март 2018

Pre mesec dana došlo je do smene na čelu najvažnije centralne banke na svetu – američkih Federalnih rezervi (FED). Predsednik Tramp nije hteo da ponudi drugi mandat Dženet Jelen, dosadašnjoj čelnici FED-a, za koju je smatrao da samo radi ono što je Obama tražio od nje, nego je predložio svog čoveka, bivšeg investicionog bankara – Džeroma Pauelea (Jerome Powell).

Hoće li Pauel slabiti dolar?

Tramp je u više navrata javno izjavio da želi slabiji dolar, jer slabija valuta pozitivno deluje na izvoz, industrijsku proizvodnju i otvaranje radnih mesta. Budući da je mogao birati koga će predložiti za poziciju najmoćnijeg bankara u SAD, mnogi analitičari i mediji smatraju da Pauel nije odabran slučajno te da će voditi monetarnu politiku kakvu bi Tramp hteo. No, iz Poauelovih prošlonedeljnih javnih nastupa se dalo zaključiti da bi FED tokom ove godine mogao četiri puta da podigne kamatne stope, dok je većina analitičara i investitora na finansijskim tržištima donedavno smatrala da će kamatne stope biti dignute samo 3 puta u 2018. godini. Brže dizanje kamatnih stopa po pravilu doprinosi jačanju valute, a to nije u skladu s Trampovim željama.

Kako će reagovati Forex tržište?

Analitičari Admiral Markets-a smatraju da ne treba očekivati značajne promene u monetarnoj politici Federalnih rezervi nakon imenovanja Pauela na novu poziciju. Naime, manevarski prostor za delovanje čelnika FED-a je vrlo uzak. O kamatnim stopama će i dalje odlučivati ceo tim ljudi koji samostalno donosi odluke, a FED kao institucija oduvek ostavlja utisak racionalnog postupanja, bez obzira na želje američkih političara. Glavni cilj će i dalje biti postizanje stope inflacije od približno 2% uz istovremeno održavanje stope nezaposlenosti na što nižem nivou. Upravo zbog toga, učesnici na Forex valutnom tržištu nisu reagovali na promenu na kormilu američke centralne banke, a kurs dolara je nastavio da se kreće na osnovu ostalih faktora.

Ostali važni faktori za kurs dolara

Ekonomska situacija u SAD je već godinama dobra, što dovodi do veće potrošnje, proizvodnje i otvaranja novih radnih mesta i što bi trebalo biti dobro za tečaj valute. No zbog važnosti dolara za globalnu ekonomiju, situacija u ostatku sveta takođe ima značajan utiecaj na kretanje kursa američke valute. Budući da se ekonomska situacija u ostatku sveta takođe poboljšava, mnoge druge centralne banke su počele da najavljuju da će i one početi sa podizanjem kamatnih stopa.

Takve najave su u poslednjih godinu dana uzrokovale masovno prebacivanje kapitala iz USD u ostale valute, zbog čega je dolar oslabio. Budući da se ekonomski ciklusi i smer monetarne politike centralnih banaka razvijenih zemalja ne menjaju preko noći, za očekivati je da će dolar još neko vreme slabiti u odnosu na evro, britansku funtu, japanski jen, australijski dolar itd. Ipak, želje Donalda Trampa i potezi čoveka kojeg je postavio na čelo FED-a neće imati presudnu ulogu u tome. Kada dođe do novog usporavanja rasta na globalnom nivou ili recesije, dolar će vrlo verovatno ponovo značajno ojačati, bez obzira na komentare Trampa ili nekog budućeg američkog predsednika.

Izvoz informaciono-komunikacionih usluga (IKT) iz Srbije u prošloj godini dostigao je rekordnih 900 miliona evra, što je za 21,5 odsto više u odnosu na 2016, pokazao je ovogodišnji izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) o platnom bilansu. Tako je nastavljen pozitivni trend rasta u ovoj industriji, od više od 20 odsto godišnje u prethodne tri godine.

IKT sektor je ostao je najperspektivnija privredna grana u Srbiji i jedan od najvećih pokretača privrednog rasta zemlje, kaže se u zvaničnom saopštenju NBS. Nastavljen je pozitivan trend ubrzanog razvoja i promocije usluga, pre svega u oblasti internet i mobilnih tehnologija, razvoj aplikacija, kao i autsorsinga-a.

IKT sektor najviše je doprineo smanjenju spoljnotrgovniskog deficita sa 473 miliona evra trgovinskog salda i čini polovinu trgovinskog salda svih usluga.

Skoro 70 odsto trgovinskog salda predstavlja računarsko programiranje, koje beleži izuzetan rast unutar sektora.

Izvoz IKT usluga je bio je veći od izvoza u tradicionalnim granama industrije poput voća i povrća, obojenih metala i proizvoda od gume, dok su ga jedino nadmašili izvoza električnih mašina i drumskih vozila, čiji je izvoz premašio 1,2 milijarde evra.

Među najznačajnijim potezima vlade u 2017. godini za unapređenje IKT sektora izdvajaju se povećanje upisnih kvota na IT smerovima fakulteta za više od 20 odsto, proširenje prostornih kapaciteta najvećih IT fakulteta, kao i pokretanje izgradnje inovacione infrastrukture u Nišu, Novom Sadu i Beogradu u šta ulažemo oko 70 miliona evra. U okviru reforme obrazovanja uvedena je Informatika kao obavezan predmet od petog razreda osnovnih škola, oko 1.750 škola povezano je na bezbednu akademsku internet mrežu, a pokrenuta je i druga faza prekvalifikacija u IT sektoru. Veliki pomak postignut je i u oblasti rešavanja pitanja zaostalih rešenja za paušalno plaćanje poreza.

Ekonomisti smatraju da je poželjno povećanje plata u javnom sektoru i penzija zbog tog što su manje nego u zemljama koje nisu razvijenije od Srbije, kao i zbog povećanja potrošnje i podsticanja privrednog rasta, ali samo pod uslovom da to omogućava rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da za te namene ima novca u budžetu.

Penzije i plate u javnom sektoru su umanjene od novembra 2014. godine, kao mera fiskalne konsolidacije, i od tada su povećavane tri puta.

Poslednja povišica je bila u januaru 2018. godine a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novo uvaćenje penzija i plata, verovatno od septembra ove godine.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je danas za Betu da bez povećanja plata i penzija nema rasta potrošnje koja je uslov za privredni rast, kao što su i izvoz i investicije. „Godina je dobro počela, privredni rast je veći od projektovanog i to je podiglo očekivanja za povećanje plata u javnom sektoru i penzija“, rekao je Nikolić.

Dodao je da povećanje plata i penzija ne treba da narušava princip da ukupna suma plata ne sme biti veća od osam odsto prihoda u budžetu, a penzija od 11 odsto.

Profesor ekonomije i naučni savetnik Instituta za evropske studije u Beogradu Miroslav Prokopijević rekao je za Betu da plate i penzije mogu da budu uvećane najviše do nivoa rasta nacionalnog dohotka i stope inflacije. „Odluka o povećanju primanja zaposlenih u javnom sektoru i penzionera zavisi od trenutka kada se napravi presek u budžetu iz koga se dosta novca izdvaja za plaćanje dugova za kredite“, rekao je Prokopijević.

Ocenio je da je povećanje plata i penzija najgore rešenje jer su investicije, za koje se novac izdvaja iz državne kase, godinama niske i da zbog toga za njih treba povećati izdvajanja.

„Istina je da Crna Gora i Bosna i Hercegovina koje nisu razvijenije zemlje od Srbije imaju veće plate, ali to ukazuje da kod nas očigledno postoji poremećaj pa je javna potrošnja velika iako su plate i penzije male, zbog prevelikog broja zaposlenih“, rekao je Prokopijević.

Dodao je da kada bi se smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru koji su zapošljavani po partijskom principu i uveo red u javna preduzeća smanjila bi se i neracionalna potrošnja iz budžeta i otvorila mogućnost da se koriguju plate i penzije i po tom osnovu.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je za N1 da novog povećanja penzija i plata u javnom sektoru ne bi trebalo da bude pre 2019. godine.

On je ocenio da bi nove povišice ugrozile dobar fiskalni rezultat koji je Srbija postigla i da bi, ukoliko rast plata i penzija ne bi pratio rast privrede, Srbija bi mogla postepeno da ponovo udje u deficit što bi opet zahtevalo nove mere fiskalne konsolidacije.

Izvor: Beta

Pre pola meseca saznali smo od direktora Rudarsko-topioničarskog basena Bor da je ovo preduzeće prošle godine dupliralo prodaju na stranom tržištu. Kompanija naime tvrdi da je počela da se “izvlači iz zone srpskih gubitaša”.

U njenom saopštenju stoji se “dugovi izmiruju prema dinamici utvrđenoj planom reorganizacije preduzeća (UPPR)” i dodaje se da je istorijski dug ovog preduzeća od 1,2 milijarde evra smanjen na 300 miliona, ali je zapravo otpisano 90 odsto dugovanja UPPR-om iz 2016. godine.

Iz tog razloga je za naredno tromesečje pomeren tender za privatizaciju RTB Bora ili pronalaženje strateškog partnera, koje je trebalo da bude raspisano do kraja marta.

Ekonomisti sa kojima je razgovarala Politika upozoravaju da pozitivni rezultati ne bi trebalo da uljuljkaju i zavaraju kreatore ekonomske politike da odustanu od prodaje ove kompanije.

Iz kabineta premijerke je u roku od nedelju dana prvo izašlo saopštenje da će privatizacija RTB Bora ići po planu a potom i naredna izjava da sa privatizacijom ovog preduzeća ne treba brzati. Ana Brnabić je potom konstatovala da ova kompanija ispunjava sve svoje obaveze, ali da su joj potrebna dodatna ulaganja kako bi se proizvodnja povećala, i najavila nalaženje strateškog partnera do sredine ove godine.

Značaj ovog pitanja najviše se ogleda u činjenici da u borskoj opštini 85 odsto ljudi direktno i indirektno zavisi od rada RTB-a, kao i još 20.000 porodica širom Srbije. Iz tog razloga se mora voditi računa o pronalaženju strateškog partnera kojem nije cilj samo da smanji troškove otpuštanjem, već da unapredi proizvodni proces. Među zainteresovanima su za sada kineske i ruske kompanije i eventualno kanadski investitori.

Međutim, uprkos velikom entuzijazmu rukovodstva kompanije mediji su nedavno počeli da osporavaju tvrdnje generalnog direktora RTB Bor Blagoja Spaskovskog da je u prošloj godini ostvaren profit od 73 miliona dolara. Ovo je navodno bio spin kako bi se održao UPPR koji se sprovodi u preduzeću.

Pravi podaci, koji se skrivaju od javnosti, kažu da je u prošloj godini zabeležen gubitak od 35 miliona dolara, kaže za Danas Branislav Mihajlović, bivši zamenik direktora Rudnika bakra Bor, zavisnog preduzeća u okviru RTB Bor.

On ističe da UPPR propisuje da ni u jednoj godini njegovog trajanja (a u RTB Bor je na snazi do kraja 2021. godine) preduzeće ne sme da bude u minusu kada je reč o poslovanju jer, ako se to desi, automatski sledi odlazak u bankrot.

Koja je od svih ovih tvrdnji istinita videćemo kada se objavi izveštaj o finansijskom poslovanju ovog preduzeća u 2017.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.

Mid Europa Partners, vodeći private equity investitor u centralnoj i istočnoj Evropi, saopštava da je danas potpisao ugovor o preuzimanju većinskog udela u MediGroup-i. Prodavac, Blue Sea Capital, će zadržati udeo od 45% u kompaniji. Transakcija je predmet uobičajenih odobrenja u pogledu zaštite konkurencije i očekuje se da će biti zaključena tokom drugog kvartala ove godine.

MediGroup je vodeća privatna zdravstena ustanova u Srbiji sa 13 lokacija u ključnim gradovima, koja pruža zdravstvene usluge na primarnom i sekundarnom nivou, laboratorijske analize i specijalističke procedure u oblasti oftalmologije, IVF-a i dermatologije.

Transakciju su na strani Mid Europa-e sproveli Csanad Daniel, Murat Buyumez i Can Karapence, a na strani Blue Sea Capital-a Vuk Vuković, Mirko Milojević i Marko Jojić. Tim savetnika na strani Mid Europa-e je uključivao Sidley Austin, ZSP, PwC i Ernst & Young, dok je savetnički tim Blue Sea Capital-a uključivao Allen & Overy, BDK, KPMG i Van Campen Liem.

“MediGroup predstavlja idealnu ulaznu platformu za brzorastuće tržište privatnog zdravstva u Srbiji. Očekujemo da ćemo primeniti svoje decenijsko iskustvo u pružanju podrške tokom brzog rasta kompanijama kao što su LuxMed u Poljskoj i Regina Maria u Rumuniji kako bi se ubrzao razvoj MediGroup-e. Naše partnerstvo sa Blue Sea Capital-om će osigurati da MediGroup ima kontinuiran pristup njihovoj lokalnoj ekspertizi i sposobnosti izvršavanja transakcija, a da u isto vreme ima mogućnost da koristi naše bogato iskustvo i resurse, kao i know-how menadžment tima Regina Maria-e“, izjavio je Matthew Strassberg, co-managing partner Mid Europa-e.