Kada je potkraj 2012, nakon sedam godina zatvora, general Gotovina, kojega mnogi u Hrvatskoj smatraju ratnim herojem, ali koji je prije 10 godina bio najveća zapreka europskoj budućnosti Hrvatske, oslobođen na Međunarodnom sudu u Haagu, prva stvar koju je po povratku napravio bio je govor na glavnom zagrebačkom trgu, gdje je pružio smirenu i kratku poruku okupljenoj masi od 100.000 ljudi: „Rat pripada prošlosti, okrenimo se budućnosti!“ Među primarno emocionalnim i nekim nacionalističkim odjecima, ovo je bila najtrezvenija poruka. Ali tek na prvi pogled.
U vreme kada nije lako uočiti prilike za rast i razvoj a kamoli ih realizovati, od odeljenja koja se bave finansijskim upravljanjem se traži da svojim organizacijama obezbede sprovođenje strateških ciljeva. Izazovi koje pred njih stavljaju nove i postojeće interesne strane, bilo da je reč komunikaciji sa spoljnim svetom ili izveštavanju, predstavljaju za ova odeljenja dodatno opterećenje, i to u vreme kada je potrebno ostvariti smanjenje troškova. Do 2030, ti izazovi će biti i veći.
Da li će u budućnosti postojati funkcija finansija kakvu danas poznajemo? Da li je moguće da će se skup finansijskih znanja, veština i načela koristiti u drugim segmentima organizacije koji će postati odgovorni za proces budžetiranja, izveštavanje o rezultatima rada i strateško odlučivanje? Ako je to budući sled događaja, kakvu će ulogu u organizaciji imati funkcija finansija?
U ovom članku pojam finansija označava aktivnost funkcije finansija u organizaciji koja se odnosi na finansijsko upravljanje tj. upravljanje novcem bilo da je reč o upravljanju računovodstvom i izveštavanjem, kontrolom, blagajničkim poslovima, poreskim i drugim finansijskim aktivnostima.
Veoma je verovatno da će finansijska znanja i struka kakvu danas poznajemo opstati s time što će sama finansijska funkcija, a posebno finansijski direktori, morati da se prilagode budućem načinu poslovanja koji podrazumeva sve veću usmerenost organizacije na povezivanje, interaktivno delovanje poslovnih jedinica i sinergiju od koje će svi segmenti poslovanja imati koristi, a ne samo oni čija je aktivnost direktno usmerena na rad sa strankama. Budući da se društva u procesu odlučivanja sve više oslanjaju na podatke i rezultate izvršenih analiza, finansijski direktori će verovatno biti angažovani na poslovima definisanja učinka i upravljanja rizicima, i to u većoj meri nego danas. Osim pomenutog, moraće da se razvije aktivnost izveštavanja budući da nove interesne strane imaju potrebu za razumevanjem ne samo trenutnog stepena profitabilnosti organizacije već i za sticanjem uvida u održivost pomenutog stepena profitabilnosti i uticaj organizacije na privredu i društvo u širem smislu.
Četiri načela
Finansije nisu lek za sve probleme. I organizacije sa visoko stručnom, dobro organizovanom i rentabilnom finansijskom funkcijom našle su se u klopci pogrešnih poslovnih poteza ili su, pak, podlegle makroekonomskim pritiscima koji su izvan njihove kontrole. I pored toga što postoji potreba za boljom organizacijom funkcije finansija, to ne znači da u svom sadašnjem obliku ona nije potrebna. Naprotiv, s obzirom na sve veće zahteve koji se postavljaju pred organizacije, finansije i dalje imaju važnu ulogu, možda čak i veću nego ranije.
U ovom tekstu predstavljamo jednu hipotezu i istražujemo eventualnu budućnost funkcije finansija, i to ne samo kroz predviđanja već i kroz sagledavanje načina na koje su neke organizacije već unapredile svoju finansijsku funkciju. Cilj ovog teksta nije predviđanje u smislu predviđanja putem kristalne kugle, već je naš cilj da pokrenemo debatu i stvorimo mogućnost za dalja istraživanja i rasprave.
U ovom tekstu obrađuju se četiri načela, i to ona na koja se najveći broj funkcija finansija u prošlosti oslanjao. Pokušaćemo da osporimo tezu da će funkcije finansija u budućnosti i dalje morati da posluju u skladu sa pomenutim načelima kako bi pružale podršku svojim organizacijama.
Četiri načela o kojima je ovde reč, Upravljanje, Posredovanje, Otpornost i Povezivanje, ilustruju na koji način finansije mogu biti efikasnije u sprovođenju strategije društva, komunikaciji sa interesnim stranama, kao i u stvaranju stabilne, moderne i fleksibilne organizacije u budućnosti.
Nova hipoteza predviđa daleko dinamičniju ulogu finansijskih direktora i rukovodilaca, koja podrazumeva prelazak sa aktivnosti sprovođenja statičnih, krutih procedura i kontrola na agilniji i fleksibilniji model ponašanja koji zahteva koordinaciju aktivnosti, a ne njihovo izvršenje i kontrolu.
Ako bismo krenuli od početka, kao od praznog lista papira, malo je verovatno da bismo uspeli da kreiramo Funkciju finansija kakvu poznajemo danas. Pitanje koje finansijski direktori neretko postavljaju glasi: „Na koji način Finansije mogu da obezbede dodatni kvalitet poslovanju?“, a unapred poznat odgovor glasi 1) tako što će obezbediti veći uvid u finansijsko stanje društva ili, pak, 2) tako što će smanjiti troškove društva. Danas se ovakav model smatra zastarelim.
Danas finansije imaju daleko više prilika da daju svoj doprinos poslovanju, imajući u vidu ubrzanu transformaciju privrednih modela, digitalnu revoluciju, sve veću međuzavisnost tržišta, promene u očekivanjima kupaca kao i sve veću nestabilnost na svetskom tržištu. Uz to, pažnja je preusmerena sa interesa akcionara na interese različitih interesnih strana, do čega je došlo delimično zbog izraženo umreženog društva, društvenih medija i skoro trenutnog globalnog prenosa informacija.
Navodimo četiri načela koja će nam pomoći da predvidimo budućnost funkcije finansija kojoj će biti dodeljena glavna uloga u razvoju događaja.
Upravljanje:
U budućnosti će se od funkcije finansija zahtevati pomoć u kreiranju uslova za efikasan rad društva, kao i u obezbeđivanju fleksibilnih i prilagodljivih procedura koje podrazumevaju izveštavanje u skoro realnom vremenu, brzo kreiranje analitika, kao i dinamično i integrisano predviđanje, čime će biti zadovoljene potrebe poslovanja u pogledu ostvarivanja strategije razvoja i rasta. Finansije treba da obezbede proces rada koji kroz interakciju računovodstvenih i izveštajnih procedura obezbeđuje rezultate, kao i proces upravljanja. Prilike i mogućnosti su velike, s time što postoje i zamke uzrokovane disruptivnim tehnologijama. Ipak, na raspolaganju su koncepti kao što su Big Data i prediktivna analitika koje finansije mogu koristiti kao dodatne alate i tehnike.
Posredovanje:
Funkcija finansija će u budućnosti predstavljati svoju organizaciju tako što će putem najrazličitijih sredstava komunikacije stupati u komunikaciju sa različitim interesnim stranama koje imaju potrebu za informacijama. To podrazumeva stvaranje interaktivnog okruženja drugačijeg od onog koje podrazumeva tradicionalno izveštavanje, u kojem će organizacije moći efikasnije da razmatraju rezultate poslovanja i njihove efekte na interesne strane. Finansije će komunicirati sa klijentima, javnim ustanovama, dobavljačima, državnim ustanovama i društvom uopšte, a ne samo sa akcionarima. Načelo posredovanja podjednako je primenjivo i na interesne strane unutar organizacije.
Otpornost:
Funkcija finansija u budućnosti radiće na tome da poslovanje i samu funkciju učini otpornijom, kao i na razvijanju sposobnosti da apsorbuje posledice unutrašnjih i spoljnih potresa i nakon toga se brzo oporavi. Finansije treba da imaju vodeću ulogu u povećanju adaptabilnih sposobnosti organizacije, kao i u kvalitativnom planiranju odgovora na nepredviđene potrese, i to primenom prediktivne analitike i planova za ublažavanje rizika.
Povezivanje:
Funkcija finansija će u budućnosti morati na efikasniji način da koristi sisteme i resurse kako bi zadovoljila potrebe poslovanja. Reč je o sposobnosti ostvarivanja sklada između mašine i čoveka, čime se obezbeđuje povezivanje različitih funkcija, sistema i procesa u cilju uspostavljanja veće povezanosti unutar organizacije kojom finansije na efikasan način obezbeđuju ono što je potrebno njihovim klijentima.
Rezultati projekata kompanije PwC u oblasti utvrđivanja najbolje prakse koju funkcije finansija primenjuju ukazuju na to da najveći broj njih već primenjuje pomenuta načela. Međutim, naša je hipoteza da će funkcije finansija u narednih 20 godina morati da čine dalje napore u pravcu potpunog usvajanja pomenutih načela.
Iako pad cena nafte podstiče privredni rast, prognoze svetskog rasta su revidirane na dole. Pad cena nafte u velikoj meri izazvan većom ponudom pre svega iz SAD i odlukom zemalja OPEC da zadrže sadašnji nivo proizvodnje će uticati na povećanje privatne tražnje a samim tim dovesti i privrednog rasta. Međutim, ovaj podsticaj će biti poništen nizom negativnih faktora među kojima je najvažniji pad investicija usled očekivanog slabog srednjoročnog rasta. Shodno tome, globalni rast u 2015-16 je revidiran naniže za ¼ procentnog poena na 3,5 i 3,7 odsto, respektivno, kaže se u izveštaju koji je MMF pripremio za zasedanje G 20 ministara finansija i centralnih bankara zakazano za 9 i 10 februar u Istanbulu.
Na tržištu je zabeleženo jačanje nestabilnosti sa odgovarajućim pomeranjima na tržištu valuta i obveznica. Valute su deprecirale a njihovi spredovi porasli na mnogo tržišta zemalja u razvoju uglavnom ali ne isključivo kod zemalja izvoznika sirovina.
Tržišna nestabilnost je povećana i bilo je prilagođavanja u kreditnim i deviznim tržištima . Valute su amortizuju i namazi su porasle u mnogim tržištima u razvoju , posebno ali ne samo u robnim izvoznika. Spredovi kod obveznica sa visokim prinosima i proizvodima izloženim rizicima cene energije su se povećali a prinosi dugoročnih državnih obveznica su pali i u razvijenim i u zemljama u razvoju.
Rizici su više izbalansirani nego u oktobru. Oni su na jednoj strani vezani za veću tražnju zbog niske cene nafte, ali je nesigurnost vezanja za dalje kretanje njene cene koja zavisi od faktora koji doprinose njenom padu, takođe porasla. Na drugoj strani rizici su vezani za finansijsko tržište i njegovo dalje ponašanje, s obzirom na dalju normalizaciju kursa monetarne politike SAD, i s druge strane moguću eksternu nestabilnost i potencijalnu ranjivost izvoznika nafte. Stagnacija i niska inflacija ostaju izvor zabrinutosti u evrozoni i Japanu a geopolitički rizici su i dalje visoki.
Potrebna je snažno delovati u pravcu ojačavanja rasta i smanjivanja rizika:
1. Razvijene ekonomije bi trebalo da nastave sa politika podržavanja rasta. U najrazvijenijim ekonomijama značajni jazovi u proizvodnji i niža od optimalne inflacije govore da bi rast usled nižih cena nafte bio dobrodošao i da monetarna politika treba da podrži takav trend. Tamo gde rizici od daljeg pada inflacionih očekivanja prisutni – posebno u evro zoni i Japanu – treba nastaviti sa daljim monetarnim relaksiranjem. S tim u vezi poslednje najave ECB su dobrodošle. Fiskalna politika treba da bude podsticajna i podrži privredni rast uljučujući tu i polaganiju fiskalnu konsolidaciju i pojačano investiranje u infrastrukturu u zemljama gde je za tim identifikovana potreba, u kojima postoji veliki jaz u proizvodnji i gde je proces investiranja relativno efikasan.
2. U mnogim zemljama u razvoju prostor da se podrži politika rasta je i dalje ograničen. U nekima će niže cene nafte ublažiti inflatorne pritiske, omogućavajući postepenije pooštravanje monetarne politike. Izvoznice nafte koje su akumulirane uštede i imaju fiskalni prostor mogu da dozvole rast fiskalnog deficita koji će omogućiti postepenije prilagođavanje javne potrošnje. Za druge sa manje prostora za ovakve politike, fleksibilnost deviznog kursa će biti od najveće važnosti za ublažavanje šokova. Neki će morati da ojačaju svoje politike da bi se osigurale od uporno visoke inflacije i posledica inflacije na snabdevenost tržišta robama. Slično kao u razvijenim ekonomijama, i uz istu predostrožnost, potrebno je i u zemljama u razvoju investirati u infrastrukturu da bi se smanjila uska grla.
3. Niže cene nafte pružaju priliku za reformisanje subvencija i poreza u energetskom sektoru i kod zemalja izvoznika i kod zemalja uvoznika. Uklanjanje opštih subvencija za energiju treba koristiti ka bolje targetiranim transferima i ka smanjenju budžetskih deficita tamo gde je to relevantno.
4. Postoji hitna potreba za strukturnim reformama za podizanje potencijalne proizvodnje u svim članicama G 20. U razvijenim ekonomijama koje su izložene procesu starenja stanovništva su takođe potrebne reforme tržišta rada koje moraju biti usmerene na podizanje učešća radne snage, i akcije za povećanje potražnje za radnom snagom i uklanjanjem prepreka zapošljavanju i u ekonomijama evro zone i u nekim zemljama u razvoju. Takođe su potrebne reforme koje bi omogućile bolje funkcionisanje tržišta roba, pre svega u evrozoni i u Japanu, kao i dalje podizanje produktivnosti i povećanje proizvodnje u zemljama u razvoju za koje je to ključ bržeg rasta. Potreban je novi pozitivan momentum u globalnom trgovinskom dijalogu.
Stabilnost. To je ključna reč za proteklu nedelju na robnom berzanskom tržištu u Novom Sadu. Cene žitarica su praktično u stagnaciji, a tek neznatna cenovna pomeranja samo daju nagoveštaj da bi se u narednom periodu ti nagoveštaji mogli pretvoriti u trend. Količinski promet roba preko berze je u padu za 59,87% u odnosu na prethodnu nedelju s obzirom da je iznosio svega 672,26 tona robe. Posle turbulntnih dešavanja na deviznom tržištu nedelja za nama je protekla u znaku stabilizacije domaće valute, pa se i kupci i prodavci preračunavaju kako da nastupe na tržištu, što je dovelo do znatnih razlika u cenama na strani ponude u odnosu na tražnju, što je i bio ključni razlog malog prometa. Finansijska vrednost prometa je iznosila 13.655.677 dinara ili za 67,38 % manje nego prethodne nedelje.
Pšenica je u nedelji za nama trgovana po ceni od 24,42 din/kg ( 22,20 bez PDV). To je za 0,91% rast u odnosu na prethodnu nedelju. Nema dovoljno indicija sa domaćeg tržišta da bi cena u narednom periodu mogla da ima neku izraženiju tendenciju, ali ako i postoji neki nagoveštaj to je podatak da je pšenica na uglavnom svim referentnim svetskim berzama u blagom porastu.
Cena kukuruza je u blagom padu. Od početnih 15,50 din/kg bez PDV sa početka nedelje, kukuruz je na samom kraju nedelje kotirao na poziciji 15,20 din/kg. Prosečna cena trgovanja od 16,94 din/kg (15,40 bez PDV) je za neznatnih 0,43% niža u odnosu na prosečnu cenu iz prethodne nedelje. Posle naglog i neočekivano velikog rasta vrednosti dolara u odnosu na EUR, u protekloj nedelji vrednost američke valuteznačajno je pala. To je ponovo bio signal investicionim fondovima da “prebegnu” sa finansijskih na robna tržišta, čime su napravili pritisak na strani tražnje i prouzrokovali rast cene terminskih ugovora na tržištu žitarica.
Od ostalih roba na novosadskoj berzi trgovano je još samo mineralnim đubrivom San i to po ceni od 39,60 din/kg.
PRODEX
Skroman obim prometa tokom prošlonedeljnog trgovanja na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu, imao je za posledicu da je od svih artikala koji čine vrednosnu krpu PRODEX-a, trgovano samo pšenicom i kukuruzom.
Nakon svog sezonskog cenovnog rekorda koji je kukuruz beležio krajem prošle nedelje, tražnja je tokom ove nedelje počela da jenjava. Kao rezultat veće ponude od tražnje tokom čitave nedelje, cena kukuruza je pala sa prošlonedeljnih 15,50 din/kg, bez PDV-a, na današnjih 15,20 din/kg. Istovremeno tokom nedelje se tražila kvalitetnija pšenica, pa je poslednja ovonedeljna zaključena cena od 22,20 din/kg, bez PDV-a, u porastu na u odnosu na prošlonedeljnu, za preko 0,50 din/kg, pri čemu svakako treba uzeti u obzir da cena hlebnog zrna i dalje varira u okviru već viđenih cenovnih raspona prouzrokovanih kvalitetom zrna, pa time ni pomenuti podatak o cenovom rastu ne treba tretirati kao senzacionalna cenovna pomeranja.
Statistički, pad cene kukuruza u potpunosti je, sa stanovišta berzanskog indeksa, kompenziran porastom cene pšenice, što znači da je i PRODEX, praktično identičan svom prošlonedeljnom nivou, beležeći na današnji dan indeksnu vrednost od 210,97 indeksnih poena, odnosno beleži zanemarljiv rast od 0,02 indeksnih poena.
SVET
Svetsko tržište pšenice u proteklih nedelju dana uglavnom karakteriše dobro stanje zalihe i povoljne prognoze za useve 2015. godine. Nedeljna izvozna prodaja od 544.400 tona, bila je više nego povoljna, a podigla je kumulativni izvoz na nivo od 19.9 miliona tona, što je i dalje za 23% manje od nivoa iz prošle godine. Regioni pod usevima ozime pšenice pogodjeni su bili povoljnim kišama i zaštitnim snežnim pokrivačem.
Još jedna nedelja jake izvozne prodaje kukuruza od 1.1 milion tona, odnosno kumulativnih 31.4 miliona tona.
Cena kukuruza je u proteklih nedelju dana skočila za 3,72%, dok je vrednost pšenice zabeležila skok, koji je iznosio 3,47%.
Zrno soje je u odnosu na proteklu nedelju vrednosno jače za 1,34%, dok je sojina sačma zabeležila pad, koji je iznosio 1,92%.
Martovski fjučers na kukuruz u Budimpešti, pao je za 2,12%, dok je ista kultura na berzi u Parizu vrednosno ojačala za 1,63%. Martovski fjučers na pšenicu u Budimpešti je skočio za 1,05%i, dok je ista kultura u Parizu, oslabila za 0,40%.
Siemens bi prilikom restrukturiranja trebalo da smanji broj zaposlenih za 7.800 širom planete, odnosno oko 2% svoje ukupne radne snage.
Samo u Nemačkoj bi oko 3.300 Siemensovih radnika trebalo da ostane bez posla. U svojoj matičnoj zemlji doduše tehnološki gigant ipak zapošljava veliki broj ljudi – 115.000.
Milijardu evra koje bi na ovaj način uštedeo Siemens planira da uloži u dalji rast.
Izvor: CNBC
Gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović kaže da kompanija Delta Agrar Miroslava Miškovića kupuje sremskomitrovački Pinki iz stečaja.
Kako je naveo, Delta Agrar namerava da na južnim padinama Fruške gore oživi više stotina hektara plantaža voća.
Pinki je bio jedan od najvećih proizvođača i izvoznika voća u bivšoj Jugoslaviji.
“To je nama izuzetno značajno pošto donosi i nova radna mesta, a mi imamo kvalitetnu radnu snagu. Mnogi meštani iz šest-sedam fruškogorskih sela godinama su radili u Pinkiju, znaju voćarstvo i postoji tradicija voćarske proizvodnje koja će oživeti“, izjavio je Nedimović.
Inače, komplikovani stečaj Pinkija već ulazi u istoriju pravosuđa jer se vodi od 2011. godine.
Decembra prošle godine imenovan je novi stečajni upravnik koji treba da završi obiman posao razgraničenja poljoprivrednog zemljišta sa državom.
Pinki ima i hladnjaču, nekoliko jezera i građevinske i druge objekte kao što su Mutalj i Vranjaš.
Izvor: eKapija
U 2013. godini obim prodaje bezalkoholnih pića je opao a vrednost prodaje neznatno porasla. U narednim godinama pad prodaje gaziranih pića i sokova će biti nastavljen, a na tržištu će se pojaviti novi proizvodi koji prate interes potrošača da konzumiraju zdravije napitke.
Prema podacima Euromonitor International-a ukupno srpsko tržište bezalkoholnih pića definisano za potrebe ovog članka (gazirana pića, sok, instant čajevi i energetska pića) doživelo je pad od 4% mereno obimom prodaje i povećanje od 2% mereno prema nivou cena u maloprodaji. Pad obima prodaje bio je najveći u segmentu gaziranih pića, koja čine 61% ukupnog tržišta bezalkoholnih pića, i iznosio je 3%. U segmentu sokova koji čine 33% obima maloprodaje, takođe je zabeležen pad od 4%. Preostale dve kategorije – instant čajevi i energetska pića – čine relativno mali deo obima maloprodaje.
Nekoliko faktora uticalo je na ovakve rezultate poslovanja. Faktor koji najčešće navode proizvođači je – vreme. Naime, sve četiri kategorije proizvoda u velikoj meri zavise od vremenskih uslova i imaju najveću prodaju u toplim mesecima. S obzirom da vreme nije bilo povoljno (tj. bilo je hladnije nego inače) to je ostavilo posledice na ukupnu prodaju. Osim toga, povećanje svesti o zdravstvenom aspektu i mogućim negativnim posledicama konzumiranja gaziranih i energetskih pića takođe je imalo uticaj na krajnji rezultat.
Potrošači su sve bolje informisani i o sastojcima sokova i njihovoj energetskoj vrednosti. Naime, prethodno rašireno uverenje da su sokovi po definiciji zdrav napitak uzdrmano je zbog rastuće svesti da ovi proizvodi imaju izuzetno visok nivo šećera i sadrže potencijalno opasne konzervanse i emulgatore .
Pored toga, 2013. godinu je obeležio veliki skandal kada je u pitanju sadržaj voćnih sokova, kada je Republička inspekcija za hranu sprovela hemijsku analizu sokova najpopularnijih brendova, utvrdivši da čak jedna trećina njih ima niži sadržaj voća nego što je navedeno na pakovanju. To je imalo veoma negativan uticaj na prodaju nekoliko brendova ali je otežalo i prodaju sokova drugih proizvođača.
Ukupan obim prodaje bezalkoholnih pića u 2013.
Trendovi na tržištu bezalkoholnih pića u Srbiji
Postoji nekoliko važnih trendova koji utiču na segment bezalkoholnih pića. Jedan od njih je već pomenut – sve veći interes potrošača za svoje zdravlje. U okviru toga, posebno je interesantna upotreba stevije u cilju smanjenja ili potpunog poništavanja sadržaja šećera u bezalkoholnim pićima. Ovaj zaslađivač se i dalje retko koristi u proizvodima dostupnim u Srbiji, a samo Coca-Cola HBS Srbija ad ga je do sada uvela u svoj Nestea instant čaj.
Ono što je iznenađujuće je da u prvom planu reklamne kampanje nije pitanje šećera, jer kompanija ovaj čaj reklamira kao piće sa 30% manje kalorija zbog toga što je u proizvodnji korišćena stevia. Ovaj podatak takođe lepo ilustruje koji je to aspekt zdravstvenog i wellness trenda od izuzetnog značaja za srpske potrošače – to nije šećer već broj kalorija. Još jedna važna vrsta proizvoda su napici obogaćeni vitaminima i u tom segmentu se vidi značajan uspon prodaje, posebno kada je reč o sokovima i instant čajevima, pa čak i energetskim napicima.
Sledeći važan trend koji želimo da pomenemo je uvođenje novih i inovativnih ukusa, a to je naročito relevantno kada je reč o sokovima i instant čajevima. Možete videti pojavu mnogih neuobičajenih ukusa poput pomorandže i meda ili brusnice u instant čajevima, i divlje borovnice, aloe vere i aronije u segmentu sokova. S druge strane, tu je taktika koju proizvođači bezalkoholnih pića koriste još mnogo češće nego uvođenje novih ukusa a to je – redizajniranje i poboljšanje ambalaže. Većina proizvođača to redovno radi a glavni razlozi za takve promene su očekivanje da praktičnost i atraktivnost proizvoda utiču na njegovu veću prodaju.
Koncentracija na tržištu bezalkoholnih pića je visoka
Postoji nekoliko vodećih igrača na srpskom tržištu bezalkoholnih pića. Kompanija Coca-Cola HBS Srbija ad holding drži prvu poziciju kada je reč o gaziranim pićima i instant čajevima, dok je u segmentu energetskih pića drugoplasirana iza Knjaza Miloša koji proizvodi najpopularnije energetsko piće guaranu, a inače nije visoko rangiran u drugim kategorijama bezalkoholnih pića, s obzirom da je uglavnom skoncentrisan na proizvodnju mineralne vode. Kompanija Coca-Cola HBS Srbija a.d. je, preko brenda Fresh&Co ad, drugoplasirana u kategoriji sokova iza domaćeg Nektara doo koji vodi u kategoriji sokova.
Jedna od dinamičnih kategorija su svakako energetska pića, gde lider Knjaz Miloš ad ubrzano gubi udeo koji osvajaju Coca Cola HBS Srbija ad i Nectar doo. Tako je Knjaz Miloš ad od nekadašnjeg udela u kategoriji energetskih pića od skoro 65 % u 2007. godini spao na 47% u 2013. U domenu instant čajeva dominira tržišni lider (Coca-Cola HBS Srbija ad ), koji drži dve trećine ukupne prodaje, a za njim slede Nectar doo i Jamnica doo.
U segmentu bezalkoholnih pića u Srbiji postoji velika tržišna koncentracija. Vodeće tri kompanije učestvuju sa čak 53 % u ukupnoj prodaji u 2013. Ovo nije nikakvo iznenađenje jer je po pravilu većina manje razvijenih tržišta u sličnoj situaciji, pogotovo kad je reč o bezalkoholnim pićima. Na primer, obim učešća tri vodeća proizvođača bezalkoholnih pića u Rumuniji iznosio je 54% u 2013, u Hrvatskoj takođe 54%, a u Bosni i Hercegovini čak 58 %. Da bi bolje razumeli ove odnose recimo da je učešće vodeća tri proizvođača u istočnoj Evropi (EE) 32 % u 2013, dok je ista brojka za Zapadnu Evropu (WE) 28%.
Da li je oporavak na vidiku?
Obim prodaje na tržištu bezalkoholnih pića nastaviće da opada. Ukupan obim prodaje (CAGR) će opadati za 1,3% do 2018, s tim što će pojedine kategorije zabeležiti rast. Obim prodaje energetskih pića i instant čajeva će nastaviti da raste po stopi od 0,6% i 3,2% respektivno, dok će se obim prodaje sokova smanjiti za 0,8 odsto a gaziranih pića za 2,1%. Najvažniji faktor koji će opredeliti takva kretanja je porast svesti potrošača o zdravstvenim aspektima konzumiranja bezalkoholnih pića, zbog čega će proizvođači bez svake sumnje početi da obraćaju pažnju na takvo menjanje navika potrošača da bi zadržali svoje udele na tržištu.
Postoje, naravno, i neki drugi događaji i trendovi koji će igrati ulogu u tome kako će se tržište bezalkoholnih pića razvijati narednih godina. Jedan od interesantnih faktora je usvajanje novog zakona o deklarisanju proizvoda, kojim je uklonjena zabrana da se na ambalažu stavljaju slike voća ukoliko je stvarni udeo voćnog sadržaja ispod 25%. Prema novom Zakonu, moguće je staviti sliku voća čak i kada je njegov sadržaj minimalan. To će doneti neke bitne promene, pre svega u kategoriji sokova. Na primer, očekuje se da će se odnos između različitih potkategorija u okviru ovog segmenta dramatično promeniti, u smislu da će tržište postati oštro podeljeno između sokova sa 100% učešćem voća sa jedne strane i voćnih napitaka (sa najviše 24 % sadržaja voća) na drugoj strani. I jedni i drugi će rasti, dok će nektari koji imaju između 25% i 99% voćnog sadržaja postepeno nestajati sa tržišta.
Nema sumnje da će se na tržištu bezalkoholnih pića u godinama koje dolaze, dogoditi značajne promene. Mogu se, na primer, očekivati mnoge inovacije i dinamičan razvoj proizvoda koji su u skladu sa rastućom svešću potrošača o zdravstvenim i wellness trendovima. Sve u svemu, proizvođači će morati da se potrude da održe korak sa tim promenama ukoliko ne žele da izgube svoje udele na tržištu.
Elvio Andrade, direktor istraživanja i Milan Cakić, analitičar Euromonitor International
Biznis Top 2013/14
Pod parolom “Jedna opština, jedno Baštalište“, započeto je mapiranje pogodnih lokacija za osnivanje baštenskih zajednica u Beogradu.
U vremenu аktuelne ekonomske krize i siromаšenjа srednje klаse, proizvodnjа sopstvene hrаne poprаviće finаnsijsku situаciju i rаspoloženje nаših sugrаđаnа. Zа to nisu potrebnа velikа ulаgаnjа već plаnskа i rаcionаlnа upotrebа postojećih resursа koje grаd imа u izobilju (zаpаrloženo zemljište, vodoizvori, obrаzovаni i nezаposleni mlаdi), а ne koristi u dovoljnoj meri. Baštenske zajednice kao alat za razvoj održivih gradova mogu biti osnovane na privatnom, gradskom, poljoprivrednom, građevinskom ili na zemljištu u vlasništvu skupština stanara. Prаksa uspostavljanja sistema baštenskih zajednica u rаzvijenim zemljаmа pokаzаlа je dа se u kvаrtovimа u kojimа postoje zajedničke bašte rаpidno povećava kvаlitet životа: građani obezbeđuju sebi i svojoj porodici izvor zdrave hrane, smanjuju udar na kućni budžet, razvijaju zdrave navike boravka i rada u prirodi, ozelenjavaju i ulepšavaju zapuštene prostore grada i jačaju komšijske veze i lokalnu zajednicu.
Svoje predloge lokacija sugrađani mogu ostaviti na linku: www.bastaliste.org/jedna-opstina-jedno-bastaliste/. Na istom linku, nalazi se i interaktivna mapa sa do sada pristiglim predlozima.
Akciju mapiranja podržava Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda u okviru projekta “Bаštenske zаjednice, zeleno srce belog grаdа – Jаvno zаgovаrаnje grаdskih bаštenskih zаjednicа”.
Dva-tri sata vožnje do prvog većeg grada u Nemačkoj ne sprečavaju Švajcarce da potraže jeftiniju robu.
Od kad je švajcarski franak naglo ojačao, za otprilike 10% u odnosu na evro, od odluke Švajcarske nacionalne banke da odustane sa merama njegovog veštačkog slabljenja, osim što su svi Švajcarci preko noći postali bogatiji u evrima, njima je istovremeno postalo neisplativo da kupuju preskupu evropsku robu u lokalnim supermaketima.
Za razliku od većine drugih zemalja, Švajcarci su na dva, najviše tri sata vožnje udaljeni od bilo koje granice. Trenutno je najpopularnija ona prema Nemačkoj.
Adrian Biseger iz Ciriha (38) ističe da se mnogo više isplati da makar jednom mesečno ide u šoping u Nemačku. Prodavnice u Cirihu u poslednjih mesec dana nude popuste od 10% na robu uvezenu iz Evrope, ali čak i tako, Bisegeru je na mesečnom nivou jeftinije za oko 300 franaka da kupi meso, odeću i pelene za dete u Nemačkoj.
„Švajcarska ne može da se nosi sa cenama evropskih proizvođača, a trenutni popusti trgovaca su smešni“, naglašava ovaj bankarski konsultant.
Maloprodaja u zemlji doživaljava najteže trenutke u psolednjih nekoliko decenija. Ovim segmentom u Švajcarskoj dominiraju dva lanca – Migros i Coop, koji zajedno čine 70% tržišta. Međutim, oni već prijavljuju da će u ovoj godini beležiti manej profite od očekivanih, uprkos popustima. Migros očekuje profit manji za 50 miliona švajcarskih franaka.
Nemački trgovci poput Aldi-ja i Lidl-a tu vide svoju šansu. Aldi je, na primer, prisutan sa tek 3,6% udela na švajcarskom tržištu, ali njegovi rezultati prodaje rastu devet puta brže od rasta švajcarskog tržišta.
Generalni sekretar Udruženja švajcarskih potrošača je preporučio švajcarskim maloprodajnim lancima da spuste cene za 20% kako bi zadržali potrošače.
Izvor: Bloomberg
Čuveni švajcarski proizvođač ručnih satova objavio je da će u naredna tri meseca pustiti u prodaju svoju verziju pametnog sata, koji će zasad raditi na Android i Windows platformama, preko kojih će korisnici moći da vrše i mobilna plaćanja, a koji neće morati da se pune, već će koristiti NFC tehnologiju za komunikaciju sa drugim elektronskim uređajima.
Ovim potezom Swatch će, barem na evropskom tržištu, izaći direktono na crtu Apple-u, koji će tokom godine izbaciti svoj proizvod u istoj kategoriji.
Izvor: Quartz