октобар 2015

Američki tehnološki gigant Epl (Apple) zabeležio je rekordne prihode u kvartalu koji je završen u septembru, saopštila je sinoć kompanija uz predviđanja za dobru prodaju ajfon aparata za vreme predstojećih praznika.

Prihodi Epla su bili 51,5 milijardi dolara, u kvartalu od jula do septembra, što je povećanje 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Epl je prodao više od 48 miliona ajfonova, što je kompanija navela kao rekordnu prodaju u tom kvartalu.

Neto profit od jula do septembra bio je 11,1 milijardi dolara, 30 odsto više nego godinu dana ranije, navela je kompanija i dodala da je 2015. do sada najuspešnija godina.

Rast je podostaknut rekordnom prodajom ajfon aparata u kvartalu juli septembar, većom raspoloživošću satova Epl i rekordnom prodajom laptopova Mak, navela je kompanija.

Deonice Epl malo su porasle posle objave izveštaja i juče su završile dan po ceni 114,55 dolara. Prognoza za dobru prodaju u sezoni praznika smirila je brigu investitora da bi prodaja kompanije mogla da podbaci u odnosu na izvanrednu prodaju u tom periodu prošle godine.

Tražnja za pametnim telefonima usporava širom sveta prema navodima nezavisnih istraživača koji kažu da je zajednička prodaja svih brendova usporila, jer većina u razvijenim zemljama već ima pametni telefon.

Zbog toga su se mnogi analitičari pitali da li Epl može da nastavi da prodaje svoje ajfon aparate stalno ubrzanim tempom.

Kompanija predvidja da će u kvartalu koji se završava u decembru neznatno preći prošlogodišnji fenomenalan rezultat od 75,5 miliona prodatih ajfon aparata tokom sezone praznika.

Generalni direktor kompanije Tim Kuk rekao je da je bio dobar odziv na najnoviji model ajfona 6Si 6S Plus, koji je pušten u prodaju dva dana pre kraja kvartala juli-septembar.

Kuk je rekao da rekordan broj ljudi prelaze na Epl sa telefona rivalskih firmi.

Prihodi kompanije u Kini, Hong Kongu i Tajvanu bili su 12,5 milijardi dolara, što predstavlja 24 odsto ukupne prodaje Epla i povećanje od 99 odsto u odnosu na prihod prošle godine iz te oblasti, uprkos naznakama da se kineska privreda usporava.

U trećem ovogodišnjem kvartalu naftna kompanija je zabeležila gubitak od 6,1 milijardi dolara, u poređenju sa 5,3 milijardi dolara dobiti u istom periodu prošle godine.

Shell se zadužio u iznosu od 8,6 milijardi dolara kako bi pokrio ogormne gubitke zbog prestanka istraživanja i eksploatacije u projektima u Aljasci i Kanadi.

„Ovo su teški i uticajni koraci, koje smo morali da preduzmemo“, istakao je Ben van Berden, izvršni direktor kompanije. U trenucima kada je cena nafte i gasa dugotrajno niska na globalnom tržištu, Van Berden smatra da če Shell ovim potezima postati konkurentniji i efikasniji.

Vlada Srbije i sindikati Telekoma pre skoro 2 nedelje postigli su sporazum o socijalnom programu prilikom privatizacije ove kompanije, u kojem stoji da novi vlasnik neće moći da otpušta u prvih pola godine, a u narednih šest meseci posle tog perioda moći će da otpusti do 10% zaposlenih uz minimalnu otpremninu od 1.000 evra po godini staža. Nakon isteka prve godine od potpisivanja kupoprodajnog ugovora naredna 24 meseca kupcu Telekoma otkazi će biti dozvoljeni samo uz otpremninu od 750 evra po godini staža.

Po sporazumu, novi kupac će imati obavezu da tokom prve 3 godine ne zapošljava na određeno vreme više od 15% zaposlenih na neodređeno.

Što se tiče zarada, Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, nakon prodaje akcija novom vlasniku neće se više primenjivati na Telekom.

Sporazum su potpisali Vlada Republike Srbije, koju zastupaju Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar privrede Željko Sertić i ministar finansija Dušan Vujović, i sa druge strane Slavoljub Kandić, predsednik Jedinstvenog sindikata „Telekom Srbija“ i Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata „Telekom Srbija“. Ceo sporazum možete pogledati na ovom linku.

Nemačka se u poslednje vreme često nalazila na naslovnim stranama novina, ali ovog puta ne zbog njene ekonomije. Umesto toga, štampa je izazvala veliku konfuziju sa Folksvagenovim debaklom oko emisije izduvnih gasova, jer proizvodnja za brojne proizvođače automobila postaje svakog dana sve skuplja i skuplja, navodi u najnovijoj analizi direktor sektora Makro strategije u Sakso Banci (Saxo Bank) Mads Kefed (Koefoed).

Nemačka se takođe pojavljuje u vestima o ogromnom prilivu izbeglica koja je pratilo obećanje nemačke kancelarke Angele Merkel da će se suspendovati uobičajene procedure Evropske unije. U međuvremenu, performanse vodeće ekonomije evrozone su bile uglavnom zaboravljene, ali to ih nije sprečilo da u tišini nastave sa svojim poslovanjem…

Kako se vidi u najnovijem izveštaju nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (IFO), u suštini, nemačka privreda dobro funkcioniše.

IFO izveštaj, kako navodi Kefed, nudi širi uvid u mašineriju nemačke privrede u odnosu na PMI izveštaje (jer obuhvata oko 7,000 kompanija) i još jednom je nadmašio očekivanja. Zapravo, ovo je četvrti uzastopni mesečni udar na glavni IFO indeks poslovne klime, koji iznosi 108,2 (umesto očekivanih 107,8 i 108,5 pre toga).

Očitavanje od 108,2 odgovara rastu BDP-a od 2% do 2,5%, mnogo više od poslednje vrednosti BDP od 1,6% za drugi kvartal (podaci za treći kvartal će biti objavljeni 13. novembra).

Po mišljenju stručnjaka Sakso Banke, još važnije za prognozu o skorašnjoj budućnosti je da su oba indeksa nadmašila očekivanja i porasla iz meseca u mesec. U oktobru, indeks očekivanja je dostigao 103,8 u poređenju sa 103,3 mesec dana pre toga, kada je bilo očekivano 102,4.

Nakon letnjih meseci indeks je težio ka višim vrednostima i stidljivo stoji na vrednosti iz marta koja iznosi 104. Indeks očekivanja predvodi BDP za jedan do dva kvartala, podržavajući stav Sakso Banke da će nemačka privreda – potpomognuta (opadajućim) trenutnim efektima niske vrednosti evra i niske cene roba – napredovati u odnosu na letnju stagnaciju.

Da li će rast biti znatno veći u narednim kvartalima, pita se Kefed i odmah odgovara da se to neće desiti. Ali zabrinutošću za performanse privrede pretpostavlja se njihovo smanjenje što je takođe negativno, a rast bi trebalo da donese poboljšanje sa objavljivanjem predstojećeg BDP-a u trećem kvartalu za skoro 2% i da ostane približno na tom nivou rasta u najmanje nekoliko narednih kvartala.

Slab evro i cene energenata čine jedan deo objašnjenja, a drugi deo je taj da je nemačka ekonomija strukturno zdrava i da je na tržištu rada, na kome su plate u porastu, u ponudi više poslova nego radnika. Ovo se, zauzvrat, trenutno prevodi u privatni rast potrošnje od 2% – dva puta više od proseka u poslednjih 20 godina.

U ovom trenutku, ako novinske naslove ostavimo po strani, nemačka privreda dobro funkcioniše, zaključuje Kefed.

Klimatske promene mogle bi u narednih 30 godina da smanje produktivnost zaposlenih u pojedinim zemljama za četvrtinu, piše u izveštaju Verisk Maplecrofta, globalne konsultantske firme koja se bavi pedviđanjem rizika za poslovanje.

U ovom dokumentu još stoji da bi rast temperatura i vlažnosti vazduha na planeti mogli da prouzrokuju dramatičan rast broja dana kada zbog zdravlja radnika ne bi smeli da se obavljaju fizički poslovi. Takođe, klimatske promene negativno bi se mogle odraziti i na uzgoj useva i stoke, što bi izazvalo nestašice hrane, porast siromaštva, i konačno – masovne migracije u bogatije krajeve.

Da podsetimo, u poslednjih 30 godina, svaka decenija je bila toplija od prethodne, i sve je više “toplotnih talasa” leti. Očekuje se da će se oni između 2016. i 2035. godine pojavljivati u većem broju i trajati duže nego do sada, a da će temperatura u tom periodu porasti od 0,3 do 0,7 Celzijusa.

Ovim će najteže biti pogođene brzorastuće ekonomije u Jugoistočnoj Aziji, gde bi klimatske promene trebalo da smanje i produktivnost zaposlenih – u Singapuru na primer za četvrtinu, a u Maleziji i Indoneziji za 24% i 21%. Očekuje se da će u Kambodži i Filipinima produktivnost biti smanjena za 16%.

Zemlje koje u velikoj meri zavise od poljoprivrede, građevinske i fabričke proizvodnje, poput Tajlanda i Kambodže, će biti ranjivije na klimatske promene od ostalih. Međutim i neke razvijene zemlje će biti jako pogođene globalnim zagrevanjem, poput Australije, a “ekstremni rizici” postoje i po neke zemlje SAD, Italiju i Hong Kong.

 
Izvor: CNBC

Srbija je ove godine na 59. mestu liste Svetske banke o uslovima poslovanja za 2016. godinu, što je realan rast od devet mesta u odnosu na prethodni izveštaj, a najznačajnije sprovedene reforme zabeležene su u oblastima izdavanja građevinskih dozvola i lakoće plaćanja poreza.

Srbija je među prvih 15 zemalja po napretku merenom smanjenjem udaljenosti od najboljeg rezultata, ali je i dalje među najniže rangiranima među zemljama EU i regiona.

Prošle godine je Srbija bila na 91. mestu, ali su od tada pokazatelji koji se mere prošireni, što je pogodovalo Srbiji koja bi na prošlogodišnjoj listi, kada se uključe metodološke promene, bila 68, navodi se u saopštenju Grupe Svetske banke.

Prvi na listi su Singapur, Novi Zeland, Danska, Južna Koreja i Hong Kong, dok su na začelju Eritreja, Libija, Južni Sudan, Venecuela i Centralnoafrička Republika. Od članica EU najbolje rangirane su Danska na 3. mestu, Velika Britanija na 6. i Švedska na 8. mestu, dok su najgore rangirane, i ujedno jedine članice EU koje su iza Srbije, Grčka – na 60, Luksemburg – na 61. mestu i Malta na 80. mestu.

Od vanevropskih velikih privreda, SAD su na 7. mestu, Australija na 13, Rusija na 51, Kina na 84, Brazil na 116, a Indija na 130. mestu.

Makedonija je najbolja među zemljama regiona, na 12. mestu, iza samo četiri zemlje EU, i ispred najveće svetske privrede – Nemačke.

Hrvatska koja je i članica EU nalazi se na 40. mestu, Crna Gora na 46, a iza Srbije su Kosovo na 66, Bosna i Hercegovina na 79. i Albanija na 97. mestu.

Lista Svetske banke jeste značajan izvor informacija za investitore ali nije sveobuhvatna jer ne uzima u obzir neke značajne pokazatelje poput bezbednosti, veličine tržišta, makroekonomske stabilnosti, stanja finansijskog sistema, rasprostranjenosti mita i korupcije i nivoa obuke i veština radne snage, a i posmatrane oblasti se ocenjuju kroz niz uskih precizno definisanih pokazatelja.

Srbija je najniže rangirana po plaćanju poreza po čemu je 143. sa 244 sata godišnje, 42 plaćanja i ukupnom stopom od 39,7 odsto profita. U Makedoniji koja je 7. po ovom pokazatelju ima 7 uplata tokom godine i za izmirenje obaveza potrebno je 119 sati godišnje, a stopa iznosi 12,9 odsto, dok u Nemačkoj koja je pri sredini liste na 72. mestu ima devet uplata, za koje je potrebno 218 radnih sati, a ukupna stopa iznosi 48,8 odsto profita.

Srbija je najbolja po prekograničnoj trgovini, po čemu je 23. u svetu. Ovaj pokazatelj obuhvata vreme potrebno za uvoz i izvoz i troškove, i po njemu dosta članica EU dele prvo mesto, uključujući Francusku, Češku i Hrvatsku dok je Nemačka na 35. mestu, BiH na 28, Makedonija na 26, a Albanija na 37. mestu.

Od prošlog izveštaja Srbija je pojeftinila građevinske dozvole ukidanjem doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, i olakšala plaćanje poreza uvođenjem elektronskog sistema za prijavu i plaćanje PDV-a i doprinosa za socijalno osiguranje, kao i ukidanjem naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.

U tim oblastima je međutim zabeleženo i otežavanje, uvođenjem obavezne inspekcije izgrađenih temelja i podizanjem poreske stope na imovinu i naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Srbija je na 65. mestu po započinjanju poslovanja, na 59. po dobijanju kredita, na 23. po međunarodnoj trgovini, na 50. po stečajnom postupku, 139. po dobijanju građevinskih dozvola, 63. po proceduri i troškovima za priključivanje na struju i korišćenje, 73. po registraciji imovine, 81. po zaštiti manjinskih investitora, 143. po plaćanju poreza i 73. po sprovođenju ugovora.

Izvor: Beta