Kvalitet regulatornog okruženja u Srbiji je tek 41,8 odsto željenog standarda, a najproblematičnije je sprovodjenje zakona, pokazao je danas objavljeni, drugi po redu godišnji Regulatorni indeks Srbije (RIS). Iako je vrednost RIS-a za 2014. znatno bolja od ocene za prethodnu godinu (kada je bila 31,7 od maksimalnih 100), niska vrednost govori da je kvalitet propisa i način njihovog donošenja odnosno primene i dalje kamen spoticanja za privrednike.
Tečno poznavanje stranog jezika vam ne povećava samo šanse za zaposlenje već i za bolju zaradu. Tako bar pokazuje jedno istraživanje Fakulteta Varton i LECG Europe koje je našlo vezu između učenja drugog stranog jezika i povećanja godišnjeg prihoda za 2%. To ne zvuči kao velika cifra, jer kako brojke pokazuju – za nekog ko godišnje zarađuje 30.000 to je dodatnih 600 dolara.
Međutim, znanje dva strana jezika pre svega omogućava lakšu promenu posla i dolazak na poziciju koja je bolje plaćena. Sada se na primer među 5 najbrže rastućih traženih zanimanja nalaze i tumači i prevodioci a američki Biro za statistiku rada očekuje da će između 2012. i 2020. njihova atraktivnost za poslodavce porasti za 46%.
I bezbednosne strukture vole poliglote, posebno CIA i američka vojska koja plaća 1.000 dolara mesečno više vojnike koji tečno govore dva strana jezika.
U pravu i poslovnom sektoru najviše se trenutno traže stručnjaci koji govore azijske jezike, pre svega kineski i japanski. Međutim, ako nekoga učenje kineskog pisma plaši, dobra vest je i da su pojedini evropski jezici u trci za dobru zaradu. Naime, premija za učenje nemačkog jezika veća je za 4% od ostalih.
Izvor: Time
U želji da smanji rizik od deflacije i podstakne ekonomski rast u evrozoni Evropska centralna banka je danas smanjila referntnu kamatnu stopu sa 0,25% na 0,15% i istovremeno smanjila kamatnu stopu na depozite ispod nule na -0,1%, što znači da će komercijalne banke ubuduće morati da plate da im ECB čuva „višak“ umesto da, kao do sada, primaju i određenu kamatu na depozite. Ideja iza ovih mera je da se evropske banke dodatno podstaknu da pozajmljuju novac preduzetnicima, i na taj način stimulišu rast.
ECB je prva banka među „velikom četvorkom“ (ECB, FED, Banka Japana i Banak Engleske) koja se odlučila na ovaj kontroverzni potez smanjenja kamatne stope na depozite ispod nule. Analitičari još uvek nisu sigurni kakve će tačno biti posledice, odnsono reakcija banak na ovaj potez, prenosi BBC.
Izvor: Financial Times, BBC
Klijenti Komercijalne banke od 1. juna imaju jedinstvenu priliku da plaćanjem bilo kojom karticom svoje banke povećaju ukupan iznos koji će Banka donirati za obnovu porodilišta u Srbiji. Naime, od 1. juna za svako plaćanje koje klijenti učine na prodajnim terminalima, Komercijalna banka donira 2 dinara za obnovu i opremanje porodilišta u Srbiji. Očekuje se da će na ovaj nacin, kroz akciju „Zajedno za bebe”, u saradnji sa Fondom B92, biti donirano preko 2 miliona dinara mesečno, pošto je prosečan broj transakcija u jednom mesecu preko million.
„Pozivamo klijente da, umesto gotovinom, plaćaju karticama, jer će tako direktno povećati iznos sredstava koja ce njihova banka donirati porodilištima”, izjavio je predsednik IO Komercijalne banke Ivica Smolić. „Želja nam je da svi naši klijenti, bez bilo kakvih troškova za njih, podele osećaj aktivnog učešća u jednom izuzetno značajnom društveno odgovornom projektu koji vodi njihova banka. I oni i ukupna javnost će imati stalni uvid u tačan iznos doniranih sredstava, zahvaljujući brojaču koji će biti postavljen na sajtu Banke, kao i na našim profilima na društvenim mrežama.” Prvo porodilište za koje se prikuplja novac je porodilište u Šapcu.
„Ovim se demonstrira snaga masovne solidarnosti i uključenosti kada se malim svotama po jednoj operaciji rešavaju veliki problemi dečjih zdravstvenih institucija. Verujem da ćemo uspeti tokom svakog meseca do kraja godine da proglasimo po jednu pobedu, nabavljajući svu neophodnu opremu za po jedno porodilište mesečno. U ovim teškim vremenima, to je veliki podvig”, izjavio je Veran Matić, predsednik UO Fonda B92.
„Erste Banka već sedam godina zaredom nagrađuje izuzetne mlade ljude koji pomeraju granice u različitim oblastima. Ove godine Klub SUPERSTE je bogatiji za još jednu generaciju izvanrednih talenata na šta smo veoma ponosni“, istakla je Sonja Konakov Svirčev, portparol Kluba SUPERSTE, na proglašenj upobednika.
Novi članova Kluba su Maša Davidović (’90), Nacionalni koordinator za ljudska prava i mir (IFMSA-Serbia), koja je dobila specijalno priznanje „Ljubiša Rajić“ za društveni aktivizam, zatim Dušan Dimić (‘90) pobednik u kategoriji prirodnih nauka i tehničko tehnološke oblasti, Maša Mišković (’91) dobitnica Zlatne medalje u oblasti društvenih i humanističkih nauka i dvoje umetnika – Irena Josifovski (’96), koja od svoje pete godine svira violončelo, i Ivan Marković (’89) koji je sa samostalnim radovima i kao direktor fotografije učestovao na velikom broju festivala u Evropi.
U kategoriji prirodnih nauka i tehničko tehnološke oblasti, još četiri nagrade po glasovima javnosti dodeljene su Ani Stanojević (’90), Stefanu Hačko (’93), Miljanu Dašiću (’90) i Vladimiru Petroviću (’91). U kategoriji društvenih i humanističkih nauka glasovima javnosti nagrađeni su Dušan Jovčić (’92), Nadežda Tonić (’88), Rada Mašić (’88) i Dragana Vasiljević (’89). Javnost je u kategoriji umetnosti izabrala i Nikolu Pekovića (’91), Dušana Sretovića (’95), Nikolu Ćirića (’92) i Strahinju Pavlovića (’96), koji su se istakli svojim radom na polju umetnosti.
Ukupan fond za nagrade iznosio je 1.500.000 dinara. Dobitnici glavnih nagrada dobili su po 200.000 dinara na Omladinskim karticama Erste Banke. Specijalno priznanje „Ljubiša Rajić“ za društveni aktivizam uključilo je i novčanu nagradu u iznosu od 100.000 dinara, dok su nagrađeni na osnovu glasova javnosti dobili po 50.000 dinara na Omladinskim karticama Erste Banke.
U 2014. čitav region je izložen sa dva presudna faktora koji vuku SDI u dva različita smera. Jedan je ubrzanje ekonomskog rasta koji pokreće strana ulaganja, ali drugi je rusko-ukrajinski konflikt koji povećava investicioni rizik u zemljama regiona, kaže se u najnovijoj studiji Bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije.
Tokom prošle godine strane direktne investicije (SDI) su zabeležile skroman oporavak. U EU je ključan bio poslednji kvartal, koji je svojim dobrim rezultatima pokrenuo i SDI. Ulaganja zemalja članica EU ka spoljnim zemljama bila su na kraju godine povećana za 6%, uz smanjenje investicija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi od strane ključnih EU investitora, Nemačke i Austrije.
Priliv SDI u 11 novih članica EU (među kojima su Hrvatska i Slovenija, Bugarska i Rumunija) opao je za čak 65% u 2013, sedam zemalja jugoistočne Evrope (među kojima je i Srbija) imale su rast od 2%, dok je pet zemalja centralno-istočne Evrope zabeležilo rast SDI od čak 26%.
Ukupni pad SDI među 11 članica rezultat je alarmantnog pada u Poljskoj i Slovačkoj, ali i smanjenja stranih ulaganja na prosečni nivo posle veoma dobrih rezultata u 2012. u Češkoj i Mađarskoj. Unutarkompanijski zajmovi bili su na previše niskom nivou: veliki broj SDI nije bio uložen u fizičku aktivu već se posle nekog vremena vratio investitorima u zemlju porekla preko njihovih podružnica.
S druge strane, Rusija je poseban slučaj jer je velika količina sredstava SDI istovremeno ulazila i izlazila iz zemlje: primljeno je više novca u SDI nego prethodne godine, ali je još više izašlo iz zemlje pa je neto rezultat bio negativan. Istovremno grinfild projekti su bili na niskom nivou još i pre ukrajinske krize.
Priliv SDI je opao mnogo više prema bruto investicijama u dugotrajnu imovinu (GFCF) u 11 zemalja članica EU iz regiona od početka finansijske krize. Udeo SDi prema GFCF je iznosio 25% u periodu 2005-2007., pao je ispod 10% posle 2010. da bi, posle blagog oporavka, iznosio tek 6% u 2013. U zemljama jugoistočne Evrope ovaj odnos je i pre krize bio ispod 20% a u proseku je bio oko 9% u poslednjih nekoliko godina.
Najveći ulagač u regionu bila je Austrija, vodeća u Sloveniji i Hrvatskoj, Bosni i Srbiji, a drugi po veličini investitor u Bugarskoj i Slovačkoj, Albaniji i Makedoniji. Udeo austrijskih SDI opao je u skoro svim zemljama članicam EU iz analiziranog regiona, osim u Rumuniji i Hrvatskoj. U Crnoj Gori najveći investitori su Rusi (a za njima SDI pristiže i iz Italije i sa Kipra). SDI iz Holandije najveće su u Makedoniji i Turskoj.
U 2014. na region utiču ubrzavanje ekonomskog rasta, ali i kriza u Ukrajini. U prvom kvartalu godine zemlje Baltika i Bugarska zabeležile su pad, dok su Poljska, Rumunija, Slovenija i Slovačka zabeležile porast SDI, zahvaljujući oporavku izvoznih tržišta. Bečki Institut za region jugoistočne Evrope ne očekuje veću promenu u odnosu na 2013. godinu.
Prvi put za šest godina broj Amerikanaca koji ili imaju posao ili su u aktivnoj potrazi za istim je u porastu u većini članica SAD, što je dokaz da se ova zemlja polako oporavlja od krize, piše Biznis Insajder.
Podaci FED-a koje je detaljno analizirao Rojters pokazuju da je širom Amerike potražnja za radnom snagom toliko porasla da je aktivirala nezaposlene koji odavno ne traže posao da počnu da se javljaju na oglase.
U 32 od 50 američkih saveznih država već drugi mesec zaredom zabeležen je veliki rast zaposlenosti, kao i broja onih koji traže posao a koje do sada baš zbog njihove neaktivnosti statistika nije uočavala. U nekima, poput Floride i Jute ovaj rast podstakao je napredak građevinske industrije, dok je na primer u Zapadnoj Virdžiniji najviše ljudi zapošljavano u prosveti i zdravstvu. Osim rasta zapošljavanja koji je bio najbrži u Teksasu, zabeležen je i skok premeštaja sa privremenih na stalne poslove (npr u Atlanti).
Detaljnije o ovom izveštaju možete čitati na ovom linku.
Od danas pa do 15. septembra, „Dunav osiguranje“ nudi posebne uslove prodaje paketa putnog i putničkog zdravstvenog osiguranja. Uz popuste na premiju prilikom ugovaranja ove dve vrste osiguranja, koje Kompanija tradicionalno odobrava u susret letnjoj turističkoj sezoni, osiguranicima se pružaju i povoljniji uslovi za osiguranje pomoći na putu, za međunarodnu kartu osiguranja i osiguranje stambenih objekata i stvari.
U zavisnosti od obima pokrića, osiguranici koji zaklјuče ugovor o Paketu putnog osiguranja za poslovna i turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 90 dana stiču pravo na popust od 15 odsto na premiju osiguranja – ukoliko se zaklјuči samo osnovno osiguravajuće pokriće (putničko zdravstveno osiguranje, osiguranje od posledica nesrećnog slučaja ili nezgode i osiguranje od građanske odgovornosti), odnosno popust od 20 odsto na premiju osiguranja – ukoliko se uz osnovno osiguravajuće pokriće ugovori jedno ili oba dopunska osiguravajuća pokrića (osiguranje od otkaza putovanja i osiguranje prtlјaga).
Osiguranicima koji zaklјuče ugovor o putničkom zdravstvenom osiguranju za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 30 dana odobrava se popust od 10 odsto na premiju.
Pored odobrenih popusta, klijentima koji u akcijskom periodu kupe individualnu ili porodičnu polisu putničkog zdravstvenog osiguranja, odnosno ugovore paket putnog osiguranja, biće odobrene i dodatne pogodnosti:
– deset odsto popusta na cenu međunarodne karte osiguranja, tako da zelena karta košta samo 1.800 dinara
– petnaest odsto popusta na premiju osiguranja pomoći na putu, s početkom trajanja osiguranja u akcijskom periodu
– petnaest odsto popusta na premiju osiguranja kuće ili stana i stvari u domaćinstvu, s početkom trajanja osiguranja u akcijskom periodu.
Na tržištu konditorskih proizvoda u Srbiji su se pojavili proizvodi „Negro” bombone, „Medeno srce“ i „Minjon kocke“ koji predstavljaju kopije čuvenog domaćeg brenda „Pionir“.
Iako je ova naša najstarija konditorska kompanija, u skladu sa zakonskim propisima, žigom zaštitila svoje proizvode, ona je česta meta falsifikovanja i to pretežno od strane inostranih proizvođača. Da podsetimo, pre dve godine, na udaru su bile lešnik karamele i negro bombone, a sada su čak tri proizvoda predmet krivotvorenja.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, sektor tržišne inspekcije dana 26.05.2014.godine donelo je tri rešenja kojim su usvojeni zahtevi za preduzimanje mera zaštite registrovanih žigova važećih na teritoriji Srbije za brend „Negro“, „Medeno srce“ i „Minjon kocke“, uključujući preduzimanje mere privremenog oduzimanja i zadržavanja proizvoda sa krivotvorenim žigom, zbog sumnje da su tim proizvodom povređena prava intelektualne svojine (žigom zaštićen znak) privrednog društva „Pionir“ d.o.o.
Inspektori su na terenu i oduzimaju robu od svih učesnika na tržištu kod kojih se nalazi ili prodaje falsifikovana roba, a najpre od uvoznika. Već je zaplenjeno 15.000 komada proizvoda „Medenjaci Vincinni“, 9.000 komada proizvoda „Bon Bon Noire“ kao i 154 komada „Minjon kocki Nelly“, a akcija i dalje traje tako da se mole svi potrošaći koji na tržištu primete falsifikovane proizvode, da odmah prijave tržišnoj inspekciji ili direktno kompaniji „Pionir“ na mejl: Slavica@a-pionir.com ili na broj telefona: 063/547-284.
Proizvođač plagijata „Negro“ bombona je privredno društvo Evropa a.d. Skopje, Republika Makedonija, uvoznik za Srbiju je privredno društvo „Inter-Gorex“ d.o.o iz Užica, a distributer je privredno društvo „Makedo Evropa“ iz Niša.
Proizvođač plagijata „Medeno srce” je „Vincinni“ (preko svoje firme “Makprogres“ Vinica, Republika Makedonija), a uvoznik za Srbiju je privredno društvo „Kozmetik plus“ doo iz Niša.
Proizvođač plagijata „Minjon kocke“ je privredno društvo „Nelly“ d.o.o iz Loznice.
Poslednji podaci o deflaciji i usporavanju rasta u evrozoni zabrinuli su mnoge ekonomiste koji sada očekuju od Evropske centralne banke labavljenje monetarne politike.
Najočekivanija ECB-ova mera moglo bi biti smanjenje referentne kamatne stope, dok neki tvrde da će Banka ići i dalje, odnosno uvesti negativne kamatne stope na depozite kako bi postakla pozajmljivanje. Naime, pretpostavlja se da bi bankama bilo isplativije da kreditiraju klijente nego da novac drže u centralnoj banci koja bi im ovu uslugu naplaćivala umesto da im za nju isplaćuje kamatu.
Kristijan Šulc iz Berenberg banke kaže da bi kombinacija ove dve mere mogla u velikoj meri da podstakne kreditiranje privrede, ali i da bi mogla imati nesagledive posledice – nesagledive zato što nikada do sada u ovoj meri nije primenjivana takva vrsta podsticaja.
Izvor: BBC