мај 2017

Ako premijerka Tereza Mej ostvari veoma povoljan izborni rezultat u Velikoj Britaniji, to bi moglo dovesti do snažnije britanske funte i na kraći rok je nešto što bi moglo uticati na tržište akcija u Velikoj Britaniji, smatra direktor strategije na tržištu kapitala u Sakso banci, Piter Garnri.

Poslednjih godinu i po bili smo svedoci da kad god dođe do jačanja britanske funte na kraći rok oslabe akcije u Velikoj Britaniji. Za očekivati je da će to i sada biti obrazac i uvek je slučaj na kraći rok da promene valute mogu zaista uticati na tržište akcija. Na srednji i duži rok više će biti u funkciji rasta zarada i makro-ekonomskog okruženja. Za sada je mikro-okruženje, zapravo, veoma povoljno i u Evropi i Velikoj Britaniji i zaista pruža utočište za akcije iz Velike Britanije, kao i za one evropske.

Međutim, kako se bližimo Bregzitu sa članom 50 sada u igri, mislimo da će na duži rok evropsko tržišta kapitala biti bolje, komentariše Garnri u svojoj analizi. To će imati značajan uticaj i na tržište akcija u Velikoj Britaniji. U početku možda ne na ukupnu ekonomiju samu po sebi, ali već sada vidimo znake da neke od ovih velikih firmi i neke kompanije sa berze se sele i prebacuju posao u inostranstvo i misle da će doći do negativnog uticaja Bregzita.

To je scenario na duži rok, međutim posle izbora u Velikoj Britaniji, uticaj na kratak rok pokrenuće britansku funtu i ako Mej ostvari rezultat koji trenutno pokazuju ankete, očekujemo kratkoročnu slabost akcija u Velikoj Britaniji zbog jačanja britanske funte, zaključuje Garnri.

Dugovi domaćinstava u SAD su dostigli rekordan iznos u prva tri meseca ove godine, veći od dugova na početku krize 2008. godine.

Amerikanci su povećavali zaduživanje u protekle tri godine, ali se priroda onoga što duguju promenila od početka recesije. Krediti za studiranje i kupovinu automobila čine veći deo duga domaćinstava, dok su hipoteke i dugovi po kreditnim karticama manji od nivoa pre recesije.

Njujorška banka Federalnih rezervi je objavila u sredu da je ukupan dug domaćinstava, što uključuje auto kredite i kreditne linije za kupovinu kuća, iznosio 12 hiljada i 730 milijardi dolara u prvom kvartalu. Taj dug je u jesen 2008. godine postiga prethodni rekord od iznad 12,68 hiljada milijardi.

„Taj rekordan nivo duga nije razlog ni za slavlje, ali ni za paniku“, rekao je Donghun Li, istraživač iz Fed-a. „I dug i dužnici danas izgledaju sasvim drugačije“.

Posmatran kao procenat ukupne ekonomije SAD, dug domaćinstava je i dalje manji nego 2008. godine i vredi koliko i 67 odsto privredne aktivnosti, dok je pre devet godina bio 85 odsto.

A uz niske kamatne stope, Amerikanci mogu da lakše sada otplaćuju kredite. Procenat svih dugova domaćinstava čija otplata ozbiljno kasni – 90 dana ili više, iznosi svega 3,4 odsto. To je manje od špica posle recesije od 8,7 odsto, početkom 2010. godine.

Samo 203.000 Amerikanaca je proglasilo bankrot u prva tri meseca ove godine, što je najmanje za 18 godina, koliko njujorški Fed prati podatke o tome.

Ipak, ima nekih stvari koje izazivaju zabrinutost. Auto-krediti su porasli za 44 odsto, na hiljadu i 170 milijardu dolara od poslednjeg vrhunca duga domaćinstva pre devet godina. Porastao je i deo tih kredita lija otplata kasni 90 dana ili više: 3,8 posto je sada, dok ih je pre dve godine bilo 3,3 odsto. Ipak, to je manje od vrhunca od 5,3 procenata krajem 2010. godine.

Studentski krediti su takođe potencijalno žarište: Oni su ukupno dostigli hiljadu i 300 milijardi dolara u prvom kvartalu, što je skok za ogromnih 120 odsto od 2008. Skoro 11 odsto otplata tog duga kasni 90 dana ili više. Fed procenjuje da je pravi broj duplo veći, jer su mnogi klijenti mogu da odlože otplaćivanje kredita dok studiraju ili ako su nezaposleni.

Ali ukupna slika ima mnogo svetlih tačaka. Više kredita imaju stariji i kreditno sposobniji Amerikanci, koji bi trebalo da znači i da će ih otplatiti. Starija domaćinstva u načelu imaju veće prihode i bogatstvo nego mlađa.

Amerikanci stariji od 60 godina imaju 22,5 posto svih kredita, dok su 2008. godine imali 16 odsto, objavio je njujorški Fed u posebnoj prezentaciji u aprilu.

Taj pomak je posebno dramatičan u slučaju hipoteka, koje mnogo teže dobijaju Amerikanci s manjom kreditnom sposobnošću.

Skoro 61 odsto novih stambenih kredita u prvom kvartalu dobili su tražioci s visokim kreditnim rejtingom, od 760 ili više poena, po izveštaju Feda. Takvih je 2008. godine bilo samo 36 odsto. Samo oko jedne trećine Amerikanaca imaju tako visok kreditni rejting.

Izvor: Beta

Odbor poverilaca stečajnog dužnika FŽV Želvoz doneće odluku o prodaji Želvoza u roku od osam dana, a možda već na sednici u četvrtak, potvrđeno je Danasu u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Kako za ovaj list rečeno posle jučerašnjeg otvaranja ponuda (16. maja 2017. godine), odluka o konačnoj prodaji Želvoza nije doneta, zato što su obe ponude bile ispod 50% procenjene vrednosti. Stečajni upravnik preduzeća Želvoz iz Smedereva oglasio je 21. aprila petu prodaju ovog stečajnog dužnika kao pravnog lica neposrednom pogodbom uz prikupljanje pisanih ponuda.

Najvažniju imovinu dužnika čine nekretnine u fabričkom krugu, ukupne površine 95.500 m2, postrojenje i oprema za remont vagona, stoprocentni udeli u preduzećima Želvoz – Ugostiteljstvo i turizam, Želvoz – Zaštitna radionica, Sportsko društvo Železničar, Železnička industrijska škola u Smederevu.

Procenjena vrednost dužnika je oko 1,15 milijardi dinara, ali procenjena vrednost imovine nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na drugi način bila obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude.

Novčani iznos za učešće u prodaji je 115,3 miliona dinara, dok je za otkup prodajne dokumentacije bilo potrebno izdvojiti 100.000 dinara.

Podsećamo, Agencija za privatizaciju je 2011. godine poništila kupoprodajni ugovor za smederevski Želvoz sa većinskim rumunskim vlasnikom zbog neispunjavanja kupoprodajnih obaveza. Fabrika, koja je tada zapošljavala oko 1.450 radnika, bila je prodata 2007. godine rumunskom konzorcijumu Grampet-Remar za 1,15 mil EUR. Nekada uspešni remonter šinskih vozila, koji je svojevremeno upošljavao čak 2.200 radnika, urušavan je godinama i ozbiljno uzdrman mnogobrojnim aferama rukovodećeg kadra, sa sudskim procesima koji traju i danas. Sunovrat Želvoza traje sve do 2015. godine, kada je stavljena tačka i otvoren stečajni postupak.

Prema rešenju Privrednog suda u Požarevcu, stečajni dužnik je u trenutku otvaranja stečaja bio u neprekidnoj blokadi u trajanju od oko hiljadu dana, a neizmirene obaveze daleko su prevazilazile vrednost imovine stečajnog dužnika.

Izvor: Danas, eKapija

U prvom kvartalu 2017. godine tržište lizinga u Srbiji ostvarilo je vrednost od 69 miliona evra, što je 18,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Najveće interesovanje za finansiranje putem lizinga u sektoru komercijalnih i teretnih vozila – više od 28 miliona evra.

Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS) saopštila je da je vrednost novozaključenih ugovora u Republici Srbiji u prvom kvartalu 2017. godine porasla za 18,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine i da je dostigla 69 miliona evra.

Do aprila ove godine, najveće interesovanje vladalo je u sektoru komercijalnih i teretnih vozila u kome je vrednost novozaključenih ugovora iznosila 28 miliona evra. Sektor putničkih vozila zabeležio je vrednost od 25 miliona evra, a prate ga sektor mašina i opreme sa 11 miliona evra i sektor nekretnina u kome je vrednost novozaključenih ugovora 5 miliona evra.

Teodora Milenković, generalni sekretar ALCS-a, napominje da rast na tržištu lizinga u Srbiji prati trendove na evropskoj sceni. „Lizing u Srbiji već godinama unazad beleži konstantan rast, a u prvom kvartalu 2017. vrednost novozaključenih ugovora porasla je za 11 miliona evra u odnosu na isti period prošle godine. Rast vrednosti novozaključenih ugovora posebno je primetan u sektoru putničkih vozila, kao i u sektoru komercijalnih, teretnih i ostalih vozila”, kazala je Milenković.

Prema njenim rečima tržište očekuje uspešnu godinu jer se privreda postepeno oporavlja, a vlasnici malih i srednjih preduzeća sve češće opredeljuju za lizing, kao način investiranja u poslovanje. Njena prognoza poklapa se sa analizom Leaseurope-a, krovnog udruženja lizing asocijacija Evrope.

Iz Asocijacije dodaju da lizing postaje uobičajeni način finansiranja u različitim privrednim delatnostima, a da je najveće interesovanje za lizing vladalo među kompanijama koje obavljaju delatnost saobraćaja i informisanja (19 miliona evra), a zatim delatnost rudarstva i prerađivačke industrije (13 miliona evra), pa delatnost trgovine na veliko i malo (11 miliona evra).