јун 2017

Udruženje pivara Srbije je krovna strukovna organizacija, okuplja najveće proizvođače piva i slada u Srbiji, koji zajedno čine 98% domaćeg tržišta. Pivarska industrija u našoj zemlji bitno utiče na ekonomiju i doprinosi budžetu Srbije sa 3,3% na godišnjem nivou.

Udruženje pivara Srbije u saradnji sa partnerima radi na stvaranju pogodne ekonomske klime za proizvođače, ali istovremeno i na podizanju svesti o odgovornoj konzumaciji piva. „Cilj Udruženja je da se kroz kontinuiranu saradnju sa državom i partnerima stvori održiva i predvidiva ekonomska klima za rast i razvoj pivarske industrije, kako bismo ostvarili svoje pune potencijale i dali još veći doprinos razvoju srpske ekonomije. Proizvođači piva – članovi Udruženja, imaju snažnu samoregulativu i stroge propise i pravila, čak i više nego što i sam zakon nalaže“, istakao je Vladimir Novaković, predsednik Upravnog odbora Udruženja pivara Srbije.

Kao i do sada, društvene aktivnosti Udruženja ubuduće će biti usmerene na osnaživanje odgovorne konzumacije. Kroz različite kampanje i medijske aktivnosti neophodno je promovisati umerenost ispijanja piva, koje je za mnoge omiljeno piće za zdravicu. Tim povodom Rebeka Božović, izvršna menadžerka Udruzenja pivara Srbije poručila je: „Ove godine nastavljamo dalje i planiramo aktivnosti kojima želimo da vratimo pivo na mesto koje mu pripada kao omiljenom piću, jer ga vezujemo za najlepša dešavanja u životu, od rođendanskih proslava, pa sve do slavlja sportskih uspeha, kojih, na sreću, imamo mnogo. Poseban fokus naših aktivnosti u ovoj godini je kampanja o odgovornoj konzumaciji piva, koju ćemo pokrenuti 4. avgusta na Svetski dan piva i u saradnji sa partnerima realizovati do kraja septembra.“

Udruženje pivara Srbije

Udruženje pivara Srbije je krovna organizacija proizvođača piva i slada, čije članice pokrivaju 98% tržišta, ukupno direktno i indirektno zapošljavaju više od 17.000 ljudi i doprinose budžetu Srbije sa više od 230 miliona evra kroz izdvajanja za akcize, poreze, socijalna davanja i doprinose. U lancu proizvodnje i distribucije svaki zaposleni u pivarskoj industriji kreira devet novih radnih mesta. Više od 90% ukupnih sirovina neophodnih za proizvodnju čine lokalne nabavke za koje se godišnje izdvoji više od 100 miliona evra. I pored dobrih rezultata, industrija se suočava sa negativnim trendom u poslednjih 9 godina. Cilj Udruženja je da se kroz kontinuiranu saradnju sa državom i partnerima, stvori održiva i predvidiva ekonomska klima za rast i razvoj pivarske industrije kako bi pivarska industrija ostvarila svoje pune potencijale i dala još veći doprinos razvoju srpske ekonomije. Takođe, sve članice aktivno rade na promociji odgovorne konzumacije piva i društvene odgovornosti u pivarskoj industriji.

Udruženje pivara Srbije posluje sa šest članica: Apatinska pivara, Beogradska industrija piva BIP, Valjevska pivara, Karlsberg Srbija, Maltinex sladara, Heineken Srbija, koje čine preko 96 odsto tržišta. Od 2003. godine do danas napravljene su značajne investicije u pivarskoj industriji, kroz ulaganja u kapacitete koji postoje skoro tri veka. Udruženje pivara Srbije promoviše odgovornu konzumaciju piva. Proizvođači piva – članovi udruženja, imaju snažnu samoregulativu, stroge propise i pravila, čak i više od onoga što je propisano Zakonom. Ova pravila čine Kodeks usvojen na nivou industrije koji propagira zakonitost, iskrenost, poštenje i dobre poslovne običaje.

Istorija piva u Srbiji

Pivo se prvi put zvanično pominje u Srbiji, u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, u kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara.

Za vreme austrijske okupacije Beograda u periodu od 1718. do 1739. godine, pivarstvo prevazilazi okvire domaće zanatske proizvodnje. Na Dorćolu su austrijski doseljenici i preduzimači izgradili dve male pivare. Sve velike pivare koje postoje i dan-danas, imaju tradiciju dužu od dva veka, budući da su izgrađene između 1730. i 1892.

U fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) u Kragujevcu jutros u 6.00 počeo je štrajk, rekao je agenciji Beta predsednik Samostalnog sindikata Zoran Marković. On je naveo da radnici štrajkuju obustavom rada na svojim radnim mestima.

Radnici u proizvodnji održali su u petak i ponedeljak jednočasovni štrajk upozorenja u krugu fabrike sa zahtevima da se povećaju zarade sa 38.000 na 45.000, prime novi radnici ili na drugačiji način da se organizuje rad, jer jedan radnik obavlja nekoliko operacija i radi umesto dva ili tri koji su na odsustvima.

Traži se i pokriće troškova koje ima radnik zbog dolaska na posao van standardnog radnog vremena kada nema javnog prevoza, odnosno pre 5.00 ili posle 22 časa.

Medju zahtevima je i isplata i povećanje bonusa za 2017. i 2018. godinu.

Sindikat je ranije najavio da će štrajk trajati do ispunjenja zahteva ili postizanja sporazuma sa rukovodstvom FCA.

O početku štrajka u FCA sindikat je najavio održavanje konferencije za medije danas u 10 časova.

Izvor: Beta

Sopharma Trading, najveća bugarska kompanija u farmaceutskom sektoru po ostvarenim prihodima, objavila je nameru investiranja u kupovinu većinskog vlasničkog udela u kompaniji Lekovit – najbrže rastućoj veledrogeriji u Srbiji u poslednje 3 godine.

Vlasnik kompanije Lekovit, dr Dragan Petrovic će zadržati manjinski vlasnički udeo i nastaviće da doprinosi daljem razvoju kompanije, na poziciji generalnog direktora.

Kompanija Sopharma Trading je lider u farmaceutskom sektoru, i tokom poslednjih 10 godina je diversifikovala svoj poslovni model i transformisala se, od veledrogerije koja je snadbevala apoteke i bolnice, u integrisanog operatera u healthcare sektoru. U periodu od 2006. godine do 2016. godine kompanija je uspela da održi konstantan rast i poslovne prihode poveća 5 puta, kao i neto profit 22 puta. U junu 2015. godine Sopharma Trading je na srpskom tržištu otpočela poslovanje sa portfolijom ekskluzivnih brendova sa ciljem njihovog pozicioniranja na tržištu, praćenog sa izgradnjom kompletnog poslovnog modela razvijenog u Bugarskoj.

Kompanija Lekovit je s druge strane priznata kao jedna od najpouzdanijih veledrogerija u farmaceutskom sektoru Srbije koja je značajno proširila svoju bazu kupaca, poslovni prihod i profit u poslednje 3 godine. Dinamični rast kompanije Lekovit je ishod uspešne strategije diversisifikacije kupaca, punom korišćenju tržišnog potencijala, uspešnog partnerstva sa dobavljačima i održive profitabilnosti.

Kako bi povećali transparentnost i svojim klijentima dali još jednu korisnu informaciju o situaciji na tržištu, poslednjih godina sve više velikih FX brokerskih kuća, kao što je Admiral Markets, objavljuje ukupnu izloženost svojih klijenata pojedinim valutama. To znači da svatko može videti koji procenat novca je trenutno uložen u kupovne i prodajne pozicije na pojedinim valutama te na taj način dobiti dodatnu potvrdu svojih predviđanja kretanja vrednosti valuta.

Putem takozvanih COT izvještaja, iste informacije već decenijama objavljuje američka Komisija za nadzor tržišta fjučers ugovora. Kombiniranjem podataka s tržišta fjučersa na valute i podataka dobijenih od FX brokera, moguće je dobiti dobru sliku o tome što većina učesnika na tržištu očekuje da će se dogoditi u bliskoj budućnosti s kursevima najtrgovanijih svjetskih valuta.

Kada se usporede trenutni podaci s tržišta fjučersa i podaci Admiral Markets-a, imamo poprilično neuobičajenu situaciju u kojoj većina investitora koji trguju preko Admiral Markets-a imaju potpuno suprotna očekivanja od učesnika na američkom tržištu fjučersa i opcija.

Analitičari Admiral Markets-a smatraju da je razlog ovakve situacije različit vremenski horizont ulaganja različitih grupa investitora. Naime, fjučersima po pravilu trguju veliki institucionalni investitori koji ciljaju na mali, ali relativno sigurni prinos. To postižu kupovinom valuta koje bi mogle jačati u narednih nekoliko mjeseci. S druge strane, zbog izrazito povoljnih uslova trgovanja koji su dostupni preko FX brokerskih kuća, investitori mogu trgovati na kraćim vremenskim periodima, pa profitirati na malim pomeranjima kurseva, kakvi se događaju gotovo svakodnevno. Takav način trgovanja je rizičniji, ali može doneti veći profit.

Budući da je evro u odnosu na američki dolar u poslednja dva i po meseca ojačao značajnih 5,7%, za očekivati je privremenu korekciju pre nastavka jačanja. Zbog toga, moguće je da će obe grupe investitora profitirati u idućim mesecima, a ukoliko do korekcije zaista dođe, klijenti Admiral Markets-a koji po gore navedenim podacima očigledno trguju aktivnije od investitora na tržištu fjučersa i opcija, mogli bi ostvariti značajno veći postotak prinosa.

Ove godine rod maline je skoro prepolovljen, no uprkos tržišnoj logici, njena cena je gotovo dvostruko manja nego tada. Dok se u 2016. otkupna cena za ovo voće kretala između 230 do 240 dinara po kilogramu, ove je bila 120, a poslednjih nekoliko dana je još pala, navodno kao rezultat odmazde otkupljivača zbog pobune malinara. Proizvođači naime tvrde da su se svi urotili protiv njih – i otkupljivači i vlasnici hladnjača – te da im u dogovoru spuštaju cenu.

Ovo međutim nije nikakva novost. Skoro svake godine malinari se bune da su im ponuđene cene kojima ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje a kamoli da zarade, dok se hladnjačari pravdaju da nemaju potrebu za tolikom količinom malina, a može se čuti i da je situacija takva zbog uvoza jeftinijih a manje kvalitetnih malina.

Činjenica je pak, kažu stručnjaci, da se ni malinari u vremenima kada su imali dobru zaradu nisu potrudili da stvore uslove da manje zavise od hladnjačara, ali i da se hladnjačari i izvoznici trude da što više zarade, te im odgovara niska cena ovog voća. Država se u celoj toj priči ponaša kao da se upravo probudila iz kome i da ne zna šta se dešavalo u protekloj deceniji.

Malinari su zato počeli sa protestima i sa medijskom kampanjom. U izjavama za štampu pominju tajkune i monopoliste kojima “nije dovoljna proizvodnja u Srbiji, već hoće da zarade i na uvozu, pa miksuju sorte. Verovali smo ministru Branislavu Nedimović, ali verovatno ni on nije svestan u kakav je osinjak ušao. Veće je lobiranje pri otkupu i izvozu maline, nego na tržištu droge”.

I malinari i hladnjačari su se sastali sa ministrom poljoprivrede ali dogovor nije postignut pa je novi sastanak zakazan za naredne dane. Novi protest malinara najavljen je za 28. jun “u Beogradu ili negde na Ibarskoj magistrali”.

Inače, svuda u svetu cene svežih i zamrznutih malina su po nekoliko puta veće nego kod nas. U SAD je na primer trenutna cena malina po kilogramu 980 dinara, u Velikoj Britaniji 470, u Španiji 421 dinar, u Kini od 195 do 303, u Rusiji 910 i u Poljskoj, zemlji koja pod zasadima malina ima najveća prostranstva u Evropi, 960 dinara po kilogramu.

U beogradskim supermarketima kilogram malina košta i po sedam puta više nego što za njega dobijaju malinari. To znači da se svi drugi u lancu distribucije ugrađuju i da zarađuju više nego sami proizvođači ovog voća.

Trenutno izgleda kao da niko ne prepoznaje u dovoljnoj meri značaj ove teme, iako je Srbija među najvećim proizvođačima i izvoznicima „zlatne“ voćke u svetu. Samo u 2015. imali smo rekordnih 100.000 tona, ostavljajući iza nas (i to sa daleko lošijom po kvalitetu malinom) zemlje poput Poljske, Čilea, SAD, Kanade. Prošle godine prihod države od izvoza maline bio je 230 miliona dolara, a u ukupnom izvozu voća malina je učestvovala sa 42 odsto. Ali ne zadugo – već se dešavalo da zbog nemarnog odnosa države i kartelskog ponašanja na tržištu domaći poljoprivrednici odustanu od gajenja određenih vrsta voća. To bi vrlo lako moglo da se desi i sa crvenim zlatom, kako zovu malinu.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.