Home Archives
Monthly Archives

јануар 2019

EkonomijaSlajder

Nove akcize na duvan i gorivo, paklica skuplja 10 dinara

by bifadmin

Novo usklađivanje akciza na duvan i gorivo, prvi će osetiti pušači, a da li će naftaši rast državnih zahvatanja preliti na vozače još nije sigurno, prenose danas Večernje novosti.

„Od prekosutra paklice će poskupeti u proseku za 10 dinara, jer je ovog meseca namet na duvan povećan za 1,5 dinara“, navodi list.

Kako je navedeno, izvesno je da će cene menjati svi domaći proizvodjači duvana, a novo uskladjivanje po akciznom kalendaru očekuje se sredinom godine.

Prema akciznom kalendaru, u periodu od 2017. do 2020. godine, svakog juna i januara specifična akciza za cigareta raste za 1,5 dinara.

Sa ovim povećanjem, državni deo svake paklice umesto dosadašnjih 68,5 dinara iznosiće 70 dinara. Uz ovu, na cenu cigareta zaračunava se i proporcionalna akciza od 33 odsto cene, a na sve to valja dodati i PDV.

„Povećanje akcize od 1,5 dinara ne znači toliko povećanje troška. To svaki put poveća cenu paklice za šest do sedam dinara. Jer, sa rastom cene paklice raste i proporcionalna akciza, koja čini 33 odsto, a sa tim veći je i trošak za porez na dodatu vrednost“, navode Večernje novosti mišljenje proizvodjača duvana.

U skladu sa Zakonom o akcizama, Vlada Srbije je objavila nove dinarske iznose akciza uskladjene sa rastom potrošačkih cena u 2018. godini.

Državno zahvatanje po litru benzina je povećano za dinar, a na dizelu za 1,13 dinara.

Naftaši, kako prenosi list, još nisu napravili računicu na osnovu koje bi odlučili da li će nove akcize ukalkulisati u svoje cenovnike ili ne.

„Povećanje državnih nameta na gorivo ne znači automatski da će na pumpama za taj iznos doći do poskupljenja. To uskladjivanje je novi trošak naftnih kompanija prema državi. Toliko više će plaćati državi od 1. februara“, kazao je predstavnik Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović za Večernje novosti.

Izvor: Novosti, Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusSlajder

Prit Alame, osnivač i direktor kompanije Nortal: Živimo u ekonomskom eksperimentu

by bifadmin

Prit Alame, jedan od predvodnika estonskog informatičkog talasa, koji je na prelazu između dva milenijuma skrenuo pažnju čitavog sveta na preduzimljivost i inovativnost ove male severnoevropske države, smatra da aktuelna ekonomska situacija u svetu ne može da traje još dugo. Niko ne zna šta će se desiti jednom kada dođe do preokreta, ali jedno je sigurno – za učesnike u IT industriji „neće biti zime” pod uslovom da pažljivo biraju svoje poslovne bitke, tvrdi Alame. Naš sagovornik je osnivač i direktor Nortala, velike tehnološke kompanije fokusirane na strateške promene iz Talina koja već dvanaest godina ima svoju kancelariju i razvojni centar u Srbiji.

Nekoliko studenata sa univerziteta u estonskom gradu Tartuu, udružilo se i osnovalo zajedničku kompaniju krajem 1999. godine, koja se u svojim prvim danima najviše bavila marketinškim istraživanjima. Kako je baš tih godina došlo do vrhunca „dot-kom“ ekspanzije, mladi preduzetnici, mahom studenti ekonomije, ubrzo su odlučili da prebace svoje poslovanje u informatički sektor. „IT industrija je tada izgledala kao velika ’zlatna žila’, a pritom smo kroz nju mogli da primenimo svoja znanja iz ekonomije i poznavanja tržišta. U suštini, svet biznisa i svet informatike govore različitim jezicima, ali se zato služe istim mehanizmima, pa je trebalo među prvima uočiti te sličnosti i učiniti da razumeju jedni druge“, priča o svojim poslovnim počecima Prit Alame (Priit Alamäe), osnivač i direktor kompanije Nortal. Ova firma je tokom 19 godina postojanja proširila svoje poslovanje na tri kontinenta i ima skoro 800 zaposlenih, od čega je samo u poslednjih godinu dana u Srbiji zaposleno još oko 40 ljudi.

BIF: Koliko je rastu kompanije Nortal svojevremeno pomogla podrška koju je estonska vlada pružala digitalizaciji državne uprave i privatnog sektora u zemlji?

Prit Alame: Imali smo sreću da su naši političari na vreme „poverovali“ informatičkim inženjerima, još pre skoro dve decenije, i da se ni u jednom trenutku nije postavilo pitanje o ispravnosti uvođenja e-uprave u zemlji, bez obzira koja od stranaka je bila na vlasti. Jednostavno, postojao je konsenzus da mora da se obavi sveobuhvatna digitalna reforma, ali i svest da će sve države tek početi da se utrkuju za privlačenje stranog kapitala, i da nema bolje pripreme za to od uvođenja odgovarajuće tehnološke infrastrukture.

Ogromne promene nabolje postignute su elektronskim plaćanjem poreza i prijavom patenata, a svaobuhvatna povezanost podataka došla je do izražaja 2005. godine, kada je Estonija i zvanično uvela pravilo „samo jednom“, koje podrazumeva da nijedna državna ustanova ili agencija ne bi trebalo od građana ponovo da traži lične podatke koje su oni već jednom dostavili. Primera radi, unos adrese stanovanja, tako, postaje istovremeno vidljiv svim relevantnim državnim institucijama, koje izdaju potvrde o prebivalištima, pasoše ili vozačke dozvole. To ukida gomilu nepotrebne administracije, i usmerava veliki broj zaposlenih da se, za promenu, bave korisnim radom.

Digitalna revolucija u Estoniji se kretala uporedo sa našim kompanijskim razvojem. Prvo smo kreirali rešenja za banke, pa za telekomunikacione kompanije, i na kraju za državne službe, a tokom najvećeg talasa digitalizacije, Nortal je predstavljao jednog od njenih glavnih nosilaca, sa učešćem od gotovo 40 odsto. Zahvaljujući kvalitetu i reputaciji koja je izgrađena na osnovu uspešne digitalizacije, oko 75 odsto estonske IT industrije je danas izvozno orijentisano, dok na lokalnom tržištu postoji zdrava konkurencija, obzirom da se svi međusobno poznajemo u državi koja ima tek 1,3 miliona stanovnika.

BIF: Da li sve veća konkurencija, posebno IT firme iz zemalja u razvoju koje nude odgovarajuće kadrove uz nižu cenu finalnog proizvoda, mogu ubuduće da preuzmu deo globalnog tržišnog udela od estonskih kompanija?

Prit Alame: Globalno tržište izuzetno brzo napreduje i izvesno je da će tako biti još dugo vremena. Pošto smo u poređenju sa svetskim informatičkim gigantima i dalje „mala” kompanija, trudimo se da pažljivo biramo svoje bitke, odnosno da se ne takmičimo u oblastima gde je niska cena proizvoda jedini odlučujući faktor.

Uporedo sa tim, više nije dominantna priča o tehnološkom razvoju, koliko o suštinskoj transformaciji poslovanja vladinog i privatnog sektora, što su konačno prepoznale sve države, uključujući i afričke zemlje. Takva situacija, posledično, odgovara svim kompanijama koje se bave poslovnim softverom i digitalnim reformama, kao što je Nortal. Ne možemo da poslujemo na onim tržištima na kojima se prethodno nije pojavila volja za promenama. Rekao bih da mnogi naši klijenti žele estonske reforme, pre nego estonski IT, ali nama i to odgovara.

BIF: Ipak, taj ubrzani rast globalnog tržišta dešava se u korak sa ekonomskim rastom. Šta će se desiti jednom kada on uspori, ili dođe do nove recesije?

Prit Alame: Živimo u ekonomskom eksperimentu bez istorijskog presedana, koji je otpočeo novom fazom ekonomskog rasta još 2009-10. godine, odnosno neposredno po vrhuncu svetske finansijske krize. Od tada je prošlo gotovo deset godina velikog globalnog rasta, tokom kojeg se novac štampao više nego ikad. Niko ne zna kuda idemo, ali desiće se nekakva ekonomska korekcija, zato što je stanje u kome se sada nalazimo neodrživo na duge staze, i toga moramo biti svesni.

Smatram da IT tržište tada neće pretrpeti značajnu štetu, čak i ukoliko se desi ekonomski zastoj. I dalje će postojati imperativ da se postane precizniji i brži u finansijskim servisima, i u uslugama koje se zasnivaju na rukovanju bazama podataka, tako da „nema zime” za našu oblast poslovanja.

U tom smislu, najbolji savet koji možete da date budućim studentima je da se na vreme opredele za informacione tehnologije. To će još dugo biti traženi i dobro plaćeni poslovi.

BIF: U skandinavskim zemljama je u toku promena obrazovnog sistema, što podrazumeva i značajne izmene u dosadašnjem programu učenja, tako da se prirodne nauke grupišu i objašnjavaju kroz praktična predavanja, a informatika i računarstvo kroz konkretne zadatke prema potrebama tržišta. Za razliku od toga, u ovom delu Evrope još uvek vlada staromodni sistem, koji nije toliko fleksibilan prema savremenim trendovima. Kakve će biti posledice ovog jaza u obrazovanju u skorijoj budućnosti?

Prit Alame: Najbolja ekonomska politika neke države jeste ona koja na prvo mesto stavlja ulaganja u kvalitetan obrazovni sistem. Nordijske zemlje su u jednom trenutku shvatile da, ukoliko žele globalno da se takmiče, moraju da postanu pametnije i efikasnije, jer neće nikada postati jeftinije, odnosno konkurentnije po ceni svojih proizvoda. Stoga su počele da ulažu u reformu obrazovanja.

Ta inovativnost nema veze sa „severnjačkim mentalitetom”, kako mediji često vole da predstavljaju. Isto važi i u suprotnom smeru – koliko sam imao prilike da vidim u kancelariji Nortela u Srbiji, ovdašnji ljudi su veoma vredni i kvalitetni radnici, tako da nisam sklon da poverujem u taj „lako ćemo” mentalitet, koji se pripisuje mediteranskim i balkanskim narodima.

Visoko obrazovanje u oblasti tehničkih nauka u Srbiji je i dalje veoma kvalitetno, što se kasnije isplaćuje kroz kvalitete kadrove, i nadam se da će tako ostati i ubuduće. Jedino što, eventualno, može da predstavlja problem je dostupnost ovakvog obrazovanja većem broju studenata.

 

 

decembar/januar 2018/19, broj 156/157

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Sberbank nudi keš kredit sa rokom otplate do 95 meseci

by bifadmin

Svesna dužine januara meseca i blizine školskog raspusta Sberbank Srbija kreirala je ponudu keš kredita koja omogućava da do neophodne gotovine stignete brzo, jednostavno i bez troškova obrade kreditnog zahteva.

„Januar je vreme novih početaka. Planiramo godinu pred sobom, postavljamo ciljeve, osmišljavamo taktike. Većina ovih akcija za sobom povlači izvesne finansijske potrebe. Tokom prvih meseci u godini najčešće planiramo zimovanje, zatim dolaze uskršnja putovanja, nekome je proleće idealno vreme za renoviranje, a nemali broj nas već u februaru odlučuje gde će na letovanje. Kako bi klijentima olakšala realizaciju planiranih aktivnosti, Sberbank Srbija plasirala je ponudu keš kredita, sa rokom otplate do 95 meseci. Do neophodnih finansijskih sredstava stiže se lako – podnošenjem zahteva za kredit u ekspoziturama Sberbanke širom Srbije, ili apliciranjem putem veb-sajta banke i što je najbitnije, bez troškova obrade kreditnog zahteva“, izjavila je direktorka odeljenja za razvoj proizvoda u sektoru stanovništva Sberbanke Mirjana Đorđević.

Aktuelna Sberbank ponuda keš kredita traje do 28. februara 2019.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajder

Svi se slažu da globalna ekonomska situacija nije dobra

by bifadmin

Nakon što su poslednje dve godine vodeći centralni bankari na svetu iznosili optimističke prognoze o razvoju ekonomije i čak najavljivali dizanje kamatnih stopa kako bi ohladili pregrejanu ekonomiju, u poslednje vreme situacija je počela da se menja.

Evropska i japanska centralna banka su na redovnim konferencijama za medije prošle nedelje upozorile na rizike koji mogu dovesti do usporavanja globalnog rasta. Japanci su kao glavni rizik naveli trgovinski rat između SAD i Kine, dok su se iz ECB fokusirali na neizvesnost po pitanju Bregzita.

Japanska centrala banka je smanjila prognozu stope inflacije za 2019. godinu s 1,4% na 0,9%, dok je Mario Dragi izjavio da ako se ovako spori rast nastavi, biće potrebno više vremena da inflacija dođe na željenih 2%. U prevodu, neće žuriti s podizanjem kamatnih stopa. Kineska centralna banka referentnu kamatnu stopu još od 2015. godine drži na rekordno niskih 4,35%, a tokom januara je u dva navrata spustila stopu obavezne kamate za depozit komercijalnim bankama. Na taj način planira u dati na raspolaganje dodatnih 1,5 hiljada milijardi juana, od čega se očekuje povećanje ekonomskog rasta.

Britanska centralna banka je takođe u nezahvalnoj situaciji i od nje niko ne očekuje dizanje kamatnih stopa dok se ne reši problem Bregzita. U isto vreme situacija u SAD je za sad vrlo dobra, ali iz najava čelnika Federalnih rezervi, to bi se uskoro moglo promeniti. Na sastanku koji se održava ove srede biće odlučena visina referentnih kamatnih stopa u toj zemlji, a većina analitičara očekuje da promene neće biti. Špekulanti i investitori na finansijskim tržištima imaju još pesimističkije prognoze – smatraju da raste verovatnoća da do rasta kamatnih stopa u ovom ciklusu uopšte više neće doći. Zbog toga su u petak masovno počeli da prodaju američki dolar, koji je oslabio u odnosu na sve ostale najtrgovanije valute na svetu.

Istovremeno je došlo do blagog porasta cena akcija, te do neuobičajeno velikog porasta cene zlata i srebra. Zlato je u samo jednom danu poskupelo 1,7%, a srebro čak 2,8% i sada se nalaze na najvišem nivou u poslednjih 6 meseci. Razlog interesa za plemenite metale u situacijama u kojima centralne banke popuštaju monetarnu politiku je logičan. Spuštanje kamatnih stopa za cilj ima postizanje više stope rasta i inflacije, a to znači da će postojeći novac vredeti manje. Zbog relativno stabilne količine zlata i srebra koja je na raspolaganju, ti metali dugoročno bolje zadržavaju kupovnu moć od papirnog/digitalnog novca, stoga im cena u svakoj krizi raste.

Ako se gore spomenuti rizici manifestuju ili do recesije dođe iz nekog drugog razloga, verovatno će doći do nastavka pada cena akcija i vrednosti investicionih fondova. Po tom scenariju takođe će doći do pada cena nafte, koja je poslednjih godina postala vrlo popularan instrument za trgovanje među malim investitorima.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoSlajder

Vazduh u Valjevu osam, a u Nišu sedam puta zagađeniji od dozvoljenog

by bifadmin

Valjevo i Niš ponovo su noćas bili gradovi u kojima se teško disalo o čemu svedoče građani, ali i merenja Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Koncetracija suspendovanih čestica PM10 u Valjevu iznosila je sinoć u 20.00 sati 325 mikrograma po kubnom metru, dok su u Nišu izmerena 283 mikrograma po metru kubnom.

Prema direktivama Evropske unije, da bi se vazduh smatrao čistim, koncetracija ovih čestica ne bi smela da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom.

U Valjevu i Nišu sinoć su drastično bile povećane i koncentracije suspendovanih čestica PM2,5 koje stručnjaci smatraju još opasnijim od čestica PM10 zato što su dovoljno male da mogu da prodru do malih disajnih puteva i alveola.

Prosečna koncentracija suspendovanih čestica PM2,5, izmerena u 20 časova u Valjevu bila je 190 mikrograma po kubnom metru, a Nišu 130 mikrograma.

Koncentracije ovih čestica ne bi trebalo da prelaze 25 mikrograma po metru kubnom.

Koncentracija suspendovanih čestica PM10 od 283 mikrograma po metru kubnom predstavlja svojevrstan rekord u Nišu, s obzirom da je u tom gradu od 2011. do sada maksimalno izmereno 257 mikrograma po metru kubnom.

Valjevo je i dalje neslavan rekorder u Srbiji sa koncentracijom PM10 čestica od 806 mikrograma po metrom kubnom izmerenom 2017. godine.

Stanje vazduha u Valjevu i Nišu od jutros je bolje, ali su koncentracije suspendovanih čestica i dalje visoke. U sedam časova u Valjevu je koncentracija PM 10 čestica bila 169 mikrograma po metru kubnom, a u Nišu 127 mikrograma.

Lekari preporučuju gradjanima, posebno hroničnim bolesnicima, deci i trudnicama, da u vreme kada su koncentracije suspendovanih čestica najveće, a to je kasno uveče i u ranim jutarnjim satima ne izlaze iz kuća. Ukoliko to moraju da učine, potrebno je da nose šal ili masku preko lica, po mogućustvu nano masku koja ima nešto bolju moć filtracije.

Izvor: Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Dvanaesti po redu „Beogradski dani inženjera – EBEC Beograd 2019”

by bifadmin

Lokalna grupa Udruženja studenata tehnike Evrope – Beograd po dvanaesti put organizuje manifestaciju pod nazivom Beogradski dani inženjera – EBEC Beograd koja će biti održana od 14. do 18. marta.

U sklopu ovog događaja, održaće se i EBEC Beograd, lokalna runda Evropskog BEST inženjerskog takmičenja, koje, pored lokalne, ima i regionalnu i nalnu rundu. Ovo takmičenje namenjeno je studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta koji žele da u dve kategorije takmičenja Timski dizajn i Studija slučaja stave na test svoje znanje i ideje. Zainteresovani će imati priliku da se oprobaju u dva različita tipa inženjerskih problema – projektovanju i konstruisanju prototipova uređaja zadate namene ili u rešavanju konkretnog poslovnog problema korišćenjem znanja iz oblasti inženjerstva i menadžmenta. Regionalna runda takmičenja održaće se u Novom Sadu, a nalna u avgustu u Torinu.

Pored lokalne runde EBEC Beograd takmičenja, na danima projekta će za sve zainteresovane biti održane i radionice za usavršavanje ličnih veština i Sajam nauke, a učesnici će imati priliku i da stupe u kontakt sa predstavnicima kompanija koje su uvidele značaj i podržale ovo takmičenje. Cilj Beogradskih dana inženjera je da studentima pruže šansu da pokažu svoja znanja i sposobnosti, da ih podstaknu da naprave prve korake u svetu inženjerskih problema, i, kroz rešavanje zadataka, razviju svoj timski duh, kreativnost i snalažljivost.

Prijave za učešće na Beogradskim danima inženjera se otvaraju 22. februara. Više informacija o projektu možete pronaći na stranici ebec.best.rs.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Telenor će ove godine uložiti više od 100 miliona evra u ekonomiju Srbije

by bifadmin

Telenor Srbija planira da u 2019-toj u ekonomiju Srbije uloži više od 100 miliona evra, kroz direktna ulaganja u telekomunikacionu infrastrukturu, unapređenje mobilnog interneta, razvoj digitalnih tehnologija, poreze i plate, kao i druga davanja, najavio je novi direktor Telenora Srbija Majk Mišel.

„Želje korisnika biće pokretač i usmerenje za ulaganja Telenora. Nesumnjivo je da će više od 50 odsto infrastrukturnih investicija ići u razvoj kapaciteta mreže, interneta i korišćenje servisa, kao i u inovacije“, kaže Mišel.

2018. je bila dobra godina za poslovanje Telenora Srbija, pa je tako kompanija u poslednja tri kvartala rasla brže od konkurencije, dok je broj korisnika u tom periodu povećan za tri procenta u odnosu na isti period 2017-te.

Prema RATEL-ovom nezavisnom merenju kvaliteta mobilnih mreža u Srbiji u 2018-toj, Telenor Srbija ima najviši ukupan rezultat u svim kategorijama: najbolju 3G i 4G mrežu, najkvalitetnije internet iskustvo (web browsing) i najviši kvalitet govornog servisa.

U Telenoru trenutno radi više od 900 ljudi, i planira se povećanje broja zaposlenih, jer se očekuje rast ekonomije Srbije, kao i samog maloprodajnog tržišta.

Da podsetimo, sredinom ove godine, PPF postao je vlasnik 100 odsto Telenorovih operacija u centralno-istočnoj Evropi za 2,8 milijardi evra.

PPF upravlja ukupnom imovinom od 38 milijardi evra u 22 zemlje i na tri kontinenta.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Radionice za unapređivanje preduzetničkih veština žena

by bifadmin

Danas je u Integra Life Club-u u Beogradu održana prva radionica „Ravnopravno u lancu vrednosti“, kojom je započeta praktična obuka u okviru istoimenog projekta koji realizuje Udruženje poslovnih žena Srbije (UPŽ), uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Nakon Beograda radionice će biti održane i u Zrenjaninu i Valjevu.

Cilj obuke je unapređenje preduzetničkih veština žena radi uključivanja u lance dobavljača. U okviru radionica preduzetnice imaju priliku da savladaju QAB analizu, Canvas poslovni model, poslovnu komunikaciju sa potencijalnim poslovnim partnerima, kako istražiti tržište, kako zadržati autentičnost i prilagoditi se promenama koje su neminovne, kao i mnoge druge tehnike.

Projekat „Ravnopravno u lancu vrednosti“ ima za cilj promociju uključivanja malih i mikro kompanija u lanac vrednosti velikih korporacija, kako bi se njihovo samozapošljavanje učinilo održivim i na taj način osnažili ekonomski kapaciteti žena u Srbiji. Projekat promoviše pomoć razvoju ženskog preduzetništva, a u skladu sa Nacionalnim akcionim planom u delu ekonomskog osnaživanja žena kao i sa prinicipima koje je definisala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women). Uključivanje žena u lanac vrednosti je 5. Princip osnaživanja žena а ovim projektom se podstiče njegova primena i sprovodi koncept održive ekonomije u kojoj su svi privredni akteri deo jedinstvenog eko sistema u kome ostvaruju korist, istovremeno doprinoseći razvoju privrede i društva u celini. Prepoznata je potreba veće saradnje i povezivanja korporativnog sektora sa sektorom malih preduzeća, posebno ženskim biznisima, koji su međusobno udaljeni. Zato je u okviru projekta već održan panel na ovu temu ali su organizovani i B2B sastanci, na kojima su predstavnici korporativnog sektora imali priliku da se direktno upoznaju sa preduzetnicama članicama Udruženja poslovnih žena Srbije, koje su u više navrata imale prezentacije i izložbe na kojima su predstavljale svoje proizvode i usluge.

U okviru projekta „Ravnopravno u lancu vrednosti“ ustanovljeno je i po prvi put prošle godine dodeljeno priznanje „Rodno najsenzitivnija kompanija“. Priznanje se dodeljuje velikim kompanijama koje primenjuju 5. princip Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena i koje su pružile najbolji model uključivanja žena u lance dobavljača, a prvi dobitnici su Delta Holding, Ikea Srbija, Avon Srbija, Vip mobile i UniCredit banka.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoSlajder

Kakve bi sve posledice mogla imati aktuelna dešavanja u Venecueli?

by bifadmin

Venecuela je ovih dana glavna vest u svetskim medijima i jedna od najzastupljenijih tema na Svetskom forumu u Davosu. U ovoj zemlji se održavaju masovne demonstracije građana, tokom kojih je političar Huan Gvaido, predsednik parlamenta Venecuele, jedine institucije pod kontrolom opozicije u zemlji, proglasio sebe „prelaznim predsednikom“ te države. Zapadne zemlje koje važe za liberalnije i demokratskije, odnosno u kojima zaista funkcioniše mehanizam smenjivanja vlasti, prihvatile su Gvaida i njegov zahtev da se aktuelni predsednik Maduro povuče, dok su države sa jakim liderima (a manje jakim institucijama), poput Rusije i Turske, pružile podršku “legitimno izabranom predsedniku Venecuele”, mada opozicija dovodi u pitanje i rezultate tih izbora.

Izgleda da svi imaju svoje mišljenje o tome da li je Maduro diktator koji redovno krši zakone ili legitimno izabrani predsednik, ali ono oko čega je javnost definitivno saglasna je da je ova zemlja u velikim ekonomskim problemima. Stanovništvo je mahom siromašno, inflacija divlja, zdravstvo je u očajnom stanju tako da veliki broj ljudi umire zbog nedostatka lekova a ponekad i struje i vode u bolnicama, građani masovno beže u inostranstvo, a sve se to dešava u zemlji koja leži na najvećim zalihama nafte na svetu, koje očigledno, posle nacionalizacije naftnog sektora, nije umela da iskoristi.

To je sigurno jedan od razloga za poslednju pobunu Vencuelanaca ali pitanje je kako će se ona razrešiti s obzirom na činjenicu da trenutno “postoje” dve paralelne vlasti od kojih je svaka priznata od strane nekih velikih sila. No, na Madurovoj strani je ipak i aparat primene sile, odnosno vojska. Poslednji veliki protesti u Venecueli, oni iz 2017. godine, okončani su upravo kada je Nacionalna garda ispaljivala suzavac i gumene metke na demonstrante. Posledica ovog sukoba je 100 izgubljenih života, što predstavnika reda i zakona, što građana.

Ako bi se sada desio sličan scenario niko ne bi mogao da garantuje da Maduro ne bi mobilisao još veću i ubojitiju silu protiv građana.

Dodatna opasnost je mogućnost ozbiljnijeg uplitanja stranih sila, pre svega SAD, ali mala je verovatnoća da će do toga doći pošto su Rusija i Kina čvrsto stale uz Venecuelu i upozorile Ameriku da ne interveniše.

Tržišta kapitala su ponegde već počela da reaguju na mogućnost promene vlasti u ovoj latinoameričkoj zemlji, a ukoliko bi se ona stvarno desila mogli bismo svedočiti velikim promenama na tržištu energenata. Ako dođe do nasilne smene predsednika i ono što je preostalo od venecuelanskog naftnog sektora moglo bi dodatno potonuti, ali ako kojim slučajem Maduro odluči da se mirno povuče i ako na njegovo mesto dođu ljudi koji bi malo bolje vodili ovu industriju, ekonomija Venecuele bi kroz nekoliko godina mogla malo živnuti. U prvom slučaju bi cene nafte skočile, a u drugom, malo verovatnom, bi se vremenom, kako bi raslo snabdevanje iz ove zemlje, snizila.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Posle 5Slajder

Najpopularnije društvene mreže u 2018. godini: Revolucija i kontraevolucija

by bifadmin

Najnovije istraživanje o rasprostranjenosti društvenih mreža pokazuje da je Facebook i dalje najpopularniji, ali da bi uskoro mogle da ga „smene“ aplikacije za besplatno komuniciranje koje zadaju velike muke telekomunikacionim gigantima, kao i platforme zasnovane isključivo na vizuelnim sadržajima. Povratak „slikovnoj“ komunikaciji na račun tekstualnih sadržaja nije jedini razlog za upitanost da li se uz tehnološku revoluciju odvija i svojevrsna „kontraevolucija“. Od „oskudice jezika“, mnogo veću zabrinutost izaziva „oskudica razmišljanja“ o sadržajima koji se plasiraju na društvenim mrežama.

Nekada su se o ljudima koji po ceo dan sede za kompjuterom zbijale šale na račun njihovog nedruštvenog ponašnja, a danas je situacija potpuno suprotna – stalna umreženost preko različitih gedžeta je postala merilo nečijeg društvenog života. Trećina čovečanstva, dakle oko 2,5 milijarde ljudi, koristi pametne telefone, ali nove generacije komuniciraju drugačije nego prethodne. Danas se radije kucaju poruke nego što se razgovara uživo i šalju vizuelni umesto tekstualnih sadržaja. Prevlast raznih smajlija, animacija i fotografija nad rečima ogleda se i na društvenim mrežama. Jedna od onih koje najbrže rastu je Instragram, na kojem se objavljuju isključivo fotografije i video klipovi, uglavnom bez mnogo teksta, osim heštegova čiji cilj nije objašnjenje vizuelnog sadržaja, već njegovo širenje do drugih korisinika.

Usled ovakvog, sve masovnijeg pristupa „slikovnoj“ komunikaciji, ne nedostaje podsmešljivih komentara da u jeku novih tehnologija, živimo ustvari u vreme „kontraevolucije“. No, bez obzira na koji način se plasira sadržaj na društvenim mrežama, podaci potvrđuju da su one postale nezaobilazan društveni činilac i destinacija za milijarde stanovnika ove planete. Nesporni dobitnici su tvorci i vlasnici društvenih mreža, koji su postali uspešni poslovni ljudi i gomilaju milione na svojim računima, a njihovo poslovanje je redovna tema u ekonomskim analizama.

Svetski ekonomski forum je nedavno, u saradnji sa sajtom Visual Capitalist, objavio podatke o rasprostranjenosti društvenih mreža u 2018. godini. Glavni kriterijum nije bio ukupan broj registrovanih članova na njima, nego broj aktivnih korisnika na mesečnom nivou. Facebook je, sa svim kompanijama i servisima koje je pripojio, ostao najdominantnija platforma na svetu. Koristilo ga je 2,2 milijarde ljudi mesečno, a njegovom poslovnom uspehu doprinele su prave akvizicije u pravo vreme. Facebook je, naime, pre nekoliko godina pripojio Instagram i WhatsApp, koji su sada među najpopularnijim online platformama. Instagram je u 2018. imao milijardu korisnika mesečno, a WhatsApp milijardu i po.

Najsjajnije zvezde i poneka padalica

Youtube je drugi na ovoj listi sa svojih 1,9 milijardi korisnika, a sledi ga već pomenuti WhatsApp. Međutim, ma koliko ova platforma za komunikaciju bila popularna a u zapadnom svetu se, praktično, podrazumeva, u Aziji to nije slučaj. U Kini se, na primer, za dopisivanje najviše koristi aplikacija WeChat. Ona nudi veoma raznovrsne sadržaje, od marketinških usluga do pristupa raznim javnim uslugama, kao što je zakazivanje medicinskih pregleda, plaćanje računa za struju i saobraćajnih kazni, rezervisanje prevoza i slično. WeChat ima veoma angažovanu i lojalnu publiku – njeni korisnici, kojih je više od milijardu, provode bar sat vremena dnevno koristeći ovu aplikaciju.

Konkurentski Viber, Telegram i Line imali su otprilike oko četiri puta manje korisnika od WeChat-a. Viber je, iz nekog razloga, najpopularniji u Istočnoj Evropi. Iz te kompanije tvrde da u Srbiji imaju tri miliona korisnika, što znači da 80 odsto vlasnika pametnih telefona upotrebljava ovu aplikaciju.

Jedan od favorita je i Reddit, koji je osnovan još 2005. godine kao veb sajt u vidu foruma. Njegovi korisici postavljaju sadržaje ali ih i međusobno komentarišu i ocenjuju. Vrednost Reddit-a procenjena je na 1,8 milijardi dolara. Ove godine imao je više od pola milijarde posetilaca.

Twitter važi, i to ne samo u Srbiji, za društvenu mrežu na kojoj se uglavnom polemiše o društvenim ili političkim događajima. Koriste ga građani koji su zainteresovani za dešavanja na javnoj sceni, ali i političari. Tvitovi pojedinih političara imaju dalekosežne posledice u svetu, a među najkontroverznijima su oni američkog predsednika Donalda Trampa. Već je svima, čak i onima koji ne provode život na društvenim mrežama, postala poznata njegova navika da se u časovima nesanice obraća javnosti, uglavnom ne birajući reči u svojim obračunima sa protivnicima.

Iako Tviter ima 300 miliona korisnika a njegov sadržaj često prenose i mediji, ova društvena mreža ne beleži toliko dobre poslovne rezultate kao njeni konkurenti. Analitičari vide razloge za takvu situaciju u sklonosti većine današnjih ljudi da radije prate „opuštenije“ teme, ali i u čestim zloupotrebama ove mreže kao što je organizovanje „bot naloga“ radi usmeravanja dijaloga kako bi se postigli ciljevi određenih interesnih grupa.

Snapchat je, pak, tragičar ove priče. Pomenuta mreža je okupljala uglavnom mlađu populaciju, sa tendencijom da se proširi i na druge segmente tržišta. Nesreća po njene tvorce je nastupila kada je pre tri godine Instagram uveo kategoriju nalik jednoj njihovoj i „oteo“ dobar deo Snapchat-ove publike. Posle toga, Snapchat-u je propao i pokušaj redizajniranja sajta, što je od ovog sjajnog nebeskog tela napravilo – zvezdu padalicu.

Sličan potencijal imao je nekada masovno rasprostranjen MySpace, koji je između 2005. i 2008. godine bio najposećenija društvena mreža, a danas ima samo 50 miliona korisnika, i to ne preterano aktivnih. Šest puta više korisnika ima čak i poslovna mreža LinkedIn, na kojoj su posetioci generalno suzdržaniji u svojim komentarima, pa su time i sadržaji manje atraktivni za privlačenje masovne publike.

Nije sve u društvenim mrežama, nešto je i u mozgu

Društvene mreže i način na koji njihovi sadržaji utiču na svakodnevno ponašanje ljudi, postale su i nezaobilazna tema u analizama o pozitivnim i negativnim posledicama po društvo. Sve češće se ističu negativni trendovi poput različitih prevara i zloupotreba, a naročito rizici kojima su izložena deca, pa do bizarnih slučajeva da u maniji slikanja „selfija“, pojedinci ginu jer u želji da po svaku cenu privuku pažnju izlažu opasnosti čak i sopstveni život.

Svedoci smo da su društvene mreže poprimile moć koja može uticati na cele zajednice, pa i na globalna kretanja. S jedne strane, one pružaju priliku za ujedinjenje i solidarnost mase inače nepovezanih pojedinaca u akcijama za bolje, humanije i pravednije društvo, a s druge strane za izrazitu manipulaciju ljudima zarad različitih političkih i ekonomskih interesa. Na žalost, do sada se pokazalo da senzacionalizam i lažne vesti imaju bolju prođu u stvaranju privida demokratije i podsticanju populizma u svaremenom svetu, te da društvene mreže nisu moćno oružje samo u predizbornim kampanjama, već i kada ustoličena vlast želi sebe da predstavi kao „autentičnog“ predstavnika naroda.

Društvenim mrežama su počeli pasionirano da se bave i psiholozi, pa su sve zastupljenija istraživanja o fiziološkim procesima koje izaziva aktivnost na društvenim mrežama, od onih koji podstiču negativne reakcije, uključujući i nove vrste zavisnosti, do drugih koji bude pozitivna osećanja i doprinose porastu poverenja među ljudima.

Dakle, čini se da suština aktuelnih polemika o tome da li su društvene mreže dobre ili loše nije u društvenim mrežama, već kao i uvek u – čoveku.

 

 

decembar/januar 2018/19, broj 156/157

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci