U Beogradu nema prevelikih očekivanja od susreta predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predsednice Kosova Atifete Jahjage. Imaju li ovi razgovori politički uticaj na prilike u Prištini i Beogradu?
Mediji u Egiptu uporno pokušavaju da otkirju ko su ljudi sa crnim maskama, ko ih finansira, zašto bacaju kamenje i molotovljeve koktele na demonstrante? Kakav politički program imaju i ko se krije iza tzv. „Crnog bloka“?
Vrednost domaćeg tržišta internet oglašavanja u 2011. godini je iznosila 12,2 miliona evra, a trenutno je procenjena na između 15 i 20 miliona evra. Očekuje se da će ovaj trend rasta biti nastavljen i u narednim godinama.
Poslednjih godina u svetu je prisutan trend rasta ulaganja u onlajn oglašavanje koji nije zaobišao ni Srbiju. Kompanije će svakako morati da rade na unapređuju komunikacije sa potrošačima na e-tržištu, s obzirom na činjenicu na podatak da oko tri miliona ljudi u Srbiji koji donose odluku o kupovini, koristi internet i ima profil na nekoj od društvenih mreža. Rast domaćeg digitalnog tržišta je nesporan, ipak ukupna vrednost ulaganja u onlajn oglašavanje mogla bi biti znatno veća kada bi kompanije u Srbiji u potpunosti prepoznale njegov značaj i potencijal.
Upravo u cilju edukacije domaćih kompanija i agencija o ovoj oblasti, Biro za interaktivno oglašavanje, IAB Serbia, krajem prošle godine osnovao je IAB Academy i održao edukativne kurseve u oblasti digitalnog marketinga, koji će biti redovno realizovani i tokom 2013.
Euromonitor International je objavio najnoviju listu 100 najatraktivnijih gradova na svetu, prema obrađenim podacima za 2010. godinu. Posle pada u 2009, zabeležen je rast od 7% u turističkim posetama vodećih 100. Najbolji rezultati ostvareni u regionu Azija Pacifik, u Evropi i dalje pad.
Na prvom mestu liste Euromonitora našao se Hong Kong sa preko 20 miliona turističkih dolazaka u 2010. godini i značajnim povećanjem od čak 18% u odnosu na godinu dana ranije. Najveći izvor posetilaca ovog velikog ekonomskog centra još uvek predstavlja kontinentalna Kina, sa oko 60% dolazaka. Na drugom mestu nalazi se Singapur, sa 18 miliona posetilaca i povećanjem od 16%, dok je na trećem mestu London sa 15 miliona individualnih poseta i daleko na prvom mestu u Evropi.
Među ostalim gradovima na listi ističe se veliki porast među vijetnamskim gradovima, Ho Šio Min Sitiju i Halongu, sa skoro 30%, dok u Evropi Istanbul i Antalija (rast od 20% i 10 miliona posetilaca) brane čast starog koninenta. Tokio se oporavio nakon velikog pada od 17% u 2009. U narednih nekoliko godina veruje se da će porast doživeti Rio de Žaneiro, Sao Paolo i Kijev, zbog organizovanja velikih sportskih takmičenja.
Coworking Srbija, Coworking Hrvatska, Coworking BiH i Slovenija Coworking su inicijative koje su jedna za drugom pokrenute u poslednjih godinu dana i koje afirmišu poslovni model za koji se činilo da će, uprkos svetskom trendu, teško zaživeti na ovim prostorima. Ideja coworking-a je konkretizovana i u najnovijim projektima, poput dizajn inkubatora Nova Iskra u Beogradu ili HUB-a u Zagrebu, koji su omogućili da kreativci, studenti, frilenseri dobiju novi radni prostor čiju „fizičku i društvenu infrastrukturu“ mogu da koriste na najrazličitije načine. Zasnovani na principima kolaboracije, otvorenosti za rad i saradnju, održivosti, dostupnosti resursa i uslova za nesmetano bavljenje najrazličitijim profesijama, predstavljaju vrlo podsticajne i inovativne radne prostore.
U pitanju je koncept koji je 2005. godine razvio Brad Neuberg, programer u Silikonskoj dolini, nakon što je posao u korporaciji zamenio freelance karijerom. Iako je prvi coworking prostor koji je Neuberg pokrenuo ubrzo zatvoren, koncept zajedničkog rada u jednom objektu po principu rent-a-desk, tj. iznajmljivanja radnog stola, je zaživeo širom sveta. U pitanju je savremeni model rada koji omogućava samozaposlenim, honorarnim radnicima da periodično ili u kontinuitetu dele prostor sa ljudima iz sličnih ili potpuno različitih profesija. Pored optimalnih uslova rada i profesionalnog okruženja, coworker-i povratno doprinose održivosti zajednice tako što plaćaju određenu mesečnu članarinu za korišćenje radnog mesta. Ovaj vid neformalnog udruživanja tako omogućava i ekonomizaciju ukupnih troškova.
Od 2010. do 2012. godine broj coworking prostora u Evropi se povećao za 271 odsto. Prema dostupnim podacima sada u Evropi postoji 878 prostora a u svetu 2.072 što predstavlja ukupan rast od 245 odsto u odnosu na period od pre dve godine. U istraživanju Deskmag-a, najpoznatijeg web magazina za popularizaciju coworking-a, učestvovalo je i više od 2000 kreativaca, tj. korisnika ovakvih radnih prostora. Odgovori na pitanje koliko se promenio njihov način rada od kako su počeli da koriste zajednički radni prostor predstavljaju ujedno i argumente u korist coworking-a. Ne samo što je podsticajno okruženje uticalo na razvoj njihove kreativnosti, unapređenje poslovnih ideja već su ispitanici potvrdili kako su postali disciplinovaniji, u smislu da više poštuju zadate rokove nego kada su radili od kuće. Za rad u coworking prostoru su se odlučili najviše zbog druželjubive atmosfere, osećaja pripadnosti zajednici i kolektivu, interakcije sa drugim članovima koja podrazumeva i razmenu znanja, kao i zbog dobre kancelarijske strukture i fleksibilnog radnog vremena. Povrh toga, korisnici ovakvih prostora međusobno dele i poslovne kontakte i šanse za nove projekte. Većina coworker-a su i dalje freelancer-i koji čine 53 odsto ukupnog broja korisnika a 14 odsto čine preduzetnici. Čak 79 odsto postojećih coworking prostora ne pripada mreži ili franšizi već predstavljaju samostalne inicijative pokrenute na lokalu. Prema statistici, prosečna investicija za opremanje zajedničkog radnog prostora u zemljama Evrope je iznosila više od 70.000 eura što svedoči i o nezanemarljivim ulaganjima u tehnološke resurse coworking prostora, u prostorije za edukaciju, konferencije, sastanke ali i za odmor i raznodu. Na taj način ovi multifunkcionalni prostori kreativcima pružaju izuzetne uslove za nesmetano bavljenje freelance profesijama i za realizaciju njihovih preduzetničkih ideja.
Postoji dosta nedoumica oko neologizama poput biznis inkubatora, HUB-a i coworking prostora. Marko Krajnović i Lazar Jokić iz organizacije Coworking Srbija, koji se bave popularizacijom koncepta zajedničkog rada i neformalnog udruživanja, objašnjavaju: „HUB je jedan od formata radnog prostora koji se fokusira na rad na zajedničkim projektima što se u coworking prostorima ostavlja kao sloboda korisnicima. U HUB-u su korisnici podstaknuti da rade zajedno na projektima iako su možda došli sa nekim samostalnim inicijativama. U principu, u HUB-ovima se zajedničkim snagama često dolazi do društveno angažovanih i društveno korisnih rešenja. U Srbiji postoji i inicijativa za otvaranje HUB-a koji ima podršku centrale, tj. globalne mreže, i trenutno je u fazi pronalaženja adekvatnog prostora za rad.“
Kako je za coworking, pored zajedničkog, udruženog delovanja potrebna i podrška sredine, Krajnović i Jokić ističu: „Ono što bi nama dobro došlo od strane predstavnika lokalnih vlasti svakako jeste pomoć oko pronalaženja prostora, što može da se podvede pod večno goruću temu revitalizacije napuštenih i zaboravljenih javnih prostora. Kako coworking koncept u sebi sažima i inicijative vezane za razvoj preduzetništva kod mladih, pomoć vlasti i nadležnih institucija bi mogla da bude i šira od toga. Naša organizacija se trenutno ne oslanja na sistemske institucije jer bi voleli, kao i do sada, da veći deo stvari odradimo sami, svojom voljom, snagom i resursima.“
Osvrnuvši se na poslovni ambijent u regionu i optimalne uslove za razvoj coworking zajednica, objašnjavaju: „Sa kolegama iz regiona imamo sjajnu komunikaciju i svakako će se delovanje u budućnosti razvijati u dva pravca – lokalno i regionalno. Stanje u Hrvatskoj i Sloveniji je vrlo slično sa situacijom u Srbiji, samo što je moguće da tamo postoji malo više razumevanja za nove modele poslovanja. Ali može se reći da inicijative ‘vuku’ jedna drugu.“
Evropska centralna banka će morati da zaposli dodatne dve hiljade bankarskih supervizora ukoliko želi da uspostavi u praksi bankarsku uniju evrozone, kaže se u najnovijoj konsultantskoj studiji koju je zatražio Mario Dragi.
Poslednje istraživanje analitičara „Promontory Financial Group“ za potrebe ECB poručuje Mariju Dragiju i bordu direktora da pod hitno povećaju raspoloživo ljudstvo zbog hvatanja u koštac sa eventualnim problemima oko stvaranja bankarske unije evrozone. Bez najmanje dve hiljade novih supervizora koji bi kontrolisali oko 130 banaka do 2017. godine ne može se računati na valjano nadgledanje neophodnih procesa transformacije, a samim tim i očuvanje reputacije institucije kao što je ECB, kaže se u izveštaju.
Lideri EU prošlu godinu proveli su, između ostalog, u raugovorima oko formiranja bankarske unije koja bi u budućnosti pomogla da se izbegnu izazovi koji su doveli do aktuelne dužničke krize na kontinentu. Sudeći prema izvorima iz ECB, izveštaj o kome je reč preporučuje potpunu jurisdikciju inistitucije u Frankfurtu nad nacionalnim supervizorima. Nezavisni analitičari, s druge strane, ocenjuju ovu vest kao mogući izvor novih političkih sukoba unutar evrozone pre nego bankarska unija uzem maha sa prvim dogovorenim promenama u 2014. Preporuke studije ECB nisu obavezujuće, ističe se u izveštaju „Financial Times“-a.
Minhenska konferencija o bezbednosti je okupila oko 400 političara i vojnih stratega iz više od 70 zemalja. Glavne teme su bile sukobi u Siriji, Maliju i iranski nuklearni program
Na brazilskim gradilištima upravo se odvija tiha revolucija. Žene osvajaju poslednje muško uporište. Razlog za takav pobednički pohod po cementu i ciglama, jeste nedostatak radne snage.
Mnoga nemačka preduzeća olako se odnose prema zaštiti od elektronskog špijuniranja. I ne samo to, mnoga od onih koja su bile žrtve kibernetičkih napada, pokušavaju to da prikriju plašeći se posledica po imidž firme…
Evropska policijska služba (Evropol) objavio je danas (4.2.) rezultate istrage koja je dovela do otkrića „najvećeg skandala u istoriji evropskog fudbala“. U lanac prevara uključeni su i susreti Lige šampiona.