U Americi je 25. aprila stupio na snagu novi sistem merenja ekonomskih performansi cele države. Ono što je do tog dana značio Gross Domestic Product – GDP, odnosno Bruto domaći proizvod – BDP više ne važi i prelazi se na Gross Output – GO, odnosno Bruto učinak – BU. Bitna razlika između BDP i BU je u tome što se po novom sistemu „nacionalni račun“ sastoji od vrednovanja svih faza ekonomske aktivnosti od sirovina, preko poluproizvoda do finalnog proizvoda. BDP je, međutim, zanemarivao međufaze i izražavao samo finalnu vrednost, čime je dovodio do potcenjivanja proizvodnje kao takve. Tvorac novog merila ekonomista Mark Skousen, ga definiše kao „snažan instrument analize sposoban da otvori nove perspektive“. Laiku se može činiti da je u pitanju samo optička varka, jer realnost ostaje onakva kakva je bez obzira kako će se zvati i kojim instrumentom meriti. Valja reći da američka ekonomija po BDP kriterijumu vredi 17.000 milijardi dolara, a po novom postaje gotovo dvostruko bogatija – 30.000 milijardi. To sad već menja makar utisak.
април 2014
Sjedinjene Države upravo su uvele dodatne sankcije Rusiji, donosi Fajnenšel Tajms. Administracija Bele Kuće ovim potezom prvenstveno cilja na sedam pojedinaca i 17 preduzeća vezanih za predsednika Vladimira Putina i njegov unutrašnji krug, uključujući i Igora Sečina, izvršnog direktora Rosnjefta, naftne kompanije pod kontrolom Kremlja.
Bela kuća je saopštila da će ovi pojedinci biti predmet zabrane dobijanja američkih viza i zamrzavanja sredstava, dok će njihova imovina u kompanijama u inostranstvu biti blokirana. Vašington takođe odbija i prijave za dozvole za izvoz „bilo kakvih visokotehnoloških stavki“ koje bi „mogle doprineti jačanju ruskih vojnih sposobnosti“, uz „ukidanje postojećih (američkih) izvoznih dozvola koje ispunjavaju ove uslove“, dodaje se u saopštenju.
I dok je Sečin jedan od najbolje plaćenih rukovodilaca u Rusiji, nepoznato je da li i šta ima od imovine van Rusije. U žižu pažnje Američke administracije dospeo je Rosnjeft, naftna kompanija pod državnom kontrolom koja je najbolje kotirani svetski proizvođač nafte. BP, najveća britanska naftna korporacija, ima udeo od samo nešto manje od 20% u Rosnjeftu, nakon otkupa TNK-BP prošle godine , dok Exxon Mobil i norveški Statoil imaju velika zajednička ulaganja sa ovom ruskom kompanijom. Sečin ima mali lični udeo u Rosnjeftu.
Bela kuća optužila je Moskvu da „ne čini ništa kako bi ispunila svoje obaveze zacrtane pre neki dan u Ženevi, što je dodatno pogoršalo krizu“, pozivajući se na obećanja od 17. aprila, datih na sastanku u Švajcarskoj, naime, da će se kriza stišati a stvari vratiti u normalno stanje.
„Cilj je da se ne ide lično kod Putina“, izjavio je američki predsednik Barak Obama u ponedeljak ujutro, govoreći na konferenciji za novinare u Manili, na svojoj četvrtoj i poslednjoj stanici svoje azijske turneje.
„Cilj je izmeniti mu računicu, u odnosu na to kako (Putin) trenutno postupa, a što bi moglo imati dugoročnih negativnih posledica po rusku ekonomiju i da ga ohrabrimo da zaista učini nešto a ne samo da priča kada je u pitanju diplomatsko rešavanje krize u Ukrajini.“
Ponovnim uključivanjem Austrije u projekat gasovoda Južni tok, što je postalo očigledno nakon posete predsednika Gazproma Alekseja Milera Beču u utorak prošle nedelje, Slovenija gubi važan adut u pregovorima sa Gazpromom jer slovenačka trasa prestaje da važi kao jedina moguća u povezivanju gasovoda iz Mađarske prema Italiji, piše u ponedeljak ljubljanski dnevni list ‘Dnevnik’ a prenosi Rojters.
‘Nakon što se u projekat sada i službeno uključila Austrija, jako se povećao rizik da Rusi još pre početka gradnje gasovoda iz projekta ispuste Sloveniju’, piše ovaj list. ‘Prema najnovijim planovima, Mađarska i Italija vezali bi se preko dva kraja gasovoda, ali je sada pod znakom pitanja hoće li se Gazpromu isplatiti izgradnja gasovoda kroz Sloveniju, koja stoji milijardu evra, kad gas iz Mađarske mogu da preusmere na već postojeći trans-austrijski gasovod, s manjim nadogradnjama mreže’, navodi list.
Austrija se iz projekta Južni tok povukla 2010. godine, ali da se u njega sada vraća potvrđuje prošlonedeljni susret u Beču predsednika Gazproma Alekseja Milera s predsednikom uprave OMV-a Gerhardom Rojsom, ali i to što je Milera, uprkos krizi oko Ukrajine, primio i austrijski ministar ekonomije Rajnhold Miterlener, navodi ‘Dnevnik’.
‘Očigledno da je Gazprom od austrijske vlade dobio garancije da će se ona potruditi da zaobiđe pravne prepreke povezane s evropskom energetskom legislativom, koje Rusima prilikom izgradnje Južnog toka postavlja Brisel’, piše taj list, i dodaje da Rusija i Gazprom nisu bili zadovoljni razvojem situacije oko izgradnje kraka gasovoda u Sloveniji, pa su tražili garancije da će se to ubrzati, do čega nije došlo.
‘Uz to, Slovenija je zadnjih meseci bila pod izuzetno jakim pritiskom evropskog poverenika za energiju Gintera Etingera. On je državama članicama koje učestvuju u projektu gasovoda Južni tok otvoreno zapretio da ih čeka postupak pred sudom EU, kao i da mogu da izgube deo evropskih sredstava ako privremeno ne zamrznu taj projekat’, piše ljubljanski ‘Dnevnik’.
U Danskoj je čak 87% ispitanika zadovoljno radnim uslovima, a na drugom kraju je Grčka, gde je takvih samo 16 odsto. Iza Danaca slede Austrijanci i Belgijanci.
Nešto više od polovine Evropljana zadovoljno je radnim uslovima u svojoj zemlji, ali je i ogromna razlika među zemljama članicama.
Istraživanje je sprovedeno od 3. do 5. aprila ove godine u svih 28 zemalja članica EU, a njim je ukupno obuhvaćen 26.571 ispitanik. Pod pojmom radnih uslova obuhvaćeni su radno vreme, organizacija posla, zdravlje i sigurnost na poslu, zastupanje zaposlenika i njihovi odnosi s poslodavcima.
Ispitanici su podeljeni u dve velike grupe – na one koji imaju posao i na one koji su nedavno imali radno iskustvo, ali su trenutno bez posla.
U proseku, na nivou EU, 53% ispitanika zadovoljno je radnim uslovima u svojoj zemlji, od kojih njih 8% smatra da su radni uslovi „jako dobri“, a 45% da su „prilično dobri“. Onih koji smatraju da su radni uslovi generalno loši je 43 posto.
Prosečni podaci prikrivaju izuzetne razlike među zemljama članicama – u Danskoj je čak 87% ispitanika zadovoljno radnim uslovima, a na drugom kraju je Grčka, gde je takvih samo 16 odsto.
Iza Danaca slede Austrijanci i Belgijanci.
Oni koji imaju posao su, opšte uzev, zadovoljniji od onih koji su trenutno bez posla, a zaposleni su zadovoljniji i od samozaposlenih. Više od polovine, 57% ispitanika u EU-u, smatra da su se radni uslovi u poslednjih pet godina pogoršali.
Prema istraživanju CATO Instituta, Venecuela zauzima nezavidnu čelnu poziciju kao najbednija zemlja sveta. Prati je Iran, a odmah potom i – Srbija.
Devedeset zemalja, koliko ih je na ovoj listi, rangirano je prema podacima iz Economist Intelligence Unit, kao i kalkulacija Stiva Hankea, profesora primenjene ekonomije na Univerzitetu Džons Hopkins.
Formula za izračunavanje kao faktore uključuje inflaciju, zaduženost kreditima i nezaposlenost u odnosu na bruto domaći proizvod.
Indeks bede Venecuelanaca je 79.4, daleko viši od „vicešampiona“, Iranaca, čiji je indeks 61.2, i „bronzanih“ Srba, koji su se takođe popeli na postolje zauzevši neslavno treće mesto kao jedna od najbednijih zemalja sveta. Top 22 od 90 zemalja imaju indeks koji je veći od 25.
U Venecueli i Iranu razlog za loše stanje pripisuje se inflaciji, dok je u Srbiji problem u izuzetno velikoj nezaposlenosti.
Od zemalja u regionu, takođe su se „istakli“ i Makedonci koji su na 11. mestu, dok su Hrvati na 15. poziciji. Slovenija je s indeksom 20,8 zauzela 32. mesto, Italija s indeksom 20,1 je na 34. mestu, Mađarska s indeksom 14,3 na 53. mestu dok Bosna i Hercegovina nije bila uključena u istraživanje.
Od 90 zemalja najbolje je plasiran Japan s indeksom 5,41.
U okviru Beogradskog maratona juče je održana je i „Coca-Cola trka zadovoljstva“ koja nije imala takmičarski karakter ali je okupila veliki broj dece, mladih i rekreativaca. Upravo zahvaljujući onima koji su se putem društvenih mreža prijavili da učestvuju u trci, osnovnim školama u Srbiji biće donirano oko hiljadu lopti koje je obezbedio Coca-Cola sistem.
„Drago nam je što je Coca-Cola sistem ove godine deo Beogradskog maratona, tradicionalne gradske manifestacije koja okuplja više hiljada ljudi sa zajedničkim ciljem – a to je sport, rekreacija, druženje i zabava. Ponosni smo na veliki broj sugrađana koji su putem društvenih mreža postavili svoju on-line lokaciju na startu „Coca-Cola trke zadovoljstva“ i time pomogli da osnovne škole u Srbiji dobiju što više lopti. Naš sistem, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, kroz program Coca-Cola pokret za radost promoviše sport i rekreaciju i nastoji da motiviše i inspiriše što veći broj ljudi da budu fizički aktivni. Različitim aktivnostima koje godinama sprovodimo u Srbiji, pokrenuli smo više od 20.000 mladih širom zemlje da budu aktivni i da se redovno rekreiraju. U okviru pomenutog Coca-Cola pokreta za radost, namera nam je da do 2020. godine ovaj broj u Srbiji uvećamo makar pet puta” rekla je Milica Stefanović, predstavnica Coca-Cola sistema.
Na početku sedmice evropske berze su porasle, a u fokusu je, pre svega, farmaceutska kompanija AstraZeneca. Jutros su cene deonica na evropskim berzama u usponu, a po dobitku se ističe deonica AstraZenec-e, nakon što je američki farmaceutski gigant Pfizer potvrdio da je dao ponudu za akviziciju tog drugog po veličini britanskog proizvođača lekova, donosi Rojters.
FTSEurofirst indeks 300 vodećih evropskih deonica ojačao je do 9,30 sati 0,5%, na 1.338 bodova.
Londonski FTSE, pariski CAC i frankfurtski DAX indeks bili su u 9,30 sati u plusu otprilike 0,4 odsto.
Cena deonice AstraZenece jutros je skočila 15%, jer je Pfizer danas potvrdio da je kontaktirao tu kompaniju 26. aprila radi obnove pregovora o preuzimanju, nakon što je u januaru britanska kompanija odbila njegovu ponudu. Sklopi li se taj posao, a procenjuje se da bi mogao da premaši 100 milijardi dolara, bila bi to dosad najvrednija akvizicija u globalnom farmaceutskom sektoru.
Znatnije je porasla i cena deonice nemačkog Bayera, za 4,6 posto, jer je kompanija izvestila da je u prvom tromesečju imala 11% veći operativni profit.
Po podacima Thompson Reutersa, dosad je jedna šestina kompanija čije su deonice sadržane u STOXX Europe 600 indeksu izvestila o poslovnim rezultatima za prvi kvartal, pri čemu je polovina premašila ili ispunila očekivanja analitičara.
Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks jutros pao 1%, na 14.288 bodova.
Danas nije nimalo lako pronaći dobrog i efikasnog IT biznis rukovodioca, i to je veliki problem ako se vaša kompanija, da bi postojala i opstala, oslanja na tehnologiju (kao što verovatno i čini). Možda je vreme da počnete da odgajate i podignete vašeg sopstvenog direktora informatičkog sektora (CIO), kaže Marta Heler, predsednica Heller Search Associates, takođe CIO i viša Izvršna IT direktorka firme za regrutaciju kadrova, kao i urednica u magazina CIO. Evo nekliko njenih saveta koje bi svaki pametan poslovni čovek trebalo da čuje.
„Davne 2000. godine, neposredno pred krah dot-com biznisa, napisala sam nedeljnu kolumnu za magazin CIO; provela sam čitav mesec pokrivajući tadašnju „krizu tehnološke radne snage“. Veliki problem bio je u limitu kojeg je američka vlada stavila na H-1B vize, kao i snažna potreba kompanija za programerima i drugim “tehnološkim osobljem”. A onda je došlo do sloma dotkoma, a magazin (i moja kolumna) bili su u potpunosti posvećeni otpuštanjima i identifikovanju pravih “supestarova” ovog Internet-debakla.
Kako se privreda oporavila od ove krize, tako smo svi zauzeli uravnoteženiji pogled na zapošljavanje tehno-stručnjaka. Kompanijama su bili preko potrebni ljudi dobri u tehnologiji, a bile su u stanju da ih regrutuju i angažuju dosta lako, ili da povećaju svoje ofšor timove, razasute po čitavom svetu i radeći isti posao za manje pare.
Tokom 2010. godine, pojavio se “cloud”, pohranjivanje i razmena podataka iz “oblaka”, mobilnost interneta, kao i big data – baratanje obimnim bazama podataka, uz “konzumerizaciju” – usredsređivanje kompanija na krajnjeg potrošača odnosno korisnika (nakon što je još od kraja 90-tih i u prvoj deceniji trećeg milenijuma glavni fokus bio na velikim sistemima, pažnja se od 2010. naovamo preusmerila na pojedinca i njegove potrebe). Kompanijama su u još većoj meri bili potrebni IT talenti – daleko više nego što je to bio slučaj kasnih 1990-ih).
…Talenata je počelo da, u sve većoj meri, ponestaje…
… A upisanih na informatičke struke i nauke bilo je nikad manje; Dotad zaposlena generacija bejbi-bumera počela je da odlazi u penziju, noseći sa sobom i svo nasleđe poznavanja struke i sistema znanja; Silikonska dolina se ponovo usijala. Da li bi se jedan mladi, briljantni programer u tom trenutku radije pridružio kompaniji kao što je Zynga (koja se obogatila igricom Farmville) ili King (koja se obogatila igricom Candy Crush Saga), ili bi otišao u npr. neko osiguravajuće društvo da tamo poboljšava sistem platnih spiskova?
Upitala sam svoje čitaoce – izvršne IT direktore – da mi odgovore za moj nedeljni bilten The Heller Report: Ako biste imali čarobni štapić, kako biste ga uptrebili za rešavanje problema nedostatka talenata?Odgovori su pokuljali, upućeni na probleme oko regrutovanja, razvoja poslovnih lidera i zadržavanje talenata koje trenutno imaju. Međutim, više od 70% čitalaca koristilo bi svoj čarobni štapić kako bi uradili samo jednu stvar: podariti poslovne veštine svojim IT kadrovima. Njihovi informatičari, izjavljivali su zabrinuto, veoma su usko fokusirani na tehnologiju, tako da ne uspevaju da vide šumu od drveća. Oni (informatičari) ne razumeju poslovni kontekst njihovog IT rada i posla, niti mogu imati ikakvu iole značajniju raspravu sa liderima poslovnih područja koja upravo njihova tehnologija podržava.
Ovaj nedostatak informatičara koji bi ujedno bili “pametni” i za poslovne veštine i biznis predstavlja ozbiljan problem za svaku kompaniju koja se, u svom poslovanju oslanja na tehnologiju da bi opstala i postojala (ovde se, naravno radi o svakoj kompaniji). Oni krasno „umiksovani rukovodioci“ – koji na jednom sastanku mogu da razgovaraju o tehnologiji a odmah potom da na sledećem kompetentno pričaju o poslovanju – predstavljaju veoma retke zverke. Ipak, kako tehnologija direktno utiče na priliv prihoda u vašoj (i skoro svakoj) kompaniji, oni su vam preko potrebni, a vaša potreba za njima će se u budućnosti samo još više povećati.
Jedna opcija je da potrošite sve svoje vreme (i novac) za regrutovanje svestranih rukovodilaca koji se nalaze izvan vače kompanije. U tom slučaju, ulećete u trku sa svakom drugom kompanijom sa vašeg tržišta, i – ako se ispostavi da vam ovo regrutovanje ne pruža konkurentno “oružje” protiv vaših rivala – izgubićete bitku.
Stoga, bilo bi vam mnogo bolje da sami odgajite dobrog i svestranog CIO-a. Evo nekoliko ideja:
Izgradite rotacioni program
Podstaknite vašeg šefa ljudskih resursa da radi sa vašim CIO i nekoliko drugih poslovnih lidera kako biste izgradili program koji rotira ljude u različitim funkcijama biznisa. Ovu vrstu programa nije lako sačiniti jer ćete izvesno vreme morati da preživite bez vaše CIO osobe, koja će, naročito u početku, često biti odsutna iz svog IT sektora usled doobuke za veštine poslovanja. Međutim, dugoročni rezultati dobrog rotacionog programa mogu vam biti od ogromne koristi. To može biti dobro uloženo vreme i novac.
Uključite vaše poslovne lidere
Ako je rotacioni program prevelik zalogaj da biste ga odmah preuzeli, izgradite program razvoja liderstva za IT u koji ćete uključiti i vaše poslovne rukovodioce. Ohrabrite CIO-e da pozovu šefove vaših poslovnih jedinica da se redovno sastaju sa rukovodećim članovima IT tima, kako bi ih edukovali u njihovom poslovnom domenu. I budite sigurni da vi, finansijski direktor (CFO), provodite dovoljno vremena s njima. Koristite tu interakciju kako biste postepeno neutralisali dugogodišnji zid koji se često ispreči između biznisa i IT.
Postavite vaše IT ljude u svoj biznis
Do sada bi vaš CIO trebalo da reorganizuje strukturu IT, tako da svaki veliki posao ili sfera funkcionisanja vaše firme imaju namenskog IT lidera. Ova pozicija se naziva „izvršilac poslovnih odnosa“, portfolio CIO ili menadžer za odnose sa klijentima – oni bi trebalo da izveštavaju kako CIO-a tako i funkcionalnog ili P&L lidera. Što više vremena provedu u „biznisu“ tj. unutar samog poslovanja, tim više uče veštine izvan IT-a, a oni vam, tokom vremena, postaju sve dragoceniji. (znate da ste na pravom putu onda kada uđete na sastanak poslovne jedinice, a iz dijaloga koji se odvija ne možete lako razlikovati IT osobu od ostalih)
Koristite „drugarski sistem“
Ako je ovakva ugrađena struktura trenutno van vašeg domašaja, počnite sa „drugarskim sistemom“, u kojem svaki glavni IT lider ima svog partnera na poslovnoj strani. Vaš šef IT operacija može svoje snage združiti s vašim šefom poslovanja; šef za razvoj aplikacija može da se udruži s vašim šefom prodaje. Svaki od njih prisustvuje sastancima svog partnera, upoznaje se s organizacijom onog drugog i uči o glavnim motivima – i izazovima – u oblasti koja je u domenu onog drugog. ‘Drugarski sistem’ može biti dobar način da bi se pojačala formalna usklađenost strukture vaše firme.
Obučavati „aj-tijevce“ da bi postali bolji u „biznisu“ je, na neki način, u sukobu s prirodnim poretkom stvari. Mnogi tehnolozi su privučeni bitovima i bajtovima u poslu kojim se bave, pa nisu baš preterano zainteresovani za širi kontekst (ili za izgradnju odnosa koji dolaze uz rad sa ljudima iz svog poslovnog profila odnosno iz IT-a). Međutim, s ispravnim i dobrim programom razvoja liderstva, možete se izboriti s tim „prirodnim poretkom stvari“ i razviti novu, visokokvalitetnu generaciju svestranih izvršnih rukovodilaca. Sada, sve što treba da uradite je da ih – zadržite – uz sebe i svoju firmu.“
(Marta Heler je predsednica Heller Search Associates, takođe CIO i viša Izvršna IT direktorka firme za regrutaciju kadrova, kao i urednica u magazina CIO. Napisala je veoma zapaženu knjigu „The CIO Paradox“, na temu CIO kadrova i njihove uloge u poslovanju)
Drugi svetski rat je uništio i oslabio najveći deo Evrope a Hladni rat razdvojio je Kontinent na zasebne i suprotstavljene polovine. Zapadu je bila potrebna američka vojna i finansijska podrška kako bi ponovo izgradio ekonomiju i obezbedio se od spoljnih opasnosti. Trideset godina kasnije, Zapadna Evropa uzdigla se kao ekonomska supersila i kolevka države blagostanja. Osim posleratnog prosperiteta i uspešnog prilagođavanja globalizaciji nakon šoka iz sedamdesetih, najvažniji činilac uspona Evrope je njen ubrzani proces integracije, osnivanje i proširivanje Evropske unije.