Monthly Archives

мај 2017

Robot policajac u prvoj patroli u Dubaiju

by bifadmin 31. мај 2017.

Brzi razvoj tehnologije pokazao nam je da mnogi SF filmovi nisu bili čista fikcija već zaista ostvarive zamisli. To je izgleda bio slučaj i sa Robokapom.

Naime, policija Dubaija predstavila je svog prvog robota-policajca poslavši ga u njegovu prvu patrolu – u Dubai Mall.

Robot Reem je veliki – ima 100 kila i visok je oko 170 cm – ali ne može raditi baš sve što mogu pravi policajci, te se za sada koristi za prijavljivanje kriminala, pružanje informacija na arapskom i engleskom i naplaćivanje kazni. Reem je autonoman i može se kretati po svom, ali moguće je i upravljati njime putem tableta. Radno vreme mu je pak isto kao i kod ljudi – posle osam sati rada baterija mu se isprazni.

31. мај 2017. 0 komentar

Građani Srbije za hranu i piće odvajaju manje od 2 evra dnevno

by bifadmin 31. мај 2017.

Iako troše manje od dva evra dnevno na hranu, ili 80 dinara prosečno po obroku, izdaci za ishranu dostižu čak 35 odsto budžeta građana Srbije, što pokazuje da je životni standard u našoj zemlji blizak granici siromaštva, prenosi Beta pisanje Vojvođanskog istraživačko analitičkog centra (VOICE).

Analize podataka zvanične statistike pokazuju da svaki član domaćinstva u Srbiji mesečno za hranu i piće troši 59 evra, a u odnosu na višegodišnji prosek, trpeze su siromašnije mesom, mlekom, voćem, povrćem i drugim najvažnijim namirnicama, a pritom su izdaci za hranu najveći u kućnom budžetu.

„Podaci ukazuju na to da su negativna kretanja još prisutna i ona se ogledaju u postepenom, relativnom, povećanju udela troškova hrane i stanovanja u ukupnim rashodima domaćinstva“, rekao je agrarni analitičar Vojislav Stanković, autor analize „Potrošnja hrane u 2016. godini“.

Dodao je da, u proseku, građani EU na hranu troše 19,4 odsto kućnog budžeta, a u Srbiji 34,9 odsto ukupnih izdataka za ličnu potrošnju.

„Što je neka zemlja siromašnija, više se troši na hranu i njenim građanima ostaje veoma malo za neke krupnije stvari, a na neku luksuzniju robu ne mogu ni da pomišljaju“, navodi VOICE.

Ekonomista Saša Đogović, autor publikacije „Makroekonokomska kretanja u Srbiji“, rekao je za VOICE da je građanima Srbije i dalje potrebna jedna i po prosečna mesečna zarada za pokriće potrošačke korpe, što samo po sebi govori da je standard veoma nizak.

On je naveo da premijer Aleksandar Vučić izjavljuje da je napravljen pomak kada je o platama reč, ali da treba imati u vidu da su one u decembru i aprilu uvek više nego ostalih meseci.

„To su neodrživi pomaci jer onda mesec dana nakon toga dođe do iskoraka unazad, ali to se ne registruje u medijima. Posebno u decembru, a delom i u aprilu pred božićne i uskršnje praznike isplaćuju se regresi i drugi dodaci na platu. Dolazi do naduvavanja prosečnih zarada i to nije realan pokazatelj kupovne moći prosečnog domaćinstva u Srbiji“, naveo je Đogović.

Prema njegovim rečima, stopa rizika od siromaštva najizraženija je kod mlađeg stanovništva od 18 do 34 godine i iznosi 32,7 odsto, dok je kod starijih od 65 godina 19,1 odsto, što govori o tome da građani Srbije žive u jednoj vrsti penzionerske ekonomije.

„Valjda bi trebalo da se mlađa populacija pokrene i zarađuje, a ne da penzioneri izdržavaju mlade. Kada imamo penzionersku ekonomiju, jasno je kakve su nam perspektive. Nedopustivo je i to što se u strukturi lične potrošnje u Srbiji za obrazovanje izdvaja samo 1,4 odsto, za zdravlje 4,3 a zdravlje i obrazovanje su dva osnovna stuba društva“, kazao je Đogović i dodao da u našem društvu vladaju nesigurnost i nervoza pa nije ni čudo što se za alkoholna pića izdvaja 4,6 odsto novca za ličnu potrošnju.

31. мај 2017. 0 komentar

B&F Plus Slajder

Neefikasno trošenje novca za humanitarni rad: Tržišni rat oko humanosti

by bifadmin 31. мај 2017.

Mada aktuelni budžeti za pomoć najugroženijima širom sveta raspolažu sa rekordnih 28 milijardi dolara, ta suma nije dovoljna za saniranje tragedija koje se ubrzano gomilaju, ali i zbog neefikasnog trošenja namenskih sredstava. Osim birokratskih procedura, najnoviji izveštaji ukazuju da je „žarište“ problema i u samim humanitarnim organizacijama, koje se u borbi za svoje „finansijsko parče kolača“ ponašaju kao korporacije u sred tržišnog rata.

Kada bi svih 125 miliona ljudi na svetu kojima je potrebna hitna humanitarna pomoć živeli u jednoj državi, to bi bilo društvo u kome je očekivani životni vek za 24 godine kraći od globalnog proseka, u kome polovina dece ne bi imala pristup vakcinama, a trećina nikada ne bi završila ni osnovnu školu. „Zemlja u nevolji“, kako tu zamišljenu državu opisuje Kancelarija za koordinaciju humanitarnih poslova Ujedinjenih nacija, služi samo kao statistički model, jer je broj ugroženih u oružanim sukobima ili prirodnim katastrofama, kao i onih koji nemaju odgovarajući pristup hrani, vodi i zdravstvenim uslugama veći barem osam puta. Najnoviji podaci govore da bi samo preteća glad u Somaliji, Južnom Sudanu i Nigeriji mogla da odnese 16 miliona života.

Zato je dobra vest u izveštajima objavljenim u godini za nama da je visina vrednosti ukupne humanitarne pomoći rekordno visoka – dostigla je 28 milijardi dolara. Loša vest je da, nažalost, raste i broj situacija u kojima je takva pomoć neophodna, a da se ne menja njihova priroda: od 2013. do 2015. izbilo je 75 kriza od kojih su samo tri bile prirodne katastrofe. Sve ostale su delo ljudi, uključujući različite slučajeve političkih i etničkih netrpeljivosti, oružanih sukoba nižeg intenziteta ali i razarajućih ratova.

Ne čudi, onda, ni da su globalni projekti pomoći sirijskim građanima, bilo da su izbegli ili ostali u zemlji, u isto vreme i najskuplji humanitarni projekti, za koje je izdvojeno oko četiri milijarde dolara. Na toj listi, iza Sirije je pomoć građanima Afganistana i Iraka, pa Konga, Nepala, Mijanmara, Jemena i drugih „zemalja u nevolji“. Ono što je zabrinjavajuće zajedničko svim tim budžetima je da su tražena sredstva za programe spasavanja, zbrinjavanja, lečenja, obrazovanja ili iskorenjivanja nasilja u proseku dvostruko viša od onih koja su na kraju opredeljena za humanitarne akcije.

Birokratija pomoći

Jaz između potrebnih i obezbeđenih sredstava za humanitarne svrhe širi se kako ciljevi različitih akcija i projekata postaju razuđeniji. Dok je 2000. godine apel Ujedinjenih nacija da se prikupi dve milijarde dolara imao „stopu uspešnosti“ od 70%, danas iza pomenutih rekordnih 28 milijardi dolara stoji stopa od 55%. To znači da će se neki programi suočiti sa ozbiljnim smanjenjem budžeta, pa se deo humanitarne zajednice pita da li je možda definicija „pomoći“ postala preširoka?

Prema pisanju IRIN-a, portala posvećenog izveštavanju i analizi trendova u humanitarnom sektoru, jedna od ključnih dilema je da li uopšte treba izdvajati novac za „sofisticiraniju“ pomoć kao što su, recimo, projekti koji služe podizanju kvaliteta života. Prema mišljenju pripadnika te struje, jaz u finansiranju upravo upućuje na to da definiciju humanitarne pomoći treba ponovo suziti na hitnu pomoć u kriznim situacijama kada je potrebno spašavati živote, dok bi projekte poput smanjenja ranjivosti određenih grupa stanovništva ili povećanja otpornosti privrede na klimatske izazove trebalo ostaviti globalnim i regionalnim razvojnim agencijama.

S druge strane, humanitarce širom sveta više od nedostatka novca brine njegovo neefikasno trošenje. Kristalina Georgieva, nekada članica Evropske komisije zadužena za finansije, a danas funkcionerka Svetske banke, upozorila je da je rast ukupne vrednosti sume namenjene humanitarnim programima već pretvorio brojne organizacije u komplikovane i birokratizovane transnacionalne entitete. Istraživanje sprovedeno tokom priprema za Svetsku konferenciju o humanitarnom radu u Istanbulu prošle godine, pokazalo je da što je humanitarna akcija bolje finansirana, to je veća verovatnoća da će se organizacije boriti među sobom za „parče kolača“.

U toj borbi, ispostavilo se, dozvoljeni su i udarci ispod pojasa, kao što je vrbovanje ključnog osoblja „protivnika“, odbijanje da se dele podaci ili informacije, pa čak i da se ne dozvoljava delovanje drugima na određenoj teritoriji koja se smatra sopstvenim dvorištem. Georgieva je takve poteze uporedila sa ponašanjem korporacija u sred tržišnog rata i založila se za to da se humanitarci na svim nivoima, od međunarodnog do lokalnog, pridržavaju principa da najviše sredstava mora da se potroši za rešavanje problema sa kojima se suočavaju korisnici na terenu, a ne na administrativne procedure unutar projekata. Uz to, preporučuje se i zajedničko učešće u proceni potreba, izveštavanju o utrošenom novcu i ostalim resursima, sprovođenje zajedničkih nabavki, kao i veće oslanjanje na isplatu gotovine ili vaučera kao vida humanitarne pomoći, a na uštrb pružanja usluga.

Dobre namere i kontroverzne prakse

Ništa manje dinamično nije ni u svetu privatnog humanitarnog rada. Donacije pojedinaca, kompanija i fondacija dostigle su nivo od 6,2 milijarde dolara u 2015. igodini, što je opet rekordna suma, uporediva jedino sa 2010. godinom, kada je prikupljeno samo stotinu miliona dolara manje. Prema analizi međunarodne organizacije Global Humanitarian Assistance, dugoročan trend da privatni donatori izdvajaju više novca za pomoć u prirodnim katastrofama, preokrenut je kada je svet obišla slika sirijskog dečaka Ajlana Kurdija, stradalog prilikom pokušaja porodice da se domogne Evrope preko Mediteranskog mora. U isto vreme, nije se promenila struktura „privatne“ humanitarne pomoći, pa donacije pojedinaca čine 70% ukupne sume.

Privatne fondacije, sa druge strane, raspolažu ogromnim sredstvima koja mogu da se uporede samo sa ogromnim bogatstvima njihovih osnivača, a u svoje osnivačke akte unele su brojne ambiciozne ciljeve, poput borbe protiv bolesti, siromaštva i lošeg obrazovanja. Najimućnija među njima je „Bil i Melinda Gejts“ (BMGF), koja raspolaže sa 44,3 milijarde dolara u fondu. Naveći donatori su sam Bil Gejts, osnivač Majkrosofta, sa 28 milijardi dolara i Voren Bafet, najbogatiji Amerikanac i legendarni investitor, koji je fondaciji poklonio akcije svoje kompanije vredne 3,5 milijarde dolara. BMGF je od 2009. do danas uložila više od 5,5 milijardi dolara u vakcinisanje, lečenje i pronalazak novih lekova protiv smrtonosnih zaraznih bolesti poput malarije, AIDS i tuberkuloze u siromašnim zemljama, a finansiraju i različite programe – od poboljšanja reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice, do izgradnje sanitarne infrastrukture.

Kontroverze, međutim, prate i BMGF, pre svega zato što njihov princip funkcionisanja podrazumeva da se kapital fondacije ulaže u profitabilne akcije i obveznice. Istraživanje čuvenog lista LA Times iz 2007. pokazalo je da BMGF, između ostalog, poseduje udele u korporacijama Exxon, Chevron i Royal Dutch Shell, koje su izvor zagađenja i zdravstvenih problema u delti reke Niger, gde fondacija u isto vreme organizuje zbrinjavanje i lečenje stanovništva. Kada je priča objavljena, BMGF je najavila da će razmotriti svoju investicionu politiku, ali je kasnije saopštila da će kapital nastaviti da ulaže u skladu sa očekivanim profitom, uz obrazloženje da će ulaskom u vlasničku strukturu različitih korporacija dobiti priliku da iznutra menja njihove poslovne prakse.

Milica Rilak
april 2017, broj 136.

31. мај 2017. 0 komentar

Ekonomija

Saks: Saradnja bez konflikata

by bifadmin 30. мај 2017.

Američki ekonomista Džefri Saks izjavio je da Srbiji više nije potrebna šok terapija i da je povećanje konkurentnosti uslov izlaska iz krize.

„Srbija ne može da utiče na ekonomski poredak, ali može da kaže svojim susedima, Evropi, Rusiji i drugima, da se krene pravim putem – saradnjom bez konflikata. Ono što zavisi od Srbije jeste da radi na povećanju konkurentnosti kako bi mogla da izvozi i ojača“, rekao je Saks Radio-televiziji Srbije (RTS).

Upitan da li to znači da ne predlaže šok terapiju kao pre 20 godina, Saks je odgovorio da tu terapiju predlaže kada je potrebna.

„Kada ste imali hiperinflaciju, ja sam vam pomogao da je držite pod kontrolom“, rekao je, kako je prenosi RTS, Saks.

On je naveo da je, ako se govori o izlasku iz ekonomske krize, dobra vest da svet ima mnogo potencijala za razvoj ali mora da se radi pametno.

„Krize poput ukrajinske mogu da nanesu mnogo štete. Ako se nastavi sa pogrešnom energetskom politikom, izlazak neće biti nimalo lak. Ako se posvetimo održivom razvoju, tada svet može da se oporavi i to je naš cilj“, rekao je Saks.

Saks radi na američkom Univerzitetu Kolumbija i kao savetnik generalnog sekretara UN Ban Ki Muna bavi se izazovima održivog razvoja, a kao zagovornik šok terapije 1989. godine je savetovao i tadašnjeg premijera bivše SFRJ Antu Markovića, podseća RTS.

Izvor: Beta

30. мај 2017. 0 komentar

Ekonomija

Specijalni uslovi u Komercijalnoj banci za poljoprivrednike do kraja jula

by bifadmin 30. мај 2017.

Krediti Komercijalne banke za poljoprivrednike kreirani su za Sajam poljoprivrede ali trajaće do kraja jula. To znači da oni mogu po veoma povoljnim uslovima i uz atraktivne kamatne stope da modernizuju poljoprivrednu mehanizaciju, povećaju zemljišni fond i dugoročno unaprede proizvodnju.

Namena kredita je različita – za mehanizaciju, kupovinu zemljišta i stoke, zasada, refinansiranje ranijih investicija, uz mogućnost korišćenja grejs perioda do 12 meseci i sa fleksibilnim načinom otplate kredita.

Komercijalna banka je na ovogodišnjem Sajmu poljoprivrede obnovila saradnju sa Garancijskim fondom Vojvodine i potpisala sporazum koji će omogućiti privrednim društvima, preduzetnicima, zemljoradničkim zadrugama i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima sa teritorije Vojvodine, da dođu do povoljnih dugoročnih kredita sa garancijom Fonda.

30. мај 2017. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Projekat smanjenja deficita u Francuskoj izgleda kao veliki zadatak

by bifadmin 30. мај 2017.

Novi francuski ministar privrede, Bruno Le Mer, izjavio je nedavno da će Francuska ispoštovati svoje evropske obaveze kako bi smanjila deficit, međutim trenutne projekcije za relativno skroman ekonomski rast čine da to izgleda kao vrlo ambiciozan zadatak.

Njegove primedbe u vezi sa sastankom u Berlinu sa nemačkim kolegom Volfgangom Šojbleom došle su kada je Evropska Komisija istakla ekonomske izazove nove francuske administracije i ukazala na „hitnu“ potrebu za merama koje bi rešile neravnoteže, uključujući i prekomeran budžetski deficit.

Le Mer, imenovani proevropski konzervativni ministar ekonomije u novoj vladi Filipa, rekao je da Francuska mora da sprovede uspešnu reformu tokom petogodišnjeg mandata novog predsednika, Emanuela Makrona.

„Francuska će poštovati svoju evropsku obavezu za smanjenje deficita, a to ne radimo da ugodimo Evropskoj komisiji. Mi to radimo zato što je to dobro za Francusku“, rekao je Le Mer na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Šojbleom.

Prema Zakonu o finansiranju za 2017, javni dug bi mogao biti smanjen na 96% BDP-a do kraja ove godine, sa 96,3% koliko je iznosio na kraju 2016. godine i 89,5% na kraju 2012. Ovaj cilj je uslovljen godišnjom stopom rasta od 1,5%. Međutim, sa prenesenim rastom od samo 0,7% u prvom kvartalu 2017. godine, prognoza vlade izgleda nedostižno.

Francuski ekonomski rast stabilno ide prema 1%, čineći svaki trajni pad deficita i javnog duga složenijim.

Francuskim finansijama u 2017. godini je potreban iznos od € 185 milijardi (u poređenju sa € 187 milijardi u 2016.), čineći Francusku drugim po veličini zajmoprimcem u Evropskoj uniji posle Italije. Ali, uprkos visokoj zaduženosti, Francuska ima koristi od poverenja investitora zbog svog statusa kao jednog od „ne tako loših zajmoprimaca“ u evrozoni.

Na obveznice sa kratkim rokom, Francuska refinansira po negativnim stopama, a na duže rokove dospeća, stope su blizu istorijsko niskih nivoa. Prosečna stopa prinosa na 10-godišnje obveznice je na 0,92% u 2017, što je pad sa 2,28% iz 2012. Pored toga, razlika za francuske obveznice – razlika stopa između 10-godišnjih francuskih obveznica i Nemačkih – je ponovo pala na 46 baznih poena naspram maksimuma od 78 baznih poena sa početka godine, što predstavlja pozitivan znak.

Pad opterećenosti dugom

Opterećenost dugom Francuske, koji odgovara godišnjoj otplati kamate, očekuje se da će nastaviti da opada do 2018. dostigavši 1,5% BDP-a, kao rezultat otplate ranije napravljenih dugova izdatih tokom finansijske krize. Oni su 2016. iznosili 1,7% u poređenju sa 2,5% u 2007.

Teret duga kao procenat BDP-a je niži u Francuskoj nego u većini evropskih zemalja (kao što su Velika Britanija, Italija i Španija), sa izuzetkom Nemačke.

Očekuje se da će porast kamatnih stopa imati marginalni uticaj na javne finansije tokom celog perioda od pet godina. Zbog roka dospeća francuskog duga od 7 godina, povećanje od 1% kamatnih stopa bi imao uticaj samo od 0,14% godišnje na opterećenost dugom. U slučaju značajnije finansijske i ekonomske degradacije (stopa 10-godišnjih obveznica na 4%, godišnja inflacija na nivou od 2%, a godišnji rast BDP-a 1%), teret duga ne bi dostigao nivo iz 2012. do 2020. godine.

Inostrani investitori smanjuju udele

Udeo javnog duga u posedu nerezidenata krajem 2016. je dostigao najniži 10-godišnji nivo (58,5% u poređenju sa 60% u proseku). Odlivi kapitala koji su se desili tokom prošle godine uglavnom su koncentrisani na poslednji kvartal i mogu se objasniti rastom političkog rizika uoči francuskih predsedničkih izbora. Sa izborima iza nas, procena je da nema razloga da se ovaj trend nastavi, smatra u svojoj analizi Kristofer Dembik, direktor makro analize u Sakso banci.

Drugo objašnjenje za ovaj odliv je ponašanje japanskih investitora. Kao opšte pravilo, oni imaju tendenciju da favorizuju utočišta, a od januara do septembra 2016. masovno su kupovali francuske na račun nemačkih obveznica, pre nego što su ih ponovo prodavali u četvrtom kvartalu, bez ikakve dokazane povezanosti sa predsedničkim izborima.

30. мај 2017. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Niko neće Sava Centar?

by bifadmin 30. мај 2017.

Rekonstrukcija i modernizacija Sava Centra ponovo je stopirana pošto se, kako saznaje Blic, u trećem krugu tendera za javno-privatno partnerstvo nije javila nijedna zainteresovana firma.

Potpuno neočekivano, na već tri puta produženi tenderski rok nije pristigla nijedna obavezujuća ponuda investitora, iako se vodila velika bitka između Delta Holdinga koji je nastupao samostalno, te konzorcijuma državnih firmi koje su činili Aerodrom Nikola Tesla, Beogradski sajam i Energoprojekt holding.

I jedni i drugi imali su velike planove koji su predviđali potpuno sređivanje kongresnog centra koji je nedavno proslavio 40 godina postojanja, ali je prilično oronuo, ima velike dugove i uz GSP Beograd predstavlja jedino gradsko javno preduzeće koje godinama donosi samo gubitke.

Miškovićeva kompanija je svojevremeno ponudila da u obnovu uloži 12,5 mil EUR, dok bi još 12,5 mil EUR obezbedio sam Sava Centar, i to iz kredita. Objekat bi bio zatvoren samo godinu dana zbog rekonstrukcije i opremanja, a prvi prihod bi se mogao očekivati posle četiri godine. Ipak, predlagali su i da se podela vlasništva nad Sava Centrom ugovori naknadno.

Za ovaj deo Beograda još je veće planove imao Aerodrom Nikola Tesla sa partnerima koji je bio spreman da uloži 30 mil EUR, ali uz uslov da grad namiri sva dugovanja i odrekne se dobiti prvih 12 godina poslovanja, dok se ne povrate uložena sredstva. Nakon toga u gradsku kasu slivalo bi se 35% prihoda. Pored postojećih 69.300 kvadrata, bilo bi podignuto još 50.000 m2 – kula od 25 do 30 spratova, u čijem sastavu bi se nalazio šoping mol, poslovni prostor i hotel, dok bi poslednja tri sprata bila otvorena za posetioce.

Podsetimo, Grad Beograd je u februaru 2016. godine raspisao neobavezujući javni poziv na koji su pristigla tri plana, pošto se pored Delta Holdinga i pomenutog konzorcijuma javila i slovenačka firma GGE ESCO, čija je ponuda, međutim, označena kao nekompletna.

Krajem 2016. godine dva ponuđača su prošla i drugi tenderski krug, ali se na ovaj poslednji (treći) niko nije javio. Još sredinom januara Živorad Vasić, potpredsednik Delta Holdinga, rekao je da ova kompanija razmatra da li će nastaviti učešće na tenderu.

– Prema biznis planu stručnjaka koje smo angažovali, za obnovu Sava Centra neophodno je 25-30 mil EUR, a ne oko 12 mil, kako se očekuje – istakao je tada Vasić.

Kako saznaje Blic, narednih dana Grad Beograd bi trebalo da donese odluku o daljoj strategiji kada je u pitanju Sava Centar.

Izvor: Blic, eKapija

30. мај 2017. 0 komentar

B&F Plus

Recept za zavarivače: Mirna ruka i ljubav prema poslu

by bifadmin 30. мај 2017.

Tehnička škola Železnik osvojila je prvo mesto na takmičenju “Zavarivač 2017” održanom u subotu 20. maja 2017. godine u pogonima preduzeća “Kolubara Metal” u Lazarevcu. Drugo i treće mesto zauzele su domaćin Tehnička škola “Kolubara” Lazarevac i Tehnička škola iz Mladenovca, no u ovoj konkurenciji ne treba nijednu školu posebno izdvajati – sve su pokazale zavidno umeće poslavši svoje najbolje učenike na takmičenje u tri kategorije: elektrolučnom zavarivanju, MAG i MIG zavarivanju ali i gasnom TIG postupku.

Lazarevac je po drugi put ugostio 14 škola iz Srbije i ukupno 42 takmičara koji su se za nadmetanje kvalifikovali na osnovu rezultata pokazanih na praktičnoj nastavi. Radoslav Sretković, direktor Tehničke škole “Kolubara”, zahvalio se svima koji godinama rade na promovisanju ove profesije, počev od Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, preko Društva za unapređivanje zavarivanja u Srbiji, do kompanija koje su aktivne u obrazovanju novih generacija zavarivača, bravara-zavarivača i mašinskih tehničara za reparaturu, jer “ovaj zanat se ne može ispeći bez dobre prakse u realnom radnom okruženju”.

Tu praksu učenici Tehničke škole iz Lazarevca stiču u kompaniji “Kolubara Metal”, jednom od najvećih proizvođača i održavaoca rudarske opreme na ovim prostorima, odgovornom za funkcionisanje mašina koje iskopavaju više od polovine uglja potrebnog za proizvodnju struje u našoj zemlji.

Ivan Gajić, profesor stručnih predmeta za zavarivače u ovoj školi, tvrdi da ona nikada nije napuštala princip rada “škole učenika u privredi”. Ona već decenijama đake šalje na praktičnu nastavu u “Kolubaru Metal”, u kojoj se potom veliki broj njih i zapošljava. Takva vrsta saradnje sa kompanijama, prema Gajićevim rečima, omogućava školama praćenje razvoja savremene tehnologije: “Ovo je kompleksno zanimanje koje sve više iz manuelnog rada prelazi u nauku. Zavarivanje zahteva znanja iz tehnologije, mašinstva i elektrotehnike, zato što su novi aparati sve zahtevniji i složeniji. Nekada je bilo jednostavno naučiti da varite, a sada vam treba veoma ozbiljna obuka za to, koja podrazumeva rad na savremenim mašinama. Mi to uspevamo da obezbedimo kroz saradnju sa privredom”.

Da je ovaj pristup efikasan pokazali su prošlogodišnji rezultati Tehničke škole “Kolubara” na međunarodnim takmičenjima. Naime, dvoje njenih učenika, Jelena Aćimović i Nenad Aćimović, kao deo reprezentacije Srbije, osvojili su treće mesto na Svetskom prvenstvu u zavarivanju metala u Pekingu, pobravši simpatije i zbog činjenice da su bili najmlađi tim na takmičenju na kojem je starosna granica bila 35 godina. Nenad Aćimović je u međuvremenu završio školu i upisao Mašinski fakultet ali mu je cilj da se posle okončanja studija vrati svojoj prvoj ljubavi – zavarivanju. Ove subote došao je u “Kolubaru Metal” da bodri novu generaciju takmičara, među kojima se i ovaj put nalazila jedna devojčica.

_DJT8785 GIZ Lazarevac Kostolac takmicenje zavarivaca 2017

Sedamnestogodišnja Ivana Lazović takmičila se u zahtevnom TIG postupku, međutim trema je uticala na njen konačni rezultat. Ipak, kaže, neće odustati od ovog posla i usavršavanja jer trenutno ne može da se zamisli u drugoj struci. A kako se Lazović uopšte našla u masci za zavarivanje i tamno plavoj uniformi?

„Otac mi je autoprevoznik i često sam sa njim gledala zavarivanje pojedinih delova vozila. Te varnice su me oduvek privlačile i zato sam upisala ovu školu, iako nisam mnogo znala o samom zanimanju. U međuvremenu sam ga pak zavolela, pogotovu kada se ispostavilo da imam mirniju ruku od mnogih dečaka iz odeljenja i kada su me kandidovali za takmičenje. Ovaj posao nije fizički težak, samo traži strpljenje i koncentraciju, i baš zato mislim da žene mogu sasvim dobro da ga obavljaju“, kaže Ivana i dodaje da njoj odgovara princip učenja kroz praksu mnogo više od učenja iz knjiga. Na pitanje šta je toliko zanimljivo u zavarivanju kaže da je ono, posle nekoliko godina vežbe, i dalje fascinira: „Nikad neće prestati da mi bude zanimljiva brzina kojom se metal topi i prelazi u lep var“.

U njenom odeljenju od 18 učenika ima tri devojčice, međutim u većini tehničkih škola taj broj je mnogo manji. Na pitanje zašto u ovom zanimanju nema više žena jedan od najmlađih učesnika ovog takmičenja, šesnaestogodišnji Marko Milošević iz Tehničke škole Obrenovac, šeretski odgovara – zbog frizure. “Znate, one imaju dužu kosu pa se brinu da je ne zapale… Šalim se, zaista ne znam razlog za to. Imali smo nedavno u školi vežbu iz zavarivanja na simulatoru u kojoj su učestvovale i devojčice iz drugih škola i smerova i pokazale su se veoma dobro. Mislim da bi većina njih bila odlična u ovom poslu”. Marku je ljubav prema zavarivanju usadio deda a odluku o upisu u Tehničku školu doneo je kada je saznao da se u njoj uči po dualnom sistemu, uz mnogo prakse u kompanijama. Dodatni motiv bila mu je činjenica da kao zavarivač lako može naći posao, i to dobro plaćen. Na pitanje šta je potrebno da biste postali dobar zavarivač poput njega, ovaj raspoloženi šesnaestogodišnjak odgovara: “Morate dolaziti na posao veseli i koncentrisani. Brige ostavite kod kuće”.

_DJT8914 GIZ Lazarevac Kostolac takmicenje zavarivaca 2017

On nije jedini među takmičarima koji dolazi iz obrazovnog profila bravar-zavarivač. Miroslav Simović i Nikola Božanić iz Politehničke škole Kragujevac su ovaj smer upisali jer su čuli da će kao zavarivači lako naći zaposlenje, što se obistinilo i pre završetka škole. Obojici su firme u kojima obavljaju praksu već ponudile ugovore za posao na nekoliko godina, koje će potpisati odmah po izlasku iz školskih klupa. “Zamislite kakav je osećaj kad sa 17 godina pravite kvalitetan proizvod koji je opipljiv i vidljiv golim okom, odnosno kada sami, sopstvenim radom, zaslužite posao”, kaže Simović, koga čeka radno mesto u kompaniji Unior Components.

Profesor Gajić sa početka ove priče je najzadovoljniji kada je okružen ovakvim učenicima koji, iako su se neki sasvim slučajno našli u ovom poslu, zaista vole da se bave zavarivanjem. Bio bi srećniji kada bi interesovanje bilo još veće, jer privreda vapi za dobrim zavarivačima, i zato stalno skreće pažnju na to koliko je uznapredovao razvoj zaštitne opreme i koliko se konstantno radi na unapređivanju uslova za bavljenje ovom delatnošću.

“Oprema se sve više automatizuje i robotizuje kako bi se variocima olakšao rad, ali to nipošto ne znači da će mašine istisnuti stručnjake sa njihovih radnih mesta. Automati mogu da odrade neke pozicije ali ne sve, i zato će potreba za dobrim zavarivačima postojati još mnogo, mnogo godina”, poručuje on.

30. мај 2017. 0 komentar

B&F Plus Slajder

Srbija šesta u Evropi po broju novih radnih mesta proizašlih iz stranih investicija

by bifadmin 30. мај 2017.

Prema rezultatima istraživanja o atraktivnosti evropskog tržišta („European Attractiveness Survey 2017“) koje je sprovela revizorsko – konsultantska kompanija EY, direktne strane investicije (SDI) upućene ka Evropi dostigle su rekord 2016. godine sa 5.845 zabeleženih SDI projekata (godišnji porast od 15 odsto). Rast u broju SDI doveo je do otvaranja 259.673 novih radnih mesta (19 odsto više u odnosu na prethodnu godinu), od čega je 16.396 u Republici Srbiji, a samim tim Srbija je šesta zemlja u Evropi po broju novostvorenih radnih mesta.

Velika Britanija (1,144), Nemačka (1,063) i Francuska (779) su tri najpopularnije evropske zemlje kojima je tokom 2016. godine upućeno više od pola (51 odsto) priliva evropskih SDI. Španija je zauzela četvrto mesto (308), zajedno sa Poljskom (256) koja se popela za jedno mesto na SDI listi i tako postala prva Centralno evropska zemlja koja se našla na listi prvih pet. Francuska je ostvarila 30 odsto porasta broja projekata direktnih stranih investicija u odnosu na prethodnu godinu, a prate je Nemačka (12odsto) i Velika Britanija (7odsto).

„Po prvi put nakon finansijske krize 2008. godine, možemo da posvedočimo porastu evropskog BDP-a u odnosu na američki, što je direktno uticalo i na povećanje broja direktnih stranih investicija na tržištu Evrope, kako u proizvodnom sektoru, tako i u sektoru usluga. Kao rezultat više SDI investicija jeste i povećan broj novootvorenih radnih mesta, gde je Republika Srbija na odličnom šestom mestu“, smatra Ivan Rakić, rukovodeći partner kompanije EY za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Centralna i Istočna Evropa zabeležile su najveći rast u otvaranju novih radnih mesta proisteklih iz SDI, gde su Ukrajina i Moldavija ostvarile značajan rast od 435 odsto i 220 odsto tokom prethodne godine. Zahvaljujući SDI projektima, u Poljskoj je tokom 2016. godine otvoreno 22.074 novih radnih mesta, a kao prva na listi po broju novootvorenih radnih mesta je Velika Britanija (43.165).

Rusija, Srbija, Francuska i Rumunija su se u 2016. godini pridružile liderima liste Velikoj Britaniji, Poljskoj i Nemačkoj, svaka doprinoseći sa više od 15.000 otvorenih radnih mesta iz projekata direktnih stranih investicija.

Kompanije sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama bile su najveći strani investitori u evropsko tržište, sa zabeleženih 1.310 SDI projekata, što predstavlja udeo od 22 odsto ukupnih investicija.
Ipak, najveći deo direktnih stranih investicija upućenih Evropi je domaćeg karaktera (unutar evropski) i taj procenat je povećan za 18 odsto u 2016. godini, što čini 3.233 novih SDI projekata i 137.387 novokreiranih radnih mesta.

Nemačka je učvrstila svoju poziciju kao vodeća domaća kompanija koja investira izvan svojih granica, lansirajući 651 projekat prošle godine, što predstavlja rast od 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pored Nemačke, top pet domaćih investitora u SDI investicije su – Francuska (346), Velika Britanija (335), Švajcarska (289) i Italija (187).

Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija EY, pokazali su da su kineske kompanije povećale svoju aktivnost tokom 2016. godine, sa zabeleženih 279 SDI projekata (25 odsto više u odnosu na prethodnu godinu) i otvorenih 7.919 novih radnih mesta. Dve trećine ukupnih kineskih investicija usmerene su u projekte iz oblasti marketinga i prodaje (52) i u investicione projekte u proizvodni i istraživačko – razvojni sektor (22).

Sektorska analiza

Softver i usluge podrške pri poslovanju, činili su četvrtinu SDI projekta prošle godine, što ukazuje na digitalnu transformaciju u Evropi. Najveći izvor evropskih stranih investicija 2016. godine, bio je softver generišući 780 projekata (rast od 12 odsto). Usluge podrške pri poslovanju, kao drugi najaktivniji sektor za SDI (rast od 47 odsto u 2016. godini), rezultat je aktivnosti u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji.

Proizvodni sektor Evrope u 2016. godini činio je sa 1.538 projekata direktnih stranih investicija 6 odsto rasta u odnosu na prethodnu godinu. Rezultati istraživanja su pokazali da region Centralne i Istočne Evrope predstavlja proizvodni centar ovog kontinenta, sa 755 projekata SDI u 2016. godini što je povećanje od 15 odsto.

30. мај 2017. 0 komentar

Ekonomija

Miloš Brusin novi predsednik Izvršnog odbora Telenor banke

by bifadmin 29. мај 2017.

Miloš Brusin, direktor finansija i upravljanja rizicima, imenovan je za novog predsednika Izvršnog odbora (IO) Telenor banke počev od 1. juna. Miloš ima široko iskustvo u bankarskoj industriji, stečeno na rukovodećim pozicijama u oblasti upravljanja rizicima i poslovima sa stanovništvom.

„Telenor banka je za samo dve i po godine promenila način na koji građani u Srbiji vide bankarstvo. Približavamo se tristahiljaditom korisniku, što je motiv da i dalje unapređujemo iskustvo korisnika sa Telenor bankom. Lično, velika je privilegija da budem na čelu ovako inovativne banke.“, kaže Miloš Brusin, predsednik IO Telenor banke.

Miloš Brusin je trinaest godina dugu karijeru započeo i razvijao u Findomestic banci. Profesionalno iskustvo gradio je kroz različite uloge, obavljajući poslove u oblastima upravljanja rizicima, upravljanja sistemom podrške i operacijama u poslovima sa stanovništvom – naplata potraživanja i poslovi sa platnim karticama. Timu Telenor banke pridružio se 2016. godine na poziciji člana Izvršnog odbora i direktora finansija i upravljanja rizicima. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Dosadašnji predsednik IO Martin Navratil ostaje u Telenor banci na poziciji savetnika Izvršnog odbora sve do 1. avgusta, kada će nastaviti profesionalnu karijeru u međunarodnoj finansijskoj instituciji Home Credit grupa. Predvodiće projekat razvoja nove banke u Indiji.

Telenor banka otvorena je u septembru 2014. godine i ubrzo je postala najbrže rastuća onlajn banka u regionu. Od čekanja u redovima za uplatu računa, bankarstvo je transformisano, pa se plaćanja danas obavljaju u nekoliko klikova, omogućeno je slanje novca direktno na imejl ili mobilni telefon primaoca, a zahtev za kredit moguće je podneti i onlajn, bez odlaska u banku. Da je tržište bilo spremno za drugačiji način poslovanja, dokazuje činjenica da je broj korisnika mobilnog bankarstva porastao skoro četiri puta.

29. мај 2017. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci