Monthly Archives

јул 2012

Nemci opet letuju u Grčkoj

by bifadmin 17. јул 2012.

Vodeća nemačka turistička agencija Tomas Kuk objavila je da se broj turista koji žele na letovanje u Grčku povećava, posebno otkada ova zemlja nije udarna vest u medijima.

Da podsetimo, na početku leta Nemci su bojkotovali Grčkubojeći se lošeg prijema zbog nametnutih mera štednje. Međutim otkako je na drugom krugu grčkih izbora pobedila proevropska vlada rezervacije aranžamana za Grčku su porasle.

Ovo je dobro za grčku ekonomiju u kojoj turizam generiše petinu BDP-a jer su nemački turisti najbrojniji.

17. јул 2012. 0 komentar

Nove tehnologije

Manjak urednika i administratora na Vikipediji

by bifadmin 17. јул 2012.

Najveća online enciklopedija Vikipedija objavila je da ima deficit urednika i administratora, navodeći da je „već duži vremenski period broj novoprijavljenih dobrovoljaca koji žele da uređuju ove stranice u padu“.

Broj aktivnih urednika na enleskom govornom delu Vikipedije koji imaju bar pet unosa mesečno smanjio se sa 50 000 u 2007. na 30 000 ove godine. Od 67 administratora koliko je Vikipedija imala 2005. danas ih možete nabrojati na prste jedne ruke.

Vikipedija će se zato potruditi da preko novog tekst editoraWYSIWYG olakša unos podataka novim urednicima i administratorima.

17. јул 2012. 0 komentar

Nove tehnologije

Poslovni korisnici više na Fejsbuku nego na Tviteru

by bifadmin 17. јул 2012.

Prvo nacionalno istraživanje o poslovnom korišćenju društvenih mreža u Srbiji pokazalo je da kompanije prvenstveno koriste društvene medije za bržu i jednostavniju komunikaciju sa kupcima (57%) i radi povećanja vidljivosti i boljeg pozicioniranja firme, proizvoda ili usluga (48%). Trećina kompanija koristi društvene mreže za pronalaženje novih poslovnih partnera, klijenata i kupaca, a sve češće i za povećanje prodaje i zbog povoljnih mogućnosti oglašavanja.

Agencija za odnose s javnošćuAbrakadabra integrisane komunikacijei agencija za istraživanje tržišta MASMI, sprovele su u junu prvo nacionalno istraživanje o poslovnom korišćenju društvenih mreža u Srbiji. Istraživanje je rađeno na prigodnom uzorku zaposlenih u komunikacijskim i marketinškim sektorima vodećih srpskih kompanija koje imaju više od 50 zaposlenih.

Rezultati istraživanja pokazali su da većina ispitanika ima pozitivan stav prema korišćenju društvenih mreža u poslovne svrhe i smatra ih korisnim i isplativim marketinškim i PR alatom odličnim za uspostavljanje i održavanje kontakta s potrošačima, klijentima i kupcima, kao i za promociju kompanije. Samo 11 posto ispitanika ne misli da su popularni online kanali važni za poslovanje njihove kompanije. Facebook neprikosnoveno prednjači po broju poslovnih korisnika (86,1%), a zatim slede Youtube (56%), Twitter (43,1%), LinkedIn (37,5%), Google+ (19,4%), i Flickr (12,5%). Facebook takođe dobija bitku sa glavnim konkurentom – Twitter-om, prvenstveno kada je reč o dužini korišćenja mreža u poslovne svrhe.

U poslovnoj zajednici najviše se koriste društvene mreže za bržu i jednostavniju komunikaciju (57%), kao i radi postizanja veće vidljivosti i boljeg pozicioniranja firme, proizvoda ili usluga (48%). Približno jedna trećina ispitanih koristi mreže za pronalaženje novih poslovnih partnera, klijenata ili kupaca, a nešto manji broj kao razloge navodi povećanje prodaje i povoljne mogućnosti oglašavanja.

Većina ispitanika prati aktivnosti konkurencije na društvenim mrežama (48% često), ali je učestalost praćenja drugih privrednih subjekata nešto manja (31,9% često), dok 8% anketiranih nikada ne prati svoje konkurente.

Budžeti za oglašavanje na društvenim mrežama kod 70% anketiranih se kreću od 0 do 5 procenata ukupnog budžeta za oglašavanje, dok veća novčana sredstva – od 6% do 10% izdvaja 5,6% ispitanih, a 11-15% nešto više od jednog procenta.

Petina ukupnog broja anketiranih ne namerava da koristi društvene mreže u poslovne svrhe, a dominantan razlog koji navode je da mreže nisu povezane sa njihovom delatnošću (85%). Zanimljivo je da jedna desetina njih misli da su mreže neozbiljne za poslovnu oblast kojom se bave, dok dvostruko većibroj zastupa stav da postoje efikasniji vidovi oglašavanja i da zbog toga neće koristiti taj vid komunikacije.

Osam je procenata onih koji trenutno ne koriste društvene mreže u poslovanju, a nameravaju to u budućnosti. Među njima prednjače kompanije koje će ih uvesti u poslovanje za više od šest meseci. Održavanje profila uglavnom će biti povereno osobi iz firme, a 12% ispitanih angažovaće agenciju. Slična situacija je i u kompanijama koje imaju profile na društvenim mrežama, jer 70% angažuje osobu unutar organizacije zaduženu za njihovo održavanje, dok 18% koristi agencijske usluge.

Sudeći prema odgovorima ispitanika u istraživanju, kompanije u Srbiji uglavnom su zadovoljne svojim prisustvom na Facebook-u (60%), ali samo 6,2% smatra da su u tome veoma uspešne. Slični rezultati su dobijeni i kada je pitanje postavljeno za korišćenje Twitter-a.

Manje kompanije, koje imaju između 50 i 100 zaposlenih, najčešće ažuriraju svoje profile na društvenim mrežama i najviše pažnje poklanjaju edukaciji, pravilima oglašavanja i redovno prate profile konkurencije.

U kompanijama svih veličina bi radije bavljenje društvenim mrežama prepustili nekome unutar organizacije, dok bi spoljnjeg saradnika najpre angažovale firme koje imaju između 101 i 200 zaposlenih.

Pravilnike o društvenim mrežama najčešće primenjuju firme koje imaju od 101 do 200 zaposlenih, ali one najređe koriste geolokacijske servise.

17. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

EBRD i Erste Banka podržavaju MSP sa 10 miliona evra

by bifadmin 17. јул 2012.

EBRD i Erste Bank a.d. Novi Sad zajednički rade na povećanju priliva kredita u realni sektor u Srbiji putem kreditne linije od 10 miliona evra koja će se dalje plasirati mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP) u Srbiji.

MMSP predstavljaju glavni izvor zaposlenosti u privatnom sektoru u Srbiji i daju veliki doprinos ekonomiji zemlje, ali u aktuelnom ekonomskom okruženju kompanije se suočavaju sa ograničenim pristupom finansiranju razvoja i rasta.

Kredit EBRD-a, odobren u okviru Kreditne linije EBRD-a za zapadni Balkan i Hrvatsku, poslužiće Erste Banci da dodatno izađe u susret potražnji privatnih preduzeća za kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim kreditima.

Najmanje 60 procenata kreditne linije EBRD-a Erste Banka će upotrebiti za podršku privredi van Beograda. Pored finansiranja MSP, Erste Banka namerava da deo sredstava po ovoj kreditnoj liniji plasira i najmanjim pravnim licima – mikro preduzećima i preduzetnicima.

Od početka svog poslovanja u Srbiji, EBRD je investirala preko 3 milijarde evra za različite sektore ekonomije Srbije, u ukupnoj vrednosti od oko 6 milijardi evra.

Erste Bank a.d. Novi Sad je posvećena finansiranju fizičkih i pravnih lica. U 2011. godini portfolio plasmana privredi Erste Bank a.d. Novi Sad je uvećan za 8,1 procenata u odnosu na kraj prethodne godine.

17. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

RZS: U 2011. rasli i izvoz i uvoz

by bifadmin 17. јул 2012.

Spoljnotrgovinska razmena u 2011. je rasla za 19,3 odsto u dinarima, od čega je izvoz rastao za20,3% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz za 18,7%. Deficit je rastao malo manjom brzinom, za 16,5%.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar–decembar 2011. godine iznosi:

– 31641,4 miliona dolara – porast od 19,3% u odnosu na isti period prethodne godine;

– 22691,4 miliona evra – porast od 13,4% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe izražen u evrima imao je vrednost od 8441,4 miliona, što predstavlja povećanje od 14,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 14250,0 miliona evra, što je za 12,9% više u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 8082,4 miliona dolara, i veći je za 16,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Deficit izražen u evrima iznosi 5808,6 miliona, što čini povećanje od 11,1% u odnosu na isti period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 59,3%, i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine od 58,5%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Republike Srbije imao je Region Vojvodine (37,2%). Slede: Beogradski region (23,5%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,0%), Region Južne i Istočne Srbije (19,0%), a oko 0,3% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Republike Srbije imao je Beogradski region (44,9%). Slede: Region Vojvodine (30,6%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,3%), Region Južne i Istočne Srbije (10,2%), a oko 1,0% uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 66,4% (7816,9 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,3% (2975,2 miliona dolara), i oprema, 8,4% (985,5 miliona dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,0% (12313,1 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,0% (3979,2 miliona dolara), i oprema, 13,2% (2622,1 miliona dolara). Učešće robe neklasifikovane po nameni iznosi 4,8% (947,4 miliona dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno posmatrano, bili su: Nemačka (1330,7 miliona dolara), Italija (1306,2 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (1191,4 miliona dolara), Republika Crna Gora (890,9 miliona dolara) i Rumunija (812,5 miliona dolara).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno gledano, bili su: Ruska Federacija (2654,2 miliona dolara), Nemačka (2149,8 miliona dolara), Italija (1771,4 miliona dolara), Kina (1488,5 miliona dolara) i Mađarska (909,7 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje Sporazuma CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1512,6 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza proizvoda od metala i električne energije. Kad je reč o uvozu – najviše se uvoze kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i čelik, nafta i naftni derivati, električne mašine, kao i povrće i voće. Izvoz Republike Srbije, za posmatrani period, iznosi 3211,4 miliona dolara, a uvoz 1698,8 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 189,0%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Republikom Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.

17. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

MMF: Španija će sledeće godine biti još gora

by bifadmin 17. јул 2012.

MMF predviđa da će i sledeće godine Španija biti u recesiji, kada bi sa padom BDP-a od 0,6 odsto i visokim premijama rizika mogla da postane najgora od svih razvijenih zemalja u Evropi.

Da podsetimo, ranija predviđanja govorila su da će španski BDP rasti za 0,1 odsto, međutim sada su stručnjaci Fonda već ubeđeni da će on biti u minusu. Jedina koja će se sledeće godine naći u sličnoj situaciji je Italija, dok za ostatak sveta MMF ima optimističniju prognozu, čak i za evrozonu.

Zajedno sa merama štednje koje Španija mora da sprovodi ovo će zemlji napraviti dodatne socijalne probleme i zato MMF insistira na tome da ECB ponovo aktivira državne obeznice zemalja koje su u ekonomskim problemima, poput Italije i Španije.

17. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

SAD: Heroj u prvom, razočarenje u drugom kvartalu

by bifadmin 17. јул 2012.

Dan pošto je Ekonomist napisao hvalospev oporavku američke privrede, mediji otkrivaju da je ova ekonomija od dobrog uzleta došla da dubokog poniranja – junski pad od 0,5 odsto, treći mesec zaredom, veći je od očekivanog, a pri tom se usporava zapošljavanje a samim tim i potrošnja.

Iako je u prvom kvartalu Amerika ulivala optimizam celom svetu, njen drugi kvartal imao je veoma loše rezultate. Kristof Balc, ekonomista iz Komercbanke, tvrdi da je pad potrošnje još veći nego što ga zvanična statistika vidi jer su u međuvremenu i cene nafte pale a novac koji potrošačima zbog toga ostaje oni ne planiraju da troše.

U drugom kvartalu potrošnja je bila samo za procenat veća nego u prethodnom, što je upadljiv pad u odnosu na rast prethodnog kvartala od 2,5 odsto.

17. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Od Eura 2012 UEFA zaradila, zemlje domaćini u minusu

by bifadmin 17. јул 2012.

Iako su za fudbalski šampionat Euro 2012 Poljska i Ukrajina potrošile30,2 milijarde evra na infrastrukturu i sportske objekte, više od njih na ovom takmičenju zaradila je UEFA. Njeno rukovodstvo je međutim saopštilo da je zarada sa Eura 2012 manja nego sa prethodnih, ali da nemaju razloga za žaljenje – samo 840 miliona evra zaradili su od prodaje prava televizijskih prenosa. Ministri finansija Poljske i Ukrajine međutim žale.

Da recesija utiče i na najvažniju sporednu stvar na svetu pokazuje i konstantan pad prihoda od organizovanja takmičenja. Pre četiri godine od 1,35 milijardi evra prihoda UEFA-i je ostala čista dobit od 253 miliona koju su iskoristili prošle godine za pokrivanje gubitka u poslovanju od 86 miliona.

UEFA se međutim još drži iznad površine.

Poljska je u organizaciju Eura 2012 uložila 20 milijardi evra a Ukrajina za polovinu manje. Procenjuje se da će im trebati nekoliko godina da pokriju minus koji su ovako stvorili, ali to će se znati kada analize budu gotove. Za četiri godine će se za ovaj trofej boriti 24 tima, što sa sobom povlači i veće troškove organizovanja turnira.

17. јул 2012. 0 komentar

Tekstovi

Porodična preduzeća kao uspešan ekonomski model

by bifadmin 16. јул 2012.

Većina porodičnih preduzeća su po veličini mala i srednja preduzeća, ali široj javnosti je obično nepoznato da ima i znatan broj velikih preduzeća koja su porodičnom vlasništvu. Neka od tih preduzeća su i veoma poznata, kao što su npr. Levi Štraus, Ford Motor, Džonson i Džonson, Hajneken, BMW, Vašington post, Njujork Tajms, Tetrapak itd. Čak jedna trećina preduzeća sa liste 500 najvećih preduzeća američkog časopisa Fortune su u porodičnom vlasništvu.

Isticanje značaja porodičnih preduzeća i zalaganje za pružanje podrške razvoju ovih preduzeća, kao tema koja je iznenada dobila značaj u nedavnoj izbornoj kapanji, po svemu sudeći mnogo više je odraz nedostatka originalnijih ideja naših političara, ili možda svesti da ta tema još uvek nije »istrošena«, nego svesti političara o značaju porodičnih preduzeća, a još više saznanja kako se može podstaći razvoj porodićnog preduzetništva.

Zapravo, ma koliko bile šture izjave političara o ovim pitanjima, one otkrivaju njihovo potpuno nepoznavanje fenomena „porodično preduzeće“ i odsustvo ideje o merama podrške njihovom razvoju. U ovom kratkom radu osvrnuću se na najvažnije karakteristike porodičnih preduzeća u želji da otklonim najčešće zablude o ovoj vrsti preduzeća, prisutne ne samo kod naše političke elite, već i u široj javnosti. Pre svega, ono u čemu naši političari ne greše, i u čemu se svi slažu, je da porodična preduzeća imaju veliki značaj u savremenim tržišnim privredama i da će njihov značaj vremenom biti sve veći. O značaju porodičnih preduzeća svedoči podatak da je oko 16 miliona preduzeća u SAD u porodičnom vlasništvu, što čini oko 90% svih privrednih subjekata u SAD. Ova preduzeća zapošljavaju više od 40 miliona ljudi i stvaraju oko 60 bruto društvenog proizvoda SAD.

Procenjuje se da su u Velikoj Britaniji 75% od svih preduzeća porodična preduzeća. Porodična preduzeća imaju veliki značaj i u Evropi, gde u dva od pet preduzeća rade dve generacije jedne porodice, a procenjuje se da je u Južnoj Americi, Južnoj Aziji i Bliskom Istoku još veći broj preduzeća u kojima rade pripadnici dve generacije jedne porodice. Istraživanja pokazuju da će porodična preduzeća biti sve značajnija u budućnosti. Tako se procenjuje da 40-50% preduzeća u budućnosti u SAD voditi braća i sestre kao suvlasnici. Sve govori da više od 40% svih preduzeća u svetu prolazi ili će prolaziti kroz proces sukcesije, odnosno prenos preduzeća iz jedne u drugu generaciju lidera. Značaj porodičnih preduzeća prepoznala je i Evropska Unija koja je u Aktu o malom biznisu (Small Business Act), kao najvažnijem dokumentu Evropske komisije kojim se određuje politika podrške malim i srednjim preduzećima, kao prvi princip istakla neophodnost »stvaranja okruženja u kojima će preduzetnici i porodična preduzeća napredovati i u kome će se preduzetnišvo nagrađivati«. Po mnogim karakteristikama porodično preduzeće je specifični oblik privređivanja. Većina porodičnih preduzeća su po veličini mala i srednja preduzeća, ali široj javnosti je obično nepoznato da ima i znatan broj velikih preduzeća koja su porodičnom vlasništvu. Neka od tih preduzeća su i veoma poznata, kao što su npr. Levi Štraus, Ford Motor, Džonson i Džonson, Hajneken, BMW, Vašington post, Njujork Tajms, Tetrapak itd.

Čak jedna trećina preduzeća sa liste 500 najvećih preduzeća američkog časopisa Fortune su u porodičnom vlasništvu. Porodično privređivanje je veoma star oblik obavljanja privredne delatnosti koji ima istorijske veze sa zemljoradnicima, članovima esnafa, zanatlijama, lokalnim trgovcima i sl. O stepenu povezanosti porodice i posla svedoči činjenica da su sve do industrijskog doba porodice živele u istom prostoru (zgrade, poljoprivredna domaćinstva i sl.) u kojima su obavljale ekonomsku aktivnost, i tek sa industrijalizacijom i povećanjem broja plaćenih radnika koji nisu članovi porodice dolazi do podvajanja porodice i posla. Neka porodična preduzeća su veoma stara i imaju dugu tradiciju, kao npr. Grupa Kodornija, međunarodno priznati proizvođač vina iz Španije, čiji se početak rada vezuje za 1551. godinu i koju danas vodi osamnaesta genaracija iste porodice.

Nezavisno od veličine sva porodična preduzeća imaju neke zajedničke karakteristike, kao što su: porodično vlasništvo, kontrolu ili upravljanje preduzećem od strane porodice, aktivno uključivanje članova porodice u poslovanje preduzeća i sklonost da se prenosi vodeća uloga u preduzeću sa jednih na druge članove porodice. Otuda se obično porodično preduzeće shvata kao preduzeće u kome su dva ili više članova jedne porodice vlasnički ili na drugi način aktivno uključeni u njegovo poslovanje, kao i preduzeće koje je u vlasništvu više od jedne generacije iste porodice. Prema tome, porodično preduzeće odlikuje vlasništvo porodice ili aktivno angažovanje dva ili više članova jedne porodice u njegovom poslovanju, nezavisno od toga da li je porodično preduzeće osnovala tekuća genaracija porodice ili je tekuća generacija nasledila porodični posao od prethodnih generacija. Intenzitet i oblici angažovanja članova porodice u porodičnom preduzeću mogu biti veoma različiti. To može biti angažovanje sa punim ili nepotpunim radnim vremenom, kao i angažovanje na različitim menadžerskim ili nemenadžerskim poslovima.

Osnovna karakteristika porodičnog preduzeća, iz koje proističu i druge karakteristike ovog preduzeća, kao i specifičnosti upravljanja njegovim poslovanjem, je koegzistencija porodice i posla. Iako posebni fenomeni koji se razlikuju po funkciji i ciljevima, elementima i vrednostima, porodica i posao se prožimaju u porodičnom preduzeću. Porodični i poslovni ciljevi mogu biti slični i komplementarni i saglasni, mogu biti konfliktni, ali nikada nisu identični. Prožimanje porodičnih i poslovnih ciljeva značajno komplikuje upravljanje porodičnim preduzećem, tako da opstanak i uspeh porodičnog preduzeća u velikoj meri zavisi od sposobnosti da se prilikom upravljanja balansiraju poslovni i porodični interesi. Istovremeno, prožimanje porodičnih i poslovnih interesa nameće neke upravljačke probleme koji se ne javljaju kod drugih preduzeća, a ako se javljaju onda se ti problemi ispoljavaju na drugačiji način. Tako se npr. u porodičnom preduzeću javlja problem nagrađivanja članova porodice i drugih zaposlenih u preduzeću, problem profesionalizacije upravljanja porodičnim preduzećem, problem sukcesije, odnosno prenosa vodeće uloge u porodičnom preduzeću sa jedne generacije na drugu generaciju članova porodice itd.

Međutim, i pored brojnih specifinosti, sa stanovišta ekonomske politike nema značajnih razlika između porodičnog preduzeća i bilo kog drugog preduzeća. Faktori uspeha porodičnog posla isti su kao i za bilo koje drugo preduzeće. U najkraćem, to su stabilni uslovi poslovanja koji podstiču, a ne guše, preduzetničku inicijativu. Zato u najmanju ruku čudi zalaganje za porodična preduzeća od strane upravo onih političara koji su poslednjih nekoliko godina neposredno ili posredno doprineli drastičnom pogoršanju uslova poslovanja, o čemu najočitije svedoči krajnje nepovoljna dinamika osnovanih i ugašenih preduzeća u nekoliko poslednjih godina. Tako je npr. samo u prvih deset meseci 2011.godine osnovano za 12% manje firmi nego u istom periodu 2010. godine, dok je u istom periodu ugašeno čak 87,8% više preduzeća nego u isto vreme 2010.godine. Otuda nije teško zaključiti da je preduslov povećanja broja i značaja porodičnih preduzeća u privredi Srbije stvaranje uslova da preduzetničke firme opstanu u poslu, jer će jedino tako jednog dana preći iz ruku generacije svojih osnivača u ruke njihovih naslednika i tako postati porodična preduzeća.

prof. Blagoje Paunović, predsednik Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)

tekst preuzet iz InTER Newsletter-a koji objavljuje Institut za teritorijalni ekonomski razvoj – InTER

16. јул 2012. 0 komentar

Biznis

Mladi nezaposleni između obećanja i stvarnosti: Što te nema

by bifadmin 16. јул 2012.

Omiljena tema naših političkih kampanja – nezaposlenost – u konstantnom je porastu i nema nagoveštaja da će se značajnije smanjiti. Jedino rešenje je prelazak sa parcijalnih i neefikasnih mera na celovite reforme poslovnog okruženja.

Mlada Novosađanka završila je fakultet (državni, ne neki od opskurnih privatnih) pre više od godinu dana, sa visokim prosekom. Redovno prati konkurse na sajtovima za zapošljavanje, uredno šalje svoj CV, koristi lične kontakte, raspituje se na raznim stranama i…ništa. U najboljem slučaju, poneki domaći „gazda“ sumnjive reputacije pozove je na razgovor i ponudi rad na određeno vreme, naravno neplaćen. Ponekad, u nekoj od takvih firmi, naiđe na neke od svojih kolega kojih nije bilo nigde kada su se polagali ispiti, ali su sada, zahvaljujući dobrim vezama sa vlasnicima, razni menadžeri, piarovi i savetnici – bez ikakvog znanja, ali sa zvučnim titulama. Vreme prolazi, a posla nema, pa, kao i hiljade mladih, pristaje da radi bilo šta, po sistemu „daj šta daš“, samo da se zaradi neki dinar.

Često sebi postavlja isto pitanje, uvek bez odgovora – u čemu je njen problem?

Apsurdi srpskog tržišta rada

Najjednostavnije objašnjenje je da nema dovoljno posla, tačnije nema ga za sve nezaposlene sa njenim kvalifikacijama. A posla nema usled očigledne strukturne neravnoteže tržišta rada koje hronično pati od suficita jednih i deficita drugih profila, zato što nikada nije sprovedena prava reforma obrazovnog sistema u koordinaciji sa generalnom strategijom privrednog razvoja (koja, takođe, nikada nije primenjena u praksi). Zato i jesu moguće apsurdne situacije da se bezbrojni fakulteti za menadžment, komunikacije i njima slični otvaraju po nekadašnjim skladištima, bioskopima i ostalim propalim objektima koji više ne služe svojoj nameni.

Međutim, reklo bi se, zašto bi neko razbijao glavu planiranjem tržišta rada kad će tržište samo da uspostavi ravnotežu? Ako već za određenim profilom ne postoji dovoljna tražnja, vlasnici obrazovne institucije će reagovati prilagođavanjem svog nastavnog programa, tako što će školovati više kadrova koji mogu da nađu posao kada dobiju diplomu. U teoriji, ovakva logika je potpuno ispravna. Jedini njen problem je što ne funkcioniše najbolje u srpskoj praksi punoj nelogičnosti.

nezaposlenost

U tržišnom i konkurentnom ekonomskom sistemu, ne bi lekari bili ministri prostornog planiranja, ne bi se prevodioci i sociolozi bavili metalurgijom (kao u smederevskoj Železari), niti bi tek svršeni studenti mogli da budu direktori bilo čega… Ne bi, takođe, bilo normalno da se inženjeri masovno zapošljavaju kao komercijalisti, a da armije naučnika napuštaju zemlju, jer ovde ne vide perspektivu… Na žalost, ovakve apsurdne situacije moguće su, štaviše i uobičajene, u pseudotržišnom ambijentu gde najveći deo javnog sektora, pa i neki segmenti privatnog, i dalje funkcionišu na principu „socijalizacije“ gubitaka ili poslovnih privilegija, zahvaljujući vezama sa ključnim donosiocima odluka u vrhu vlasti. Zašto bi onda takvima bilo u interesu da zapošljavaju najbolje kada sistem toleriše i, čak, nagrađuje njihov način rada? I na kraju – sistem koji u sebi ima ugrađenu fundamentalnu grešku razara i tržište rada, i – što je najgore, obrazovanje – kao osnovu razvoja ekonomije znanja 21. veka, čineći nezaposlenost hroničnim i najozbiljnijim ekonomskim i društvenim problemom.

A nezaposlenost je, merena kroz Anketu o radnoj snazi Statističkog zavoda, porasla u odnosu na period pre eskalacije finansijske i ekonomske krize 2008. godine, kada je iznosila 14% na 25,5% u aprilu 2012. godine. Relativno posmatrano, stopa nezaposlenosti je uvećana za čak 82 procenta, dok je, istovremeno, stopa zaposlenosti pala na svega 34,3 odsto. Prema ovom pokazatelju koji, inače, prilično fleksibilno meri nezaposlenost (zaposlenim se smatra svako ko u periodu anketiranja obavlja bilo kakav posao najmanje sedam dana), Srbija je na evropskom vrhu po visini nezaposlenosti, a ozbiljnost problema postaje očigledna kad se uporede podaci o broju zaposlenih – njihov broj je za četiri godine, prema zvaničnoj statistici, smanjen za preko 250 hiljada, sa nešto manje od 2 miliona 2008. godine, na 1,75 miliona u prošloj godini. U prevodu, umesto 200 hiljada novih radnih mesta, koliko nam je bilo obećano u prethodnoj izbornoj kampanji, dobili smo 250 hiljada izgubljenih, i to gotovo podjednako i kod pravnih lica i kod preduzetnika.

Dok je gotovo celokupan tercijarni sektor krajem prošle godine pokazao znake oporavka, mereno prema ukupnom broju zaposlenih, sve ostale ključne delatnosti beležile su izuzetno negativne indekse. U najgoroj poziciji našli su se poljoprivreda, sa šumarstvom i ribarstvom, zatim prerađivačka industrija, kao i građevinarstvo – samo u ova tri sektora kumulativno je izgubljeno preko 75 hiljada radnih mesta. Drugu kategoriju gubitnika, osim pomenutih delatnosti, sigurno čine mala i srednja preduzeća i preduzetnici. Za četiri godine, broj zaposlenih u ovom sektoru – koji je inače trebalo da posluži kao amortizer pada zaposlenosti u periodu privatizacije i privredne transformacije – opao je za više od 230 hiljada, što usled krize velikih sistema za koje su mali privredni subjekti bili vezani, što zbog prevelikih troškova poslovanja koji su ih odveli u nelikvidnost, a najviše kao posledica nepovoljnog ambijenta za poslovanje. Ilustracije radi, država je na pogoršanu situaciju na tržištu odgovorila uvođenjem 21 novog (para)fiskalnog instrumenta finansiranja koji su, prema izjavama samih privrednika, podigli troškove za 48 odsto u proseku po jedinici proizvoda, odnosno usluge.

Bolji ambijent, a ne subvencije

Na drugoj strani, pad broja zaposlenih nije automatski pretvoren u rast broja nezaposlenih; zvanično registrovana nezaposlenost krajem prošle godine dostigla je oko 745 hiljada ili tek nešto više (2,3 odsto) nego na kraju 2008. godine, što zvuči kao svojevrstan ekonomski apsurd. Ako se zna, međutim, da u mnogim slučajevima šalteri Nacionalne službe za zapošljavanje više služe za ostvarivanje različitih prava za nezaposlene, poput dečjeg dodatka, socijalne pomoći ili jeftinijih markica za prevoz, nego za aktivno traženje posla, onda ovaj podatak dobija svoj smisao. Štaviše, prema nekim procenama, skoro četvrtina od ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji Službe, njih oko 200 hiljada, ne pokazuje nikakvu ambiciju da pronađe zaposlenje, hiljade njih odustaju nakon godinu dana bezuspešnih pokušaja ili se brišu iz evidencije ukoliko odbiju ponuđeno radno mesto koje, po pravilu, ne odgovara njihovim kvalifikacijama.

Sudeći po poražavajućoj situaciji sa brojem nezaposlenih, neke od aktivnih mera tržišta rada, iako nikako nisu zanemarljive po svom finansijskom efektu za poslodavce, ipak nisu dale rezultate. Tako se već godinama domaćim preduzećima nude subvencije za otvaranje novih radnih mesta (trenutno između 100.000 i 400.000 dinara po zaposlenom, zavisno od nivoa razvijenosti opštine), oslobađanje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca za različite kategorije zaposlenih (stariji od 50, odnosno 45 godina, pripravnici i mlađi od 30 godina) u periodu od 2 do 3 godine, finansiranje obuka za radnike i drugi mehanizmi podrške privrednicima. Kada se na ove beneficije dodaju i bespovratna sredstva za direktne investicije, koja u ovom trenutku iznose između 4.000 i 10.000 evra po novom radnom mestu, pa i relativno niske stope poreza na dobit preduzeća i poreza na dodatu vrednost, dobija se nešto što liči na vrlo stimulativan paket podsticaja za zapošljavanje.

Višestruki su razlozi zbog kojih se nezaposlenost kreće suprotno od namera autora ovih mera. Pre svega, nikakvom fiskalnom ili drugom relaksacijom privrede nije moguće u potpunosti sanirati posledice smanjenja inostrane i domaće tražnje i oštrog pada obima ekonomske aktivnosti, naročito u sektorima koji su prošli kroz najtežu recesiju i na globalnom nivou, poput, recimo, metalske industrije. Tu, ujedno, prestaje uticaj objektivnih faktora i počinju efekti naših subjektivnih nedostataka poslovne i investicione klime. Glavni kompleks problema povezan je sa troškovima biznisa: izuzetno visoke kamatne stope, indeksiranje kredita u uslovima oštre depresijacije dinara, opterećenje zarada porezima i doprinosima koje dostiže 70 odsto, desetine parafiskalnih nameta privredi, različitih od jedne do druge opštine, predugačak period plaćanja obaveza od strane države i privrednika koji u proseku prelazi četiri meseca, visoki izdaci za razne dozvole usled korupcije u javnim službama… U isto vreme, dok se od bombastičnog deklarativnog zalaganja ne ide dalje u rešavanju bar dela ovih problema, nastavljaju se (pre)velika očekivanja od stranih investitora koji su ponovo postali jedna od centralnih tema i spasioci naše ekonomije. U stvarnosti, međutim, doprinos stranih kompanija povećanju zaposlenosti bio je prilično skroman – primera radi, gotovo 100 projekata subvencionisanih kroz državni program bespovratnih sredstava za investicije tokom proteklih šest godina, ukupno je trebalo da donesu oko 29 hiljada novih radnih mesta ili više nego duplo manje od pada zaposlenosti u industriji tokom četiri krizne godine.

Kako se negativni trendovi zaposlenosti nastavljaju i nema nagoveštaja da će biti prekinuti, krajnje je vreme da se ovakve parcijalne politike poreskih olakšica i finansijskih subvencija preispitaju i izmene i da se konačno započne sa kreiranjem stimulativnog ambijenta za poslovanje u celini. Neke najave takvih poteza već postoje, poput naplate poreza na dodatu vrednosti po realizaciji, ali ostaju dva ključna pitanja: da li država ima dovoljno novca da ih sprovede i da li postoji politička volja da budu dosledno primenjene?

Dragan Pejčić, MBA, Altis Capital

broj 88, jul/avust 2012.

16. јул 2012. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci