новембар 2012

Najsmrtonosnija zemlja ove godine bila je Sirija, gde je ubijeno 36 novinara i desetine medijskih radnika, što potvrđuje alarmantan trend, kojem IPI svedoči u sukobima u poslednjih 15 godina, u kojem su novinari meta kako bi se sprečila distribucija informacija koja može ugroziti propagandne napore strana u sukobu. Ukupno 16 novinara ubijeno je ove godine u Somaliji u ciljanim napadima. Niko od počinitelja nije izveden pred sud, čime se učvršćuje kultura nekažnjivosti koja potiče nove napade. Meksiko, Pakistan i Filipini takođe su ostali opasna mesta za novinare. Sedam novinara ubijeno je od početka ove godine u Meksiku, od čega pet u pokrajini Verakruz, koja je najsmrtonosnije područje za medije u Meksiku od 2006. Po pet novinara ubijeno je u Pakistanu i na Filipinima, vezano uz njihov rad.

Bliski istok je svetski najsmrtonosniji područje za novinare do sada u ovoj godini, s 36 smrtnih slučajeva novinara u Siriji, tri u Iraku, tri na palestinskim teritorijima i jedan u Bahreinu. Afrika je druga na popisu, s ukupno 27 ubijenih novinara, uključujući 16 u Somaliji, pet u Nigeriji, četiri u Eritreji i po jednog u Tanzaniji i Angoli. Ukupno 26 novinara ubijeno je u Aziji, uključujući i sedam u Indoneziji, od kojih je pet poginulo u avionskoj nesreći, dok su bili na zadatku. Osim ranije spomenutih smrtnih slučajeva u Pakistanu i na Filipinima, tri novinara ubijena su ove godine u Bangladešu i dva u Indiji. Ukupno 22 novinara ubijena su ove godine u Latinskoj Americi, gde Meksiko sa sedam, Brazil sa četiri, Honduras s tri i Kolumbija s dva novinara, potvrđuju nastavak trenda nasilnih napada na novinare na tom području. Četiri novinara ubijena su u Peruu u saobraćajnoj nesreći dok su bili na zadatku, a jedan u Ekvadoru.

„Duboko uznemiruje što je, uprkos jasnim međunarodnim naporima da se rast napada na novinare zaustavi, ovogodišnji broj poginulih najveći u analima IPI-ja“, izjavio je zamenik direktora IPI-ja Entoni Mils. „Ubistvo novinara je krajnji i najbešćutniji oblik cenzure. Ako ne zaustavimo ciničnu plimu nekažnjivosti, trend ubistava će se nastaviti“, rekao je Mils.

*Izvor: http://www.business.hr

Oni pišu da će najrazvijenijim zemljama već za osam godina faliti 18 miliona obrazovanih i kvalifikovanih kadrova. Isto tako, ove države će osetiti deficit zanatalija – faliće im oko milion radnika.

Nikola Sarkozi, prema većini političkih analitičara u Francuskoj, još uvek gaji nade da će se vartiti na predsedničko mesto u sledećem izbornom krugu. Međutim, ukoliko se na suđenju koje je ovih dana u toku, dokaže krivica njega i njegovog tima, za primanje donacije od Betankurove, taj put će mu biti veoma otežan. Iako ovaj iznos naizgled nije veliki, prema francuskim zakonima dozvoljrena granica za individualne donacije iznosi tek 4.600 evra. Od početka suđenja Betankurova, koja ima 87 godina, dovođena je u vezu sa bivšim predsednikom još iz vremena dok je bio na položaju gradonačelnika grada Nijlija, od 1983. do 2003. godine. Pretpostavlja se da vlasnica porodičnog bogatstva Betankurovih danas poseduje oko 17 milijardi evra.

Fabrika bi trebalo da bude u Palensiji u severnoj Španiji, i ona će dozvoliti Renou da poveća svoju godišnju proizvodnju za 40.000 vozila na 280.000.

U periodu između 2014. i 2015. proizvodnja motora i menjača trebalo bi da naraste na 1,4 miliona komada godišnje.

Standard & Poor’s-ov indeks maloprodaje u SAD zove godine je čak za 27% veći nego za 2011. a Nacionalno udruženje trgovinskih lanaca predviđa prazničnu sezonu (kraj novembra-kraj decembra) za 4,1% uspešniju nego prošle godine. Prema nekoliko istraživanaj javnog mnjenja potrošači i dalje izražavaju zabrinutost zbog efekata ranijeg ekonomskog usporavanja: povećane nezaposlenosti, mogućih povećanja poreza i kresanja u državnom budžetu za 2013. Ipak, dve trećine njih izjavilo je da planiraju da potroše otprilike istu količinu novca na poklone kao i prošle sezone, 21% će potrošiti manje novca, dok će njih 11% ovaj put odvojiti više za svoje najdraže.

Oni koji pak žele da budu sahranjeni, snalaze se na druge načine – isplaniraju jeftine sahrane, ili ih finansiraju na rate.

Međutim, više je onih koji ne žele da budu nikakvo opterećenje svojim porodicama. Marija Kristina Riveros tako insistira na tome da je porodica ne sahrani već da njeno telo donira nauci, kako im ne bi bila na teretu. Ovo je postala tako uobičajena praksa da se neke medicinske škole žale da više nemaju dovoljno frižidera za čuvanje leševa.

Neki od onih koji potpisuju da će donirati svoja tela nauci su u tako teškoj situaciji da traže potvrdu da će medicinska institucija kojoj se poklanjaju platiti troškove transporta njihovog tela u laboratoriju.

Broj donacija tela porastao je za četvrtinu ove godine, na 1.500. Ova tela se najčešće koriste na časovima disekcije i za testiranje novih hirurških tehnika i inovativnu prostetiku.

Ovim tempom kineski radnici dizaće pet spratova dnevno u zgradi nazvanoj Sky City (Nebeski grad).

Radovi na najvišoj zgradi sveta u gradu Čangša počeće krajem novembra, i trajaće do kraja februara. Ona će biti visoka 838 metara a površina na kojoj će se izvoditi radovi je milion kvadratnih metara. Za ovo zdanje Kinezi će utrošiti 200.000 tona čelika.

Kada bude gotova, u njoj će raditi 104 brza lifta, koje će koristiti 17.400 ljudi koji će u njoj živeti. U njoj će biti i škola za 4.600 dece, kao i bolnica sa kapacitetom lečenja 1.400 pacijenata. Samo tri odsto zgrade biće pretvoreno u kancelarijski prostor.

Ova zgrada će biti samo nekoliko metara viša od čuvene Burdž Kalife u Dubaiju. Kompanija koja stoji iza njene izgradnje zove se Broad Sustainable Building, i ona je specijalizovana za nove, modularne tehologije koje značajno smanjuju troškove izgradnje.

Izgradnja Burdža je naime koštala 9.500 funti po kvadratnom metru, dok će Sky City koštati 950 funti po istoj mernoj jedinici.

Ovaj lukavi plan objavilo je špansko Ministarstvo trgovine a očekuje se da će uskoro biti i zvanično potvrđen. Španija ima više od 700.000 neprodatih kuća koje, po tvrdnjama premijera Marijana Rahoja, moraju biti prodate kako bi se oživeo građevinski sektor.

Ova ponuda Španije pobedila je ideje ostalih posrnulih ekonomija kako da oporave privredu npr. Irske i Portugala koje nude boravište strancima koji kupe nekretninu vredniju od 400.000, odnosno 500.000 evra.