фебруар 2017

Domaći proizvođači koji su u „beskrajnoj tranziciji“ uspeli da prežive i da dalje razvijaju posao, kao i oni koji su ga upravo u takvim uslovima pokrenuli i razgranali, ne samo da su svesni koliko je u nedmatanju sa domaćom i stranom konkurencijom od značaja i dobar dizajn, već su spremni i da iskorače iz klišea, kakvih nije uvek pošteđena ni kreativna industrija.

Iako se smatra da je teško kvantifikovati doprinos dizajna u ekonomiji, britanski Savet za dizajn prihvatio se i tog posla. Sa svojih 70 godina iskustva, stavili su sebi u zadatak da razveju mit o dizajnu kao o maglovito korisnom segmentu poslovanja, koji može da pomogne firmi da uspešno posluje, ali bez jasnih brojki koje bi pokazale koliki je tačno taj doprinos. Rezultat njihovog istraživanja je vrlo konkretna cifra od 76,9 milijarde funti, na koliko se procenjuje vrednost cele kreativne industrije, dok samo dizajneri, od grafičkih do onih koji rade u automobilskoj industriji ili IT sektoru, stvaraju 3 milijarde funti dodatne vrednosti za britansku privredu svake godine. U analizi „Ekonomija dizajna“, navodi se i da je zaposleni u dizajnerskoj i srodnim branšama za 41% produktivniji od prosečnog britanskog radnika.

Kreativna industrija u Srbiji daleko je od ovakvih brojki, koliko i moć domaće ekonomije u odnosu na britansku. Ipak, mada se proces reindustrijalizacije odvija daleko sporije i mukotrpnije nego što se urušavala domaća proizvodnja, ovdašnji proizvođači koji su u „beskrajnoj tranziciji“ uspeli da prežive i da dalje razvijaju posao, kao i oni koji su ga upravo u takvim uslovima pokrenuli i razgranali, itekako znaju kakve prednosti nad domaćom i stranom konkurencijom obezbeđuje dobar dizajn.

Nova budućnost poznatih favorita

„Metalac“ iz Gornjeg Milanovca nedavno je, u saradnji sa organizacijom „Mikser“ i Balkanskom dizajn mrežom, putem javnog konkursa pozvao dizajnere i one koji žele da se okušaju u toj branši da ponude nova rešenja za stare favorite među posuđem: šerpicu, lončiće za mleko i džezvu za kafu. Konkurs je nazvan „Nove uspomene“, aludirajući tako na činjenicu da svako ko je odrastao na ovim prostorima zna za crvenu tufnastu džezvu, ili na šta se misli kada se kaže „šerpa plava boja“. Prema rečima direktorke marketinga Nadice Vujić Mitrović, odziv je bio i više nego dobar – dizajneri iz deset zemalja odgovorili su sa 240 predloga. Pobednici su, osim novčane nagrade, dobili i posuđe sa sopstvenim dizajnerskim rešenjem, kao i priliku da njihovi radovi budu izloženi na sajmu „Ambiente“ u Frankfurtu.

S druge strane, kompanija je, pruživši šansu mladim dizajnerima da se poigraju bojama, dekorima i grafičkim simbolima, ali i da poznatom posuđu priušte razne „dodatke“, poput navlaka, podmetača i poklopaca, i sama dobila mogućnost da sagleda kako oni vide budućnost njenog posuđa, ali i da bolje proceni šta očekuju kupci. To je posuđe koje je pre svega praktično, a može biti prepoznatljivo i po elegantnim, zaobljenim linijama sa diskretnim kombinacijama boja, ali i efektnim, razigranim šarama koje asociraju na ovo podneblje, objašnjava naša sagovornica.

Imajući u vidu da „Metalac“ svoje proizvode plasira na veoma različitim tržištima – na Balkanu, u Evroskoj uniji, SAD i Rusiji, odabiru odgovarajućeg izgleda se pristupa vema temeljno: razmatraju se zahtevi na konkretnim tržištima, specifičnosti pojedinih linija proizvoda i svetski trendovi. Na osnovu toga se predlažu konkretna rešenja, a u tom procesu, osim dizajnera, učestvuju i menadžeri prodaje, inženjeri ali i kupci putem anketa i društvenih mreža. Savremeno tržište, dodatno, zahteva da se izgled proizvoda stalno „osvežava“. Prema rečima Nadice Vujić Mitrović, samo u prošloj godini pogon “Metalac print” je odštampao 90 novih dekora, pa joj se, kaže, ponekad čini kao da posluju u modnoj a ne metalskoj industriji.

Hrabrost za iskorak

Pre tri decenije, kada je osnovana radionica iz koje će izrasti današnja kompanija „Drina Plastika“ iz Nove Pazove, plastično posuđe ili predmeti za kuću ni za živu glavu nisu smeli da se nađu u vidnom polju gostiju: jeftini a preko potrebni, plastični lavori, činije i kofe činili su skriveni svet kuhinja i ostava. Od njih se nije očekivalo da budu prijatni oku, već je dovoljno bilo da budu praktični.

Tu fazu su, u međuvremenu, prerasli i kupci i „Drina“. Danas je potrošačima bitno da predmeti od plastike budu i lepi kao što su korisni, a kompanija iz Nove Pazove i njen dizajnerski tim „Oneesentials“ osvojili su za svoje proizvode nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“ i priznanje Privredne komore Beograda. Prema rečima vlasnika „Drine“, Vidoja Mikavice, kompanija je, shodno porukama sa tržišta, donela odluku da značajnije investira u dizajn i reklamu. U razmatranju ideja kako da svoje proizvode istaknu u mnoštvu naizgled sličnih ponuda i učine ih što prepoznatljivijim i autentičnijim, okrenuli su se modernim formama i jarkim bojama.

Ideja je bila smela, ali se ubrzo isplatila, i to na način koji firme najviše vole – kroz rast tražnje i prihoda u potpuno novom segmentu tržišta. „Prethodno su naši najverniji kupci bile domaćice, starosti od 30 do 60 godina, a sada smo uspeli da privučemo mlade iz urbanih sredina, kojima se najviše dopao nesvakidašnji dizajn naših proizvoda, poput posude za hranu sa mestom za escajg na poklopcu, ili šolje za mleko u neobičajenim, modernim nijansama”, kaže Mikavica. “Drina” za sada snabdeva tržišta balkanskih zemalja, a „korak po korak” planira da poveća izvoz i u Zapadnu Evropu, gde su od presudnog značaja za uspeh konkurentne cene i kvalitetan dizajn njihove robe.

Lični pečat

Niška fabrika kozmetike „Aura“ koja, osim u regionu, posluje i na tržištu Bliskog Istoka i razvija planove za izvoz u SAD, drži se devize da je dobro osmišljeni dizajn uvek šansa da se pridobije novi potrošač. Vlasnica i direktorka „Aure“, Mila Litvinjenko, međutim, objašnjava da industrija u kojoj posluje ima stroge standarde proizvodnje i pakovanja. Zato je jedna od najvećih prednosti niške kompanije u odnosu na velike korporacije u tome, što sa svojih stotinu zaposlenih može brzo da odgovri na promene koje diktira kozmetička industrija, „a takva flekisbilnost dopušta da krajnjem proizvodu dodamo lični pečat, nešto što će nas izdvojiti od ostalih“, ističe naša sagovornica.

„Aura“ je na tom putu napravila jedan od presudnih koraka baš u vreme najveće krize 2009. godine, odlučivši da, uprkos rizicima, redizajnira svoj logo i brend, s ciljem da na tržištu „isposluje“ potpuno novi imidž, u skladu sa unapređenim kvalitetom proizvoda. Tako je izgled koji je odslikavao dubinu džepa prosečnog domaćeg potrošača, preobražen u kozmetičku liniju koja je na policama u maloprodajnim objektima zauzela ravnopravno mesto sa proizvodima inostrane, i daleko poznatije konkurencije.

Ambalaža „Aurinih“ proizvoda je crne boje, sa svedenim natpisima „nežnijih“ fontova, što, prema rečima Mile Litvinjenko, objedinjuje i formalna i neformalna pravila o eleganciji u kozmetičkoj industriji. Taj zadatak je poveren profesionalnm dizajneru koji je i stalni član “Aurinog” tima, a osmišljavanju svakog novog proizvoda uvek prethodi temeljno istraživanje tržišta i važećih trendova. U situaciji kada je oblik maskare ili ruža za usne propisan zahtevima masovne proizvodnje i opšteprihvaćenim standardima, niška fabrika nalazi prostor za inovacije u efektnim nazivima proizvoda, ili osmišljavanju limitiranih kolekcija, kada vlasnica, po sopstvenim rečima, insistira na rešenjima „koja su razigranija, ilustrativnija i ne toliko uobičajena za ovu branšu.“

Milica Rilak
broj 134, februar 2017.

Dolazak Bank of China, četvrte najveće banke u svetu, bankari u Srbiji ne doživljavaju kao veliku konkurenciju jer smatraju da će ona biti orijentisana na velike infrastrukturne projekte i zajedničke investicije. Nasuprot tome, ekonomski analitičari uglavnom prognoziraju da će ta banka „razbiti bankarski monopol“ kroz povoljnije kredite privredi, te da će tome morati da se prilagode i evropske banke koje posluju kod nas.

Srpsko bankarsko tržište od 21. januara je bogatije za još jednu stranu banku, ali prvu koja dolazi iz Kine. Državna Kineska banka (Bank of China) je otvorena u Beogradu, odlakle će upravljati poslovima u zemljama bivše Jugoslavije, ali i u Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Albaniji. Takva poslovna odluka četvrte najveće banke u svetu je deo državne strategije prodora Kine ka evropskim tržištima, odnosno programa „Jedan pojas, jedan put“. Na tom kineskom „novom putu svile“, Srbija treba da bude centralna zemlja u ovom delu Evrope, što je i potvrđeno dolaskom banke koja posluje u 46 zemalja, ima kapital od 2.700 milijardi dolara, zapošljava 285.000 radnika, a njen godišnji čist profit je 26 milijardi dolara.

Banka će podržavati ekonomsko-trgovinske odnose Srbije i Kine kroz kredite privredi, finansiraće velike infrastrukturne projekte gde će glavni izvođači biti kineske firme, predstavljati most za investicije iz jedne u drugu zemlju, ali i za lakši prodor kineskih frimi na nova tržišta, a pružaće i usluge stanovništvu.

Pratnja kineskim ulaganjima

Srbija ima sporazum sa Kinom o starteškom partnerstvu, koji je ovde omogućio nekoliko velikih kineskih investicija. Izgrađen je Pupinov most koji povezuje Zemun i Borču, što je finansirano kineskim kreditom a glavni izvođači bile su kineske frime. U toku je izgradnja termolektrane Kostolac, jednog od navećih energetskih projekata u regionu koja košta 716 miliona evra, a glavni izvođač je kineska kompanija SMEC.

Kineska kompanija Hestil kupila je prošle godine problematičnu Železaru Smederevo za 46 miliona evra i obavezala se na investicije u vrednosti od 300 miliona evra, zatim potpisan je i sporazum o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta, a vrednost te investicije je 1,1 milijarda evra, za šta će Srbija koristiti kineski kredit. Srbija očekuje od kineskih kompanija spasonosno rešenje i za Rudarsko-topioničaski basen (RTB) Bor, i ukoliko se postigne takav dogovor biće neizbežni povoljni krediti za vraćanje u život tog preduzeća.

Krajem prošle godine potpisan je sporazum sa Kinom o bezviznom režimu, a razgovara se i o uvođenju direktnog avionskog leta Beograd-Peking, što bi trebalo da motiviše Kineze da u većem broju posećuju Srbiju.

Predsednik Upravnog odbora matične Bank of China Tjan Guoli je potvrdio da je otvaranja banke u Beogradu motivisano prilagođavanjem rastućim potrebama ekonomske saradnje Srbije i Kine. Po njegovoj proceni, saradnja dve zemlje može najbrže da se unapredi u oblasti infrastrukture i proizvodnom sektoru, ali i u sektoru turističkih i finansijskih usluga. Trgovinska razmena Srbije i Kine je u 2015. iznosila 1,56 milijardi, a za 11 meseci 2016. godine 1,48 milijarde dolara.

Srpski ministar finansija Dušan Vujović očekuje da Kineska banka podržava ne samo kineske kompanije koje posluju u Srbiji, već i investitore iz Srbije koji planiraju poslovanje u Kini. Takođe se nada da će preko te banke Srbija jeftinije finansirati svoj dug, a pre svega da će biti povoljan kreditor dugoročnih projekata koji se realizuju u Srbiji, pogotovo u oblasti energetike.

Korist i za podizvođače

Dok bankari u Srbiji u Kineskoj banci ne vide veliku konkurenciju jer smatraju da će ona biti orjentisana na velike infrastrukturne projekte i zajedničke investicije, ekonomski stručnjaci prognoziraju da će ta banka ponuditi privrednicima povoljnije kredite od onih koje nude evropske banke koje posluju u Srbiji, tako da će one morati da se prilagode konkurenciji. U Srbiji sada posluje 31 banka, od kojih je većina u vlasništvu banaka u Evropi.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da će Kineska banka razbiti monopol koji strane banke imaju na srpskom tržištu i za razliku od njih će podržati projekte koji su dugoročno isplativi. Kineskim bankarima, smatra on, nije toliko važno ako neki projekat ne donosi odmah profit, kao što je to slučaj sa bankama iz EU, već oni gledaju i po dvadeset godina unapred. „Kineska banka će najviše davati kredite svojim kompanijama u Srbiji, ali će odobravati pozajmice i drugim stranim i domaćim firmama. Kinezi će verovatno ponuditi kredite i građanima, ali im to neće biti prioritet“, ističe Savić.

Njegov kolega Đorđe Đukić smatra da će svi podizvođači radova u Srbiji koje budu izvodile velike kineske kompanija imati velike koristi od toga, jer će moći da uživaju blagodeti povoljnih kreditnih aranžmana namenjenih kineskim firmama. Đukić je podsetio da Kinezi u narednih deset godina planiraju projekte koji će se meriti milijardama evra, a Srbija se našla u poziciji da bude uključena u kineske interese u ovom regionu ne samo kada je reč o izgradnji pruge Beograd – Budimpešta, već i energetskih objekata.

Profesor Bankarske akademije Zoran Grubišić, pak, očekuje da će Kinezi svakom poslu pristupiti ponaosob. To znači, kako je objasnio, da će biti kompanija koje će dobiti pozajmicu Kineske banke bez kamate, a neke kamatu od jedan ili dva odsto, što će svakako doprineti da se lakše sprovedu infrastrukturni projekti Srbije i Kine.

U Upravnom odboru Kineske banke u Srbiji su kao nezavisni članovi bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, koji je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i bivši ministar privrede Srbije Željko Sertić, koji se sada vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije. Sertić će morati da se odluči da li će napustiti to mesto jer nije dobio saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije, ili će platiti kaznu što krši zakon, koja iznosi od 50 do 150.000 dinara. On je tu saglasnost morao da traži zbog sukoba interesa, jer nisu prošle dve godine od kada je napustio ministarsku poziciju, a sada je takođe na odgovornoj funkciji koja može biti u direktnoj vezi sa poslovima Kineske banke. Na odluku Agencije Sertić je podneo žalbu i najavio je da će poštovati zakon nakon što se reši njegova žalba.

Šoškić nema problem kao Sertić i za funkciju u Kineskoj banci nije ni morao da traži saglasnost od Agencije za borbu protiv korupcije, jer je iz NBS otišao 2012. godine. On vidi veliku korist od dolasku te banke i ocenio je da ona neće biti konkurent bankama u Srbiji u poslovima gde već postoji jaka konkurencija, već će se prvenstveno baviti projektnim finansiranjem. Banka će, kako je rekao, pratiti konkretne kineske investicije u Srbiji i regionu i obezbeđivati obostranu trgovinsku i investicionu saradnju.

 
Marica Vuković
broj 134, februar 2017.