U budućnosti će se Siemens AG usmeriti na elektrifikaciju, automatizaciju i digitalizaciju, navodi se u saopštenju ove kompanije.
Zakonodavci u Koloradu su odobrili predlog prvog finansijskog sistema za industriju marihuane. Ovaj sistem bi trebalo da sačinjava mreža neosiguranih zadruga koje bi proizvođačima “trave” i njenih proizvoda pružali mogućnost pristupa bankarskim uslugama.
Cilj ovog predloga je da se promeni način poslovanja sa marihuanom koji se do sada uglavnom vezivao za gotovinsko plaćanje, odnosno nemogućnost transakcija preko banaka. Zbog ovakvog načina poslovanja, legalni trgovci marihuanom su radili sa velikim količinama gotovine što ih je činilo stalnom metom pljačkaša.
Da podsetimo, početkom ove godine Kolorado je postao prva američka država koja je legalizovala prodaju marihuane, a očekuje se da će njenim stopama uskoro krenuti i država Vašington.
Američki pandan ministarstvu trgovine dozvolio je bankama da sarađuju sa trgovcima i proizvođačima marihuane samo pod određenim uslovima, sa ciljem da prati njenu distribuciju i naplaćuje porez u ovoj sferi privrede. Uprkos tome, mnoge banke ipak nisu želele da posluju sa proizvođačima i trgovcima marihuanom.
Ali zato je predlog koji bi reguliso prvi finansijski sistem u ovoj industriji usvojen juče, i on dozvoljava trgovcima i proizvođačima marihuane da ulažu u zadruge koje će im omogućiti poslovanje sa kreditnim karticama i čekovima.
Izvor: NBC
Zahvaljujući smanjenju troškova, ali i slabljenju jena, japanski proizvođač, ujedno i najveći proizvođač automobila na svetu u ovom trenutku, ostvario je neto profit od 17,8 milijardi američkih dolara u fiskalnoj godini zaključno sa 31. martom.
Snažno izvozno orijentisana Tojota profitirala je od slabljenja nacionalne valute (jen je oslabio 18% prema dolaru od početka 2013. godine). Ipak, predstavnici kompanije saopšitli su da očekuju nešto slabije finansijske rezultate u tekućoj godini, uz nešto manju prodaju na domaćem tržištu. Očekuje se oko 1,45 miliona prodatih automobila marki Tojota i Leksus u Japanu tokom 2014, u poređenju sa 1,65 miliona u prethodnih 12 meseci.
Izvor: BBC
Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Vlada u ponedeljak, 12. maja, usvojiti četiri ekonomske mere koje će podići privredu, povećati broj zaposlenih, pospešiti investiranje i obezbediti povoljnije uslove za kupovinu stanova. Kako je objasnio u intervuju za Nedeljnik, prva od tih mera biće subvencionisanje kredita za likvidnost privrede. Banke će privatnom sektoru dati 1,2 milijarde evra subvencionisanih kredita, po najmanjim mogućim kamatama, a država će podstaći banke sa 60 miliona evra.
Druga ekonomska mera biće borba protiv sive ekonomije i masovno zapošljavanje. „To je onaj deo gde ljudi rade na ugovor po delu, preko studentskih zadruga, na crno. Svaka kompanija koja ima tri ili četiri zaposlena, ako zaposli još jednog za njega će platiti 30 odsto obaveza, a država ostalih 70 odsto kako bi imali socijalno i penziono osiguranje“, objasnio je Vučić i dodao da će u slučaju da kompanija zaposli više od 100 radnika država platiti obaveze za 75 novozaposlenih. On procenjuje da će država tim merama, koje će trajati tri godine, rešiti zaposlenje desetine hiljada ljudi i uvesti u legalne tokove sve firme koje su bile u sivoj zoni.
Treća ekonomska mera Vlade Srbije biće popravljanje poslovnog ambijenta izmenama zakona o privatizaciji i o stečaju, koji iduće nedelje ulaze u sakupštinsku proceduru, kao i zakona o radu, koji će, kako je najavio premijer, za 10 do 12 dana biti prosledjen parlamentu.
„Kreiramo najbolji investicioni, odnosno podsticajni paket u ovom delu Evrope. Uporedećimo sve i dokazati koliko je to bolje nego što daje Bugarska, Rumunija, Makedonija. Zato ću moliti naše arapske prijatelje da nam pomognu da bismo mogli da to podržimo kao zemlja“, istakao je Vučić za Nedeljnik. Namera Vlade je, kako je naveo, da privuče inostrane kompanije iz automobilske i drvnopreradjivačke industrije i poljoprivrede, koje su poslale zahteve za ulaganje u Srbiju.
„Zamoliću ljude u Fijatu da prave još jedan model automobila u Srbiji. To će biti velika stvar i očekujem da u narednih sedam dana naši ljudi to obrazlože u Torinu, a prethodno ću ovde razgovarati sa Silvijom Vernenti (generalni direktor Fijat automobila Srbije) da vidimo šta možemo da uradimo u Kragujevcu, šta u Nišu“, kazao je Vučić.
Izgradnja jeftinih stanova biće četvrta ekonomska mera. „Kod nas ne postoji visokogradnja, čak ne postoje više ni firme koje to mogu da rade. Sad ćemo da donesemo odluke da država ima pravo da daje besplatno zemljište, ali da cena kvadrata bude niska. Razgovaramo sa Araptekom, jednom od najmoćnijih svetskih kompanija, čija vrednost prelazi 220 milijardi dolara. Oni rade brzo, dobro, jeftino“, najavio je premijer. Krediti za kupovinu tih „jeftinih“ stanova, kako je obećao, biće bez učešća, otplaćivaće se 20 do 30 godina, sa godišnjom kamatom od 3,1 do 3,2 odsto, tako da će mesečna rata za stan od 80 kvadrata biti 120 do 130 evra.
Vučić je najavio ragovore sa bankarima i biznismenima koji su na listi 200 najvećih poreskih platiša. Istakao je da nema problem da se vidi s Miroslavom Miškovićem ukoliko je na spisku najvećih poreznih obveznika.
Vipu se do kraja marta 2014. godine pridružilo više od 2 miliona korisnika tako da je tržišno učešće kompanije dostiglo 21.5%.
Usled porasta broja smart telefona u Vip mreži, obim korišćenja internet saobraćaja od strane privatnih korisnika veći je za skoro 80% u odnosu na isti period prošle godine. Koristeći isto poređenje, prihodi kompanije po uporedivoj osnovi porasli su za 3% do sume od 5.7 milijardi dinara a dobit pre kamate, amortizacije i poreza (EBITDA) zabeležila je rast od 6% i iznosi 1.8 milijardi dinara.
„Do kraja 2014. posebno ćemo se fokusirati na mrežu, u smislu poboljšanja pokrivenosti i modernizacije tako da ćemo širom Srbije zameniti opremu uređajima najnovije generacije na više od 550 lokacija. Proširićemo, takođe, i Vipov 2G i 3G signal u manjim gradovima i duž glavnih saobraćajnica, gde ćemo postaviti više od 320 novih baznih stanica. Planiramo da do kraja ove godine uložimo 23 miliona evra u dalji razvoj mreže’’, rekao je Andreas Graf, Vip-ov direktor.
Inače, Vip mobile je najveći grinfild investitor u Srbiji, pošto je od novembra 2006. do kraja marta 2014. godine u poslovanje uložio više od 807 miliona evra, uključujući i iznos za kupovinu licence. Samo tokom prvog tromesečja, Vip je uložio više od 6 miliona evra najvećim delom u sopstvenu mrežu i korisničku podršku.
Globalna ekspanzija auto-industrije u narednih sedam godina, prema analitičkoj kući IHS Global Insight, dovešće do porasta proizvodnje za 21 milion automobila, na otprilike 106 miliona novih vozila u 2021. godini. Od toga, skoro polovina proizvodnje odvijaće se u Kini.
Oporavak od globalne recesije ići će naruku proizvođačima automobila širom sveta, ali najviše u Kini. Osim nje, prema prognozama kretanja auto-industrije IHS, rast će ostvariti i evropski i severnoamerički proizvođači, dok će kompanije iz Južne Koreje i Japana ostvariti pad proizvodnje.
U Evropi će veći rast prodaje u ovoj i sledećoj godini beležiti Rusija i Turska, a zapadna Evropa će povećati svoju potražnju u godinam koje slede. Takođe, u toj ekspanziji na starom kontinentu, sve veću ulogu će imati proizvođači iz centralne i istočne Evrope: njihov udeo u evropskoj proizvodnji trenutno iznosi 30%, a iznosiće oko 50% već oko 2021.
Izvor: CNBC
Tesla Motors, američki proizvođač električnih automobila, prijavio je gubitak od 49,8 miliona dolara u prvom kvartalu ove godine i to zbog ubrzanog rada na novom automobilu koji će biti mešavina džipa i putničkog vozila i rada na unapređivanju bezbednosti sedana Model S.
Za vreme rada na Modelu X, kombinaciji džipa i automobila, njihovi troškovi istraživanja i razvoja porasli su za 49% a dodatni finansijski gubitak prouzrokovalo je i adaptiranje Modela S za međunarodna tržišta, poput britanskog, japanskog i honkoškog, kao i uvođenje novih, bezbednijih tehnologija.
Tesla je tokom pomenutog kvartala proizveo 7,535 Modela S od čega je 6,457 isporučio kupcima, a u saopštenju piše da su povećani troškovi proizvodnje ovog modela krivac za finansijski gubitak. Zbog ove vesti Tesline akcije su pale za 7% na 187,5 dolara.
Ipak, izgleda da se kompanija ne opterećuje mnogo ovim lošim vestima, jer je objavila da i Kaliforniju razmatra kao destinaciju za fabriku litijumskih baterija koju treba da izgradi do 2017. Do sada su za ovu investiciju vrednu 5 milijardi dolara bile u opticaju jedino Arizona, Novi Meksiko, Teksas i Nevada, međutim rukovodstvo Tesle kaže da se trenutno istovremeno razmatra izgradnja fabrike na dva mesta kako bi se umanjili rizici od kašnjenja zbog administrativnih prepreka.
Ova fabrika bi mogla Tesli da smanji troškove za baterije za 30% i zato mora biti izgrađena do 2017. jer bi tada trebalo da počne masovnija proizvodnja jefitnijih modela automobila.
Iako je prošle godine kompanija zabležila rast akcije za 10 centi a prvog kvartala ove pad od 40 centi, rukovodstvo Tesle ima svoju računicu – prihodi su im u poslednje vreme porasli za 10% na 620,5 miliona dolara.
Rukovodstvo kompanije očekuje dalji rast prihoda, kao i da će prodati više vozila u narednom kvartalu, sa čim bi cifra prodatih automobila ove godine mogla da naraste i na 35.000.
Izvor: Njujork Tajms
Jedna od najvećih osiguravajućih kompanija na svetu, londonski Lloyd, pozvala je danas sve učesnike u industriji osiguranja da ozbiljno shvate klimatske promene i počnu da unose odgovarajuče prognoze u svoje risk modele.
Ekonomski uticaj vremenskih nepogoda sve je veći svuda u svetu: ova zima bila je izuzetno oštra u SAD i Kanadi, a proleće je donelo velike poplave u Velikoj Britaniji i centralnoj Evropi. Sada po prvi put jedan od najvećih učesniak na svetskom tržištu osiguranja poziva sve konkurente da se donese promena pravljenja godišnjih analiza na globalnom nivou, unošenjem faktora klimatskih promena. „Klimatske promene imaju direktan uticaj na poslovno okruženje i više ne predstavljaju samo problem za ekološke stručnjake, već su postale ključan ekonomski problem“, istakao je Trevor Mejnard, jedan od direktora u Lloyd-u.
Za ilustraciju ovih njegovih reči najbolje će poslužiti podaci industrije osiguranja u prethodne tri godine: 2011. je bila rekordna godina u negativnom smislu za osiguravače, sa zabeleženih 126 milijardi dolara gubitka usled elementarnih nepogoda, od toga 35 milijardi samo zbog superoluje Sendi u Sjedinjenim Državama.
Ovaj apel Mejnarda desio se iste nedelje kad je i OECD upozorio na sve veće troškove prirodnih nepogoda, ali i onih na koje je uticalo čovečanstvo (klimatske promene kao efekat staklene bašte). OECD je izračunao da su zemljotresi, socijalni nemiri, teroristički napadi, industrijske nesreće, pandemije i klimatske promene u poslednjoj deceniji generisale oko 1,5 bilion dolara troškova za razvijene ekonomije i ekonomije u razvoju, odnosno dvostruko više nego u deceniji pre toga.
Kompanija Siemens objavila je finansijske rezultate drugog kvartala fiskalne 2014: Dobit je bila znatno veća nego u istom periodu prošle godine. Jak evro je skinuo četiri procentna poena od povećanja narudžbina i porasta prihoda. Kada se izvrši poređenje, izuzimajući pretvaranje valute i uticaj portfolija, prihod je porastao za jedan procenat u odnosu na isti period prošle godine, a narudžbine su opale za deset procenata. Odnos novih narudžbina i prihoda (book-to-bill racio) bio je 1,06, a nerealizovane narudžbine Siemensa dostigle su novi rekord od 103 milijarde evra.
Objavljivanjem kvartalnog izveštaja, Siemens je potvrdio svoje prognoze za fiskalnu 2014. godinu. „Drugi kvartal je pokazao da postoji još mnogo toga što treba da unapredimoposlovanje. Ipak, nalazimo se na putu da ostvarimo svoje ciljeve za ovu fiskalnu godinu“, izjavio je predsednik i generalni direktor Simensa Džo Kezer.
Neto dohodak je porastao u drugom kvartalu na oko 1,2 milijarde evra, što odgovara osnovnoj zaradi po akciji od 1,33 evra. Slobodan gotovinski tok iz redovnog poslovanja skromno je porastao u odnosu na isti period prošle godine na 1,4 milijarde evra. Uprkos opterećenjima zbog valutnog uticaja, ukupna dobit sektora porasla je za 16 procenata na 1,6 milijardi evra. Zbog jakog evra Siemens očekuje da će se ovi valutni uticaji nastaviti.
Na rezultate u sektoru Energija uticale su znatne izmene projekata u oblasti prenosa, promene koje se odnose na vetro-turbine, kao i manji prihod zbog izazovnih tržišta. Dobit je u drugom kvartalu opala za 54 procenta na 255 miliona evra. Osnovni faktor u tom padu bila je Divizija za prenos energije koja je uzela 310 miliona evra za projekte koje se prvenstveno odnose na dva projekta prenosa visokonaponske direktne struje (HVDC) u Kanadi. U diviziji Energija prihod u drugom kvartalu opao je za šest procenata kada se izvrši poređenje, što je posledica slabog porasta narudžbina u proizvodnji struje i selektivnog pristizanja narudžbina u prenosu energije u prethodnim kvartalima. Kada se izvrši poređenje, došlo je do pada prihoda od narudžbina od 23 procenta u odnosu na isti period prošle godine, što uključuje i znatno veći obim od novih narudžbina.
Sa dobiti od 531 milion evra, segment Medicinska oprema i rešenja je dao najveći doprinos ukupnoj dobiti sektora. Kada se izvrši poređenje, prihod Medicinske opreme i rešenja porastao je za pet procenata, dok su narudžbine porasle za jedan procenat.
U Industriji je dobit iznosila 456 miliona evra, skoro za jednu trećinu više od prethodne godine. Kada se izvrši poređenje, prihod u drugom kvartalu je porastao za pet procenata, a narudžbine su porasle za 12 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Nastavak stabilizacije u poslovanju ovog sektora, koji predstavlja posao sa brzim obrtom, pružio je potporu ukupnom rastu obima.
Zahvaljujući solidnom poslovnom uspehu, Infrastrukture i gradovi je postigao najveći rast dobiti u poređenju sa istim periodom prošle godine. Dobit u ovom sektoru je porasla na 325 miliona evra. Prihod za Infrastrukturu i gradove je porastao za sedam procenata u odnosu na isti period prošle godine. Narudžbine su u ovom sektoru opale za 12 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine, u šta spada i znatno veći obim na osnovu velikih narudžbina u oblasti železnice.
Siemens-ove finansijske usluge su dale solidan doprinos dobiti u drugom kvartalu, sa 114 miliona evra prihoda pre oduzimanja poreza na dobit.
Siemens očekuje da će njegova tržišta tokom finansijske 2014. godine i dalje biti zahtevna. Segmenti ove kompanije sa brzim obrtom ne očekuju održivi oporavak pre kraja ove fiskalne godine. Pod pretpostavkom da prihod na organskoj osnovi ostane isti kao i prošle godine, Siemens očekuje da će osnovna zarada po akciji (neto prihod) u fiskalnoj 2014. godini porasti za minimum 15 procenata sa 5,08 evra iz fiskalne 2013. Ove prognoze se zasnivaju na potraživanju od 843 miliona po osnovu akcija od 30. septembra 2013. Pored toga, one ne uzimaju u obzir uticaje pravne i regulatorne prirode.
Britanska banka Barclays će ove godine smanjiti broj zaposlenih za ukupno 14.000, od čega će polovina biti otpuštena u matičnoj zemlji.
Ako se u potpunosti bude pridržavala nove strategije poslovanja banka će do 2016. smanjiti broj zaposlenih za 19.000 širom sveta, odnosno za 10.000 u Velikoj Britaniji.
Ove brojke su veoma upečatljive ako se ima u vidu da banka ukupno zapošljava oko 26.000 ljudi.
Takođe, prema pomenutoj strategiji bi Barclays trebalo da osnuje “lošu banku” odnosno odvojenu finansijsku instituciju koja bi se bavila prodajom rizičnih investicija i nestandardnih bankarskih poslova, i koja bi “vredela” 115 miljardi funti (140 milijardi evra). U “lošu banku” bi bilo preneto i poslovanje sa fizičkim licima u Evropi “teško” 16 milijardi funti (19,5 milijardi evra), a počelo bi više da se ulaže u rad sa stanovništvom u Britaniji, kao u i poslovanje u Africi.
Izvor: BBC