Kompanija Imlek dodelila je nagrade farmerima rekorderima u dve kategorije, za porodične i komercijalne farme. Dobitnici zlatnih priznanja i zlatnika u kategoriji porodičnih farmi su: Mužlai Katalin iz Bačkog Gradišta za isporučenih 875.773 litara mleka, Radislav Čobanin iz Banatske Dubice za isporučenih 812.434 litara i Zoran Dmitrović iz Bačkog Maglića za isporučenih 809.525 litara mleka.
Danas, šeste večeri ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre publika će imati prilike da uživa u najnovijoj koreografiji koju je za Engleski nacionalni balet postavio jedan od najvećih koreografa današnjice, Akram Kan. Neobičan naziv plesnog komada ‘iTMOi’ jeste akronim od „In the mind of Igor“(U Igorovim mislima), a posvećen je stogodišnjici praizvedbe baleta ‘Posvećenje proleća’, kojeg je 1913. za Ruski balet u Parizu komponovao Igor Stravinski. Iako je Kan bio inspirisan muzikom Stravinskog, iTMOi je „autentično englesko delo sa originalnom muzikom i koreografijom“, kako ga je na konferenciji za štampu opisao Kanov glavni balet-majstor i njegov saradnik već više od 20 godina, Mejvin Ku. Ova globalno popularna plesna predstava će u narednih nekoliko godina putovati svetom, a Kan će se sa svojom baletskom trupom, u tom periodu, sa svoje velike međunarodne turneje povremeno vraćati u matični teatar Sedlers Vels, čiji je trenutno stalni saradnik.
Koliko je danas Srbija daleko od Evrope? „Tačno 3.500 kilometara“, mogao bi da odgovori kao iz topa Ivan Perčić, vlasnik firme za proizvodnju zdrave hrane „Suncokret“ iz Hajdukova – toliko njegova roba vijuga do rafova najbližih EU suseda. Iako bi taj put mogao da skrati seljenjem u prvo obližnje mađarsko selo, Perčića je četvrt veka preduzetničkog iskustva uputilo na sopstvenu verziju „održivog razvoja“ i trpeljivosti.
Ni više od devet meseci nakon što je Agrokor obelodanio odluku o preuzimanju Mercatora, okončanje ovog posla, čini se, nije ništa bliže kraju. Otezanje ove kupoprodajne transakcije osim o učaurenosti balkanskih ekonomija možda još više govori o verovatnoći povezivanja biznisa regionalnih kapitalista koje se sve češće spominje.
Turkish Cargo, brend kompanije Turkish Airlines za teretni saobraćaj, od sutra, 5. aprila uspostavlja redovnu kargo liniju iz Beograda, sa aerodroma Nikola Tesla. Turkish Cargo saobraćaće svake subote sa beogradskog aerodroma širokotrupnim avionima tipa Airbus A330.
Tržište se stabilizovalo. Posle više od mesec dana rasta cena žitarica u kontinuitetu, prva nedelja aprila je označila kraj tog relativno dugog perioda. Stabilnost cena je još očiglednija kada se posmatraju dešavanja na tržištu u toku same nedelje, s obzirom da je cena kukuruza varirala u rasponu od svega 0,20 din/kg, dok su svi ugovori u trgovanju pšenicom realizovani po istoj ceni. U takvim okolnostima ponuda i tražnja su pronašle interes za međusobno trgovanje preko berze u ukupnoj količini od 2.433 tona robe, što je u odnosu na prethodnu nedelju rast od 21,65%. Ukupna vrednost robe koja je bila predmet trgovanja u nedelji za nama je iznosila 49.083.580 dinara, ili za 18,74% više od vrednosti prometa prethodne nedelje.
Kukuruz je u prvoj polovini svoje ekonomske godine (period oktobar – mart) dostigao izvozni rezultat od približno milon tona. Za analizu tržišta ovo je važan podatak, koji nam nedvosmisleno govori da ovako naglašeno prisustvo izvoznika praktično znači da je i cena kukuruza na našem tržištu u najvećoj meri zavisna od tržišne strategije izvozne tražnje. Protekle nedelje cena koja je zadovoljavala kriterijume kupaca sa jedne i ambicije ponude sa druge strane bila je na prosečnom nivou od 19,21 din/kg ( 17,46 bez PDV), što je za 1,90% manje od prosečne cene u prethodnoj nedelji.
Ponovo je kukuruz prirodno suv sa nešto povećanim procentom vlage bio tražena roba na našem tržištu. Namenjen domaćoj tražnji, a sa druge strane i usled okolnosti na povećano prisustvo vlage, kukuruz ovakvog kvaliteta van standarda, se prodavao po prosečnoj ceni od 16,50 din/kg bez PDV.
Pšenica je potpuno stabilizovala svoju cenu na nivou od 23,21 din/kg (21,20 bez PDV) i to je u odnosu na maksimalnu ovosezonsku cenu iz prethodne nedelje pad za 0,94%. Cenovni oporavak pšenice u prvom kvartalu ove godine rezultirao je da je cena pšenice roda 2013. došla do nivoa koji je tek za oko 13% manji od cene koju je pšenica roda 2012. imala pre tačno godinu dana. Podsetimo se da je u vreme žetve cene pšenice roda 2013. bila niža od pšenice roda 2012. godine u istom periodu 2012. godine za preko 50%.
Od ostalih roba na novosadskoj berzi se trgovalo još samo suncokretovom sačmom sa 33% proteina po ceni 31,20 din/kg (26,00 bez PDV) i mineralnim đubrivom SAN po ceni od 31,02 din/kg ( 28,20 bez PDV).
PRODEX
Nakon skoro dva meseca, indeksna vrednost PRODEX-a zabeležila je nedeljni pad. Konstantni rast cene kukuruza koji je započeo još polovinom februara, prouzrokovao je i konstantan rast indeksne vrednosti ovog pokazatelja. Prethodne nedelje PRODEX je beležio svoje rekordne vrednosti posmatrano još od jula prošle godine. Cena kukuruza je prošlog petka iznosila 17,80 din/kg, bez PDV-a, što je najviši cenovni nivo ovog artikla još od avgusta 2013. godine.
Već početkom ove nedelje, tražnja za kukuruzom je počela da jenjava. Cena mu je prvo pala na 17,50 din/kg, bez PDV-a, da bi do kraja nedelje bili registrovani pojedinačni berzanski poslovi i po ceni od 17,30 din/kg, bez PDV-a.
U sistuaciji u kojoj su cene pšenice i soje vrlo stabilne, ovakav pad cene kukuruza direktno je prouzrokovao i pad indeksne vrednosti PRODEX-a i to, kako je već rečeno, prvi put nakon mesec i po dana.
Na današnji dan PRODEX beleži indeksnu vrednost od 221,14 poena, što je za 1,40 indeksnih poena niže nego prošlog petka.
SVET
Kako je cena pšenice u poslednje dve nedelje gotovo konstantno beležila skokove na svetskim tržištima, pa tako i u SAD-u, trgovci kao i poljoprivrednici su očekivali nastavak takvog trenda i u protekloj nedelje, koja je do duše i počela tako, ali nije dugo trajalo. Naime, već od drugog „radnog“ dana vrednosti su počele da padaju, a najviše na osnovu špekulacija da će kiša pomoći usevima u SAD-u. Taj trend pada cene se zadržao do samog kraja nedelje zbog kiša koji padaju od Australije do Amerike i očekuje se da će ublažiti negativne efekte suše. Cena pšenice je u toku proteklog meseca, upravo zbog hladnog i suvog vremena, skočile 16%, što je predstavljalo najveći rast od jula 2012. godine.
Što se tiče kukuruza cena fjučersa je, uz oscilacije, zabeležila rast u odnosu na kraj prošle nedelje. Razlog su manje zalihe od očekivanih, kao i velika potrošnja u industriji stočne hrane.
U odnosu na kraj prošle nedelje cena majskog fjučersa na kukuruz u Čikagu skočila je za 1.02%, dok je cena fjučersa na pšenicu u padu za 4,84%.
Zalihe soje su pale na minimum u poslednjih deset godina i samim tim je došlo do rasta cene ove uljarice. Kineski uvoz soje je u februaru mesecu iznosio 4,81 miliona tona, što je predstavljalo rast u odnosu februar prošle godine od 2,9 miliona tona. Dakle nizak nivo zaliha i jaka izvozna potreažnja iz Azije, glavni su uzročnici ovakvo cenovnog trenda soje.
Vrednost fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu na kraj prošle nedelje u porastu za 15,21%, dok je cena fjučersa na sojinu sačmu viša za 0,23%.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do rasta cene pšenice sa majskom isporukom za 3,54%, dok je kukuruz sa, takođe majskom isporukom skuplji za 1,90%. Cena pšenice sa majskom isporukom je u Parizu pala za 2,25%, dok je junski fjulers na kukuruz u Parizu pojeftinio za 1,07%.
Plaćanje platnim karticama preko portala E-uprava (euprava.gov.rs) trebalo bi da bude moguće u naredna tri meseca, najavio je danas direktor Uprave za Digitalnu agendu Srbije Dušan Stojanović. Na predstavljanju usluga E-uprave u Palati Srbije on je rekao da je namera da se omogući elektronsko plaćanje sa tri programa kartica – nacionalnom dina karticom i međunarodnim karticama viza (visa) i master (MasterCard). Time bi preko portala E-uprava bila zaokružena elektronska usluga državnih organa.
Drugu godinu za redom, Cisco Connect je okupio regionalne lidere iz poslovnog i IT sveta u Splitu u Hrvatskoj na svom najvećem događaju u Jugoistočnoj Evropi. Ovaj regionalni skup ima za cilj da okupi lidere iz poslovnog i IT sveta Jugoistočne Evrope kako bi razgovarali o najnovijim IT i tehnološkim trendovima koji utiču na poslovanje i na organizacije iz javnog sektora.
Michael Ganser, viši podpredsednik kompanije Cisco za Centralnu Evropu, otvorio je ovogodišnji Cisco Connect uz uvodnu prezentaciju koja se fokusira na Internet of Everything (IoE – Internet Svega) i njegov ekonomski uticaj na kompanije, industrije i gradove. Internet of Everything (IoE) se odnosi na umrežavanje ljudi, procesa, podataka i stvari, kao i na uvećanu vrednost koja se dobija kada se “sve” ovo umreži.
„Verujemo da će 2014. biti prekretnica kada je reč o IoE,“ – rekao je Michael Ganser. „Njegov uticaj se može uporediti s uticajem industrijske revolucije. Za jugoistočnu Evropu postoji mogućnost da se uključi u ovaj veliki trend, na temelju inovacijskog potencijala i talenta. Vreme je za pokretanje prvih pilot projekata. Za podršku inovativnim kompanijama u regiji imamo dostupan investicioni fond u vrednosti od 103 milijuna eura.“
Na ovom događaju Hrvatski Telekom i Cisco su takođe najavili unapređenje poslovne saradnje kroz Cisco cloud and managed services sertifikaciju, nekoliko inovativnih pilot projekata i transfer znanja i edukaciju za HT zaposlene.
Tokom dva dana konferencije, učesnici mogu da odaberu da saslušaju neke od 50 prezentacija, raspoređenih u 5 poslovnih i tehnoloških celina koje pokrivaju širok spektar tehnoloških tema kao što su IT sigurnost, poslovne mreže, data centri, rešenja za poslovnu saradnju i tehnologije za pružaoce usluga.
U organizaciji Cisco Connecta za Jugoistočnu Evropu, pridružili su se neki od regionalnih i međunarodnih partnera kao što su: EMC, Citrix, VmVare, Verso, Nil, NetApp, NetOptics, Intel, Zoom international, Combis, RRC, CT Computers, ComTel Corp, Assecco, Sedam IT i Tetra Solutions.
Na Saturnovom mesecu Enceladusu ispod površine nalazi se okean istopljene vode, koji bi mogao da predstavlja izvor života za vanzemaljske mikrobe.
Prva premeravanje površine vode koja se nalazi ispod ledenog pokrivača na južnom polu malog Satrunovog meseca izvršila je letelica Kasini Američke svemirske agencije, a nalazi su objavljeni u najnovijem broju časopisa Science. Otkrivena voda je obima jezera Superior između SAD i Kanade, drugog po veličini na Zemlji, i ima kamenito dno što bi moglo da stvori uslove za napredak sitnih oblika života.
Istraživači su prvobitno posumnjali da se na Enceladusu nalazi „skriveni“ okean još 2005. godine, nakon što je jedan snimak prikazao stub vodene pare na južnoj hemisferi ovog satelita. „Materijal sa južnog pola Enceladusa sadrži slanu vodu i organske molekule, osnovne sastojke za nastanak života“, saopštila je Linda Spilker, vodeći istraživač na projektu Kasini pri NASA. Latelica Kasini je lansirana 2004. godine i više puta je preletela sve Saturnove mesece, praveći najrazličitije analize njihovog gravitacionog polja i površine prilikom svakog preleta.
Izvor: BBC, CBC News
Na osnovu više istraživanja javnog mnjenja u Mađarskoj, dva dana pred održavanje parlamentarnih izbora u zemlji podrška vladajućoj partiji Fides premijera Viktora Orbana je na zavidnom novou. Ubedljiva pobeda Orbana, kažu analitičari, neće doneti neophodne promene na dugoročnom i kratkoročnom planu. S druge strane, čak i ukoliko bi se ostvarila sva predizborna obećanja, državni budžet bi postigao rekordni deficit.
Potpredsednica think-tanka Teneo Inteliligence Otilija Dand očekuje da će biračko telo koje u nedelju izađe na izborna mesta dati oko 50% podrške Fidesu, za kojom će slediti koalicija levog centra na čelu sa mađarskom Socijalističkom partijom sa 26%, dok će u parlament ući i desničarska partija Jobik sa 16% i možda Zelena stranka, na ivici cenzusa od 5%. „Većina predizbornih obećanja Fides odražavaju želje iz njihovog manifesta 2010. godine i fokusiraju se na ubrzavanje ekonomskog rasta. Povećanje domaćeg vlasništva u finansijskom sektoru za 50% ostaje jedan od ključnih ciljeva za Orbana, a novi element je naglasak na reformu energetskog sektora uz obezbeđivanje jeftine energije za domaćinstva i industriju“, rekla je Dand.
Mutjaba Rahman, direktor Odeljenja za Evropu u Eurasia Group, kaže da će ukoliko Fides osvoji oko 50% glasova, to će se najverovatnije preneti na dvotrećinsku većinu u parlamentu (čak do 70%). Rahman misli da će sledeća „Fidesova“ vlada verovatno nastaviti povećanje javnog zapošljavanja i sprovođenje neuobičajene monetarne politike (kao što je ponuda besplatnih kredita od strane Centralne banke), kao i da će smanjiti stopu poreza na lični dohodak ispod 10%, sa sadašnjih 16%, ali i nastaviti da radi na stvaranju neprofitnog javno-komunalnog sektora.
Mađarski ogranak Transparency International (TI) i Institut za fiskalnu odgovornost u Budimpešti (FRIB) su nekoliko dana pred održavanje parlamentarnih izbora uporedili i analizirali predizborne programe svih partija zastupljenih u nacionalnom parlamentu. Vladajuće partije nisu predstavile drugačiji program u naredne četiri godine, pa se i ne očekuje skretanje sa dosadašnjeg kursa. Ipak, razmatrajući oko 500 predizbornih obećanja u roku ispunjenja u naredne tri godine, FRIB je došao do zaključka da bi budžetski deficit porastao između 8,4% i 12% BDP u 2015 u zavisnosti od toga koja stranka je davala obećanja („najštedljiviji“ su socijalisti, a najviše bi trošio desničarski Jobik). U svakom slučaju FRIB očekuje da ekonomski rast, u najoptimističnijoj varijanti neće preći 2,5% BDP u 2015. godini.
Izvor: portfolio.hu