Nema razloga da švajcarski franak ojača, smatra Tomas Džordan, predsednik Upravnog odbora švajcarske Narodne banke,
koji je juče u švajcarskom Institutu za međunarodne studije u Cirihu, izlagao argumentaciju protiv pritisaka da švajcarac ojača.
Prema saopštenju nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomiju i tehnologiju, robna razmena između dve zemlje dostigla je 2.495,42 miliona evra ili 6,5% više od 2011.
Nemačka je iz Srbije prošle godine uvezla robu u vrednosti od 971,44 miliona evra (uvećanje za 10,9% u odnosu na 2011.), dok je, sa druge strane, njen izvoz u Srbiju dostigao volumen od 1.523,98 miliona evra (uvećanje za 3,8%). Tako trenutni spoljnotrgovinski deficit Srbije u prošloj godini u trgovinskom odnosu sa Nemačkom iznosi 552,54 miliona evra (za 2011. on je iznosio 591,88 milion) što u apsolutnim brojevima označava njegovo smanjenje za 39,34 miliona evra.
Mihael Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, napominje da Srbija beleži sve značajniji izvoz u Nemačku, između ostalog, i zahvaljujući brojnim nemačkim preduzećima u našoj zemlji koja svoje proizvode iz fabrika širom Srbije, od Subotice do Surdulice, izvoze upravo brojnim kupcima i partne rima na nemačkom tržištu. „Pored ovoga, pojedini veliki nemački investicioni projekti još nisu završeni i tek sa njihovim zaključenjem pojedine kompanije steći će puni kapacitet za novi izvozni ciklus“, kaže Šmit.
Vip mobile danas je u Kragujevcu svečano otvorio regionalni telekomunikacioni centar koji predstavlja dodatnu podršku korisnicima kada je u pitanju prenos veće količine podataka.
Posle Beograda, Novog Sada i Niša, ovo je četvrti regionalni telekomunikacioni centar kompanije Vip mobile u Srbiji. Novi IT centar izgrađen je kako bi se obezbedio non-stop pristup svim uslugama koje operater nudi uključujući i slučajeve većih kvarova i druge nepredviđene okolnosti. Pošto je na ovaj način umrežena cela teritorija Srbije, ako bi došlo do tehničkog problema na beogradskom postrojenju, kragujevački regionalni centar bi u potpunosti preuzeo njegovu ulogu tako da korisnici ne bi osetili bilo kakvu promenu u saobraćaju.
Uz podršku gradskih vlasti, regionalni centar podignut je za samo osam meseci u industrijskoj zoni Kragujevca, na prostoru od preko 1500 kvadratnih metara, a ukupna vrednost investicije iznosi 3,2 miliona evra. Izgrađen u sladu sa najvišim evropskim standardima kvaliteta, regionalni centar sadrži telekomunikacione kapacitete dovoljne za pružanje usluga ne samo poslovnim korisnicima Vipa, već i drugim kompanijama koje imaju potrebu za razvijanjem poslovanja u centralnoj Srbiji. Centar su otvorili Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca i Tanasis Kacirumpas, direktor kompanije Vip.
Generalni direktor Telenora Srbije Uve Fredhajm najavio je mogućnost da Telenor osnuje ili kupi banku u Srbiji. Po njegovim rečima predstavnici ove kompanije razgovaraju sa Narodnom bankom Srbije o tome kako u centralnoj banci vide njihove ambicije i da li Telenor ispunjava uslove da ima udeo u nekoj banci u Srbiji.
Fredhajm kaže da bi banka, ako bi bila osnovana, bila odvojeno pravno lice, sa posebnim sistemom upravljanja. Prema rečima rukovodstva Telenora, ova banka se ne bi bavila koroprativnim poslovima, poput davanja kredita preduzećima, već bi njen glavni cilj bio pružanje usluga korisnicima i stanovništvu. Tu bi spadale i usluge mobilnog bankarstva, prikupljanje štednje i kreditiranje.
Ova telekomunikaciona kompanija mogla bi napraviti neku sinergiju bankarskih usluga sa svojom osnovnom detlatnošću, kaze za B&F Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Sinteza Invest Group“.
„Što se tiče banaka koje bi mogle biti preuzete, pretpostavljam da bi predstavnici države najviše voleli da Telenor kupi neku državnu banku koja se trenutno prodaje (poput Privredne), dok bi sa aspekta Telenora svakako bilo bolje da kupi neku sređeniju banku ili da dobije greenfield licencu. Ovo poslednje do sada nije bila česta praksa (Moskovska banka je bila izuzetak), pa ostaje da se vidi da li će možda ovaj put biti drugačije“, kaže Gujaničić.
Posle više od šest godina japanski gigant Sony će predstaviti novu verziju najpopularnije igračke konzole. Kompanija se nada da će ovim potezom povratiti deo kupaca i profita koje su joj preuzeli konkurentni Nintendo Wii i Microsoft Xbox.
Konzola PS2 (Sony Playstation 2) je do danas najprodavanija igračka konzola svih vremena, sa preko 150 miliona prodatih primeraka. PS3 je bio prodat upola manje, u 77 miliona primeraka. Prema izveštavanju Wall Street Journal-a nova generacije popularne konzole moćiće da strimuje igrice onlajn, što dosad nije bio slučaj. Govori se i o budućem onlajn TV servisu Sony-ja na kome će konzola biti upotrebljavana. Pad Sony-ja prethodnih nekoliko godina bio je ogledalo posustajanja čitave japanske ekonomije, ali juče su akcije ove kompanije skočile za 1,5% na tokijskoj berzi, nagoveštavajući veliki povratak sa ambicioznim projektom PS4. U poslednjem kvartalu Sony je zabeležio gubitak od 123 miliona dolara i pad prodaje u sektoru igrica i konzola od 15% i čak 23,3% u kategoriji tv aparata.
Kompanija Boing je pronašla način da popravi baterije u svojim Drimlajnerima koji su se širom sveta kvarili čim su pušteni u saobraćaj.
„Ovaj problem će biti rešen povećanjem prostora između ćelija, kojim bi se smanjila opasnost od pregrevanja baterija“, rekao je neimenovani izvor Rojtersu.
Da podsetimo, Drimlajneri su širom sveta prizemljivani posle serije incidenata povezanih sa neispravnošću baterija, uključujući i požar na avionu u SAD i manje incidente na letelicama koje je kupilo japansko vazduhoplovstvo. Tek kada se otklone svi kvarovi ovi avioni će moći ponovo da lete.
Asocijacija lizing kompanija Srbije održala je konferenciju za medije na kojoj je objavila podatke o stanju lizing industrije u Srbiji, rezultatima koje je lizing ostvario u 2013. godini, aktuelnim temama u lizingu, načinima za unapređenje lizing tržišta Srbije i projekcijama za 2013. godinu.
Na konferenciji za medije predsednik UO Asocijacije lizing kompanija Srbije Vladimir Pajović je rekao da su “rezultati očekivani što znači da je lizing industrija finansirala 270 miliona evra i u poslednje tri godine, godišnja prodaja se kreće od 260 do 280 miliona evra. U odnosu na 2011. godinu, finansijski lizing je blago porastao dok je operativni lizing nastavio pad (20%) u odnosu na prošlu godinu što je rezultiralo ukupnim padom od 4%“.
Osnovni zaključak je da se lizing tržište stabilizovalo, ali na relativno niskom nivou. Razloga je puno – osnovni je da iza svakog lizing ugovora ostaje predmet lizinga koji se u 99% slučajeva može koristiti duže od 5 godina, koliko je uobičajeni rok trajanja lizing ugovora. Lizing industrija još uvek trpi i negativne efekte prirodne situacije koja se desila tokom krize, a to je da klijenti nisu mogli da plaćaju i da su morali da vrate predmete. Takva dešavanja su naravno loše uticala na ostale koji bi mogli da budu lizing klijenti, ali se uzdržavaju čekajući bolja vremena. Međutim, kako vreme prolazi tako će ovi razlozi odlaganja korišćenja lizinga slabiti tako da nas očekuje rast i razvoj u narednim godinama.
Na konferenciji je bilo reči o tome da klijenti treba da iskoriste sadašnju situaciju kada su kamate u lizingu niže od bankarskih. Srbija je još uvek na relativno niskom razvoju lizing industrije kada se upoređuje sa razvijenijim zemljama regiona (Slovenijom i Hrvatskom), a posebno u poređenju sa evropskim zemljama. Prema podacima White Clark Group Srbija nije u prvih 50 zemalja u svetu prema ukupnoj godišnjoj prodaji (podaci iz 2011. godine, Grčka je 50, sa 330 mil USD), ali ako se taj podatak stavi u odnos sa GDP-jem što predstavlja meru penetracije lizinga, nalazimo se na 40. mestu. Sa druge strane to znači da postoji veliki potencijal što je jasno i kada se doda da praktično nema napuštanja lizing tržišta Srbije od strane lizing kuća.
Lizing tržište može da se unapredi, po rečima Pajovića, tako što ćemo stalno poboljšavati regulativu i to na način da lizing bude ravnopravan sa drugim vidovima finansiranja što sada nije slučaj. PDV na kamatu i nemogućnost poreskog kredita kod ulaganja u osnovna sredstva putem lizinga su očigledni primeri. Lizing kuće moraju stalno da ulažu u kvalitet svoje usluge i da svi troškovi budu jasni i unapred objašnjeni klijentima.
Predviđanja za 2013. godinu
ALCS planira da u 2013. godini ostvari saradnju sa asocijacijama poljoprivredika, udruženjima preduzetnika, kao i sa privrednim komorama u Srbiji.
„Verujem da će 2013. godina doneti pozitivna kretanja na tržištu i rast plasmana lizing industrije, ali je veoma značajno izvršiti izmene poreskih zakona i njihovo uskladjivanje sa regionalnom i evropskom praksom. Uslovi pod kojima se odobravaju lizing ugovori poznati su i jasno definisani i privrednici su prepoznali njegove prednosti, što pozicionira lizing industriju kao pouzdanog partnera u privredi i društvu.“, ističe Teodora Milenković, novi generalni sekretar Asocijacije.
Predsednik ALCS je dodao da “Lizing je posebno vezan za prevozna sredstva. Nažalost, nastavlja se sa opadanjem prodaje automobila tako da pretpostavljam da će u tom segmentu lizing tržište stagnirati. Kada su u pitanju komercijalna vozila očekujem blagi oporavak jer je prošlo 5 godina od značajnijih nabavki kamiona i autobusa. Trižištu se nude i nove generacije kamiona tako da očekujem povećanje finansiranja kamiona u odnosu na prošlu godinu. Nastaviće se i trend da se preko lizinga nabavljaju proizvodne mašine iako to nije tradicionalan lizing predmet. Zbog nemogućnosti dodatnih obezbjeđenja tj. hipoteka pravna lica se sve više odlučuju da se i za finansiranje proizvodnih mašina obrate lizing kućama. Zagonetka su građevinske i poljoprivredne mašine. Građevinske mašine su odličan predmet lizinga, ali je stanje tog sektora veoma loše tako da je teško naći firme koje mogu da plaćaju lizing. Sve više lizing kuća se okreće poljoprivredi i mislim da tu postoji prostor za dalji rast. Iznenađenje za 2013. godinu može da predstavlja lizing nekretnina jer smo konačno imali i prvu takvu transkaciju u 2012. Plasmani u tom segmentu neće biti veliki (posebno se na taj način neće finansirati kupovina stanova), ali mislim da je veoma važno da u 2013. godini bude još nekoliko takvih transakcija jer je u dugom roku to odlična prilika za rast lizing tržišta.“
Sporne teme u lizingu
Sporna tema su prefakturisani troškovi koje klijenti nisu direktno platili parking servisu, ili osiguravajućim društvima ili pozivnim centrima. Pored osnovnih troškova lizing kuće zaračunavaju i dodatni iznos koji treba da pokrije troškove vezane za obavljanje ovih poslova (provere, plaćanja, obaveštavanja, prefakturisavanja itd.) i naravno na sve to se obračunava pdv. Najbolje rešenje je naravno da klijenti direktno plaćaju takve troškove i izbegavaju dodatna plaćanja. “Nadam se da postoji razumevanje da lizing kuće ne mogu ove troškove same snositi jer u obračunu lizing rate nisu bili uključeni”, naveo je g.Pajović i dodao da misli da je i dalje sporna tema nešto što je u stvari loša percepcija a ne stvarnost. “Osećaj da ukoliko ne možete da plaćate lizing gubite sve, i predmet i dotadašnja plaćanja ima snažan uticaj na zaobilaženje lizinga. Mislim da se na prošle uplate može gledati kao na plaćanja koja su omogućila korištenje predmeta jer u lizingu od samog početka ugovora odmah koristite predmet. Vraćanjem predmeta i njegovom prodajom se značajan deo, ostatak glavnice (i do 80%), namiruje i klijentu preostaje da manji deo doplati i svoj kreditni biro učini ponovo kredibilnim. Lizing kuće su danas mnogo bolje u rešavanju problematičnih situacija na obostranu korist, fleksibilne i spremne na pregovore i razgovore ali klijenti ne mogu da očekuju da mesecima ne plaćaju a da lizing kuće ništa ne preduzimaju.”
Premijer Bojko Borisov podneo ostavku posle uličnih protesta u kojima se policija brutalno obračunavala sa demonstrantima. Novi parlamentarni izbori biće održani u atmosferi velike političke nesigurnosti i sumornih ekonomskih izgleda.
Do pre nekoliko dana bugarski mediji nisu mogli da pretpostave da će Bojko Borisov, bivši telohranitelj, karatista i policajac, tako brzo popustiti pred pritiscima revoltiranog naroda. Danas, međutim, mnogi upoređuju zbivanja na ulicama Sofije sa Arapskim prolećem. Sve je počelo kao pobuna protiv novih visokih cena električne energije da bi se ubrzo proširilo na proteste zbog korupcije, vladinog autoritarizma, kao i već dugotrajne ekonomske stagnacije. U međuvremenu, organizacija Reporteri bez granica, rangirala je Bugarsku na 87. mesto po slobodi štampe…
Borisov je pre dva dana ponudio protestantima smanjenje predložene cene električne energije za 8%, ali to nije puno pomoglo. „Siromaštvo koje je rasprostranjeno širom zemlje je glavni razlog nezadovoljstva građana, dok je povećanje cena struje bilo samo inicijalna kapisla“, kaže Dimitar Bečev, direkor bugarske Kancelarije za odnose za inostranstvom Evropskog saveta. Stranka GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske) Bojka Borisova garantovala je fisklanu stabilnost, ali prihodi su stagnirali, a strani mediji su ocenili da je vlada previše zavisila od volje domaćih oligarha. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici, uzdanice vladajuće partije desnog centra, sada su joj okrenuli leđa.
U poslednjem kvartalu 2012. bugarski BDP poratsao je za samo 0,5%, što je doprinelo da rast za čitavu godinu bude ispod 1%. Prevremeni izbori su u ovom trenutku skoro izvesni, osim ukoliko vladajuća stranka ne izvuče nekog keca iz rukava u poslednjem trenutku i u parlamentu stavi veto na ostavku premijera. GERB-u će se suprotstaviti jaka koalicija socijalista i liberala. kao svoj najveći uspeh tokom skoro četvorogodišnje vladavine GERB može da navede smanjenje deficita i održavanje državnog duga na smanjenom nivou (očekuje se 20% BDP do kraja godine), kao i započinjanje infrastrukturnih projekata koje je finansirala EU.
Novi HP-ovi Cloud servisi omogućavaju globalnim sistem integratorima i prodajnim partnerima da svojim korisnicima ponude hibridni model pokretanja unutar privatnog, upravljanog ili javnog cloud okruženja.
Dva nova HP Cloud Builder programa omogućavaju korišćenje HP-ove javne Cloud Services platforme za unapređivanje cloud ekspertiza i stvoranja novih izvora prihoda.
HP će ove nedelje u Las Vegasu na globalnoj konferenciji za partnere predstaviti još novih usluga poput tri nova servisa bazirana na HP Cloud Services okruženju, koja korisnicima omogućavaju brže ostvarivanje vrednosti i jednostavnije pokretanje clouda.
Kao deo HP-ove Converged Cloud strategije, dodaci u HP Cloud Builder programu omogućavaju globalnim sistem integratorima i prodajnim partnerima da svojim korisnicima ponude hibridni model pokretanja unutar privatnog, upravljanog ili javnog cloud okruženja.
Program za globalne sistem integratore
HP-ov program za globalne sistem integratore omogućava partnerima da pružaju konsultantske usluge, prave aplikacije ili prodaju servise bazirane na HP Cloud Services okruženju. Ovaj program partnerima daje alate za brz i pouzdan prelazak korisnika na cloud. Članovi programa imaju pristup posebnom okruženju za testiranje clouda, marketinškim alatima, kao i prodajnim i tehničkim resursima.
Preliminarni rezultati Raiffeisen Bank International AG (RBI) za fiskalnu 2012. godinu koji nisu prošli reviziju prikazali su profit pre oporezivanja od 1.032 miliona evra, što je oko 25% ispod uporedive vrednosti u 2011. godini. Konsolidovani profit (nakon manjinskih udela) iznosio je 725 miliona evra, takođe približno 25% ispod vrednosti za 2011. godinu.
„Uprkos izazovnom okruženju – uz izmenjeno makroekonomsko okruženje, naše usmerenje bilo je da dostignemo racio kapitala koji je propisala Evropska bankarska institucija (EBA) – i ostvarili smo ga. Ostvarili smo dva veoma važna cilja: uočljivo uvećanje racija dopunskog kapitala i stabilizaciju naših troškova, isključujući Polbank“ izjavio je Herbert Stepic, predsednik RBI.
Fiskalnu 2012. godinu obeležio je niz jednokratnih efekata. U prvom kvartalu, ostvarena je zarada pre oporezivanja od 159 miliona evra od prodaje portfolija hartija od vrednosti matične kuće grupacije. Uz to, profit pre oporezivanja od 113 miliona evra zarađen je otkupom hibridnih obveznica. U četvrtom kvartalu, međutim, niz jednokratnih efekata u iznosu od 85 miliona evra ostavio je negativan predznak. Pored ostalih faktora, neto prihod od trgovanja nije doprineo profitu zbog smernica IFRS koje se tiču prilagođavanja vrednosti derivata (oko minus 30 miliona evra). Štaviše, otpisani su preostali gudvil bilans koji se odnosi na ukrajinsku Raiffeisen Bank Aval (29 miliona evra) i gudvil koji se odnosi na neke druge participacije (ukupno 10 miliona evra).
Neto rezervisanja za gubitke po plasmanima, u iznosu od 1.009 miliona evra, bilo je oko 5% ispod cifre za 2011. godinu (1.064 miliona evra). Stopa problematičnih kredita krajem 2012. bila je na 9,8%, što je 1,2 procentna poena iznad vrednosti krajem 2011. godine, ali bila je 0,2 procentna poena ispod cifre krajem trećeg kvartala 2012. godine.
Obim potrošačkih kredita porastao je za 2,2% na 83,3 milijarde evra. Depoziti klijenata pali su za 0,7% na 66,3 milijarde evra. Ukupna bilansna aktiva opala je za oko 7,4% na 136,1 milijardu evra, prvenstveno zbog aktivnih mera da se smanji preterana likvidnost.
Ukupan racio dopunskog kapitala I značajno je ojačan u 2012. godini i iznosio je 10,7% krajem godine (kraj 2011. godine: 9,0%). Ova cifra uključuje profite za 2012. godinu i predstavlja neto dividende na kapital učešća, kao i predloženu dividendu na obične deonice.
Upravni odbor predložiće na godišnjoj skupštini raspodelu dividende od 1,17 evra po deonici za 2012. fiskalnu godinu (1,05 evra u 2011. godini).
RBI će objaviti godišnji izveštaj 10. aprila 2013. godine, kao i više detalja za fiskalnu 2012. godinu.