август 2014

Iako je na nivou čitave grupacije 34 zemlje OECD zabeležen prosečni rast realnog BDP od 0,4% u periodu april-jun 2014, njegov rast se značajno razlikuje kod pojedinačnih članica.

U Sjedinjenim Državama BDp je zabeležio snažan rast od 1,0%, koji je iznenadio i ekonomske analitičare, posle jake zime koja je donela kontrakciju od 0,5%. Rast u Velikoj Britaniji je ostao na istom nivou kao iz prvog kvartala, na jakih 0,8%. U evrozoni u celini rast je iznosio 0,2%, a na nivou EU 0,1%, što predstavlja pad od 0,1% i za valutnu uniju i ua Uniju u celini.

Međutim, u Nemačkoj je zabeležen pad BDP od 0,2%, dok je u Italiji recesija jer je pad od 0,1% iz prvog kvartala nastavljen padom od 0,2% u drugom tromesečju. Najveći pad BDP zabeležen je u Japanu, od čak 1,7%, za šta je najviše zaslužno aprilsko povećanje poreza na promet.

Izazovna ekonomska godina 2013. uticala je na vodećih 500 igrača u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE), pokazuje najnovija „Coface“ studija. Vodeće kompanije u ovom regionu su neznatno povećale promet za 0,2%, na preko 644 mlrd EUR (2013: +5%). Ipak, najveće kompanije u CIE i dalje su veoma važni poslodavci u regionu. Iako su brojke pale za -0,8% u odnosu na prošlogodišnju studiju, vodećih 500 pokrivaju 3,7% ukupne radne snage (oko 2,5 miliona zaposlenih) u CIE. Zemlje sa dobrim stopama rasta BDP, kao što su Letonija, Rumunija i Litvanija, pokazale su najveći porast u zapošljavanju (2%–6,5%). S druge strane, u pet od 13 zemalja, zaposleni su otpuštani, dok Poljska pokazuje stabilne brojke u pogledu zaposlenih – pokazuje lista „CEE Coface Top 500“.

Ovu godišnju godišnju studiju o 500 najuspešnijih kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi međunarodna kompanija za osiguranje potraživanja „Coface“ predstavila je po šesti put. Ona rangira 500 najvećih kompanija u regionu po prometu i dodatno analizira dalje podatke kao što su broj zaposlenih, okvir preduzeća, sektori i tržište.

„Promena u rang listi vodećih 500 kompanija odslikava ekonomske uslove u protekloj godini – a ona nije bila uspešna. Niske izvozne stope zbog slabe evrozone i ograničenja pristupa kreditima načinili su 2013. teškom i izazovnom godinom za preduzeća. Kao rezultat toga, vodećih 500 kompanija završile su 2013. godinu sa stabilnim prometom i neznatnim smanjenjem stope zaposlenosti. Vidimo da naročito veliki igrači imaju ozbiljne probleme u održavanju učinka iz prethodnih godina“,  objašnjava Katarzyna Kompowska, izvršni direktor „Coface“ za centralnu Evropu.

Vodeće 3 zemlje: slabi pobednici i dinamične zvezde padalice

Poljska je ponovo zemlja sa najviše vodećih kompanija u CIE, ali pobeda na rang listi je skromna. Ukupno 148 zemalja je predstavljeno na rang listi – 23 manje nego u 2012. Poljska je i dalje na prvom mestu jer je najveća ekonomija u centralnoj Evropi. Ova negativna promena odslikava usporavanje rasta BDP u ovoj zemlji u 2013. (1,6%) koji je već bio opao sa 4,5% u 2011. na 1,9% u 2012.

Ukrajina je zbacila Mađarsku sa drugog mesta i vratila se u vrh. Devedeset ukrajinskih kompanija generisale su promet od 101 mlrd EUR, što predstavlja do sada najvišu zabeleženu cifru na rang listi. Većina pridošlih kompanija sa izuzetno visokom stopom rasta prometa su iz Ukrajine. Sa druge strane, dobro poznate kompanije iz prethodnih listi često su prikazivale veliko smanjenje prometa i tako gubile svoje pozicije. Samo se sedam od njih popelo na više mesto.

Mađarska je ponovo među prve tri. Ukupno je predstavljeno 62 mađarske kompanije, što je četiri manje nego u 2012. Nakon pet uzastopnih kvartala u recesiji i sa investicijama koje su ostale na negativnoj teritoriji od početka 2009. godine, poslovno poverenje u mađarske kompanije konačno se vratilo u drugoj polovini 2013. BDP je porastao za 1,1% u 2013. Spoljna potražnja je najviše doprinela rastu. Ovaj pozitivan uspon se ogleda u rastu prometa vodećih mađarskih igrača (+1,2%).

Sektori: nafta i gas i dalje na prvom mestu

Naftni i gasni sektori opet su dali najviše kopmanija iz rang liste vodećih 500. 77 naftnih i gasnih giganata generisali su promet od 162 mlrd EUR. To je predstavljalo pad od -3,4%. Takođe, broj jedan od vodećih 500 na rang listi, koji ponovo dolazi iz Poljske, imao je poteškoće u 2013. godini: PKN ORLEN još jednom je pobednik uprkos negativnim promenama u neto dobiti i prometu. Pokazalo se da je ishod ovakav zbog neprofitabilne rafinerije Mozejki koju ova kompanija ima u Litvaniji i koja je zabeležila velike gubitke.

Kao i u prethodnoj godini, dobavljači energije ostvarili su promet čija je veličina bila gotovo kao polovina pobedničkog sektora (90 mlrd EUR). Dok je prosečni rast prometa bio veoma obećavajući sa 11% u 2012. godini, u 2013. se desio nagli prekokret sa 0,9%.

Deset novih kompanija na listi povećale su ukupan broj trgovaca na malo na rang listi vodećih 500 u CIE na 56. Većina zaposlenih iz rang listi vodećih 500 (20,4%) radi u sektoru maloprodaje. Na početku 2013. godine, slaba tražnja i smanjena potrošnja domaćinstava uticale su na pogoršanje trgovinskih sektora maloprodaje i veleprodaje. Pored toga, sve veća konkurencija i konsolidacija procesa imale su uticaj na ove sektore, koji su, tokom druge polovine 2013. godine, već počeli spor oporavak od stanja stagnacije, potpomognut niskom inflacijom i znacima povratka poverenja potrošača. Na kraju izazovne 2013. godine, ovih 56 kompanija ostvarilo je promet od 68 mlrd EUR (+5,1%), ali su pretrpele pad profita.

Sektore koji su pali predvodi građevinski sektor. To i dalje predstavlja ograničenje u regionu CIE i daje materijal za statistike o stečaju u mnogim zemljama u regionu. Samo je šest kompanija dospelo na rang listu vodećih 500, sa 4,6 mlrd EUR prometa (-17.7%). Smanjenje broja zaposlenih iz 2012. (-8%) nastavilo se, za dodatnih 16,9% u 2013. Među sektorima sa negativnim učinkom su i sektor telekomunikacija (25 kompanije, -4% prometa) i rudarski sektor (12 preduzeća, -5,2% prometa).

„Izgledi za 2014. su oprezno optimistični uprkos kontinuiranim problemima u evrozoni i sporom i postepenom poboljšanju unutrašnje potražnje. „Coface“ predviđa da će se prosečna stopa rasta BDP zemalja CIE skoro udvostručiti i povećati sa 1,1% u 2013. na 2,4% u 2014. Razvoj zemalja CIE je više nego ikada nehomogen: od rasta BDP od -0,6% u Hrvatskoj do 3,8% u Letoniji“, dodaje Katarzyna Kompowska, izvršni direktor kompanije „Coface“ za Centralnu Evropu.

izvor: eKapija

Najveće evropske banke konačno prodaju loše pozajmice, što bi moglo da dovede do povećanja njihovog kapitala a samim tim i do rasta kreditiranja evropske privrede. Ovaj trend, doduše podstaknut regulatornim pritiscima da se prodaju loša ulaganja, predvode Barclays, UniCredit i Credit Suisse.

Inače, od kraja 2013. godine loša ulaganja 23 evropske banke su, prema Blumbergovim podacima, porasla za 65% na 1,72 biliona dolara. Kada bi bar deo ovoga prodale, banke bi ojačane mogle da finansiraju razvoj privrede. A prema očekivanjima analitičara, mnogi investitori će se nadmetati za kupovinu poseda ovih banaka, čak će verovatno i platiti više za određene nekretnine.

U prvih šest meseci ove godine banke su prodale rizične pozajmice u Evropi vredne 40,9 milijardi evra a očekuje se da će naredne godine od istog posla zaraditi sličnu cifru. Na ovo ih tera nova regulativa Evropske centralne banke koja je zbog stres testova počela od banaka da zahteva da posluju manje rizično.

Osim toga, ECB pokušava da natera banke da kreditiraju privredu dajući im jeftin novac na četiri godine pod uslovom da sa manje opreza finansiraju preduzeća. Kompanije koje žele da povuku sredstva za refinansiranje iz ECB-ovih fondova moraju svojim nacionalnim centralnim bankama dostaviti sve podatke o kreditima i poslovanju do 28. avgusta. Sredstva će biti dodeljena već 18. septembra. Možda će ovo podstaći rast kreditiranja, koje se u junu na godišnjem nivou smanjilo za 1,7%.

Evropa kasni za Sjedinjenim Državama u ovom načinu sređivanja bankarskog sektora. U Americi je program “čišćenja” banki od loših ulaganja i dokapitalizacije počeo još u oktobru 2008. godine.

“U SAD je država primorala banke da uzimaju i preraspodeljuju novac što nije bio slučaj u Evropi. Danas su američke banke u mnogo boljoj situaciji”, kaže Hans-Peter Burgof, profesor finansija i bankarstva na nemačkom Univerzitetu u Hohenhajmu.

Sada međutim ovo rade i evropske banke. Federiko Gizoni, izvršni direktor UniCredit banke je optimističan po pitanju oslobađanja od loših insvesticija. UniCredit bi, prema očekivanjima, trebalo do 2018. da smanji loše kredite sa 81 milijarde evra na 33 milijarde. Investitori se, podstaknuti politikom ECB-a, javljaju da otkupljuju njen dug na popustu, pa bi ovaj cilj mogao biti realizovan.
Izvor: Blumberg

Fabrika Fijat automobili Srbije (FAS) u Kragujevcu u prvih sedam meseci 2014. izvezla je automobile za 921,6 miliona evra i na prvom je mestu liste 15 najvećih srpskih izvoznika koju je objavilo srpsko ministarstvo finansija.

Kako se navodi na sajtu tog ministarstva, sedmomesečni izvoz kragujevačke fabrike automobila je bio veći za 9,8 odsto nego u istom periodu prošle godine. Na toj listi na drugom mestu je Naftna industrija Srbije (NIS) – 214,5 miliona evra, a na trećem Tigar tajers iz Pirota sa 139,9 milion evra.

Među najvećim izvoznicima su i HIP Petrohemija iz Pančeva sa 109,9 miliona evra, Gorenje Srbija sa 106,3 miliona evra, Železara Smederevo – 91,8 miliona evra i Tetrapak iz Beograda sa izvozom od 90,7 miliona evra.

Izvor: Beta

U prvoj polovini 2014. godine, RBI je ostvarila profit pre oporezivanja od 518 miliona evra, što odgovara povećanju od 11%, ili od 51 milion evra godina-na-godinu. Operativni rezultat takođe je uvećan za 3% na 1.228 miliona evra, kao rezultat poboljšanih kamatnih margina i nižih opštih administrativnih troškova.

Profit nakon oporezivanja uvećan je za 19% i iznosi 371 miliona evra godina-na-godinu, dok je poreska stopa pala na 28%. Profit koji se može pripisati udelima bez upravljačkih prava opao je za osam miliona evra na minus 27 miliona evra. Ovo je rezultiralo konsolidovanim profitom od 344 miliona evra.

Što se tiče trenutne situacije u Rusiji, rukovodstvo Banke kaže da je uticaj sankcija na poslovanje RBI-a zaista mali. Oni Rusiju i dalje smatraju atraktivnim bankarskim tržištem srednjeročno i dugoročno i zato će ostati na ovom tržištu.

Zbog uvećanja kapitala koje je izvršeno početkom 2014. godine, prosečan broj akcija u prometu uvećan je za 278,5 miliona u prvoj polovini 2014. godine (uporedivi period prethodne godine: 194,9 miliona). Ovo je kao rezultat imalo zaradu po deonici od 0,88 evra. U istom periodu prethodne godine ova cifra iznosila je 0,91, na osnovu manjeg broja slobodnih deonica.

Neto prihod od kamata uvećan za 6%

Operativni prihod opao je za 2%, ili za 67 miliona evra, i iznosi 2.747 miliona evra godina-na-godinu.

U prvoj polovini 2014. godine, neto prihod od kamata uvećan je za 6%, ili za 117 miliona evra, i iznosi 1.954 miliona evra godina-na-godinu.
Opšti administrativni troškovi opali za 6% – odnos prihoda i rashoda poboljšan na 55%

Opšti administrativni troškovi opali su za 98 miliona evra u poređenju sa istim periodom prethodne godine, te iznose 1.519 miliona evra. Odnos prihoda i rashoda poboljšan je za 2,2 procentna poena i iznosi 55,3%.

Najveća komponenta u opštim administrativnim troškovima bili su troškovi zaposlenih koji čine 51%, a smanjeni su za 5% ili 39 miliona evra, tako da iznose 776 miliona evra.
Povećanje neto rezervisanja za gubitke po plasmanima najvećim delom uzrokovano krizom u Ukrajini

Neto rezervisanja za gubitke po plasmanima porasla su za 21% ili 99 miliona evra u odnosu na isti period prošle godine, tako da iznose 568 miliona evra, što je prvenstveno posledica viših neto rezervisanja za pojedinačne gubitke po plasmanima u Ukrajini. Sa druge strane, neto alokacije za rezervisanja za gubitke po plasmanima baziranim na portfoliju smanjene su za 6 miliona evra. Ovo odgovara smanjenom prihodu od prodaje loših kredita.

U periodu za koji se izveštava, NPL racio je ostao nepromenjen u odnosu na nivo sa kraja 2013. godine i iznosi 10,7%. Nenaplativi krediti su usklađeni sa rezervisanjima za gubitke po plasmanima u iznosu od 5.642 miliona evra. Time je racio pokrića NPL-a poboljšan i iznosi 65,3% u poređenju sa 63,1% sa kraja godine.
Ukupan kapital povećan i premašio 13 milijardi evra

Na dan 30.06.2014. godine, ukupan kapital RBI-a prema Bazelu III iznosio je 13.114 miliona evra. Ovo odgovara povećanju od 428 miliona evra u odnosu na podatak sa kraja godine, izračunatom prema Bazelu II, i to prvenstveno usled povećanja kapitala na početku 2014. godine. Nasuprot tome, u junu 2014. godine otplaćen je kapital učešća države u iznosu od 1.750 miliona evra. Kretanje ukrajinske grivne, ruske rublje i mađarske forinte takođe je imalo negativan uticaj.

Racio prekomerne pokrivenosti iznosio je 110,4% u odnosu na 98,5% na kraju 2013. godine, što se može pripisati povećanju kapitala sprovedenom na početku 2014. godine. Na osnovu ukupnog rizika, osnovni racio dopunskog kapitala 1 (tranzicioni) dostigao je 12,1%, sa raciom ukupnog kapitala na nivou od 16,8%.

Prema istraživanjima u Srbiji 60 odsto firmi posluje manje od 20 godina, i svega 20 odsto porodičnih firmi doživi treću generaciju. O tome kako oživeti porodični biznis u Srbiji i obezbediti njegov održiv razvoj govoriće se na Vip radionici „Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije“ koju u Kruševcu organizuje konsultantska kuća Chapter 4 PR u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kruševac, Agencijom za regionalni razvoj Rasinskog okruga, a pod generalnim pokroviteljstvom kompanije Vip mobile.

Događaj, koji će okupiti brojne porodične firme, ustanove i različite organizacije iz Kruševca i Rasinskog okruga, održaće se u sredu, 24. septembra, sa početkom u 9.30 sati, u prostorijama Regionalne privredne komore. Cilj radionice je da odgovori na ključne izazove sa kojima se suočavaju porodične firme u našoj zemlji.

Ovo je druga Vip radionica o porodičnim firmama u Srbiji, a prethodili su joj istraživanje, forum u Beogradu i radionica u Nišu.

Fokus radionice u Kruševcu biće o ulozi države u razvoju porodičnog poslovanja u Srbiji, na koji način država može da podstakne razvoj i održivost ovih kompanija, kao i o prevazilaženju administrativnih prepreka, načinima finansiranja i drugim temama koje će pomoći firmama u regionu da kvalitetnije upravljaju porodičnim biznisom. O ovoj temi na radionici će govoriti Milena Vasić, savetnik direktora za ekonomska pitanja u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj. Stručnjaci iz kompanije Vip će govoriti o načinu na koji savremene tehnologije mogu da olakšaju poslovanje, kao i o pronalaženju adekvatnog kadra za zapošljavanje i razvoju zaposlenih. O Proceni rizika i opasnostima koji prete biznisu govoriće predstavnik kompanije AXA osiguranje. Takođe, biće predstavljena studija slučaja uspešne porodične firme iz Rasinskog okruga.

Radionice „Porodične firme-stub razvoja ekonomije Srbije“ se organizuju između ostalog i u želji da se skrene pažnja javnosti i nadležnih na republičkom i lokalnom nivou da je porodičnim firmama potrebna posebna pažnja. Na taj način se inicira da država pruži veće podsticaje vlasnicima porodičnih firmi za njihovo osnivanje, razvoj i opstanak, kao i da opštine u kojima porodične firme posluju budu otvorenije za poslovne ideje koje dolaze od strane preduzetnika.

Naredna radionica biće organizovana u Čačku u prvoj nedelji oktobra, a zatim u Kragujevcu, i u Novom Sadu.