јануар 2015

Telekom Srbije, kao većinski vlasnik Dunav banke, objavio je danas ponudu za preuzimanje još 7,25 odsto akcija te banke za ukupno 469,2 miliona dinara.

Kako se navodi u oglasu objavljnom u listu Politika, Telekom Srbije poseduje 55,79 odsto akcija Dunav banke, a namerava da stekne još 475.397 akcija Dunav banke po ceni od 987 dinara za jednu akciju. Ponuda će biti otvorena do 18. februara.

Prema podacima iz dokumenata objavljenih sa sajtu banke (dunavbanka.com) Telekom Srbije je većinsko vlasništvo u Dunav banci stekao 30. decembra 2014. kroz dokapitalizaciju u ukupnom iznosu od 1,17 milijardi dinara (oko 9,5 miliona evra). Cena po kojoj je Telekom Srbije stekao akcije Dunav banke u dokapitalizaciji je 320 dinara po komadu.

Telekom Srbije je tada kupio 68,86 odsto emisije, odnosno 3.658.394 akcija Dunav banke emitovanih radi povećanja kapitala banke, dok je 21,37 odsto emisije kupilo Dunav osiguranje, a 0,71 odsto Dimedia grup iz Ženeve.

Prema podacima sa sajta Centralnog registra hartija od vrednosti (crhov.rs), najveći akcionari su Telekom Srbije koji poseduje 55,79 odsto akcija Dunav banke, Dunav osiguranje sa 32,76 odsto, Dunav-Re sa 3,63 odsto i Srbijagas 1,32 odsto akcija.

Generalni direktor Telekoma Srbije Predrag Ćulibrk rekao je prošle sedmice za Politiku da će ulaganje Telekoma u Dunav banku biti veće od 10 miliona evra. „Na bankarskom tržištu Dunav banka bila je verovatno idealna banka za nas po svojim kapacitetima. Mi zaista kroz banku želimo da lansiramo nove bankarske usluge i pakete u sinergiji sa onim što Telekom Srbija već radi“, rekao je Ćulibrk.

Švajcarski franak je prošle nedelje bio glavna tema medija ali i svakodnevnih diskusija među građanima Srbije, a posebno onih kojima su rate za kredit u švajcarskoj valuti u poslednjih dve nedelje dosta porasle.

Da podsetimo, franak je ojačao nakon što je Centralna banka Švajcarske napustila trogodišnje ograničenje u odnosu na evro, što je vrlo brzo uzdrmalo glavna valutna tržišta. U svetu je tako izazvana panika, kao i bankrot pojedinih brokerskih preduzeća, a u Srbiji je rast franka najviše pogodio one koji su se zadužili u pomenutoj valuti.

Prema podacima NBS, ukupni krediti privredi i stanovništvu vezani za švajcarsku valutu iznose oko 1,1 milijardi franaka (što je danas isto toliko evra), od čega se najveći deo ovih kredita odnosi se na stanovništvo (oko milijardu franaka). To je više od 20.000 stambenih kredita vezanih za franak.

Ovo međutim nije samo naš problem, u mnogim evropskim zemljama, pa i u našoj regiji, su podizani krediti u “švajcarcima”. Možda je zato širom Balkana odjeknula vest da je Hrvatska odlučila da pomogne svojim građanima koji su se zadužili u francima tako što je na godinu dana zamrznula kurs franka na 6,39 kuna.

U Mađarskoj je ovo pitanje pokrenuto još ranije. Njeni građani su se pre desetak godina masovno zaduživali u švajcarskim francima pa je obećanje Viktora Orbana da će rešiti problem kredita bilo jedno od važnijih poluga njegovog dolaska na vlast. Nakon godina borbe sa EU, odakle su negodovali zbog zadiranja vlasti u tržište kapitala, mađarska vlada je omogućila dužnicima da kredite u stranim valutama pretvore u kredite u domaćoj valuti po povoljnom kursu.

Poslednjih nekoliko dana mediji dosta pišu o ovom modelu, no treba imati u vidu da on niti je svuda primenjiv niti je mnogima prihvatljiv. Tako Poljska i Rumunija ne žele da primene model Mađarske ili Hrvatske. U Rumuniji je oko 75.000 građana zaduženo u francima pa je rumunska opozicija zatražila od premijera Viktora Ponte hitne spasonosne zajmove za zadužene u “švajcarcima”. Vlada je započela “široke neformalne razgovore sa komercijalnim bankama i centralnom bankom”, ali je javno isključila mogućnost pribegavanja merama poput mađarskih. Rumunski zvaničnici su kao moguće rešenje najavili “kombinaciju ličnog bankrota i restrukturiranja zajma”.

U Poljskoj je pak više od pola miliona zaduženih u francima, ali, kako kaže ministar finansija Mateuš Šćurek, ni ova zemlja neće pribegavati zamrzavanju krusa franka ili pretvaranju ove valute u domaću.

“Klijenti su morali da prihvate rizik kursa, a banke rizik kamate. To je pošten dogovor“, rekao je Šćurek. Pa ipak, premijerka Poljske Eva Kopač naredila je istragu prakse odobravanja takvih kredita.

Dok su svakim danom saznavali nešto novo o reakcijama institucija iz drugih zemalja, u Srbiji su oči javnosti bile uprte u NBS koja je još pre dva dana u javnost izašla sa saopštenjem da se rešenja ne mogu prepisivati.

Bivši guverner NBS Dejan Šoškić koji je 2011. zabranio bankama da odobravaju kredite indeksirane u ovoj valuti, smatra da su to trebali da urade i njegovi prethodnici i da bi u tom slučaju sadašnji problem bio manji. Što se tiče saniranja već postojećih posledica, Šoškić kaže da bi danas bilo najcelishodnije da se ovi krediti prebace u dinare.

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, upozorava da će, ako veliki broj kredita u “švajcarcima” postane nenaplativ, banke u Srbiji morati da aktiviraju polise osiguranja koje imaju kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, kojoj će biti potrebna velika sredstva za podmirenje dugovanja korisnika bankama. Zato Efektiva predlaže konvertovanje dugovanja u francima u dugovanja u evrima.

Dok ekonomisti daju savete šta bi sve moglo da se uradi, NBS još nije izašla pred građane sa konkretnim rešenjem. Guvernerka je izjavila da ova institucija nije za ishitrena rešenja te da će o rešavanju problema koje je prouzrokovao rast franka sa predstavnicima komercijalnih banaka razgovarati na sastanku naredne sedmice.

„Model, pre svega, treba da bude primeren tržištu i da se odnosi na stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima“, rekla je Jorgovanka Tabaković. Kako ona tvrdi, u okviru toga razmatraju se razne mogućnosti od restrukturiranja kredita na individualnoj osnovi preko konverzije kredita indeksiranog u švajcarskim francima u evro do mogućnosti usklađivanja kamate sa tržišnim uslovima.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.

Izvršni direktor kompanije Siemens Džo Kajzer danas je „odbranio“ odluku da Siemens prošle godine preuzme kompaniju Dresser-Rand za 7,6 milijardi dolara i uđe na tržište nafte iz škriljca, u svetlu najnovijih rezultata i oečkivanog pada profita od čak 25% na godišnjem nivou zbog rekordno niskih cena sirove nafte u svetu.

Nemački industrijski gigant prošle godine je kupio Dresser-Rand, kompaniju za proizvodnju opreme za crpljenje nafte iz škriljaca. Taj potez je danas opravdao direktor Siemens-a Kajzer, rekavši i da ga trenutni trend cena sirove nafte u svetu „ne brine mnogo“.

„Naše odluke se ne donsoe zbog kvartalnih, već dugoročnih rezultata, tako da smo i dalje veoma samopouzdani zbog odluek koju smo napravili. Ekspertiza i znanje Siemens-a mogu doprineti mnogo u razvoju naftne industrije“, rekao je Kajzer.

Siemens je prijavio neto profit za poslednje tromesečje od 1,095 milijarde evra, u poređenju sa 1,457 milijarde u istom periodu prethodne godine. Profit u poslovnoj jeidnici nafte i gasa je u istom periodu pao za 39%, zbog situacije sa niskom cenom energenata u svetu.

Izvor: CNBC

Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto izjavio je juče da će ova zemlja započeti pregovore sa Srbijom, Makedonijom i Grčkom oko transporta ruskog gasa preko Turske, posle obustave izgradnje cevovoda Južni tok.

Posle susreta sa turskim premijerom ministrom inostranih poslova i ministrom energetike u Istanbulu Sijarto je na konferenenciji za novinare potvrdio da političari iz Ankare pregovaraju sa kolegama iz Rusije o preusmeravanju isporuka prirodnog gasa, prvobitno namenjenog za cevovod Južni tok, preko Turske.

UU decembru je ruski predsednik Vladimir Putin saopštio da se prekida planiranje i izgradnja Južnog toka, vrednog oko 40 milijardi dolara, kojim bi ruski gas za Evropu išao mimo problematične Ukrajine. Ukrajinskim pravcem je i Mađarska dobijala svoju isporuku gasa, a sada se okreće dogovorima sa Turskom i balkanskim zemljama koje će biti posrednici novom gasnom putu.

Sijarto je izjavio da Turska pregovara sa Rusijom o tranziciju oko 63 milijardi kubnih metara gasa na godipnjem nivou, a da postoje planovi i za izgradnju regionalnog čvorišta blizu tursko-grčke granice.

„Već smo započeli razgovore i sa Srbijom i Makedonijom o mogućoj novoj ruti za isporuku gasa. A voleli bidmo i da stupimo u pregovore sa novom grčkom vladom što je pre moguće“, izjavio je mađarski ministar insotranih psolova.

Izvor: portfolio.hu