јун 2016

Sektor mašina je u periodu od 2009. do 2014. godine povećao izvoz za 81%, sa 192 na 342 miliona EUR, a od ukupnog rasta izvoza čak 70% je ostvareno zahvaljujući „preotimanju“ tržišnog učešća od konkurencije. Ova delatnost je optimalna za jačenje privatnog sektora kroz privlačenje investitora i uključivanje većeg broja malih i srednjih firmi, a njen dalji razvoj može podstaći rast većeg broja povezanih industrija. To zahteva podršku horizontalnih i vertikalnih industrijskih politika, koje će biti usmerene prvenstveno ka internacionalizaciji sektora, kroz uvećanje veličine preduzeća i njihove održivosti.

Mašine opšte namene, mašine specijalne namene i mašine namenjene industriji hrane i pića su trenutno mali, ali jako prosperitetni sektori, u kojima posluje oko 450 firmi koje generišu promet od 290 miliona EUR i zapošljavaju 5.500 ljudi. Predstavljanje tih sektora, veoma opštih i ne preterano intuitivnih imena, započećemo objašnjenjem šta oni zaista proizvode.

U sektor mašina opšte namene spada veliki broj raznovrsnih proizvoda, od kojih se na godišnjem nivou proizvede preko 1.600.000 centrifugalnih pumpi, više od 30.000 hidrauličnih sistema, oko 2.500 pneumatskih pogonskih mašina, preko 3.500 tona delova za pumpe i motore, kao i preko 5.5 miliona komada slavina, ventila, uređaja za cevovode, kotlove i rezervoare. Mašine specijalne namene obuhvataju paletu proizvoda namenjenih specifičnim sektorima – šivaće mašine, mašine za pranje, čišćenje, sušenje, presovanje, tkanje, ofset štampanje, mašine za ispravljanje metala, itd. Sektor proizvodnje mašina za prehrambenu industriju proizvodi mašine za preradu voća i povrća, protočne tunele za brzo smrzavanje, mašine za vađenje koštica, za pakovanje i punjenje, mašine namenjene pekarskoj industriji, itd.

Po čemu su se navedeni sektori istakli, odnosno, u čemu se ogledaju njihove razvojne mogućnosti?

Potencijalna oaza za mikro, mala i srednja preduzeća

Sektor je i na svetskom nivou jako fragmentisan i fleksibilan, omogućava uključivanje velikog broja mikro i malih kompanija koje su u stanju da, proizvodeći specifične proizvode, osvoje i specifične tržišne niše. Ulazne barijere nisu visoke i determinisane su isključivo proizvodnim asortimanom – od čije kompleksnosti i sofisticiranosti zavisi i visina neophodnog kapitala.

Iako se radi o složenim proizvodima, proizvodnju je moguće započeti onima niže dodate vrednosti, odnosno proizvodnjom delova, a onda tokom životnog ciklusa preduzeća usložnjavati asortiman. Koncentracija sektora u Srbiji, merena HH indeksom, iznosi svega 890, što ukazuje da ne postoji dominantno preduzeće na tržištu, a što govori u prilog relativno niskim barijerama i fragmentaciji. To potvrđuje i grafik koji prikazuje strukturu sektora. Svaka firma je predstavljena krugom, veličina kruga je određena visinom prihoda, a boja kruga ukazuje na pripadnost jednom od tri sektora.

Grafik: Struktura industrije mašina opšte namene, mašina specijalne namene i mašina namenjenih industriji hrane i pića u Srbiji

Iskazana konkurentnost

Izvoz posmatranih mašina je u periodu od 2009. do 2014. porastao za 81%, sa 192 na 342 miliona EUR. Od ukupnog rasta izvoza od 150 miliona EUR, čak 105 (70%) je ostvareno zahvaljujući „preotimanju“ tržišnog učešća od konkurencije. Od 92 izvozna tržišta, mašine su bile konkurentne na čak 62. Najveći rast konkurentnosti je zabeležen na ruskom tržištu i iznosio je 35 miliona EUR. Neočekivano, ali konkurentnost je u najvećoj meri popravljena i na zahtevnijim tržištima članica EU: Mađarskoj (18 miliona), Portugalu (15), Danskoj (8) i Francuskoj (7,1), ali i van granica Evrope – Brazilu (6,5), Alžiru (2,7) i SAD-u (2,5).

Posmatrano prema vrsti proizvoda, rastu konkurentnosti najviše su doprinele centrifugalne pumpe (52,6 miliona EUR), kancelarijske mašine (15), delovi za motore sa unutrašnjim sagorevanjem (10), delovi za pumpe i kompresore (5,5) i mašine za pranje sudova (2,8). Posmatrajući agregatno, od 86 izvoznih proizvoda, konkurentnost je unapređena kod 47 njih.

Inkluzivnost

Iskazani rezultati jesu posledica ulaska stranih investitora na tržište, pre svega Grundfosa i Muehlbauer Technologies-a, kao i investicija u FKL, ali su rezultatu u značajnoj meri doprinela i domaća MSP. Od 452 firme, svaka druga je u 2014. godini izvozila svoje proizvode. Od 100 najvećih firmi, čak 89 je svoje proizvode plasiralo na strana tržišta. Broj izvoznika se u postkriznom periodu iz godine u godinu povećavao. Visoka uključenost domaćih proizvođača u međunarodnu trgovinu govori o postojanju očigledne rastuće tražnje za proizvodima i delovima proizvoda iz Srbije, na velikom broju međunarodnih tržišta, a s druge strane, o relativnoj lakoći uključivanja firmi u međunarodne lance vrednosti.

Preduzeća izvoznici su se pokazala kao značajno uspešnija od svojih „kolega neizvoznika“. Čak 82% izvoznika je poslovalo profitabilno u svojoj osnovnoj delatnosti , skoro polovina je uspela da uz pozitivno poslovanje i uvećava svoje aktivnosti, dok je jedna trećina uporedo ostvarila i rast broja zaposlenih. Ukupna produktivnost izvoznika je iznosila 15.100 EUR, a produktivnost prosečnog izvoznika je bila 14.600 – što je daleko iznad proseka privrede, a takođe je i neuobičajeno da prosečna firma uspe da isprati produktivnost čitavog sektora. Performanse preduzeća koja ne izvoze bile su daleko ispod, tako da je jasno da dve osnovne politike internacionalizacije u ovom sektoru moraju da budu usmerene ka uvećanju stope opstanka postojećih izvoznika, ali i ka uključivanju većeg broja firmi u međunarodne lance vrednosti.

Efekti prelivanja

Sektori mašina, a naročito mašina opšte namene, nalaze se u centru više isprepletanih lanaca vrednosti. Ekspanzija sektora može značajno doprineti podsticanju „komponentaša“ – u koje spadaju proizvođači fabrikovanih metalnih proizvoda, proizvođači plastičnih proizvoda, električnih i elektronskih proizvoda, pružaoci IT usluga… Osim toga, svi industrijski sektori imaju potrebu za korišćenjem pomenutih mašina, čime bi se smanjio uvoz, a samim tim i spoljnotrgovinski deficit. Kreirana radna mesta i poslovi u sektoru mašina bi multiplikovala efekat i na druge sektore.

Bitan aspekt je i difuzija tehnologije. Mašine spadaju u red kompleksnijih proizvoda, sa višom dodatom vrednošću. Prema „Atlasu kompleksnosti“ , zemlja koja savlada proizvodnju određene vrste mašina, kroz nabavku adekvatne tehnologije i obuku odgovarajućih kadrova, a zatim stekne komparativnu prednost – relativno lako može da je „prenese“ i na druge sektore koji zahtevaju sličnu tehnologije, ljude i znanja. „Product space Atlasa kompleksnosti“ ukazuje da je sektor mašina, prema neophodnim znanjima, blisko povezan sa širokom mrežom drugih sektora, te bi difuzija tehnologije i znanja imala maksimalan efekat. I na kraju, moguće je utvrditi koje poslove sektor može da kreira.

Potencijal za privlačenje investicija

Sektor mašina je i dalje u početnoj fazi razvoja, i kao što je već konstatovano, i pored dobrih dinamičkih i relativnih pokazatelja, i dalje je malog obima. Osim podsticanja rasta postojećih preduzeća, sektor je moguće ukrupniti i kroz izraženije osnivanje „spin off“ firmi u nekadašnjim monoindustrijskim gradovima, ali i kroz privlačenje stranih investicija. Sektor maltene ne poseduje prava srednja i velika preduzeća, a prostor za njihovo osnivanje je značajan. Pre svega, ne postoje ulazne barijere u vidu monopola, učešće države u sektoru je jako nisko, Srbija poseduje određeni stepen tradicije i znanja, troškovno je povoljnija od konkurenata, tako da bi trebalo da predstavlja atraktivnu destinaciju.

Srbija bi, ujedno, trebalo da bude zainteresovana da privuče krupne igrače – prostor na tržištu je dovoljan, tako da manji igrači ne bi bili ugušeni. Ilustracije radi, kada bi privukli investitora koji bi osnovao preduzeće sa prometom koliki generiše 10 trenutno najvećih preduzeća, HH indeks bi i dalje ostao ispod 1.500 – što je granična vrednost za potencijalno postojanje oligopola u sektoru. Podsticaji za investitora nikako ne smeju da budu isključivo novčani – to može biti samo inicijalni mamac. Pravi, kvalitativni podsticaji, jesu upravo kreiranje zdrave baze dobavljača, koja će biti u stanju da kroz umrežavanje ispunjava „on time in full“ kriterijume, zatim obrazovanje inženjera i visokokvalifikovane radne snage, ali i razvoj kompetentne lokalne samouprave, čija je uloga često zanemarena, a veoma značajna u kreiranju „mikro“ poslovnog okruženja. Istovremeno, dolazak investitora treba iskoristiti za što veći rast blagostanja, a to će biti moguće samo ako „ugrabimo“ što veći deo dodate vrednosti, tako što će investitor na srpskom tržištu imati kome da delegira i „pametnije“ poslove planiranja, programiranja, dizajna, logistike, softverske podrške.

Centar za visoke ekonomske studije (CEVES), u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS), sproveo je istraživanje koje ima za cilj da donosiocima odluka „osvetli put“ pri kreiranju razvojne strategije. Kroz istraživanje, identifikovani su sektori koji poseduju visok razvojni potencijal – sastavljeni su od konkurentnih firmi, i treba da predstavljaju pokretačku snagu razvoja srpske privrede. Na bazi rezultata istraživanja, CEVES i PKS će sprovesti i dubinske analize najkonkurentnijih sektora, fokusirajući se na ključne faktore uspešnosti i preporuke za otklanjanje barijera koje koče dalji rast.

 
maj 2016, broj 127.