U ovom trenutku je poplavljeno oko 80.000 hektara, odnosno oko 2% ukupnog obradivog zemljišta u Srbiji, a gubici u stočnom fondu procenjuju se na nekoliko desetina hiljada uginulih životinja, saopštio je danas državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Zoran Rajić, pozivajući se na najnovije podatke sa terena. Najveću štetu pretrpeli su povrtari, rasadnička preoizvodnja, a pojedini stočari pretrpeli su štete koje se mere stotinama hiljada evra.
Više banaka i osiguravajućih kuća uključilo se u akciju slanja pomoći stanovnicima poplavljenih područja u Srbiji.
Svim privrednicima koji žele da pruže pomoć u vanrednoj situaciji od danas je na raspolaganju i Kol centar Kriznog štaba Privredne komore Srbije (PKS), preko koga mogu dobiti informacije kako da realizuju donaciju ugroženima od poplava.
Opštine širom Srbije su uputile javni poziv za pomoć u saniranju materijalne štete koja je posledica nezapamćenih poplava, a njihovi apeli objavljeni su na sajtu Stalne konferencije gradova i opština.
Fotografija sa Tvitera, Nenad Pavlović
Na ovom linku možete videti brojeve žiro računa, vrstu potrebne mehanizacije, goriva, robe široke potrošnje, građevinskog materijala i drugih potrepština za svaku opštinu ponaosob. Na sajtu se nalaze i kontakti nadležnih osoba iz mesta koja su tražila pomoć. Za sada su to Ljubovija, Osečina, Paraćin, Kosjerić, Ljig, Požega, Petrovac na Mlavi, Bajina bašta, Kraljevo, Svilajnac, Ub, Smederevska palanka, Loznica i druga mesta.
Prema najnovijem izveštaju Globalnog klimatskog indeksa rizika organizacije Germanwatch, koji analizira statističke podatke za period 1993-2012. Srbija je među prvih deset zemalja na svetu koje su pogođene negativnim efektom klimatskih promena.
Indeks klimatskog rizika (CRI) pokušava da izračuna negativni efekat klimatskih nepogoda u poslednje dve decenije i koliki uticaj na krajnje posledice ima nepripremljenost određenih zemalja na njihovu snagu i nedovoljno prihvatanje promena koje se dešavaju u smislu infrastrukturnog prilagođavanja. U 2012. godini Srbija je bila veoma visoko kotirana i nalazila se u prvih deset zemalja u čitavom svetu, tačnije na šestom mestu. Na prvom mestu su bili Filipini, na drugom Haiti i na trećem Pakistan.
Upadljivo je da su na listi prvih deset uglavnom nerazvijene ekonomije, ukoliko se izuzme Rusija na devetom mestu, pa je Srbija među njima rangirana na drugom mestu po Indeksu razvoja. Tabela Germanwatcha za 2012, poslednju godinu sa kompletno obrađenim podacima, pokazuje da je u Srbiji tada zabaleženo 0,39 smrti na 100.000 stanovnika (28 žrtava ukupno) prouzrokovanih klimatskim nepogodama, ali je zato pretrpela čak 1,3 milijardi dolara štete (zbog velikih poljoprivrednih gubitaka usled nezapamćene suše pre dve godine).
Srbija može da računa na milijardu evra iz fonda solidarnosti Evropske unije radi otklanjanja dugoročnih posledica katastrofalnih poplava. Sa Bosnom je situacija komplikovanija jer nema status kandidata.
„Pored toga, komesar za proširenje Štefan File traži način da se izdvoje i dodatna sredstva iz petpristupnih (IPA) fondova“, kazala je ona. Za Bosnu i Hercegovinu, koja nema status kandidata, pristup fondovima je komplikovanij”, rekla je Georgijeva.
„Reagovali smo čim smo primili zahtev iz Srbije i BiH“, ukazala je ona i dodala da su odmah upućene pumpe visokog kapaciteta, helikopteri i čamci, a u medjuvremenu je upućeno ukupno 450 volontera iz zemalja članica EU. „To je više nego što su Srbija i BiH tražile, ali smo povećali pomoć zbog dramaticne situacije“, kazala je ona.
Georgijeva je rekla da je danas razgovarala telefonom sa predsednikom vlade Srbije Aleksandrom Vučićem kako bi se informisala o tekućoj situaciji. „U danima i nedeljama koje dolaze moraćemo da se nosimo sa novim rizicima, kao što je zagadjena voda, a najavljeno otopljavanje povećava opasnost od poplava“, istakla je ona. Georgijeva je ukazala da Srbija, osim na pomoć iz IPA i fondova solidarnosti EU, može da računa i na bilateralnu pomoć zemalja članica.
Izvor: Tanjug
Uplata humanitarne pomoći žrtvama poplave u Srbiji putem PayPal-a iz 193 zemlje i regiona moguća je od juče, saopštilo je Ministarstvo finansija. Donacije se primaju putem sajta floodrelief.gov.rs.
Tokom evakuisanja i daljeg obezbeđivanja smeštaja za ugroženo stanovništvo iz poplavljenih opština (Obrenovac, Čačak, Kraljevo, Loznica, Valjevo, Krupanj, Jamena, Paraćin, Smederevska palanka…) najviše su se istakli građani koji već nekoliko dana non-stop volontiraju, ali i kompanije koje su svojim prilozima pokušale, bar trenutno, da ublaže muke ljudima koji su ostali bez elementarnih stvari.
Tako pirotski Tigar bez prestanka već 48 sati pravi gumene čizme koje donira spasiocima na najugroženijim mestima. Do sada je na krizna područja isporučio13.700 pari čizama.
Kompanija Filip Moris je Centru za vanredne situacije uplatila 75.000 dolara za kupovinu čamaca i druge neophodne opreme za spasilačke timove. Kompanija je Gradu Beogradu ustupila na korišćenje i magacinski prostor na Tošinom bunaru, kako bi se skladištila voda, suvi obroci i druga pomoć, koja se prikuplja za evakuisane građane.
Karlsberg je Crvenom krstu donirao 50.000 evra, i pozvao i druge kompanije da se pridruže humanitarnim akcijama i doniraju koliko mogu.
Revizorsko-konsultanstka kuća Dilojt donirala je million dinara Vladi Srbije a kompanija Carnex, članica MK Group, donirala je 15.000 konzervi svojih proizvoda ugroženima u poplavama. U toku jedne noći, za Šabac je isporučeno i dodatnih 5.000 Karneks proizvoda, dok je MK Group, sa svojim članicama, isporučila 30.000 vreća za pesak.
Kompanija Victoria Group izdvojila je 10 miliona dinara za pomoć Vladi Republike Srbije u otklanjanju posledica poplava i pomoć najugroženijim sugrađanima, pogođenim elementarnom nepogodom koja je zadesila Srbiju u protekla tri dana.
Kompanije Knjaz Miloš i Bambi donacijom svojih proizvoda pomogle su najugroženijim građanima Srbije. Knjaz Miloš je uputio dovoljnu količinu Aqua Viva i Knjaz Miloš vode, dok je Bambi donirao svoje proizvode.
Kompanija SBB i KKR, investicioni fond u čijem sastavu posluje kompanija, doniraće sumu od 25 miliona dinara za pomoć područjima zahvaćenim poplavama u Srbiji. U dogovoru sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a Srbije, novac će biti usmeren najugroženijim područjima kojima ovakva pomoć bude najurgentnija.
Kompanija Idea i voda Jana poslale su hitnu humanitarnu pomoć ugroženom stanovništvu u područjima pogođenim poplavama. U koordinaciji sa Kriznim štabom MUP Srbije i lokalnim kriznim štabovima Idea i Jana donirale su 83.000 litara vode i 5 tona voća građanima Obrenovca, Lazarevca, Trstenika, Svijajnca, Jagodine i Paraćina. Takođe, Idea i Jana stavile su na raspolaganje Sektoru za vanredne situacije i kamione, u cilju pružanja neophodne pomoći ugroženim građanima.
Delta Holding je se 15. maja stavio na raspolaganje Kriznom stabu MUP Srbije hitnu pomoć za poplavljena područja u Srbiji. Uz reči podrške svim ugroženim građanima, u fabrici Mioni pripremljena je pošiljka pomoći sa 24.000 litara vode Gala, u Yuhoru 6.000 konzervi hrane. Po dogovoru sa Kriznim štabom, pomoć će biti upućena bolnici u Lazarevcu.
Delta Holding je 17. maja uplatio 1.000.000 dinara na namenski račun Vlade Srbije za otklanjanje posledica poplava koje su zadesile našu zemlju. Iz članice Delta DMD Kriznom štabu MUP Srbije upućen i šleper pelena za decu i vlažnih maramica. Hoteli Park i Nacional stavili su na raspolaganje 15 svojih soba. U šoping-molu Delta City, u saradnji sa Crvenim krstom, organizovano je prikupljanje pomoći uz veliki odziv građana.
Hleb&Kifle, najveći domaći lanac pekara, u dogovoru sa Bojanom Stevićem, zamenikom predsednika opštine Lazarevac, počeće sa isporukom hleba najugroženijim porodicama u ovoj opštini. Hleb&Kifle neće gasiti peći već će punom parom nastaviti da isporučuje hleb za poplavama pogođene građane Lazarevca. Prva količina hleba biće isporučena do 20 časova, a isporuka će bez prekida biti nastavljena i u narednim danima, sve dok se situacija u toj beogradskoj opštini ne stabilizuje.
Kompanija Delhaize Serbia pripremila je oko osam tona hrane i vode za pomoć stanovništvu poplavom ugroženih delova Srbije. Kompanija je u stalnoj komunikaciji sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije, kojima posredstvom svojih Tempo Centara i Maxi supermarketa donira robu prema njihovoj evidenciji potreba. Tokom prethodne nedelje do danas „Delhaize“ je u ova područja usmerila 3,5 tona namirnica preko Banke hrane.
Raiffeisen banka će za pomoć ugroženima i sanaciju štete uzrokovane poplavama donirati iznos od 100.000 evra. Sredstva će biti uplaćena na račun koji je Vlada Republike Srbije otvorila za ove namene, i donacija će biti realizovana u okviru humanitarne akcije “Teleton” koju 25. maja organizuje Radio televizija Srbije.
Grupa Univerexport poslala je šleper pomoći za stanovništvo najugroženije poplavama u Srbiji. Tokom današnjeg dana još jedno vozilo pomoći biće poslato u krizna područja.
Kompanija Mercator-S, u čijem sastavu posluje najstariji srpski trgovinski brend Roda, uputila je danas humanitarnu pomoć najugroženijem stanovništvu u vrednosti od 2.300.000 dinara u vodi, konzerviranoj hrani, pelenama i odeći.
Kompanija Imlek je u centralnu apoteku KCS poslala između ostalog i pet tona mleka u prahu kao humanitarnu pomoć.
Kompanija Henkel Srbija je kontaktirala Crveni krst i prema informacijama dobijenih od njih formirala i dostavila neophodne pakete za ličnu higijenu u vrednosti od oko 1.200.000 RSD.
Ovo su samo neke od brojnih kompanija koje su izdvojile sredstva za pomoć onima kojima je ona trenutno najpotrebnija. Očekuje se da će se u narednim danima povećati broj donacija.
Međunarodna agencija za procenu kreditnog rejtinga Standard & Poor’s nedavno je objavila saopštenje u kojem navodi kako će globalno oopljavanje stvoriti dodatni pritisak na kreditni rejting država. Agencija upozorava da će siromašne zemlje i narodi koji već imaju niski kreditni rejting biti najteže pogođeni učincima klimatskih promjena, prenosi hrvatska Banka.hr.
Hrvatska će zajedno sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom aplicirati za pomoć Evropske unije za saniranje posledica katastrofalnih poplava koje su proteklih dana pogodile te zemlje, potvrdila je za HINA-u portparolka hrvatskog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Danijela Barišić.
Evropska pravila propisuju visinu štete koju neka zemlja mora pretrpjeti da bi mogla zatražiti pomoć iz fonda solidarnosti i dopuštaju mogućnost da dve ili više zemalja apliciraju zajedno ako pojedinačno nisu pretrpele dovoljno veliku štetu.
„Mogu potvrditi da će Hrvatska i Srbija zajedno aplicirati za evropsku pomoć za saniranje šteta od poplava, s tim što će u taj projekt verojatno biti uključena i BiH, jer je ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić kontaktirala i s ministrom spoljnih poslova BiH Zlatkom Lagumdžijom“, rekla je portparolka ministarstva.
Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je kako mu se s takvom ponudom obratila hrvatska ministarka. Ovu inicijativu je potvrdio i hrvatski premijer Zoran Milanović tokom posete poplavom ugroženim delovima Slavonije, najavljujući da će tu većinu tehničkih poslova trebati obaviti Republika Hrvatska.
Portparolka Barišić podsetila je da je na isti način Hrvatska dobila evropsku pomoć 2010., kada je za nju aplicirala zajedno sa Slovenijom.
„Srbiji su kao zemlji kandidatu dostupna sredstva iz Fonda evropske solidarnosti u vrednosti do milijarde evra godišnje“, saopštila je komesarka za humanitarnu pomoć i vanredne situacije Kristalina Georgijeva na konferenciji za medije u Briselu. Reč je o fondu koji je ustanovljen nakon teških poplava u centralnoj Evropi prošle decenije, a uslov je da šteta od poplava prelazi 0,64 odsto bruto nacionalnog dohotka pogodjene zemlja.