Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je smanjio referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na 10 odsto. Procenjeno je da će u oktobru međugodišnja stopa inflacije biti blizu donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. NBS je u 2014. predvidela inflaciju u okviru od 2,2 do 5,5 odsto.
Kontraverzna pevačica će u 2015. zapevati u svemiru, tokom boravka u svemirskom brodu Virgin Galactic. „Vanzemaljskom nastupu“ prethodiće jendomesečne pripreme navikavanja na pevanje u bestežinskom stanju.
Lejdi Gaga postaće prva javna ličnost koja će boraviti u svemiru, pa čak održati i mini-koncert koji će biti prenošen širom sveta. Pretpostavlja se da će njen nastup iz svemirskog broda Virgni Galactic biti održan za vreme muzičkog festivala Zero G Colony u Novom Meksiku, prenose američki portali Mashable i Daily News.
Centralna banka Indije je obelodanila novi pravilnik koji će mogućiti stranim bankama da lakše rašire svoju mrežu u ovoj zemlji.
Stranim bankama u Indiji sada je dozvoljeno da otvore predstavništva u celosti u njihovom vlasništvu, a minimum neophodnog početnog kapitala iznosi 80 miliona američkih dolara. Ove promene došle su u sklopu pokušaja novog guvernera Centralne banke Indije Ragurama Radžana da pogura ekonomski razvoj u zemlji od skoro 1,2 milijarde stanovnika. Novi pravilnik posebno će olakšati širenje mreže poslovnica, što je dugo bio glavni predmet preporuka stranih bankara u Indiji. Centralna banka razmatra uvođenje dodatnog uslova da strane banke prilikom preuzimanja domaćih banka mogu da postanu vlasnik sa najvećim udelom do 74%.
Za utakmice Svetskog fudbalskog prvenstva dogodine FIFA je u prvoj fazi prodaje ulaznica prodala njih 889.305, iako je primljeno 6,2 miliona zahteva za ulaznice iz 188 države.
Najviše ulaznica za Svetsko prvenstvo, 625,276, ili 71,5%, završilo je u Brazilu, na drugom mestu su Amerikanci (66.646), za njima Englezi (22.257), Nemci (18.019), Australijanci (15.401), Kanađani (13.507), Francuzi (11.628)… U prvoj fazi prodaje ulaznica najpopularniji grad je bio Rio de Žaneiro sa 94.500 ulaznica, na drugom mestu je Brazilija (48.540), a treći je Sao Paulo (46.916). Vlasnici ulaznica u prvoj fazi dodele određeni su žrebanjem.
„Žreb je protekao bez ikakvih problema. Sve smo odradili savršeno i vrlo smo zadovoljni kako je završila prva faza prodaje ulaznica,“ kazao je direktor marketinga FIFA, Thierry Weil. Drugi krug prve faze prodaje ulaznice počeće 11. novembra, a prijave će trajati do 28. Novembra, a u ovoj fazi u prodaji će biti 228.959 ulaznica. Nakon toga slede još dva kruga u drugoj fazi prodaje; prijave će biti od 8. do 30. decembra 2013. godine, kao i od 26. februara do 1. aprila 2014. godine. Treća faza je prodaja ulaznica na prodajnim mjestima i ona će trajati od 15. aprila do poslednjeg dna prvenstva, 13. jula. Organizatori očekuju da za Mundijal na raspolaganju bude ukupno blizu 3,3 miliona ulaznica.
Većina navijača želi ulaznice za otvaranje takmičenja u Sao Paolu i finalni meč na Marakani u Rio de Žaneiru. Ulaznice su podeljene u dve cjenovne kategorije – jeftinije će biti za stanovnike Brazila, dok su za ostale navijače skuplje. Tako će najjeftinija ulaznica za navijače u Brazilu koštati oko 15 dolara, a njih će moći kupiti samo studenti, osobe starije od 60 godina i članovi siromašnih brazilskih porodica (Bolsa Familia). Ostali navijači će ulaznice za fazu takmičenja po grupama plaćati od 90 do 175 dolara, dok su najskuplje ulaznice za finale – od 440 do 990 dolara. Jedan navijač maksimalno može kupiti četiri ulaznice, za najviše sedam utakmica.
Izvor: Aljazeera Balkan
Fond za razvoj Republike Srbije ponovo traži od Upravnog odbora Fonda da na odloženoj sednici, koja je zakazana za danas, odobri više od 925 miliona dinara novih kredita za 52 preduzeća. Ministarstvo privrede je, prilikom prethodnih sazivanja i odlaganja iste sednice 11. i 22. oktobra, tražilo da se privremeno obustavi kreditiranje na ovakav način dok se ne izvrši detaljna analiza svih dosadašnjih kredita Fonda, kao i opravdanost kredita čije se odobravanje planira.
Umesto stručne analize i projekcije, iz Fonda za razvoj dostavljen je samo poziv za sednicu UO, sa istim dnevnim redom i istim spiskom kredita i preduzeća za odobravanje. Ministarstvo privrede zahteva od Fonda za razvoj da obustavi svako novo kreditiranje dok se ne sagleda trenutno stanje. Bacanje novca građana Srbije u bunar bez dna i ovakvo neodgovorno ponašanje mora da prestane, kaže se u zvaničnom saopštenju Ministarstva.
U situaciji kada nisu poznati uzroci problema naplativosti kredita (NPL) i kada država od svih građana traži da podnesu teret krize, Ministarstvo privrede smatra da je neodgovorno dalje plasirati sredstva, novac građana i poreskih obveznika Srbije, bez analize razloga katastrofalnog stanja portfolija Fonda za razvoj. Od svih državnih službenika, posebno od direktora agencija i fondova, očekuje se najviši stepen odgovornosti u trošenju novca građana Srbije.
Ministarstvo privrede je 7. oktobra objavilo izveštaj o stanju Fonda za razoj u kom je navedeno da Fond trenutno upravlja portfoliom vrednim na papiru više od 217 milijardi dinara. Od tog iznosa, preko 40% je potpuno dospelo, a nije naplaćeno. Dodatnih više od 20% je delimično dospelo sa kašnjenjima u plaćanju, u iznosu od 10% do 99% ukupnog duga, a još 20% u iznosu od 1% do 10% duga, što sve čini oko 80% problematičnih kredita i plasiranih sredstava. Fond za razvoj je izdao i garancije vredne preko 79 miliona evra privrednim subjektima koji nisu solventni. Očigledno je da u Fondu za razvoj postoji problem u sistemu procene rizika plasmana. Nije logično, niti poznato bilo gde u svetu, da 61 zaposleni u Fondu može da upravlja portfoliom od 20.000 kredita. Očekivana i realna posledica toga je ovakav nivo problematičnih kredita Fonda. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo privrede u zvaničnom saopštenju saopštili su da će ubuduće sredstvima garantnog fonda zajedno sa poslovnim bankama deliti rizik i učiniti kredite dostupnijim svim privrednim subjektima, a ne samo politički podobnim.
Gotovo sva aktuelna istraživanja beleže pad piraterije, ali kako se tvrdi ne zbog gašenja najpopularnijih piratskih sajtova, već zbog sve dostupnijih sadržaja posredstvom legalnih servisa, koji u osnovi slede piratsku logiku. Istraživanje Evropske komisije ali i izjave pojedinih čelnika američke filmske industrije sugerišu promenu stava prema pirateriji, koja se sve više sagledava kao „zastupnik potrošačke potražnje“ i kao moguće reklamno sredstvo za povećanje legalne prodaje muzičkih, filmskih i drugih sadržaja.
Ova godina će definitivno ostati zapamćena po promeni trendova vezanih za autorska prava, barem u muzičkoj industriji. Piraterija je u padu, a muzička industrija u porastu na globalnom nivou – i to po prvi put posle 1999. godine, jedan je od zaključaka nedavno objavljenog istraživanja tržišta koje je sprovela kompanija NPD Group, a prema kojem je ilegalno skidanje muzike sa interneta opalo čak za 40% u odnosu na 2011. godinu. U istraživanju se napominje i da je u vreme uspona rada P2P mreža, 2005. godine, svaki peti korisnik interenta stariji od 13 godina na ovaj način kršio autorska prava.
Da se piraterija više ne isplati kao ranije ironično poručuje još jedna aktuelna studija, ovog puta iz Velike Britanije, u kojoj se iznose podaci da pirati troše mnogo više novca na razne sadržaje (muzika, filmovi, knjige…) od ostalih. Naime, kako pojašnjavaju autori istraživanja, britanski komunikacioni regulator Ofcom, za 88% svih povreda autorskih prava odgovorno je oko 20% pirata, koji potroše 300% više novca na razne sadržaje od onih koji ih legalno kupuju. U periodu od šest meseci, ova najagilnija petina piratskog „esnafa“ trošila je u proseku 168 funti, što je, uprkos maloj sumi, drastično više od prosečne potrošnje onih koji nikada nisu pribavljali filmove ili muziku na ilegalan način. Studija donosi i neke manje iznenađujuće zaključke: da bi piratstvo itekako izgubilo na popularnosti kada bi sadržaji bili ne samo cenovno pristupačniji već i jednostavniji za pribavljanje, kao i kada bi regulativa za zaštitu autorskih prava bila fleskibilnija, poput usvajanja zahteva da jednom plaćeni sadržaj dalje može besplatno da se koristi.
Organizacije za zaštitu autorskih prava, diskografi i filmaši godinama se bore protiv piraterije na internetu na brojne načine – od pronalaženja i kažnjavanja osoba koje skidaju piratski sadržaj, gašenja najpopularnijih stranica za razmenu sadržaja poput Megauploada ili blokadom pristupa sajtu Pirate Bay i sličnim servisima. Iako takva taktika u borbi protiv pirata nije davala naročite rezultate, istraživanje Initiative for Digital Entertainment Analytics-a objavljeno početkom ove godine pokazuje da se broj korsnika piratskih usluga smanjio nakon gašenja Megauploada i još nekih stranica za razmenu fajlova, a da je nakon hapšenja „najpoznatijeg svetskog pirata“ Kima Dotcoma, zarada sajtova za legalno preuzimanje muzičkih sadržaja porasla za šest do deset odsto.
No, gašenja piratskih servisa i hapšenja pirata nisu jedini a verovatno ni ključni razlog smanjenja piraterije, pokazuju norveški rezultati istraživanja prema kojima je u toj zemlji 2008. ilegalno skinuto skoro 1,2 milijarde pesama, dok je ta brojka u 2012. pala na 210 miliona, što iznosi samo 17,5 posto u odnosu na broj iz 2008, a broj ilegalno skinutih filmova i televizijskih emisija ili serija skoro je prepolovljen. U Norveškoj su sprovedene brojne kampanje protiv piraterije (a od nedavno je na snazi i pooštreni zakon za borbu protiv pirata), ali glavni razlog za promenu trenda je sve veći broj legalnih servisa koji su omogućili brzo i jednostavno pretraživanje i preslušavanje sadržaja koji korisnike zanima. U istraživanju se navodi da gotovo 50% anketiranih koristi jedan od servisa za slušanje muzike (poput Spotifyja), pri čemu je veliki deo korisnika pretplaćen na premium verzije servisa. Kako je krajem prošle godine u Norvešku stigao popularni servis Netflix, očekuje se da će se dodatno smanjiti broj korisnika koji skidaju piratske filmove. Iako je sigurno da se piraterija nikad neće u potpunosti iskoreniti, ovi primeri pokazuju da, ukoliko se korisnicima omogući legalan pristup kvalitetnom sadržaju koji će im jednostavno i brzo biti dostupan, veliki deo njih je spreman da ih plati, zaključuje se u istraživanju.
Da toga počinju da bivaju svesni i zakonodavci potvrđuje i odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz februara ove godine, da su monopoli na autorska prava u suprotnosti sa osnovnim ljudskim pravima. Naravno, odmah je usledila i napomena da ovo ne znači kako niko neće moći da bude osuđen za kršenje monopolskih autorskih prava, već da ne može da mu se sudi samo po toj osnovi. Sa druge strane Atlantika, Udruženje američke filmske industrije (MPAA) ne deli mišljenje Evropskog suda. Udruženje već duže vreme, kroz niz kampanja ističe da je gotovo jedna četvrtina Internet prometa ilegalna sa stanovišta autorskih prava, odnosno da je 99% filmova koji se mogu pronaći na specijalizovanim internet sajtovima piratski sadržaj, zbog čega se šteta samo u Sjedinjenim Državama procenjuje na najmanje 58 milijardi dolara godišnje.
Druga evropska institicija, Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske Komisije nedavno je zaključio da ilegalno skidanje muzike na internetu ne škodi njenoj legalnoj prodaji. Posle detaljne analize online navika 16.000 građana EU tokom godinu dana, istraživači su došli do pokazatelja da 10% korišćenja piratskih sajtova uvećava legalnu kupovinu muzičkih sadražaja za 0,7%. Međunarodno udruženje fonografske industrije (IFPI) odmah je negiralo ove rezultate, uz ocenu da ovo istraživanje „zavarava i ima mnogo metodoloških grešaka“.
Međutim, izvršni direktor TV mreže HBO Džef Bjuks je po svojim stavovima mnogo bliži istraživačima Evropske komisije, sa tvrdnjom da piraterija nije nužno zlo i da čak može da bude korisna. Uprkos činjenici da je serija Game of Thrones u produkciji ove TV mreže tokom 2012. bila najpiratizovanija na internetu, sa velikim šansama da se ista situacija ponovi i ove godine, Bjuks je išao toliko daleko u svojim izjavama da je ocenio da je takva vrsta reklame bolja od osvajanja nagrade Emmy, naprestižnijeg priznanja za kvalitet u serijskoj produkciji. A rezultat toga je povećanje broja onih koji legalno plaćaju za gledanje serije, baš kao što je navedeno u pomenutoj evropskoj studiji, izjavio je čelnik HBO, i to ne bilo kome već – investitorima, što izjavu čini još spektakularnijom. U isti mah, čelnici kompanije Warner Bros su počeli da sagledavaju pirate kao svojevrsne zastupnike potrošačke potražnje, a što može biti od koristi za razvijanje potpuno novih i uravnoteženijih poslovnih modela, daleko bliskijih navikama novih generacija ljubitelja filmske umetnosti.
Kad se sve sabere i oduzme, od ove godine piratstvo polako ali sigurno, barem u pojednim segmentima, sve manje biva kvalifikovano isključivo kao pretnja i počinje da se sagledava kao još jedan distributivni kanal kojim bi filmska i ostale srodne industrije mogle da namaknu veće prihode.
Vladimir Adonov
broj 101, oktobar 2013.
Za šest meseci ove godine na javne nabavke u Srbiji je potrošeno 130,5 milijardi dinara, što je 42,3 milijarde dinara, odnosno 370 miliona evra, manje nego u istom periodu 2012. godine, rekao je danas direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović. On je ocenio da su uštede postignute zahvaljujući primeni novog Zakona o javnim nabavkama, jer nije pao kvalite usluga ponudjača.
Novi Zakon o javnim nabavkma je u primeni od 1. aprila 2013. godine i predvideo je stože procedure nabavki, kako bi se smanjio broj pregovaračkih postupaka bez objavljivanja javnog poziva i nabavki po hitnom postupku. U prvom polugodištu ove godine sprovedeni su pregovarački postupci u vrednosti 11,5 milijardi dinara, što je 9,5 milijardi, odnos 45 odsto, manje nego u istom prošlogodišnjem periodu. Ušešće pregovaračkih postupaka u ukupnim postupcima javnih nabavki je bilo 24 odsto, četiri odsto manje nego prošle godine, dok ih je u zemljama Evropske unije svega nekoliko procenata.
Interaktivna mapa National geographic magazina prikazuje koji gradovi na planeti bi bili u potpunosti poptopljeni kada bi se istopilo svih pet miliona kubnih milja leda koji pokrivaju polove i vrhove najviših planina. Sav taj led doprineo bi podizanju nivoa svetskih mor aza čak 65 metara. Scenario totalnog topljenja ipak nije moguć, ali bi povećanje mora i od nekoliko metara ugrozilo veliek obalske gradove.
Mapu možete da pogledate na ovom linku.
Kineski korumpirani službenici i biznismeni su u prethodnoj deceniji krijumčarili milijarde dolara državnog novca i njime kupovali nekretnine u SAD, Kanadi, Australiji i Velikoj Britaniji, pogotovo u luksuznim četvrtima najvećih gradova.
Kišan Vang je prošle jeseni preuzeo funkciju rukovodećeg Kineske antikorupcijske komisije i za glavni cilj zacrtao da spreči nelegalni odliv kapitala iz zemlje. Poslednjih meseci su zvaničnici iz Komsije isticali da su pod njihovom lupom posebno ističu nekretnine njihovih građana u inostranstvu. Zatražena je i pomoć OECD i drugih međunarodnih antikorupcijskih grupa u utvrđivanju kuda je otišao prljavi novac. Samo u prva tri meseca 2013. procesirano je preko 3.700 slučajeva korupcije sa ukupnom vrednošću od preko 87,5 miliona dolara, a među okrivljenim bili su i bivši član Politbiroa Bo Ksilai, kao i bivši ministar železnice Žang Šuguang, čije vile na francuskoj rivijeri i u Kaliforniji su potom stavljene na listu za konfiskaciju.
Narodna banka Kine procenjuje da je od 1990. do 2008. oko 18.000 državnih službenika ukralo preko 123 milijardi dolara iz državne kase, a da su oni potom najčešće odlazili za SAD, Kanadu i Holandiju. U javnost je procurela i procena Antikorupcijske komisije da je iz Kine prokrijumčaren čak jedan bilion dolara.
Britanski lanac supermarketa Tesco instalirao je u svoje 450 radnje kamere za skeniranje lica kupaca pomoću kojih će mušterije podsticati na potrošnju.
Naime, radi se o softveru koji sa sigurnošću od 95% prepoznaje muškarce a u 87% slučajeva žene, određuje njihove godine i šalje signal obližnjem monitoru u prodavnici koje proizvode bi oni mogli da kupe, pa reklame za tu robu iskaču u trenutku kada kupci prolaze pored pomenutih ekrana. Razvila ga je francuska kompanija Quividi.
Ovaj softver međutim zabrinjava borce za zaštitu privatnosti jer se „skeniraju lica ljudi bez njihove dozvole i prati njihovo ponašanje“. Izvršni direktor Quividija Olivije Dizabo pak tvrdi da se snimci lica kupaca ne čuvaju i da se ne povezuju npr sa podacima sa njihovih platnih kartica.
Izvor: Biznis Insajder