Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) donela je odluku da investicijom od 50 miliona evra poveća svoj vlasnički udeo i zajedno sa američkom grupacijom KKR, vodećom svetskom investicionom kompanijom sa sedištem u Njujorku i 94.3 milijarde dolara u aktivi, učestvuje u preuzimanju većinskog paketa akcija u SBB / Telemach grupi.
Zvaničnici Hamasa su uzeli od jednog ribara „neprocenjivu“ statuu tešku 500kg. Ribar je kip izvadio sa morskog dna i ponudio na aukciju preko eBay-a.
Izgubljena vekovima, bronzana statua grčkog bog Apolona „isplivala“ je na najpoznatijem sajtu za internet aukcije, eBay-u. Lokalni ribar iz Gaze tvrdi da je prošlog avgusta sa morskog dna izvukao pola tone tešku statuu i magarećim taljigama ih preneo do svoje kuće, nesvestan velikog arheološkog (i finansijkog značaja) svoje lovine. Statua se nakratko pojavila na eBay-u sa početnom cenom od 500.000 američkih dolara, za koju zapadni mediji procenjuju da je daleko ispod njene prave vrednosti. U međuvremenu, Hamasova policija je preuzela antikvitet i o njemu se zasad gubi svaki trag. Predstavnici Hamasa nisu nagovestili kada će vredna statua biti prikazana javnosti niti gde se sada nalazi, a na internetu sada kruže samo njene retke slike sa eBaya, na kojoj se vidi kako je položena na peškir za plažu sa crtežom Štrumpfova.
Izvor: Guardian, Reuters
Osim Big Mek indeksa koji ukazuje na stvarnu vrednost valuta u odnosu na vrednost Mekdonaldsovih proizvoda širom sveta, postoje i razni drugi na oko zabavni indeksi. Jedan od njih je Kvarcov indeks piva koji računa koliko je sati rada za minimalnu platu potrebno da bi se u različitim zemljama moglo kupiti jedno pivo u kafiću.
Ova statistika napravljena je uz pomoć informacija Međunarodne organizacije rada i podataka dostupnih na stranici Numbeo, koja sadrži statističke podatke o gradovima i državama.
Tako je izračunato da za jedno pivo najkraće moraju raditi Portorikanci koji za samo 12 minuta zarade svoje piće. Da bi platili pivo u kafani najviše moraju da rade Gruzijci – čak 15 sati i šest minuta.
U Srbiji se za jedno pivo radi tačno sat vremena duže nego u Portoriku, u Sloveniji je dovoljno pola sata rada za minimalac a u Hrvatskoj 48 minuta. Dakle, Hrvati i Slovenci imaju više razloga od nas da nazdrave.
Podatke o ostalim zemljama možete pogledati ovde.
Otkrivena zvezda stara je čak 13,6 milijardi godina i pomoći će naučnicima da bolje razumeju nastanak prvih nebeskih tela.
Grupa naučnika sa Asutralijskog nacionalnog univerziteta otkrila je svojim SkyMapper teleskopom dosad najstraiju uočenu zvezdu u svemiru i nazvala otkriće „jednim u šezdeset miliona“. Astronomi sa ovog univerziteta učestvuju u međunarodnom projektu mapiranja neba Južne hemsifere, u okviru kojeg tragaju i za najstarijim vidljivim nebeskim telima. U središtu njihovog SkyMapper teleskopa nalazi se moćna kamera sa 268 miliona piksela. „Samo na osnovu boje uslikanih zvezda možemo već da zaključimo koje među njima spadaju među najstarije. Količina gvožda u njihovom sastavu nam to pokazuju, što ga ima više, zvezde su mlađe, a novotkrivena zvezda u svom svetlosnom spektrumu uopšte nema uočljive tragove gvožda“, kaže vođa australisjkih astronoma dr Stefan Keler. Najstarija poznata zvezda nalazi se u našem Mlečnom putu, na udaljenosti od „samo“ 6.000 svetlosnih godina od Zemlje i zasad je nazvana SMSS J031300.36-670839.3.
Prostor možda zamišljate kao crno prostranstvo između zvezda koje vidite kada u hladnoj zimskoj noći podignete pogled prema nebu. Ili, možda vidite prazninu između Zemlje i Meseca kroz koju jezde kosmičke letelice zamotane u zlatnu foliju, okićene zvezdicama i prugama, a kojima na putu veličanstvene usamljenosti upravljaju na ćelavo ošišani istraživači s imenima kakvo je Baz. Vreme može biti otkucaj sata koji nosite na ruci ili opadanje lišća sa stabala kada se zbog okretanja Zemlje oko Sunca severna polulopta pomeri prema senci po petmilijarditi put. Svi imamo intuitivan osećaj za prostor i vreme. Oni su utkani u suštinu našeg postojanja. Dok vreme teče, mi se pomeramo kroz prostor na površini našeg plavog sveta.
Iako je zabeleženo smanjenje nezaposlenosti u decembru 2013. tek 0,1% na nivou svih 35 zemalja članica OECD, bitniji podatak je da smanjenje nezaposlenosti sada obeležilo čitav poslednji kvartal.
U evrozoni nezaposlenost je ostala na istom nivou u poređenju sa novembrom 2013. (12%). Najveći pad desio se u Španiji, za 0,3% i sada iznosi i dalje ogromnih 25,8%. Velike ekonomije Japana i SAD beleže dalji pad nezaposlenosti od 0,3% (samo 3,7% u Japanu i 6,7% u Sjedinjenim Državama. Nezapsolenost u decembru rasla u Kanadi (+0,3%), Meksiku (+0,2%) i Izraelu (+0,2%).
Tokom poslednjeg meseca 2013. u OECD je opala nezapsolenost među muškarcima za 0,2% dok je u ženskoj populaciji ona ostala na istom nivou. S druge strane, nezaposlenost među mladima je za 1% manja nego u decembru 2012, uprkos veoma visokoj stopi nezaposlenosti mladih u nekim državama evrozone (Grčka čak 59,2% u oktobru, Španija 54,3%, Italija 41,6%).
Vlasti australijske države Novi južni Vels lansirale su turističku kampanju u bolivudskom stilu radi privlačenja indijskih turista u Sidnej i druge delove zemlje.
Ovaj reklamni spot živahnih boja sa nezaobilaznim pevanjem i igranjem u indijskoj nošnji režirao je bolivudski reditelj Anupam Šarma, a reklama poziva turiste u Australiju naj “happi vreme”, odnosno u prevodu – vreme za grljenje.
Novi južni Vels se na ovaj potez odlučio zbog brzog rasta indijske populacije mladih i srednje klase, zbog čega je kampanja u punom jeku – osim video spota, ona obuhvata i reklame u štampanim medijima i na bilbordima.
Paralelno sa ovim Air India je ponovo uvela direktne letove ka Sidneju i Melburnu kako bi se skratila dužina putovanja sa presedanjima. Zbog svega ovoga očekuje se da broj indijskih turista u Australiji do 2020. dostigne 300.000.
Izvor: Gardijan
Atlantic Grupa je od Evropske banke za obnovu i razvoj obezbedila kredit od 5 miliona EUR za unapređenje energetske efikasnosti operativnog poslovanja u Srbiji. Ugovor o kreditu danas su potpisali prvi potpredsednik EBRD Fil Benet i predsednik Uprave Atlantic Grupe Emil Tedeski.
Finansiranje EBRD je deo šireg paketa dogovorenog u novembru 2012. godine, namenjenog za podršku regionalnih aktivnosti Atlantic Grupe na jačanju energetske efikasnosti, uz racionalnije korišćenje resursa i energije, što je osnov racionalizacije proizvodnih procesa, smanjenja troškova, ali i zaštite životne sredine. Pored ušteda vezanih za efikasnost, očekuje se i da će planirane investicije u operativnim kompanijama u Srbiji smanjiti emisiju CO2 za 600 tona godišnje.
Zajam će omogućiti da se uvedu ciljane mere uštede energije u srpskim kompanijama Atlantic Grupe (Grand kafa, Štark, Palanački kiseljak). Investiranjem u novu opremu poboljšaće se kvalitet i bezbednost proizvoda i omogućiti uštede u korišćenju električne energije i gasa, kao i potrošnje vode u proizvodnim procesima. Izgradnjom novih toplotnih sistema snabdevanja energetska efikasnost srpskih kompanija će se poboljšati za čitavih 25 odsto.
Ministri inostranih poslova EU juče su se složili o započinjanju diplomatskih pregovora sa kubanskim vlastima po političkim i trgovinskim pitanjima.
Pregovori pod imenom „Bilateralni politički dijalog i sporazum o saradnji“ između EU i Kube mogli bi da započnu već idućeg meseca i imaće u fokusu povećanje međusobne trgovine i investicija, kao i poboljšanje ljudskih prava u karipskoj državi. „Ovi pregovori doprineće poboljšanju odnosa između EU i Kube, ali je glavni preduslov poboljšanje ljudskih prava u ovoj zemlji, pa će i tempo postizanja dogovora zavisti pre svega od napretka u ovoj oblasti“, istakla je Ketrin Ešton, vodeći predstavnik EU u inostranim poslovima. Holandski ministar inostranih poslova Frans Timermans prokomentarisao je da se Kuba mora uključiti u međunarodni dijalog. „Potrebno je stimulisati ekonomski rast i reforme u ovoj zemlji, kako bi došlo i do političkih promena“, rekao je Timermans.
EU je obustavila svoje veze sa Kubom još 1996. gdoine, a u potpunosti prekinula sve diplomatske kontakte 2003. godine pošto su vlasti na Kubi poslale u zatvor 75 disidenata. Njihovim oslobođenjem petgodina kasnije diplomatija je pomalo zaživela. Evropljani čine trećinu turističkih posetilaca na ovo ostrvo svake godine.
Udruženje industrije mineralnih voda i Privredna komora Srbije izrazile su svoje neslaganje povodom najavljenog povećanja republičke naknade za vodu, u iznosu od 5,5 odsto, na sastanku koji su održali sa predstavnicima Ministarstva finansija i Republičke direkcije za vode. U cilju očuvanja industrije voda u Srbiji, zajednički stav Udruženja industrije mineralnih voda i Privredne komore Srbije jeste da do povećanja ne sme doći, već naprotiv – da bi naknada trebalo da se smanji usled poteškoća sa kojima se industrija mineralnih voda suočava.
Samo u 2013. godini, ta industrija zabeležila je pad od preko 7 odsto. Ukoliko bi Vlada Republike Srbije usvojila najavljeno povećanje, ono bi dovelo do daljeg pada prodaje, a samim tim i proizvodnje, što bi kao krajnji efekat imalo i smanjenje prihoda budžeta Republike Srbije, za oko 700.000 evra uprkos najavljenom povećanju.
Prema podacima komparativne studije koju je sprovela jedna od vodećih konsultantskih kompanija, KPMG, republička naknada za vodu u Srbiji je najveća u regionu, uključujući referentne zemlje u Evropskoj Uniji. U odnosu na Hrvatsku i Sloveniju ti nameti su višestruko veći. Uz potpunu liberalizaciju tržišta do koje je došlo prošle godine ukidanjem carina na uvozne vode i enormno visoku naknadu, domaći proizvođači prosto ne mogu da izdrže nove namete i povećanja taksi.
„Knjaz Miloš kao najveći proizvođač mineralnih voda u Srbiji nije u prilici da podnese bilo kakvo dalje povećanje naknade za vodu. Očekujemo i apelujemo na nadležne organe da predloženu uredbu ne usvoje, jer je to od neizmernog značaja za očuvanje cele industrije voda u Srbiji. Na taj način bi se zaustavio dalji pad i rasteretilo poslovanje koje bi doprinelo rastu proizvodnje, većem izvozu i jačanju konkurentnosti domaćih proizvođača voda na stranim tržištima, a samim tim i otvaranju novih radnih mesta i većem prilivu u budžet Republike Srbije“, izjavio je Daniel Boehi, generalni direktor kompanije Knjaz Miloš AD.
“U potpunosti shvatamo pritisak koji državni budžet trpi u ovim kriznim vremenima, ali je neprihvatljivo da taj teret padne na privredu kojoj je već veoma otežano poslovanje. S tim u vezi, naš predlog koji smo uputili jeste da se visina naknade za korišćenje vode u postpupku proizvodnje flaširanih mineralnih voda ne povećava i da se prilagodi nivou naknada u okruženju. Na žalost, do sada nismo naišli na razumevanje nadležnih organa i pored brojnih argumenata koje smo imali, ali se nadamo da je sada pravi momenat da se čuju apeli privrede i da nam se omogući da zajedničkim snagama doprinesemo privrednom rastu Srbije“, izjavio je Ramon Vajdinger, generalni direktor kompanije Coca-Cola Hellenic.