Kompanija Tojota (Toyota Motor) ostvarila je porast operativnog profita od 4,4% u tromesečju april-jun i povećala očekivanja od prodaje u tekućoj godini zaključno sa martom 2015. na svom najvećem tržištu – Sjedinjenim Državama.
a
Vodeći proizvođač automobila na svetu, japanska Tojota, objavila je juče najnovije finansijske rezultate: ostvaren je operativni profit u iznosu od 6,76 milijardi dolara u periodu april-jun. Ukoliko se ovaj tempo nastavi do kraja tekuće fiksalne godine u martu 2015, biće ostvaren i novi rekord kompanije.
Ovakav uspeh iznad očekivanja analitičara tržišta dolazi pre svega jakoj prodaji modela pik-apova i terenaca na američkom tržištu. Kompanija je sada podigla i očekivanja za ukupan broj prodatih automobila u ovoj godini u SAD na 2,71 miliona. Dobar uspeh pomogao je i slabiji jen, koji je generalno doprineo boljim izvoznim rezultatima svih japanskih kompanija. S druge strane, na domaćem tržištu Tojota je zabležila pad prodaje od čak 9,6%, što delimično može da se pripiše i povećanju poreza na promet u aprilu mesecu.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je u utorak da je Vlada Srbije usvojila izmene četiri zakona o zaposlenima u državnoj upravi koji su usklađeni s novinama u Zakonu o radu.
Udovički je na konferenciji za novinare rekla da se novi propisi ne odnose na javna preduzeća, već samo na zaposlene u državnoj upravi, javnim ustanovama i lokalnim samoupravama koji neće moći da prenesu minuli rad kod drugog poslodavca. Kao jedan poslodavac se, kako je objasnila, računa mreža škola, bolnica ili zdravstvenih ustanova, tako da zaposleni iz bolnice neće moći da prenese minuli rad u neku javnu upravu.
Vlada je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Predlog zakona o platama u državnim organima i službama kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi. Izmenama tih zakona, po rečima Udovički, pojačava se profesionalizacija državne samouprave i odgovornost zaposlenih.
Ona je istakla da je uvedena opcija da će postavljena lica morati da budu izabrana na konkursu i za to je dat rok od devet meseci. „Ove izmene zakona nisu paket regulative o promenama u državnoj upravi o kom se govorilo. Taj paket će biti donet verovatno na zimu posle sveobuhvatnog zakona o platama“, rekla je Udovički. Ona je dodala da će početkom septembra biti pripremljene polazne osnove zakona o platama i da će se o njima diskutovati sa svim zainteresovanim stranama.
Na pitanje da li će danas usvojenim predlogom izmenama zakona o državnim službenicima biti omogućeno otpuštanje viška zaposlenih u državnoj administraciji, Udovički je rekla da se uvodi fleksibilniji način za otpuštanje zbog proširenja disciplinske odgovornosti, ali da problem s viškom zaposlenih nije u državnoj upravi već u javnim preduzećima i da državna uprava treba da bude efikasnija.
Izvor: Beta
Iako smo u jeku leta, pojam letovanja i ne pominje se baš često u domaćim medijima – zapravo kao da je zaboravljen usled aktuelne ekonomske situacije, donošenja zakona i promocije Beograda na vodi. Ali osim važnijih vesti od svođenja statistike gde Srbi, i da li uopšte letuju, glavni razlog za manjak tekstova na tu temu može se tražiti u sve tanjim novčanicima naših građana.
Prema podacima Turističke organizacije Srbije u prvih šest meseci ove godine došlo je za 3% manje turista nego tokom 2013: domaćih turista bilo je čak za 10% manje, što govori o nepovoljnoj ekonomskoj situaciji, ali je zato stranih bilo za 10% više, uprkos majskim poplavama. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA Aleksandar Seničić istakao je da su poplave u mnogome smanjile broj odlazaka domaćih turista u inostranstvo preko agencija, pogotovo jer su prvi pokazatelji ranih bukinga u januaru pokazivali da će ih biti čak između 15 i 20% više.
Situacija u vezi sa brojem stranih turista u zemlji trebalo bi samo da se popravi zahvaljujući rekordnom broju posetilaca na Egzitu i dolasku novih na festival u Guči, ali tek početkom jeseni znaćemo u kojoj meri su se domaći turisti opredelili za štednju i letovanje u sopstvenoj zemlji, umesto na plažama Grčke, Crne Gore ili Tunisa, a po ugledu na srpskog premijera Vučića. Uz apel svojim ministrima da, ako smeju, provedu leto u Srbiji i samo na dva sata udaljenosti vožnjom od svog mesta zaposlenja u Vladi Srbije, Aleksandar Vučić je za odmor odabrao vikend na Borskom jezeru. „Mnogi su bili namršteni zbog takvog predloga“, napisao je tada Blic.
Do kraja jula u regionu je zabeležen loš početak sezone, sa padom broja turista u Hrvatskoj i Crnoj Gori, ponajviše zbog izuzetno lošeg vremena sa većim brojem kišnih i olujnih dana. U Hravtskoj je do predsezone i početka juna zabeleženo 9% manje noćenja nego lane, a Pobjeda prenosi da je u Crnoj Gori 13% manje turista nego u istom periodu prošle godine, iako podaci Republičkog statističkog zavoda govore da ih je na istom nivou kao 2013.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana.
Eurobank je ponudila studentima i njihovim roditeljima mogućnost finansiranja studija i svih vrsta stručnog usavršavanja bezgotovinski, putem povoljnih kredita, uz mogućnost otplate do pet godina.
Krediti za finansiranje studija odobravaju se u iznosu od 24.000 do 1.400.000 dinara, uz rok isplate do 60 meseci. Zahtev za kredit podnosi zaposleno lice, roditelj ili neko drugi, a prenos plate u Eurobank nije obavezan. Specijalne pogodnosti koje očekuju sve zainteresovane podrazumevaju povoljnu kamatnu stopu i mogućnost uzimanja kredita bez učešća i depozita, ali i troškova obrade. Svi zainteresovani građani mogu se javiti u bilo kojoj od 95 ekspozitura Eurobank širom Srbije, odnosno saznati dodatne informacije putem besplatnog korisničkog servisa EuroPHONE 0800 1111 44 kao i na web sajtu www.eurobank.rs.
Tokom jučerašnjeg dana dvoje američkih doktora obolelih od smrtonosnog virusa ebole primilo je po dozu eksperimentalnog leka ZMapp. Njihovo stanje, a pogotovo dr Kenta Brentlija koji je bio gotovo na samrti, popravilo se već posle sat vremena. Kakav je lek ZMapp i zašto ga još uvek nema u širokoj upotrebi?
Ne postoji klinički testirana i odobrena vakcina protiv ebole. ZMapp je lek koji je još uvek u razvoju i dosad je testiran samo na četiri majmuna, kod kojih je primećeno povlačenje simptoma ebole. Lek razvija kompanija Mapp Biopharamaceutical iz San Dijega, a dvoje doktora primilo ga je na sopstvenu odgovornost. Prema rečima predstavnika Svetske zdravstvene organizacije i američkog Ministarstva zdravlja, u slučajevima izbijanja smrtonosne epidemije na zahtev pacijenata lekovi koji nisu do kraja razvijeni mogu na ovaj način da se primene.
U Mapp Biopharmaceutical (MB) kažu da imaju tek nekoliko napravljenih doza leka u ovoj fazi razvoja, te da će u najkraćem roku povećati produkciju kako bi pomogli još nekim ugroženim osobama tokom aktuelne epidemije, pre svega zdravstvenim radnicima. Trenutna cena ovog nedovršenog i neproverenog leka je nepoznata, kao i ko je tačno platio lečenje zaraženih doktora, prenosi CNN, ali najverovatnije je u pitanu neka zdravstvena organizacija.
MB postoji od 2003. godine, a poslednjih nekoliko godina pokušava da napravi efikasan lek protiv ebole, u saradnji sa američkim Nacionalnim institutom za zdravlje i Agencijom za smanjenje odbrambenih pretnji, koja je podružnica vojske SAD zadužena za istraživanje oružja za masivno uništenje. Još nekoliko kompanija u SAD u ovom trenutku takođe pokušava da razvije efikasan lek.
|
Početkom 2013. godine udruženja urbanista Slovenije i Hrvatske, a zatim i Srbije, uz podršku Evropskog udruženja prostornih planera (ECTR-CEU) i Međunarodne komisije za sliv reke Save počele su da pripremaju program za prostorno planersko sagledavanje razvoja prostora uz Savu. Nakon katastrofalnih posledica poplava u maju 2014. godine u slivu reke Save na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, zaključeno je da se rad na pripremi ovog programa mora ubrzati i da se na njemu mora početi raditi odmah, prenosi E kapija.
Zbog toga je nedavno održan sastanak Udruge hrvatskih urbanista u saradnji sa Javnom ustanovom Zavod za prostorno uređenje Brodsko – posavske županije i JU „Novi urbanistički zavod RS“, a pod pokroviteljstvom Župana Brodsko – posavske županije.
Na sastanku je još zaključeno, da je potrebno definisati koncept prostornog razvoja uz reku Savu sa više aspekata: zaštita od poplava, plovnost reke, vodosnabdevanje, energetsko korištenje, razvoj naselja, zaštita prirode i kulture, saobraćaj i sl. Prostorni i urbanistički koncept treba da se temelji na sledećim faktorima: mreža naselja, razvoj privrednih zona, razvoj turizma i razvoj poljoprivrede.
Kako su rekli za portal „eKapija“ iz „Novog urbanističkog zavoda RS“, konkretni predlozi za uređenje moći će da se rade tek nakon što se usvoji Prostorni plan RS do 2025. godine, a očekuje se da će to biti u septembru. Inače, prema njihovim rečima, bilo koja aktivnost na uređenju Savskog basena, moraće da se kooridinira između četiri države. Izvor: E kapija
|
Lord Bamford, direktor britanske multinacionalne kompanije JCB naveo je da je apsurdno da njegova kompanija, koja je glavni britanski izvoznik za Rusiju i lider građevinske opreme na ruskom tržištu, bude pogođena sankcijama koje su Rusiji propisane u Briselu. Dodao je da odluke evropskih diplomata mogu imati presudan uticaj na smanjenje zaposlenja i gubitak poslova u Britaniji.
Odluke vlada članica Evropske unije o uvođenju ekonomskih sankcija Rusiji usledile su nakon tragedije usled pada aviona MH17 kompanije Malaysia Airlines u istočnoj Ukraijini prethodnog meseca. Trenutno između Moskve i Zapada vladaju zategnuti odnosi kakve pamtimo iz perioda Hladnog rata, a sankcije se odnose na rusku naftnu industriju, ruski sistem odbrane, robu sa dvostrukom namenom koja pored civilne može imati i vojnu namenu, kao i osetljivih tehnologija. Sa duge strane, smatra se da će ovakve sankcije Rusije imati negativne posledice po evropske kompanije i ekonomiju čitavog evropskog regiona. Bamford navodi da će posledice po Evropu biti sigurne, ali u kojoj meri to sa sigurnošću još uvek ne može da se zna.
Prošlog septembra, kompanija JCB uložila je 6 miliona funti u izgradnju najvećeg trgovinskog skladišta u Jekaterinburgu, četvrtom gradu po veličini u Rusiji, a JCB je trenutno proizvođač skoro svake četvrte mašine prodate u Rusiji. Upravo Rusija jeste 14-ta najvažnija destinacija za bitanski izvoz. I britanski ministar trgovine Lord Livingston, upozorio je da gubici treba da se očekuju i da će tržište svakako slabije poslovati u narednom periodu usled ovih propisanih sankcija.