Evrozona će još više utonuti u recesiju a SAD i Japan se nalaze na blagoj putanji rasta, saopštio je OECD rano u sredu, predstavljajući svoj globalni izveštaj u kojem su, kao i u nešto ranije objavljenom izveštaju MMF, redukovane očekivane stope rasta u svetu.
Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), Fond braće Rokfeler (RBF) i Erste Banka nagradili su tri najbolje preduzetničke ideje kompanije Hostel Republik (Užice), preduzetnika Zorana Simovića (Raška) i preduzeća Solar Ice d.o.o. (Subotica), zasnovane na principima održivog razvoja sa po 8.000 dolara. Pobednici će predstavljati Srbiju na Regionalnom forumu Fonda braće Rokfeler gde mogu da osvoje dodatnih 10.000 dolara.
Kompanija Carnex, koja posluje u okviru MK Group dobila je sertifikat sistema zaštite životne sredine (ISO 14001:2004) i bezbednosti i zdravlja na radu (OHSAS 18001:2007). Implementacija ovog ekološkog standarda predstavlja još jedan korak ka dobijanju najveće ekološke dozvole „Integrisana dozvola za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine“ (IPPC).
Brojni američki naraštaji imali su sličnu životnu priču koja se svodila na to da je svaka nova generacija bila uspešnija i zarađivala je više od svojih roditelja. Ali ovaj šablon je prekinut sa generacijom X, Amerikancima rođenim od 1965. do 1981.
Prekinut je bar u finansiijskom pogledu, jer ova generacija je i pre recesije počela da zarađuje manje od svojih prethodnika i da stvara veliki dug. Pripadnici ove generacije su najgore prošli u krizi, izgubivši polovinu onoga što poseduju u periodu od 2007. do 2010. godine.
Istraživački centar Pju (Pew) prikazao je ovaj generacijski jaz u prihodima gornjim grafikonom, ali objašnjenje zašto je baš ova generacija “zakazala” nije jasno dato.
Ostale grafikone možete videti na ovim stranama.
Izvor: Biznis Insajder
Da će biti revnosno u međunarodnoj borbi protiv utaje poreza još 12 zemalja pokazalo je potpisivanjem ili obavezivanjem da će potpisati OECD-ovu Multilateralnu konvenciju o uzajamnoj pomoći u poreskim pitanjima. Šest zemalja je ratifikovalo Konvenciju.
Konvenciju su potpisale Austrija, Belize, Estonija, Letonija, Luksemburg, Nigerija, Saudijska Arabija, Singapur i Slovačka republika. Na potpisivanje su se pismom o namerama obavezale Burkina Faso, Čile i El Salvador.
“Ovo je istorijski momenat u borbi protiv utaje poreza. U protekle dve godine više od 60 zemalja je potpisalo Konvenciju ili se obavezalo da će je potpisati u naporima da međunarodni poreski sistem učini jednako korektnim za sve poreske obveznike“, izjavio je generalni sekretar OECD-a Anhel Guria.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, 4.5 milijarde ljudi na svetu poseduje tolaet, ali čak 6 milijardi stanovnika Zemlje ima mobilni telefon. Ako ovo čini da vam srce brže kuca, i ako se i sami bavite razvojem aplikacija za mobilne uređaje, do 15. juna možete konkurisati sa svojom idejom za vredne nagrade na takmičenju koje organizuju Virtuelni koncepti.
Nevažno je da li ste pravno ili fizičko lice, ukoliko imate ideju za mobilnu aplikaciju a ne da vam se razvijati je o svom trošku i u slobodno vreme, ili je imate urađenu do polovine, i potrebno ju je „ušminkati“ i plasirati na tržište, ovaj konkurs je prava stvar za vas.
U prijavi koja je na linku www.virtualnikoncepti.hr/kreiraj-novu-aplikaciju uz opis razrađene ideje potrebno je označiti na kojoj platformi je zamišljena aplikacija (IOS, Android, Facebook, mobilni web), opisati njenu funkcionalnost, tehnologiju i arhitekturu, i navesti konkurentske prednosti ukoliko slična aplikacija već postoji.
Preduzeće Virtualnikoncepti d.o.o. pokrenulo je ovo takmičenje s ciljem da pruži priliku da po završetku konkursa i proglašenju pobednika, kreatori najbolje aplikacije postanu deo inovativnog razvojnog tima. Pored šanse za novčanu nagradu otvorena je mogućnost zaposlenja onima koji u prijavi za konkurs navedu najkreativniji i tržišno najprivlačniji projekat.
Pobednike očekuju vredne nagrade:
• I nagrada 3.350 eur
• II nagrada 2.000 eur
• III nagrada 1.350 eur
Obrazac za prijavu na takmičenje može se preuzeti sa linka http://www.virtualnikoncepti.hr/wp-content/uploads/2013/05/obrazac_prijava_aplikacije.doc
Predloge koji budu prijavljeni zaključno sa 15. junom oceniće petočlani žiri, i svoj glas daće publika putem online glasanja na stranici vritualnikoncepti.hr. Kriterijumi za ocenjivanje su inovativnost – korištenje tehnologije na inovativan i jedinstven način, privlačnost – komponente aplikacije koje stvaraju naviku o korišćenju, kvalitet i pouzdanosti aplikacije – jasno definisane funkcionalnosti kao deo jedinstvene ponude korisnicima, upotrebljivost i lako razumljiv korisnički doživljaj, tehnička funkcionalnost mobilne aplikacije i komercijalna održivost/ tržišni potencijal.
Na upravo završeni književni konkurs Mikser festivala i Izdavačke kuće Arhipelag za nove i neobjavljene priče o Savamali i savskoj padini Beograda stiglo je preko stotinu priča.
Konkurs se pokazao kao neobično podsticajan, pa je za kratko vreme nastalo mnogo priča u kojima istorijska ili savremena Savamala postaju prvorazredni književni izazov. To na najbolji način pokazuje da priča o Savamali nije završena. Na književnom konkursu Mikser festivala i Izdavačke kuće Arhipelag učestvovali su pisci različitih generacija, među kojima su i neki vrlo poznati savremeni pisci. Zanimljivo je da su, osim pisaca iz Beograda i Srbije, svoje priče o Savamali na ovaj književni konkurs poslali i čitav niz pisaca iz regiona, ali i pisci koji sada žive u Berlinu, Amsterdamu, Londonu ili Kembridžu.
Književni konkurs Mikser festivala i Izdavačke kuće Arhipelag nastao je sa idejom da se Savamala kao novi centar kreativnosti oživi i u novim pričama savremenih pisaca. Mikser festival i Arhipelag pozvali su pisce da, nezavisno od svojih poetičkih, tematskih i iskustvenih izbora ili generacijske pripadnosti, pripovedaju o istorijskoj Savamali, otmenom i dinamičnom kraju u kome je započinjala istorija modernog Beograda i nastajao beogradski duh, ili pak o današnjoj Savamali koja se obnavlja kao prostor kreativnosti i iznova oslobođene energije. U različitim istorijskim vremenima Savamala je postajala tema srpske književnosti i mesto u kome nastaje otkriće novog iskustva. Sada je Savamala opet mesto za priču.
Žiri Mikser festivala i Arhipelaga u narednim danima izabraće deset najboljih priča koje će biti objavljene u zajedničkom izdanju Mikser festivala i Izdavačke kuće Arhipelag.
Pisci tri najbolje priče dobiće specijalne novčane nagrade u iznosu od 25 000 za prvo, 15 000 za drugo i 10 000 dinara za treće mesto.
Žiri sačinjavaju Srđan V. Tešin, čiji je roman Kroz pustinju i prašinu snažno svedočanstvo o Savamali devedesetih, Ivan V. Lalić, dramski pisac i jedan od utemeljivača Mikser festivala, i Gojko Božović, pisac i glavni urednik Arhipelaga.
Izabrane priče i nagrađeni pisci biće promovisani u programu ovogodišnjeg Mikser festivala, a nagrade će biti uručene piscima 2. juna na završnoj večeri Mikser festivala.
Ovo je samo početak saradnje Arhipelaga i Miksera. Ćitaoci će odmah po završetku ovogodišnjeg Mikser festivala moći da kupe knjige u izdanju Arhipelaga u Mikser House-u (Karađorđeva 46).
Na jednostavno pitanje – kako strani vlasnici utiču na svet rada u Srbiji nema jednostavnog odgovora. Veliki sindikati ne vode evidenciju o zastupljenosti sindikata prema vlasništvu preduzeća, nemaju istraživanja koja bi se bavila uporednom analizom uslova rada u domaćim i ino firmama, ni studije slučajeva koji bi obrađivali odnos stranih kompanija prema zaposlenima u domicilnim i drugim zemljama, iako za to i te kako ima razloga.
Čak i ako bi se neko poduhvatio ovakve analize ona bi nesumnjivo morala biti opsežna: u Srbiji ima 25.000 registrovanih sindikata i – prema evidenciji Agencije za privredne registre- 11.435 preduzeća u čijem vlasništvu učestvuju stranci.
Čak i ako bi se taj uzorak suzio na 6.848 inostranih kompanija (mereno prema osnivačima ili suvlasnicima firmi) i zanemarilo 3.515 stranaca u preduzetničkim vodama, zadatak ne bi bio lak.
Prema domaćoj i novinskoj dokumentaciji naših suseda, skorim slučajevima pregovora i razgovorima sa predstavnicima nekim od najmasovnijih sindikata i predstavnicima Međunarodne organizacije rada, inostrane firme su najčešće primer na koji bi domaće kompanije mogle da se ugledaju.
“Nesumnjivo je da smo mi u oblasti normativnog regulisanja radnih prava deo Evrope, jer je Srbija ratifikovala brojne konvencije Međunarodne organizacije rada i direktive Evropskog parlamenta”, kaže Duško Vuković, potpredsednik Veća saveza sindikata, zadužen za građevinu.
Ova napomena bi možda bila suvišna da se pre dve godine nije dogodila epizoda u “Juri” južnokorejskoj kompaniji koja u Srbiji zapošljava 5500 radnika u četiri fabrike u Srbiji, a gde su Udruženi sindikati Srbije Sloga optužili rukovodstvo Jure u Rači za nepoštovanje zakona Srbije, nezakonito otpuštanje sindikalaca i šikaniranje zaposlenih. Iako je rukovodstvo fabrike demantovalo te navode, i prašina se slegla, rukovodstvo ovog sindikata je i prilikom obeležavanja petogodišnjice svog rada u decembru prošle godine, ponovilo da će nastaviti da se bori za prava radnika i rešavanja problema u toj fabrici. Tome treba dodati da je jedan od gostiju ovog sindikata, kome je uručeno i specijalno prizanje bio srpski premijer Ivica Dačić koji je – svojevremeno tada još kao ministar unutrašnjih poslova rekao i ovo: „U nekim stranim preduzećima je zabranjen sindikat i ja ih upozoravam – ako ne poštuju zakon biće pohapšeni pa ko god da ih je doveo.”
Prema rečima Vukovića, strane kompanije mogu se, mereno po ovom kriterijumu podeliti na dve grupe, one kompanije, najčešće svetske multinacionalke, koje se u svemu drže zakona i imaju odličan odnos sa sindikatima, kao što su Titan, Holcim, Lafarž ili Tondah, i izuzetke koji u Srbiji krše pravila, ne isplaćuju plate redovno, kao što je to izraziti slučaj sa jednom italijanskom kompanijom iz ove branše, koja se kod svoje kuće inače ponaša sasvim drugačije.
Listi pozitivnih primera, Jovan Protić nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada, dodaje Ju Es Stil (dok je poslovao) i takođe apostrofira Holcim koji daleko odskaču od domaćih preduzeća u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u pozitivnom smislu.
Štaviše, dodaje predsednik Ujedinjenih granskih sindikata nezavisnost, Branislav Čanak, 99% odsto stranih firmi i više poštuje prava radnika od domicilnih poslodavaca. “I kad mi zaboravimo na neko pravo koje nam po zakonu pripada, ali smo zbog naših poslodavaca digli ruke od njega, oni nas podsećaju da ga iskoristimo”, kaže Čanak.
Kada se pogledaju žalbe sindikata i njihovih članova o kršenju prava zaposlenih, kaže Protić, mogu da potvrdim da je bilo nekoliko takvih žalbi na račun stranih investitora (od slovenačkog „Gorenja“ do pomenute korejske „Jure“), ali opet ne u dovoljnoj meri da bismo zabeležili neku značajnu razliku u odnosu na domaće poslodavce.
Ipak, ne završavaju se sve bitke sindikata sa inostranim poslodavcima hepiendom. Tako je 18. marta Nezavisni sindikat Naftne industrije Srbije (NIS) odlučio da uputi otvoreno pismo nadležnima u Vladi Srbije u kojem je upozorio da se programom rešavanja viška zaposlenih u toj kompaniji krši pravo na rad. To je jedan od brojnih okršaja ovog sindikata sa matičnom kompanijom koja tvrdi da ima jedan od najboljih kolektivnih ugovora u regionu koji štiti prava radnika. Sindikat je u poslednjem saopštenju za javnost naveo da poslovodstvo NIS-a planira da otpusti više od 300 radnika, dok u isto vreme preko uslužnih preduzeća, angažuje više od 1.500 radnika na poslovima koje su već obavljali ili mogu da obavljaju zaposleni koji se nalaze u programu rešavanja viška.
Dva reprezentativna sindikata Jedinstvena sindikalna organizacija NIS Naftagas i Jedinstvena sindikalna organizacija NIS a.d. kontinuirano pregovaraju sa poslovodstvom oko rešavanja radnih viškova u Kompaniji kojih će biti i tokom ove godine.
Sličan problem imali su i Hrvatski sindikat telekomunikacija (HST) i Republički sindikat radnika Hrvatske (RSRH) koji su u decembru protestvovali protiv mogućih novih otkaza u najvećem telekomunikacionom operateru, Hrvatskom telekomu (HT), inače ćerki firmi Dojče Telekom, s kojom su i ranije imali nekoliko okršaja. Hrvatski sindikati su mnogo puta izlazili u javnost sa upozorenjem da su strani investitori prvi u redu kad treba otpuštati radnike, a najviše kritika upućivali su svojoj vladi za koju su smatrali da malo čini da zaštiti njihova prava.
Da praksa ne varira verovatno ni OECD ne bi redovno publikovao preporuke za sindikate o tehnikama pregovaranja sa međunarodnim poslodavcima.
Kod nas privatni poslodavci daju glavni ton u kršenju radnih prava. Protić ocenjuje da je “sindikalno organizovanje u privatnom sektoru u Srbiji velikoj meri ograničeno i ugroženo, uprkos činjenici da je Srbija odavno ratifikovala našu Konvenciju o slobodi udruživanja, a ogromna većina članova sindikata (tačnije – velikih sindikalnih centrala) nalazi u državnom sektoru, dok ih u privatnom ima malo.
Moglo bi se reći da se baš zbog loše domaće prakse događaju i ovakvi slučajevi koje opisuje potpredsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici Ištvan Huđi: “Tamo gde su strane kompanije postavile naše ljude u menažment ima više kršenja prava radnika. Oni poznaju rupe u zakonu i koriste ih što kod retkih stranih menadžera koji rukovode firmama, nema”. Na takav slučaj upućuje i Čanak: “Kad smo centrali jedne strane firme skrenuli pažnju na takav slučaj, greška je odmah ispravljena”.
Iako su sindikati kod nas i pre tranzicije uživali malo poverenja, i češće su se bavili raspodelom namrinica tokom godina krize, nego izbiljnim sindikalnim radom, Protić kaže da sindikati uspevaju da održe svoje članstvo i da su njihovoj brojnosti mnogo više naškodile neuspele privatizacije zbog kojih su preduzeća gašena, nego osipanje članstva zbog nezadovoljstva načinom na koji ih sindikati zastupaju. Naprotiv , kaže on članstvo sindikata je stabilno.
Da li su sindikati dovoljno stručno obučeni da pregovaraju sa poslodavcima kakve su multinacionalke? “Kad je reč o otpremninama ili uslovima rada, nesumnjivo jesu, kaže Protić. Oblasti gde sindikati zaostaju su one vezane za dobro poznavanje određenih ekonomskih politika. Na primer poznavanje aktuarske analize je neophodno da bi se sindikati uključili u pregovore o reformi penzijskog sistema. Tu smo već ranije nudili obuke ali oni nisu imali odgovarajuće stručne ljude, kaže Protić, i dodaje da je najslabija tačka sindikata upravo tu – u stručno osposobljenim ljudima za delikatnije politike koje utiču na svet rada.
broj 97, maj 2013.
Kompanija Schneider Electric, svetski lider na polju upravljanja električnom energijom i automatizacijom učestvovala je danas na konferenciji CIGRE na Zlatiboru i govorila o važnosti kvaliteta električne energije u lancu snabdevanja.
Prisutni su imali priliku da čuju više o predstavljanju ključnog koncepta standarda IEC 61000-4-30 ed. 2.0. kao i da se upoznaju sa naprednim mernim instrumentima iz programa PowerLogic ION7650 i ION8800, softverima za nadzor i analizu potrošnje i kvaliteta električne energije.
IEC 61000-4-30 je standard koji definiše metode merenja i interpretacije rezultata parametara za kvalitet napajanja električnom energijom. U te svrhe potrebni su sistemi za analizu kvaliteta napajanja (Power Quality Analysis Systems) koji uključuju:
•Otvorene protokole
•Napredne opcije za komunikaciju
•Integraciju u postojeće sisteme
•Prilagođavanje opremi drugih proizvođača
ION7650 i ION8800 su uređaji za precizna merenja i kontrolu, dostavljaju tačna merenja napona, struje, snage i energije, a dopunjeni su mnogobrojnim I/O opcijama, sveobuhvatnim mogućnostima evidentiranja, kao i naprednim funkcijama za merenje kvaliteta energije
„Da bi se odgovorilo na zahteve potrošača, u lancu snabdevanja potrebni su nam sistemi za nadzor i analizu kvaliteta električne energije u realnom vremenu, koji bi doprineli povećanju pouzdanosti napajanja. Zbog toga je od izuzetnog značaja da se shvati prednost i važnost uvođenja modernih instrumenata kako bismo povećali produktivnost i sam kvalitet.“ – izjavio je Dragoljub Damljanović, direktor kompanije Schneider Electric.
CIGRE Srbija je profesionalna društvena asocijacija, koja se na domaćem i međunarodnom planu bavi stručnim i naučnim pitanjima iz područja proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, proizvodnje električne opreme i problematikom elektroenergetskih sistema.
Kompanija GE (koja se na njujorškoj berzi kotira kao NYSE:GE) objavila je da će Cliff Harris preuzeti poziciju generalnog direktora za Evropu u okviru sektora obnovljive energije kompanije GE , počevši od 1. juna. Harris je do sada bio na poziciji generalnog direktora usluga na terenu, sektora usluga proizvodnje energi-je kompanije GE za Evropu sa fokusom na rešavanje problema prekida rada sistema, usluge održavanja, nove instalacije i projekte. Ranije, Harris je obavljao funkciju potpredsednika za Evropu kompanije GE Hitachi, zaduženog za nove energetske projekte, poslovni razvoj i prodaju. Harris je svoju karijeru u kompaniji GE započeo 1999. godine.
Kompanija GE je takođe objavila da je Andreas von Bobart imenovan za generalnog direktora sektora obnovljve energije kompanije GE u Nemačkoj, počevši od 1. maja. Na ovoj poziciji, Von Bobart je zadužen za prodaju vetroturbine GE 2.5-120 u Nemačkoj. Najefikasnija vetroturbina visoke izlazne snage je testiranju u regionu DutchWieringermeer u Holandiji od marta 2013. a prilagođena je upotrebi pri niskoj brzini vetra u unutrašnjosti Nemačke. Von Bobart će takođe biti zadužen za proširenje portfolija usluga kompanije GE u Nemačkoj. Kompanija GE je trenutno na drugom mestu na rang listi usluga servisa koju je izradila Nemačka federalna asocijacija obnovljive energije vetra.
Harris i Von Bobart će zajedno raditi na predstavljanju vetroturbine GE 2.5-120 u regionu i isporuci potro-šačima širom Evrope.