мај 2017

Žene na čelu velikih američkih korporacija prošle godine su imale povećanje zarade, ali ih je dalje malo u odnosu na muškarce, pokazuje istraživanje agencija Asošijetid pres.

Srednja vrednost plate za najplaćenije američke direktorke prošle godine je bila 13,1 milion dolara, što je za devet odsto više nego 2015, dok je ta plata za muškarce bila 11,4 miliona dolara, takodje devet odsto više nego prethodne godine, pokazuje analiza AP-a i kompanije Ekvilar (Equilar).

Broj žena na čelu korporacija se, medjutim, neznatno povećao. Prošle godine je medju najplaćenijim direktorima bilo šest odsto žena, u odnosu na pet odsto 2015. i 2014. godine.

Najplaćenija direktorka je Virdžinija Rometi iz Aj-Bi-Ema (IBM) sa 32,3 miliona dolara, što je povećanje od 63 odsto na prethodnu godinu, uglavnom zbog bonusa u akcijama od 12,1 milion dolara koji nije dobila 2015.

Rometi je time prestigla Marisu Mejer iz posrnulog Jahua (Yahoo) koja je pala na drugo mesto s 27,4 miliona dolara. Na trećem mestu je Indra Nuji iz Pepsika (PepsiCo) sa 25,2 miliona dolara, a za njom sledi Mari Bara, direktorka Dženeral motorsa (General Motors) s 22,4 miliona dolara.

Na petom mestu je Amerikanka srpskog porekla Fibi Novaković, koja je ranije radila za CIA a prošle godine je kao direktorka kompanije iz odbrambene industrije Dženeral dajnemiks (General Dynamics Corp) zaradila 21,2 miliona dolar.

Na šestom mestu je takodje direktorka kompanije koja proizvodi vojnu opremu Lokhid Martin (Lockheed Martin Corp). To je Merilin Hjuson sa zaradom od 19,4 miliona dolara.

Izvor: Beta

Na deponiji Termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu u ovom trenutku nema dovoljno uglja za proizvodnju struje, zbog čega se Srbija u novembru može suočiti sa restrikcijama električne energije, tvrdi dobro obavešteni izvor Danasa u TENT-u i Rudarskom basenu Kolubara.

Naime, rezerve uglja sa kojima raspolaže TENT su veoma male i kako tvrdi sagovornik Danasa, ako se po tom pitanju ništa ne promeni u dogledno vreme, veliko je pitanje da li će tokom zimske sezone, kada je potrošnja najveća, Elektroprivreda Srbije uspeti da obezbedi dovoljne količine inače znatno skuplje struje iz uvoza.

– Deponija u TENT-u je ispunjena sa oko 400 hiljada tona uglja, a trebalo bi u njoj da bude milion i po tona. Ono što treba naglasiti je da nema uspeha ni sa dopunom, iako je isključeno nekoliko blokova za proizvodnju struje. U Rudarskom basenu Kolubara nema vitalnih delova za održavanje proizvodnje i koliko god novca da dobije od države ili kredita ovog trenutka efekat će se videti tek za par godina. Međutim, postavlja se pitanje: a šta do tada – navodi izvor Danasa koji je želeo da ostane anoniman.

On dodaje da je apsolutno tačno da u Rudarskom basenu Kolubara nema dovoljno otkrivenog uglja i da se na preostala tri kopa ugalj kopa „po ćoškovima“.

– Bager koji kopa ugalj čeka da mu drugi skine zemlju da bi mogao nekoliko sati da radi na uglju. Druga prevara, kojom se rukovodstvo bavi, je dodavanje odnosno mešanje proslojka koji nije ugalj, da bi se dobilo na tonaži i formalno ispunio propisan proizvodni plan – navodi sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, RB Kolubara već mesecima ne šalje ugalj potrebnog kvaliteta u Termoelektranu Nikola Tesla, a sve što sadrži ispod 6.500 kilo-kalorija se ne računa u ugalj, dok je dokaz za to enormna potrošnja mazuta u TENT-u. Naime, čim ugalj ne poseduje potreban kvalitet, dodaje mu se mazut, objašnjava izvor Danasa.

Podsećanja radi, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije, nedavno je izjavio da je proizvodnja električne energije pala u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine, ali ne za 20%, kako to tvrdi opozicija, već za 14,5%. On je dodao da je proizvodnja uglja pala za 10%. Kao razloge za pad proizvodnje naveo je problem sa transportom uglja u januaru između Kolubare i Obrenovca, kada je umesto 100, dnevno prevoženo 50 tona, zbog potrebe odleđivanja vagona, a na pad proizvodnje uticali su, tvrdio je ministar energetike, meteorološki i hidrometeorološki uslovi. U februaru je, kako je objasnio, proizvodnja na polju D bila smanjena zbog aktiviranog klizišta u dužini od 2,6 km.

Izvor: Danas, eKapija

Ukoliko uzmemo u obzir podatak, da su kamatne stope na novoodobrene stambene kredite vezane za evro u padu, i da je trenutno jedan od najpovoljnijih stambenih kredita osiguran kod NKOSK sa kamatnom stopom od 3,3% dolazimo do zaključka da je došlo vreme da refinansiramo svoja prethodna zaduženja.
Kamatne stope na subvencionisane stambene kredite koji su uzeti tokom 2006. godine u evrima kretale su se u intervalu od 6-9%, pa je pri kupovini stana u vrednosti od 50.000 evra za učešće trebalo 10 odsto (5.000 evra), dok je Republika Srbija svojom subvencijom obezbeđivala dodatnih 20 odsto (10.000 evra), a poslovna banka 70 odsto kredita odnosno 35.000 evra.

Ukoliko kao primer uzmemo kredit koji je tada odobren na period od 25 godina, prvih 20 godina vraća se dug banci po kamatnoj stopi od 7%, a na ime rate je bilo potrebno izdvojiti 271,35 evra, dok se poslednjih 5 godina otplaćuje dug državi uz kamatu od 0,1% gde rata po planu otplate iznosi 167,09 evra.

Danas, posle deset godina, dug po ovom kreditu kod poslovne banke iznosi oko 23.370 evra, a ukoliko bi refinansirali kredit po trenutnoj kamatnoj stopi od 3,3%, nova rata bi iznosila 228,91 evra što je za 40 evra manje na mesečnom nivou, dok je na preostalih deset godina ovo značajna ušteda od oko 5.000 evra. Logičan zaključak koji sledi iz ovog primera je da treba uzeti novi kredit, čak i ne razmatrajući troškove novog kredita, ali ovakvu vrstu refinansiranja komercijalnog dela kredita, koja je ujedno i najisplativija, moguće je dobiti samo u jednoj banci, ali period otplate u tom slučaju nije moguće menjati.

Češći primer koji kvari čitavu ovu računicu je činjenica da subvencionisani deo u slučaju refinansiranja dospeva na naplatu u celosti i apsolutno menja prethodno doneti zaključak. U tom slučaju je potrebno uzeti novi kredit u iznosu od 33.370 evra (umesto 23.370 evra) odnosno za 10.000 evra veći zbog duga prema državi, a nova rata se tako sa dosadašnih 271,35 evra povećava na 326,86 evra što je za 55 evra više u odnosu na trenutnu ratu, i ovo postaje primer kada je refinansiranje neisplativo.

Usled komplikovane procedure, svega par banaka radi refinansiranje ovog kredita, pa klijenti prvo pokušavaju da se dogovore sa matičnom bankom i izvrše usklađivanje kamatne stope po kreditu, a možda i skrate period otplate, što bi svakako doprinelo značajnoj uštedi.

Dok je kod kredita koje su davale poslovne banke bez pomoći države refinansiranje itekako isplativo i poželjno, subvencionisani krediti su ipak u ovom trenutku neisplativi u većini slučajeva.

Izvor: Kamatica

Banke su za prva tri meseca 2017. godine otpisale 3,6 milijardi dinara problematičnih kredita koje godinama nisu mogle da naplate od privrednika. Prema podacima najnovijeg, majskog izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije, banke su dodatno prodale još 5,1 milijardu dinara loših zajmova. Reč je o onim kreditima za čiji otkup su privatne agencije za naplatu potraživanja imale finansijski interes.

Posledica otpisa i prodaje problematičnih kredita bilo je smanjenje potraživanja banaka od privrede. Posmatrano po namenama, najveći deo potraživanja banaka od privrede činili su krediti za obrtna sredstva – 46,8%, ukazuje se u izveštaju.

Gledano po sektorima, od početka godine povećana su potraživanja od preduzeća iz sektora građevinarstva, trgovine i energetike, dok su od ostalih sektora smanjena.

„Učešće problematičnih zajmova u sektoru privrede dodatno je smanjeno na 17,1% u martu, i to je najniža vrednost ovog pokazatelja u proteklih osam godina“, tvrde u NBS.

U izveštaju se ističe da je firmama u prvom tromesečju odobreno novih 180,7 milijardi dinara kredita, što je oko milijardu i po evra. Međutim, analiza NBS pokazuje da su privrednici imali povoljnije uslove po pitanju roka i maksimalnog iznosa zajma, ali su im bankari pooštrili garancije, postavljajući im oštrije uslove u vezi sa hipotekama, zalogama i ostalim jemstvima.

Preduzeća i preduzetnici, prema podacima Udruženja banaka Srbije, trenutno otplaćuju 1.353 milijarde dinara kredita, a stanovništvo 823 milijarde. Građani su, za razliku od privrednika, mnogo bolje platiše. Oni tek svaki deseti dinar bankama vraćaju sa zakašnjenjem, dok je procenat docnije kod preduzeća veći (14,2% ukupnog duga).

I podaci NBS i Udruženja banaka pokazuju da građane najviše interesuje – keš.

„Krediti stanovništva su u prvom tromesečju povećani za 23,1 milijardu dinara“, ističe se u izveštaju NBS.

„Rastu, a i dalje najviše doprinose gotovinski krediti, ali se sve više povećava i stambeno kreditiranje, pa je učešće ovih hipotekarnih zajmova dostiglo udeo od 18% u ukupnim novoodobrenim kreditima.“

Refinansiranje

Kod građana je primetno povećano refinansiranje postojećih stambenih kredita, što se može dovesti u vezu sa korišćenjem mogućnosti zaduživanja pod povoljnijim uslovima, s obzirom na znatno smanjenje kamatnih stopa u prethodnom periodu, ukazuje NBS.

Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, stanovništvo trenutno otplaćuje ukupno 81 milijardu dinara svih refinansirajućih zajmova.

Izvor: Novosti, eKapija