Prva plantaža lešnika italijanske kompanije „Ferrero“ u Srbiji biće podignuta na parcelama poljoprivrednog preduzeća „7. juli“ u Sirigu, saznaje „eKapija„.
U kragujevačkoj fabrici kompanije FIAT Automobili Srbija (FAS), danas je otvorena FAS Akademija, osmišljena prema svetskim standardima, a namenjene za obuku kadrova iz oblasti postprodaje. Objekat je smešten u okviru fabrike i zauzima prostor od 400 m².
Akademija je osmišljena prvenstveno za obuku tehničara iz dilerske mreže, postprodajne aktivnosti, behavior i komercijalne obuke, a predviđena je i obuka za HR radionice. Osim interne upotrebe, Fiatovi dobavljači imaće mogućnost da iznajme ovaj prostor, koji će im u potpunosti ispuniti zahteve po pitanju opreme i uslova rada.
FAS Akademija sastoji se od recepcije, kabineta za teoretsku nastavu, multimedijalne sale, prostora za dijagnostiku, kao i prostora za praktičnu obuku. Ova dva prostora mogu se podeliti ili koristiti kao zajednički prostor, u zavisnosti od tipa obuke. U sastavu Akademije takođe se nalaze i prostor za pripremanje nastave, kao i magacin neophodne opreme za rad centra.
Akademija trenutno zapošljava jednog predavača, a od 2015. godine planira se angažovanje još jednog člana, koji će doprineti ispunjavanju predviđenog kapaciteta centra.
Svi su izgledi da će šestu godinu zaredom Hrvatska završiti u recesiji, a aktuelni ministar ekonomije naših komšija, Ivan vrdoljak, izjavio je da je „država sporo reagovala i propustila neke od ranijih prilika za reformisanje oslabljene ekonomije“. Najviše je stradao privatni sektor, a i sadašnja vlada uspela je da „izgubi prvu godinu svog mandata“, reko je Vrdoljak a prenosi američki CNBC.
Evropska komisija prognozira da BDP u Hrvatskoj do kraja 2014. opasti za novih 0,6% (u 2013. je smanjen za 1%), dok će izgledi za slab oporavak u 2015. zavisiti najviše od spoljne potražnje. Od početka recesije 2008-09, Hrvatska ekonomija je smanjena za 12%, procenjuje CNBC. Nezaposlenost je na rekordnom nivou (16,3% u maju), a pogotovo među mladima (48,7%), čime se opasno približila najugroženijim članicama evrozone po tom pitanju, Španiji i Grčkoj.
Uniqa osiguranje isplatila je štetu svim svojim klijentima koji su bili osigurani od poplava, a za koje je do sada izvršena procena oštećenih objekata.
Svim onim klijentima koji su imali uplaćeno osiguranje od poplava kod UNIQA osiguranja, a za koje je izvršena procena štete, obeštećenja su u celosti isplaćena. Za pojedina područja koja su pretrpela najveće štete procena još uvek traje, i čim ona bude utvrđena uslediće i isplata preostalih obeštećenja. Očekujemo da će proces procene preostalih odštetnih zahteva biti okončan u najkraćem mogućem roku. Uniqa osiguranju je do sada prijavljen 521 odštetni zahtev, a isplaćena je šteta u ukupnoj vrednosti od 114.500.000 dinara.
Uniqa osiguranje svim svojim osiguranicima garantuje isplatu ugovorenih obaveza, što znači da svi građani koji su uz osnovno osiguranje stana ili kuće dodatno ugovorili i rizik poplave, mogu računati na isplatu obeštećenja.
Imovinska osiguranja spadaju u dobrovoljna osiguranja i građani za simboličan godišnji iznos mogu biti u potpunosti zbrinuti od posledica elementarnih nepogoda, kao što su poplave, bujice, visoke vode, klizišta, zemljotres. U Srbiji nepunih 7% građana ima osigurane stanove i kuće, a broj onih koji su se odlučili i da se dodatno osiguraju od poplava je još manji. Ista je situacija kada je reč i o osiguranju od zemljotresa, koje se takođe dodatno ugovara.
Stefan i Aleksandar su česta imena u Srbiji, ali iskustvo dvojice mladića iz Požege nije baš uobičajeno među njihovim vršnjacima. Oni su, umesto kancelarije, izabrali da rade u proizvodnji. Tokom školovanja obučavali su se u preduzeću koje ih je stipendiralo i omogućilo im da se upoznaju sa svojim vršnjacima u nemačkim i austrijskim fabrikama, za koje kažu da su „šturi na rečima“ jer mnogo rade. Uskoro ih čeka i radna knjižica, jer su na praksi dokazali da su se osposobili za samostalan rad.
Većina dece u Srbiji sebe zamišlja kao markantne menadžere u skupocenim odelima ili rečite advokate koji dominiraju sudnicama poput onih u američkim serijama, međutim, retko ko od njih to zaista i postane. Neka su, ipak, svesnija vremena i okruženja u kojem žive, i u skladu sa tim biraju zanimanja koja će im omogućiti da se brzo osamostale, često uprkos brojnim predrasudama okoline da ih takav izbor unapred potiskuje na društvenu marginu.
Na listi zanimanja „samo ako moraš“ su i proizvodna zanimanja, o kojima uobičajene predstave većine njihovih vršnjaka najčešće podrazumevaju: prljave radničke ruke, prohladnu fabričku halu sa polomljenim prozorima, plave mantile sa crnim mrljama oko džepova, zarđale mašine unaokolo i „radnički“ doručak – mnogo hleba, malo jeftine salame, a najviše „kaloričnog“ piva. Koliko je ovo daleko od istine lako je proveriti odlaskom u neku od modernih fabrika u Srbiji. Uprkos „beogradizaciji“, takve fabrike niču sve više u manjim sredinama, samo što glas o njima do Beograda sporo putuje.
Jedna od takvih fabrika nalazi se i na oko 180 kilometara od glavnog grada, u Požegi, u kojoj živi nešto manje od 30.000 stanovnika, zajedno sa okolnim selima. To je preduzeće Inmold, gde dolaze na praksu učenici Tehničke škole Požega, koji se obrazuju za Tehničara za kompjutersko upravljanje (TKU). Oni će, u neposrednoj budućnosti, raditi u pogonima ovog preduzeća na najmodernijim CNC i drugim mašinama, za koje im nisu potrebne jake ruke već preciznost i informatičko znanje.
Što više iskustva, to više sigurnosti
Stefan Marić i Aleksandar Pavlović koji će se po završetku školske godine zaposliti u Inmoldu, bili su pre tri godine među prvih 12 stipendista kojima je preduzeće platilo put u Austriju i Nemačku, da bi se upoznali sa načinom rada u tamošnjim fabrikama. Tim povodom, ostala je zabeležena izjava Stefana Marića „da bi mladi trebalo da budu svesniji da su baš oni začetnici novog doba u Srbiji“. I njegovi vršnjaci, koji su bili u prilici da zajedno sa njim vide kako izgledaju proizvodna zanimanja u savremenim fabrikama, dele mišljenje da novo doba ne mora, obavezno, da se svede na kancelarijski sto. Ako su nekada i maštali o celodnevnom sedenju ispred kompjutera, ili o varijanti da jure sve moguće veze ne bi li u hladu neke državne kancelarije slagali pasijans, tokom školovanja koje im je omogućilo sticanje praktičnog iskustva u proizvodnji i perpsektivu za brzo zapošljavanje, zaključili su da su napravili dobar izbor.
Stefan i Aleksandar
Stefan i Aleksandar su to, po sopstvenim rečima, shvatili još pre upisa u srednju školu. „Smer za TKU sam upisao zato što sam znao da ću sa njim lakše doći do posla u ovom gradu. Tokom školovanja smo imali izuzetno dobru obuku i praktičnu nastavu koja nam je omogućila da se kvalifikujemo za ono od čega treba da živimo i pružila nam perspektivu“, opisuje Aleksandar. Stefan se slaže sa svojim školskim drugom i dodaje da su njih dvojica svojim ocenama i praktičnim radom već osigurali zaposlenje u Inmoldu. Inače, ovo požeško preduzeće je stipendiralo učenike na smeru TKU na osnovu posebnih testova i provera znanja, a iznosi stipendija rangirani su prema rezultatima koje su đaci pokazali.
„Tokom školovanja najviše nam je značila praktična nastava u Inmoldu. Tek kada si u prilici da za mašinom počneš da radiš sve one stvari o kojima si slušao u učionici, shvatiš kolko je tvoje teorijsko znanje ’šuplje’ ako ne umeš da ga primeniš u praksi“, prepričava Stefan. Aleksandar ističe da sada više nema strah da se sam upusti u posao. „Imam dovoljno znanja da samostalno uradim sve što nije preterano komplikovano. Dakle, sada umem da radim svoj posao, čime ne mogu da se pohvale đaci mnogih drugih srednjih škola u Srbiji“.
Ko o čemu, Nemci o poslu
Zato, ovi mladići priznaju da sa nestrpljenem čekuju da stvarno počnu da rade, kao mladi koje su imali prilike da vide na radnom mestu u nemačkim i austrijskim fabrikama, tokom studijskog putovanja. Aleksandar pominje da su ga od najsavremenijih mašina više zainteresovali zaposleni. „Primetio sam da su mnogo usredsređeniji na posao od ljudi u našim fabrikama. Osim toga, naši vršnjaci koji su u to vreme bili na praksi pokazali su veoma visok nivo znanja. Njihovo školovanje je drugačije, jer jedan dan provode u školi na teorijskoj nastavi a četiri dana u fabrici, na praksi. Osim toga, mnogo više su koncentrisani na stručne predmete, na matematiku, fiziku, a najviše na praktičan rad“.
Stefanu je, pak, najviše ostao u sećanju moderan i efikasan proizvodni sistem, i smatra da su uslovi u Inmoldu „na dobrom putu da i sami postanu takvi“. Ali, napominje, tokom putovanja je shvatio i koliko njegovih vršnjaka ima problem da komunicira na stranom jeziku. „Samo nas nekoliko, koji smo znali engleski, obratili smo se našim nemačkim vršnjacima. Ali ta komunikacija je kratko trajala. Oni su bili vrlo šturi u svojim odgovorima, jer su žurili da se što pre vrate na posao. Bili su veoma zainteresovani za ono što rade, i trudili su se da se na ’radnom mestu’ pokažu što bolje“.
Sva ta iskustva, pored prakse u pogonima Inmolda, doprinela su da učenici Tehničke škole Požega izrastu u mlade ljude koji su dobro pripremljeni za posao, ali i za to da ga obavljaju bezbedno. „Shvatili smo kolika je naša odgovornost“, kaže Stefan. „Naučili smo da greška koja nam se ranije činila sitnom, može da proizvde ogromnu štetu, ne samo po mašine, već i da ostavi trajne posledice na naše zdravlje. Dakle, naučili smo da se čuvamo, a najviše koliko je ono za šta nas obučavaju, zapravo, zanimljiv posao“.
Tekst je iz specijalnog priloga „Modernizacija zanata u saradnji sa preduzećima: Brže do posla“
Sto najznačajnijih i najvažnijih donosilaca odluka u poslovnom svetu regiona sastaće se na poslovnom skupu Samit100 biznis lidera jugoistočne Evrope. Ovaj treći zajednički susret održaće se 14. i 15. jula u Cavtatu u Hrvatskoj i baviće se mogućnostima saradnje u svrhu jačanja konkurentnosti nacionalnih ekonomija, ali i potencijala celog jugoistoka Evrope.
O globalnim kretanjima i o tome kako pozicionirati regiona, na početku skupa govoriće Harry van Dorenmalen, predsednik IBM-a za Evropu.
Uslediće radionice pod nazivom Kreativna partnerstva kao potencijal regiona– konzorcijumi za kreativni izvoz i zajednički nastup na lokalnim i trećim tržištima. Svaki od sedam radnih stolova u okviru radionica imaće „domaćine“, koji će o potencijalnim projektima regionalne saradnje izvestiti ostale učesnike.
Sto posvećen hrani i piću vodiće Miodrag Kostić iz MK Grupe i Ljerka Puljić iz Agrokora, a na stolu posvećenom energetici biće Tomaž Berločnik iz Petrola i Tomislav Thür iz Ine. Svoja iskustva i ideje na stolu o turizmu će izneti Jako Andabak iz Sunce koncerna i Žarko Radulović iz Montenegro Stars Grupe. Sto o transportu i logistici vodiće Ivan Pavlović iz Luke Ploče i Eldin Hadžiselimović iz ASA Holdinga, dok će o građevini govoriti Filip Filipec iz Tehnike i Blagota Radović iz Zeta Gradnje. Sto o zdravstvu i farmaciji vodiće Živko Mukaetov iz Alkaloida i Ivo Usmiani iz Jadran Galenskog laboratorija, a sto posvećen informatičkim uslugama Ivica Mudrinić iz HUP-a i Nataša Sekulić iz IBM-a. Predviđa se i panel sa liderima Brdo-Brioni procesa iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije i Srbije.
Drugog dana skupa o iskustvima saradnje nordijskih zemalja govoriće predstavnica predsedavajućeg Nordijskog saveta ministara Elin Flyngerin, a održaće se još dva plenarna panela. Na prvom panelu pod nazivom Kako svet kapitala vidi region i zemlje u sklopu regiona, o tome možemo li zajedno biti atraktivniji nego pojedinačno, koliko je različita pozicija u pristupu Evropskoj uniji prednost ili mana, i da li je konsolidacija u regionu dobra za privlačenje globalnih investitora, govoriće Branko Roglić iz Orbico grupe. Drugi panel, na kojem će učestvovati vodeći bankari regiona, baviće se temom Dostupnost kapitala za investicione projekte, a među govornicima će biti i Ivo Šimek iz AT Kearneyja i Janko Medja iz NLB Banke.
Organizatori Samita100 su Hrvatska udruga poslodavca (HUP), Srpska asocijacija menadžera (SAM), Atlas Fondacija i Združenje Manager Slovenije (ZMS).
Etihad Ervejz, nacionalna aviokompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata, ostvarila je dvocifren rast obima putnika i tereta u prvoj polovini 2014. godine, što je njen najbolji učinak u šestomesečnom periodu ikada, sa rastom ukupnih prihoda na 3,2 mlrd. US$.
Ukupno 6,7 miliona putnika je letelo ovom aviokompanijom između januara i juna ove godine, što je skoro 22% više u poređenju sa 5,5 miliona putnika u istom periodu prošle godine.
Etihad Kargo je takođe nadmašio globalno tržište prevezavši 268.713 tona tereta i pošiljki u prvoj polovini 2014. godine, što je porast od 25% na godišnjem nivou, i na taj način značajno doprineo ukupnom prihodu kompanije. Kargo je i dalje na putu da postane poduhvat vredan milijardu dolara u 2014. godini.
Arapska kompanija je u drugom kvartalu 2014. imala i rast prevezenih putnika i tereta od 25% u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Obim putnika i tereta je pojačan zahvaljujući brzom rastu globalne mreže linija Etihad Ervejza sa 98 destinacija aktivnih do kraja prve polovine 2014, u poređenju sa 92 u istom periodu prošle godine. Mreža ove aviokompanije će do kraja godine porasti na 103 destinacije, uz letove za Jerevan koji će biti uvedeni ovog meseca, i letove za Rim, Pert, Puket i Dalas do kraja 2014. godine.
Organski rast je podržan od strane kodšer i akcionarskih partnerstava u prvoj polovini 2014. godine, sa procenjenih 1,4 miliona putnika na letovima Etihad Ervejza (+28% na godišnjem nivou) i sa prihodom od 471 miliona US$, što je 23% prihoda od putnika ove aviokompanije. Samo u drugom kvartalu, potpisan je novi kodšer sporazum sa aviokompanjom GOL, a postojeći kodšer sporazumi su prošireni sa partnerima poput Džet Ervejza, Erberlina, Er Srbije, Er Fransa i Saut Afrikan Ervejz, dok je letovima Etihad Ervejza prevezeno 754.050 putnika (+32% na godišnjem nivou), uz prihod od 247 miliona US$.
Flota aviokompanije je proširena na 102 letelice. Samo u drugom kvartalu isporučeno je sedam letelica. Dodatnih šest letelica će biti dobijeno u drugoj polovini 2014. godine, uključujući prvi Erbas A380 i Boing 787 Etihad Ervejza, koji će početi sa letovima u decembru i imaće potpuno nove proizvode za prvu, poslovnu i ekonomsku klasu. A380 će takođe, prvi na svetu, imati trosobni privatni apartman, „The Residence by Etihad™“, koji će imati dnevnu sobu, odvojenu dvokrevetnu spavaću sobu i tuš, kao i ličnog batlera.
Potražnja je takođe pojačana pod uticajem novog globalnog stimulusa, koji dodeljuje „Etihad Guest“ kilometre za rezervisanje ličnih pošiljki, koje se mogu iskoristiti za letove i druge nagrade. Ovo upotpunjuje postojeći Etihad „CargoConnect“ program, koji nagrađuje male i srednje špeditere kilometrima za njihov posao prevoza tereta. U drugom kvartalu je uveden i „Partner Elite“ program sa ciljem prepoznavanja i posebnog tretmana većih ključnih multinacionalnih klijenata Etihad Kargoa.
Broj zaposlenih u Etihad Ervejzu je povećan na 20.149 zaposlenih do kraja prve polovine, što je 28% više na godišnjem nivou.
Po prvi put u 13 od ukupno 34 zemalja koje okuplja OECD pod svojim okriljem održani su PISA testovi finansijske pismenosti, a rezultati su bili više nego zabrinjavajući: ispostavilo se da mladi nisu u stanju da naprave ni najjednostavnije odluke o svakodnevnoj potrošnji, a samo jedan od deset ispitanika umeo je da reši kompleksne finansijske zadatke.
29.000 petnaestogodišnjaka iz 18 zemalja i lokalnih ekonomija učestvovalo je u ovom testiranju. Najbolji rezultat ostvarili su ispitanici iz regiona grada Šangaja u Kini, a na drugom mestu su njihovi vršnjaci iz flamanskog dela Belgije. S druge strane, đaci iz Slovenije, Francuske i Italije ostvarili su rezultate gore od očekivanih.
Zaključeno je da su države u kojima su ranije postignuti bolji proseci u PISA isiptivanjima matematike i osnovne pismenosti, sada postignuti i bolji rezultati u oblasti finansijske pismenosti. Jaz između polova, doduše, manji je nego kad je u pitanju osnovna pismenost, u svim zemljama, osim u Italiji, gde su u prednosti bili muškarci, pokazuje istraživanje OECD.
Indeks vodećih kompozitnih indikatora (CLI), dizajniranih da signaliziraju prekretnice u ekonomskim aktivnostima u odnosu na trend, prikazuje stabilan rast u zemljama OECD-a.
Prema ovom pokazatelju, SAD, Kanada i nešto manje Velika Britanija imaju veoma stabilan rast dok je rast Japana prekinut, čini se zbog podizanja poreza na potrošnju, prvi put od 1997. godine.
I u evrozoni situacija izgleda malo pozitivnije međutim dok se u Italiji i Francuskoj rast učvršćuje, u najjačoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, je malo usporio.
Rast je bio manji od prognoziranog i u Brazilu, dok je među zemljama u razvoju najpozitivniji prekoret prepoznat u Indiji.
Zemlje sa najvećim rezervama zlata u svetu su SAD, Nemačka, Italija, Francuska i Kina, a od zemalja u regionu, Grčka se rangira najviše, prema listi koju je objavlio Svetski savet za zlato. Bugarska je 48. sa 40 tona, Srbija poseduje 16,6 tona, Makedonija ima oko 6,8 tona i 77. mesto, dok je Slovenija 90. i ima 3,2 tone zlata. Bosna i Hercegovina je 93. sa 3 tone, a Albanija je rangirana na 99. sa 1,6 tonom. Hrvatska i Crna Gora nisu uključene u ovogodišnji spsiak zemalja sa najvećim rezervama zlata Svetksog saveta za zlato.
