing se ne vidi.

“Bugari sa prosječnim prihodima nisu na vrijeme uzeli u obzir da su im se prihodi smanjili i nastavljaju da žive istim standardom kao u dobrim ekonomskim godinama, praktično živeći na ivici svojih mogućnosti” , kaže Rajna Mitkova Todorova, predsjedavajuća Udruženja agencija za naplatu.

Očekivano, od bivših SFRJ republika srednja klasa najbolje stoji u Sloveniji. Prema podacima slovenačkog Statističkog zavoda, više od polovine građana provede van zemlje više od četiri dana godišnje, što je, napominje Zdravković, uporediv kriterijum za ljetovanja građana Srbije. Znači, polovina stanovnika Slovenije može da se smatra srednjom klasom.

2. јул 2012. 0 komentar

Ekonomija

Švedska: Deficit ne boli

by bifadmin 2. јул 2012.

Pre dvadeset godina, eksplozija balona nekretnina dovela je Švedsku u duboko alarmantnu zonu. Ali umesto da se odluče za radikalnu štednju kao lek, Šveđani su se odlučili da uz pomoć visokog deficita neutrališu privatni dug, piše Dagens Nyheter.

Godine 1990, švedska ekonomija funkcionisala je besprekorno, s budžetskim suficitom koji je iznosio 4 posto BDP-a. A onda su događaji poprimili neočekivani obrt. U samo tri godine, državne finansije su se nasukale. Do 1993, deficit budžeta naglo je narastao na 13 posto – nečuven nivo u trenutnoj krizi koja vlada evrozonom, u kojoj nijedna od zemalja nema tako veliku rupu u svojim računima.

Za razumevanje švedske krize, dobra polazna tačka za analizu jesu previranja koja sada pogađaju Evropu. U to vreme, mnogi su stručnjaci zaključili da je socijalna država odgovorna za to što je država poklekla. Pogrešili su, premda je istina da je broj državnih sistema morao da se nadogradi i otvori za konkurenciju.

Činjenica je da je Švedska, kao i sve zemlje evrozone koje su trenutno u problemima, doživela ozbiljnu finansijsku krizu. Počev od sredine 80-ih, kreditni pohod banaka rezultirao je formiranjem mehura na tržištu nekretnina. Nakon nekoliko godina, taj je mehur prsnuo a kreditori su se odjednom našli u ozbiljnim problemima.

Dug nije povećan, već kolektivizovan

Pre krize, ekonomista Hans Tson Söderström bio je jedan od onih koji su kritikovali slabosti države blagostanja tj socijalne države, i bez zadrške se založio za regulaciju ekonomije, čvrstu kontrolu inflacije, uravnoteženi budžet i fiksne devizne kurseve. Ipak, previranja tokom 90-ih dovela su ga do toga da u ovoj javnoj raspravi promeni stranu i stanovišta koja je svojevremeno zastupao. U to vreme, Hans Tson Söderström vodio je studiju finske Centralne banke, zemlji koja je bila u sličnoj finansijskoj situaciji kao i Švedska.

Što je Söderström više proučavao situaciju u Švedskoj i Finskoj, tim je bolje shvatao kako tradicionalne analize više nisu relevantne. Naročito u svetlu njegovog ponovnog čitanja ključnih radova Irvinga Fišera, i o ‘teoriji duga – deflacije tokom Velike Depresije’. Kada je u pitanju 1933. godina, Söderström je shvatio da je debakl posledica kraha tržišta nekretninama i bankarske krize koja je taj krah izazvala.

dug svedske

Uzrok prezaduženosti nije bila država već kućevlasnici i kompanije. Kada je mehur pukao, oni su bili prisiljeni da svoje finansije dovedu u red – to su i učinili tako što su masivno štedeli nekoliko godina. Štednja je pak dovela do pada investicija i potrošnje što je, opet, prouzrokovalo veliki pad potražnje. I to je upravo ova vrsta bolnog smanjenja dugova, koji se nalaze na tapetu nekoliko zemalja evrozone.

Hans Tson Söderström razumeo je da švedski budžetski deficit nije rezultat političke neodgovornosti već je posledica mera štednje u privatnom sektoru. Dug zemlje nije povećan, nego je jednostavno prenesen iz privatnog sektora na javni sektor – jednom rečju, on je kolektivizovan.

Iz ovoga sledi da eksplozija javnog duga nije uzrok depresije, već je jedan od njegovih simptoma. Da se zemlja tada nije odlučila na visoki deficit u prelaznom razdoblju, kriza bi bila mnogo ozbiljnija i s mnogo većim padom zaposlenosti i proizvodnje.

Sulude mere štednje

U Finskoj, zemlji u kojoj su inicijative lidera po pravilu hvaljene od strane MMF-a, bilo je puno veće žurbe nego kod švedskih kolega, a sve kako bi se knjige i računi uravnotežili. Kao rezultat toga, zemlja je potonula u još dublju depresiju. Nasuprot tome, Šveđani su odlagali ‘čišćenje’ javnih finansija sve do sredine 90-ih.

Do tada, problem zaduženosti privatnog sektora već je bio rešen a ekonomija na putu oporavka, podstaknuta značajnom devalvacijom švedske krune, što je dovelo do procvata izvoznih industrija.

Javne finansije u zemljama poput Španije i Irske bile su uredne i uzorne pre krize. Jasno je da bi te zemlje trebalo da slede primer Švedske iz 1990. godine – tako što bi privremeno obustavili napore da smanje deficit, i nametali sumanute mere štednje, čija će jedina posledica biti ubrzani ekonomski pad.

Njihova situacija je sve složenija, jer nisu u mogućnosti da devalviraju svoju valutu, pa imaju nepremostivih teškoća u pokušajima da taj preko potrebni novac pozajme sa finansijskih tržišta. Evropski – ili plan podrške na međunarodnom nivou – biće neophodan, jer bi dobijeni novac vratio stabilnost u njihove bankarske sisteme

Međutim, ono što je još važnije, prvi neophodni korak bio bi tačna dijagnoza uzroka sadašnjih ekonomskih teškoća, koje su ih dovele do ovako teške situacije u kojoj se nalaze.

Preveo: Milan Lukić

2. јул 2012. 0 komentar

Nove tehnologije

Google razvija mape prema potrebama korisnika

by bifadmin 2. јул 2012.

Tehnološki gigant Google planira da u skorije vreme razvije geografske mape koje će pratiti želje korisnika preko upita i društvenih mreža.

Osim što će nova i unapređena Google Maps aplikacija nuditi mod predviđanja mesta na koje treba otići, kao i autohtono beleženje omiljenih lokacija, nudiće i opciju kreiranja sopstvenih mapa, pa čak i alternacije postojećih predela. Ove opcije biće razvijene i ponuđene korisnicima u naredne dve godine, saopšteno je na skupu tehnoloških inovacija na Aspenu u Sjedninjenim Državama. Razvijanjem dodatnih interaktivnih aplikacija Google planira da zadrži lidersku poziciju U ICT industriji.

2. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Svaki 12. brak u Evropi je mešovit

by bifadmin 2. јул 2012.

Mešoviti brakovi su dugo bili smatrani važnim indikatorima socijalne integracije emigranata. Eurostat je kombinatorikom dva istraživanja na ovu temu došao do podatka da je od 2008. do 2010. u Evropi od svakih 12 brakova jedan bio mešoviti. Mešovitim parom se ovde smatra onaj u kome je jedan suprižnik po rođenju državljanin jedne zemlje a drugi je državljanstvo stekao ili pre ili brakom.

Brojke se razlikuju od zemlje do zemlje. U Švajcarskoj i Letoniji je na primer svaki peti brak mešovit, dok ih u Rumuniji gotovo nema. Zemlje koje su tradicionalna utočišta emigrnata imaju veću stopu mešovitih brakova.

Statistika pokazuje da su veće šanse da će neko ko nije rođeni državljanin određene zemlje biti u braku sa strancem nego osoba koja živi u zemlji rođenja. Veće su šanse za emigrante da stupe u brak sa svojim sunarodnikom tamo gde su veće i zajednice njihovih sunarodnika. U većini zemalja je veći broj ženskih osoba – strankinja koje su u mešovitim brakovima.

Međutim, nije isti odnos svih naroda prema braku. U nekim zemljama parovi sve češće žive u vanbračnim zajednicama, i oni ne podležu ovoj statistici.

2. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Četiri kineske banke uzele skoro 30% globalnog profita

by bifadmin 2. јул 2012.

Najveće kineske banke u celokupnom svetskom bankarskom profitu učestvuju sa čitavih 29 odsto, sudeći prema godišnjem rangiranju Fajnenšlovog magazina Bankar. Udeo banaka evrozone se drastično smanjio – sa nešto manje od pola svetskog profita počele su da prave oko šest odsto globalne zarade.

Najprofitabilnije banke predvodi Industrijska i komercijalna banka Kine sa 43,2 milijarde dolara pre oporezivanja, sledi je Kineska razvojna banka sa 34,8 milijardi dolara profita, i Banka Kine koja je zaradila 26,8 milijardi.

Na četvrtom mestu je JPMorgan sa profitom od 26,7 milijardi a najprofitabilnija banka iz Evrope jeHSBC sa zaradom od 21,9 milijardi dolara.

Najveći gubitak zabeležila je Nacionalna banka Grčke – 17,4 milijardi dolara, a za njom i belgijska Dexia. Banke iz evrozone učestvuju u globalnom profitu sa šest odsto dok su pre samo pet godina učestvovale sa 46 odsto.

2. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Privatni kapital u zemljama CIE najmanje atraktivan investitorima

by bifadmin 2. јул 2012.

Privatni fondovi u centralnoj i istočnoj Evropi bore se da zadrže pažnju investitora koja se okrenula oporavku u Aziji i Latinskoj Americi. Ali što se više ovo područje bude približavalo EU to će i njegov kapital za investitore biti manje rizičan, piše BNE.

Ričard Sivald, partner u privatnom fonduAlpha Associates, tvrdi da će nekoliko fondova iz CIE tražiti spoljni kapital ali da će im biti potrebno mnogo više vremena nego ranije: „Međutim iako zemlje ovog regiona nemaju isti potencijal rasta kao BRICS, one predstavljaju šansu za atraktivnu zaraduod ulaganja, uz korigovani rizik, posebno u zavisnosti od rasta u zapadnoj Evropi“.

Međutim ove privrede moraju da smisle odgovor na izveštaje koji pokazuju da njihova atraktivnost za investitore opada – one su sada od svih tržišta u razvoju najmanje atraktivne, mnogo iza Latinske Amerike i južnoistočne Azije.

2. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Članice OECD-a vode oko 300 istraga vezanih za korupciju

by bifadmin 2. јул 2012.

Među zemljama OECD-a koje su potpisale Antikorupcijsku konvenciju, od 1999. kada je potpisana do kraja 2011. za korupciju je kažnjeno 210 osoba i 90 pravnih lica, od čega je bar 66 lica osuđeno na zatvorske kazne.

Oko 300 istraga se trenutno vodi u 26 potpisnica Konvencije, saopštila je Radna grupa za korupciju sačinjena od 34 članice OECD-a zajedno sa Argentinom, Brazilom, Bugarskom, Kolumbijom, Rusijom i Južnom Afrikom.

Najmanje 43 fizička i 92 pravna lica sankcionisana su za korupciju u međunarodnim delatnostima, uključujući tu i pranje novca.

2. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Špigl: Bolan poraz Merkelove na samitu

by bifadmin 2. јул 2012.

Angela Merkel je na iscrpnom sastanku tokom samita pristala na privremeni fond za spašavanje evrozone, na šta je kasnije pristao i Bundestag. Nemački mediji ovo vide kao slamanje čelične volje kancelarke u korist Španaca i Italijana. Mario Monti je bio toliko zadovoljan ishodom, piše Špigl, da je čak govorio o fudbalu i veselio se što je Italija pobedila Nemačku u polufinalu Eura 2012.

Ovaj časopis Montijevu pobedu nad Merkelovom poistovećuje sa uspehom italijanskog fudbalera Maria Balotelija koji je slomio nemačku odrbanu i dao dva gola Nemcima. Drugi Mario, Monti, imao je pomoć španskog premijera Marijana Rahoja u obezbeđivanju lakšeg pristupa sredstvima iz fonda za spašavanje evrozone, Evropskog mehanizma za stabilnost. Drugim rečima, Španija i Italija mogu dobiti pomoć bez pristanka na stroge mere štednje, koje je Merkelova ranije zahtevala.

Špigl piše da je ovo bolan poraz za Merkelovu jer ona nije htela da pravi ustupke južnim Evropljanima. Ali Monti je imao specijalnu taktiku – oni koji su prisustvovali zasedanju kasnije su ispričali medijima da je u trenutku kada je predsedavajući Herman Van Rompej hteo da zaključi sastanak i da objavi medijima da je dogovoren pakt o rastu italijanski premijer besno pitao Rompeja gde je to krenuo. On je tada „zabranio“ da se napusti samit dok se donese odluka o smanjivanju velikih kamatnih stopa za zajmove Italiji. Ova ucena je urodila plodom i iz duela sa nemačkom kancelarkom izašao je kao pobednik. Danski premijer prokomentarisao je da su učesnici samita držani kao „taoci“.

2. јул 2012. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci