април 2014

Danska zaostaje za EU u pogledu investicija u javni sektor i obnavljanje infrastrukture, piše danski dnevni list ‘Politiken’. Iako je javni sektor Danske izuzetno krupan, on ujedno i „strahovito omašuje“ u investicijama namenjenim izgradnji novih i održavanju starih škola, puteva, pruga i drugih javnih objekata.

(Železnica, kao i ostala javna infrastruktura Danske, „propada“: voz u Arhusu. foto: Jens Dresling, Politiken)

U poređenju sa drugim zemljama Evropske unije, Danska zauzima skromno 22. mesto od 27 EU zemalja, uz Norvešku, kada se poredi odnos javnih investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) u periodu od 2009. do 2012.

Prema analizi u Momentumu, magazinu Udruženja lokalnih vlada ovo je uočeno na osnovu novih podataka iz Eurostata, statističkog zavoda EU.

„Ne može se reći da Danska predvodi listu (po svojim ulaganjima u javni sektor), a zapanjujuće je da se na dnu borimo sa Grčkom i Slovačkom, kada imamo tako obiman javni sektor u Danskoj“, kaže Martin Dam, predsednik Nacionalne asocijacije opština, gradonačelnik Kalundborga i član Venstre, partije danskih socijal – liberala.

Efikasnost zahteva stalna ulaganja

„Od toga koliko mnogo ili koliko malo želite da povećate investicije zavisi i njihov kvalitet, a to mora biti pitanje od nacionalnog značaja. Ipak, naši zahtevi u narednim lokalnim pregovorima tiču se toga da nam bude dozvoljeno da investiramo isti budžetski iznos i u 2015, kao što su državna ulaganja ove godine. Ona su jednostavno neophodna kako bismo održavali škole i puteve. Ako želimo da naša infrastruktura i nadalje bude efikasna nužno je zahtevati od savezne vlade da nastavi sa daljim investiranjem“, rekao je predsednik opštine ‘Politikenu’.

Ovo daje argument opštinama uoči pregovora o stanju municipalnih (opštinskih) privreda, koji će se održati početkom sledećeg meseca. Ministar finansija Bjarne Koridon, član danskih Socijal-demokrata, saopštio je da želi da snizi budžetsku lestvicu u 2015. koja bi trebalo da je na nižem nivou nego ovogodišnja.

Od njega nije bilo moguće dobiti komentar za dnevnik ‘Politiken’, ali iz Ministarstva finansija stižu navodi da su „javne investicije pod sadašnjom Vladom bile na najvišem nivou u proteklih više od 30 godina. U proseku, danska vlada je ulagala 44 milijardi dolara godišnje, što je u proseku podsticaj od 10 milijardi dolara godišnje, u periodu od 2002-11.“

Socijaldemokrata zadužen za finansije i fiskalnu politiku Jesper Petersen kaže ovako:

„Morate se vratiti unatrag, do 1981-82, da biste našli tako visok nivo javnih ulaganja kao što su pod ovom vladom danas. Kritikovani smo od strane građana, dok bi neki drugi verovatno mogli zamisliti kako su one zaista bile veće nego u proteklih 30 i više godina. Ipak, notorna je činjenica da smo sada stigli do granice odgovornosti raspolaganja novcem“, izjavio je on za Momentum .

Dansko Udruženje građevinara zabrinuto

Vlada i parlament zacrtali su projekcije za javne investicije kako se one ne bi zanemarile u vreme sadašnje krize. Ali, krizu imaju i mnoge druge zemlje, i, u poređenju s njima, mi i dalje imamo niska javna ulaganja, kaže profesor ekonomije i bivši ekonomski savetnik Nina Smit sa Univerziteta u Arhusu. Ona je Dansku uporedila sa kompanijom koja je preuzela brigu da održi svoje poslovanje:

„Danska ima javnu potrošnju negde između 25 i 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, a nivo investicija je u poslednjih nekoliko godina bio između 2 i 2,5 odsto. Kao ekonomista, rekla bih da ‘prodavnica Danska’ ne ulaže mnogo u budućnost“, rekla je profesorka.

Zapanjuje me da se na dnu nadmećemo sa Grčkom i Slovačkom, kaže Martin Dam, predsednik Nacionalne asocijacije Opština.

I Danska oganizacija građevinskih poslodavaca pita se šta učiniti da bi se nacionalno bogatstvo i infrastruktura održali „u voznom stanju“.

„Tokom proteklih godina, 80 odsto javnih investicija išlo je na imovinu u vidu objekata, pruga, puteva i drugih objekata. Tu se ulagalo poslednjih nekoliko godina, ali, istorijski gledano, bili smo na relativno niskom nivou. Uradili smo realno vrlo malo na održavanju imovine“, kaže direktor Danskog građevinarskog udruženja Lars Storr – Hansen, i daje primer za ovaj stav.

„Pre četiri ili pet godina imali smo veliki zaostatak u održavanju puteva, ali onda je došao jedan kratak period u kojem su se pojavila neka javna ulaganja. Sada, lokalne vlasti su ponovo smanjile svoje izdatke za održavanje puteva.“

Nema rizika od pregrevanja

Danski građevinski sektor je nervozan kada se radi o najavama ministra finansija da će „vratiti u igru smanjenje javnih investicija.“

„Nema smisla ulagati u puteve, železnicu i objekte pa tako nedostaje novca i za održavanje ovih investicija“, rekao je Lars Stor – Hansen, koji ne vidi nikakvu opasnost u tome da se opštinama dozvoli da koriste svoju ušteđevinu za javne investicije.

„Ne postoji opasnost od pregrevanja danske privrede. Ona, verovatno, u ovom trenutku nije čak ni ‘mlaka’. Najbolje prognoze predviđaju da smo na istom što se tiče zaposlenosti u građevinskoj industriji ove godine – dakle, stagnacija“, kaže Stor – Hansen.

U Kopenhagenu, koji trenutno raste uz skoro 1.000 novopridošlih mesečno, postoji velika potreba za javnim investicijama u, na primer , vrtiće i škole.

„Slažem se da imamo zaostatak u investicijama“, rekla je Ana Mi Alerslef, kopenhaška gradonačelnica iz socijal-liberalne partije Radikal Venstre (R) zadužena za zapošljavanje i socijalu, „ali, takođe, treba pogledati iznutra i videti čime raspolažemo“.

„Tu je problem u sprovođenju investicija koje smo zacrtali budžetom“, rekla je ona.

Inače, danska javnost već duže vremena kao jednu od glavnih tema ima „sve više geta za bogate i siromašne“, a koja su pokazatelj, navodno, otuđenja i sve većih socijalnih razlika.

Na severu Evrope, za razliku od juga, u praksi se isprobavaju drukčije ideje o radnom vremenu. Manje rada za isti novac, najednostavnije je objašnjenje eksperimenta kojeg je lansirala gradska uprava švedskog Geteborga. Za zaposlene u gradskoj upravi uvode šestosatno radno vreme. Smanjenje dnevne satnice za dva sata, a time i nedeljne satnice za 10 sati, neće se odraziti na plate zaposlenih. Oni će za 30 sati nedeljno primati istu platu kao što su je primali dok su radili 40 sati. Naime, želja gradskih vlasti je da s manjim opterećenjem radnika smanje bolovanja, podstaknu učinak na radnom mestu, a, napokon i uštede novac državi.

„Smatramo da je vreme da se u našoj zemlji pruži šansa ovom pokušaju“, izjavio je Mats Pilhem, zamenik gradonačelnika Geteborga švedskom novinskom portalu The Local. Kako je objasnio, gradska uprava biće ogranizovana kroz dva odeljenja – eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Zaposlenici jedne grupe radiće šest a druge osam sati, i za svoj rad primaće platu jednaku onoj pre skraćenja radnog vremena. Na kraju će uporediti rad grupa i pokušati da utvrde ima li nekih razlika i kolike su one.

„Očekujemo da će osoblje pribegavati ređim bolovanjima, kao i da će se oni koji budu radili kraće psihički i fizički osećati bolje«, rekao je Pilhem. Ipak, on se nada i da bi skraćeno radno vreme moglo da otvori i nova radna mesta, jer se uverio da zaposleni koji rade osam sati često imaju manji radni učinak. On, pritom, navodi i kako u nekim delatnostima, poput nege starijih lica, nije problem u manjku radne snage već u činjenici da se, nakon dugih smena, smanjuje radni učinak radnika.

Već viđeno

Potez gradske uprave Geteborga nije neko čudo koje već nije viđeno. Ranija istraživanja radnog učinka smanjenja radnog vremena na zdravlje radnika pokazalo je niz koristi. Osim činjenice da su radnici produktivniji, odnosno efikasniji, istraživanja su pokazala i da se s kraćim smenama smanjuje broj grešaka u konačnom proizvodu. Kraći radni dan je Švedska u prošlosti više puta testirala u različitim sektorima. Uticaj skraćenog radnog dana posmatran je i u Finskoj, Norveškoj, kao i u Japanu.

Nemačka je još jedna od zemalja koja pribegava smanjivanju satnice radi povećanja zaposlenosti. S druge strane, Švedska, Finska, Norveška i Japan su za takvim merama posezali kako bi videli kakav uticaj kraći rad ima na zdravlje radnika i njihovu produktivnost. Japanska istraživanja bazirana su na 6,5 sati rada dnevno. Danas,sve više mladih ljudi u Japanu ne želi da radi duže od osam sati. Pokazalo se da nakon 6,5 sati rada efikasnost radnika pada.

Zemlje koje eksperimentišu sa smanjenjem radnog vremena to rade u poslovima koji su ili izuzetno zahtevni – recimo, u proizvodnji – ili su monotoni. Na primer, tu je reč i o administraciji i administrativnim poslovima, gde se radnje ponavljaju. Smanjenje grešaka, kao i bolje psihofizičko stanje radnika logična je posledica kraćeg radnog vremena, jer je telu potrebno slobodno vreme za odmor i „reparaciju“ to jest obnavljanje.

Opasni prekovremeni sati

Koliko je vreme odmora bitno, jasno je na osnovu svih podataka o štetnosti prekovremenog rada, rada u smenama i noćnog rada koji, prema istraživanjima, mogu ozbiljno ugroziti fizičko i psihičko zdravlje. Poseban problem današnjice predstavljaju prekovremeni sati jer radnici, u strahu od gubitka radnog mesta, pristaju da rade koliko se to od njih traži. Stres, jedna od bolesti savremenog čovečanstva povezuje se i s pritiscima na radnom mestu. Pad koncentracije, hronični umor, bolesti srca, visok krvni pritisak – samo su neke od posledica jurnjave na poslu i sve brojnijih sati rada.

Da mi, ipak, probamo…

„Mislimo da je trenutak da Švedska zabeleži pravi pogodak“ , rekao je Mats Pilhem, koji je, osim što je zamenik gradonačelnika Geteborga, i član švedske leve partije, Vänsterpartiet.

On je dodao da je geteborška fabrika automobila nedavno testirala šestočasovno radno vreme i – „rezultati su bili ohrabrujući“.

Opozicija u ovom gradu na zapadu Švedske snažno je reagovala na sprovođenje ovakvih testova.

Marija Riden iz partije ‘umerenjaka’ Moderat, koji takođe sede u gradskom veću, rekla je da je „ovaj predlog nečastan i populistički trik a uoči izbora koji su tu, odmah iza ugla“. Ona je dodala da ne misli kako bi takav potez mogao imati bilo kakvog uticaja na kvalitet obavljanja radnih zadataka.

Pilhem je, međutim, rekao kako ovaj plan testiranja skraćenog vremena nije ništa novo .

„Na ovome smo dugo radili i nismo planirali da ovo bude (naš) izborni adut“, rekao je on. „Ovi ljudi (koji nas kritikuju) oduvek su bili protiv skraćenja radnih sati.“

U raznim delovima Švedske već je i ranije eksperimentisano sa kraćim radnim vremenom, iako ovaj koncept tek treba da pusti korena.
Ova mera dolazi u sklopu novog francuskog sporazuma o radu, kojim se zaposlenima nalaže da izbegavaju proveru svojih profesionalnih imejlova i mobilnih telefona nakon radnog vremena, dok poslodavci imaju zakonsku obavezu da radnicima obezbede da ne budu pod pritiskom, i da ne budu pod presijom ‘kako bi držali korak s brzinom rada tokom radnog vremena“.

Ana Kut, šef za socijalnu politiku pri britanskom tink tenku ‘Fondacija za novu ekonomiju’, pozdravila je ove predloge gradske uprave Geteborga.

„Kraćim radnim vremenom stvarate radnu snagu koja je stabilnija i posvećenija poslu. Postoje indicije da skraćenjem radnog vremena možete napraviti uštede“, dodala je ona, navodeći eksperiment u Juti gde je radnicima u javnom sektoru dat trodnevni vikend .

Prema podacima OECD, postoji korelacija između kraćeg radnog vremena i veće produktivnosti. Grci se, među svim članicama OECD, ubrajaju u najteže i najveće radnike, koji ostvare više od 2.000 radnih sati godišnje – u poređenju sa 1.400 Nemaca. Grčki radnici, međutim, imaju 70% manju produktivnost od svojih ‘Teutonskih’ kolega.

Međutim, opozicioni političari kritikuju ovaj potez kao jeftin trik kojim žele da dobiju predizbornu kampanju, tvrdeći da je ovakva radna politika u Švedskoj isprobavana i ranije – ali bez uspeha.

Tokom 16 godina, oko 250 zaposlenih u savetu Kirune, grada na švedskom severu, radilo je šestočasovnu smenu. Ipak, ova politika napuštena je 2005. godine, nakon izveštaja koji je otkrio da kraće radno vreme nije uticalo na bolje zdravlje i produktivnost.

Test s uvođenjem kraćih smena primenjen je i na osoblje jednog bolničkog odeljenja u Stokholmu, ali se od njega odustalo pošto su zaposleni iz drugih odeljenja ogorčeno reagovali. Treći pokušaj primene kraćih smena odnosio se na zaposlene u sektoru brige o deci – ali je otkazan jer je napravio još veće troškove.

»Koliko ima zaposlenih u vašem odeljenju? Koliko bi zaposlenih moralo biti, da bi se radom obezbedio potreban kvalitet?« Ova pitanja su 19. februara 2013. aktivisti sindikata Ver.di postavili zaposlenima u ukupno 200 kliničkih centara u Nemačkoj. Ne samo medicinskom osoblju, nego i zaposlenima u bolničkim kuhinjama, praonicama, osoblju zaduženom za tehničke poslove i higijenu. Prema nalazima, u nemačkim klinikama bi se moralo zaposliti još oko 162.000 osoba. Samo u bolnici u Sulcbahu (Sulzbach) u pokrajini Saarland nedostaje 146 zaposlenih, da bi se mogle pružiti medicinske usluge odgovarajuceg kvaliteta. Upravnica jednog odeljenja je, na primer, odgovorila sledeće: »Kada sam 1999. započela sa radom, bilo nas je 8 kolega i koleginica u odeljenju. Danas nas je samo četvoro, iako se obim rada višestruko povećao«.

Anketom koju je realizovao Ujedinjeni sindikat usluga – Ver.di je obuhvaćeno 3.900 bolničkih odeljenja, čiji su zaposleni anketirani o opterećenju na poslu i uslovima rada. Od ukupnog broja radnih mesta, koji prema nalazima ove ankete nedostaju, 70 hiljada se odnosi na sektor nege, a 92 hiljade mesta bi trebalo otvoriti u sferi medicinskih usluga, medicinsko-tehničkih službi, upravljanja i ostalih usluga. Treba primetiti da je 82% personala u oko 2.000 bolnica u zemlji zaposleno na poslovima nege i medicinskih usluga. »Besmislena konkurencija izmedu bolnica i problem sa vrlo niskim udelom stručne radne snage moraju biti okončani«, kaže clanica uprave sindikata Ver.di Elen Paške (Ellen Paschke). Radna opterećenja su u mnogim bolnicama prešla svaku meru. »Moraju biti uspostavljeni kriterijumi koji ce biti na korist pacijenata«, navodi Paškeova.

Ova anketa o stanju u bolnicama je prva ove vrste. Do sada je potreba za radnom snagom pre svega procenjivana na osnovu poslovnih kriterijuma samih zdravstvenih ustanova, dok opterećenja na radu, uslovi rada i potrebe pacijenata uopšte nisu zajednički uzimani u obzir. Paškeova naglašava, da se bolničke usluge ne smeju orijentisati prema cisto tržišnim pravilima. »Ko leži kao pacijent na urgentnom odeljenju, kao učesnik na tržištu nema više nikakvog izbora«. Do sada je u bolnici u Sulcbahu bilo 620 radnih mesta. Ona su sertifikovana posebnim »ver.difikatom« (ver.di sertifikatom) sa pečatom »Tvoja bolnica ima ver.di potvrdu«, isto kao i 146 radnih mesta koja nedostaju. Ocena za ovu bolnicu glasi »opterećenje na radu je nepodnošljivo«. Svako pojedinačno odeljenje ove bolnice dobilo je jednu takvu potvrdu sa istim nalazom. I u svim ostalim bolnicama, kako se pokazalo, nalazi su vrlo slični.

Ne samo iz tog razloga je ver.di u proleće 2011. pokrenuo kampanju »Smanjiti pritisak« (Der Druck muss raus). Ovi nalazi omogućavaju povećanje pritiska na bolničke uprave i političke krugove. Zaposleni u zdravstvu i sindikat ver.di zahtevaju ništa manje nego jednu pravu zdravstvenu zaštitu, zakonsko rešenje u vezi sa zapošljavanjem personala i više novca za klinike. Zato što se kroz rad ne sme obolevati i zato što samo sa dovoljnim brojem zaposlenih mogu biti pružene dobre zdravstvene usluge.

Zašto osnovnu logiku mera štednje svi prihvatamo? Zato što se solidarnost počela posmatrati kao pošast.