јун 2019

Predsednik Sindikata Telekoma „Srbija“ Miroslav Joksimović rekao je da je država, kao većinski vlasnik te kompanije, odlučila da se ove godine akcionarima ne deli dividenda, ali da to ne znači da tu odluku ne može da promeni do kraja godine.
„Za sada je odluka Vlade Srbije takva, ali nije nepromenljiva. Ako državi zafali para, Telekom je tu“, rekao je Joksimović za Betu.

Država kao većinski vlasnik Telekoma sa 58 odsto, odlučila je pre dva dana na Skupštini akcionara da se dobit ne deli kao dividenda, već da ostane neraspodeljena u toj kompaniji zbog toga što se Telekom kreditno zadužio da bi kupio nekoliko mobilnih operatera.

Nekoliko prethodnih godina dobit je deljena tako što je državi, odnosno u budžet odlazilo srazmerno vlasništvu, a deo su dobili mali akcionari kojih je 4.860.000.

„Telekom svake godine u budžet Srbije uplati od 100 do 150 miliona evra, ali je država kao većinski akcionar, ove godine odlučila da ne uzima dividendu što znači da je neće dobiti ni mali akcionari jer je naša kompanija dosta investirala u kupovinu nekoliko mobilnih operatera“, kazao je Joksimović koji je i predsednik Udruženja malih akcionara te kompanije.

Na pitanje da li je bilo političkih pritisaka da Telekom kupi TV „Kopernikus“ za 195 miliona evra i „preplati ga“ – kako se čuje u javnosti, zatim „Radijus vektor“ za 108, „Avkom“ za 12,5 miliona evra i još neke manje operatere u Čačku i Užicu, Joksimović je rekao da su te kupovine bile motivisane „prevashodno ekonomskim interesom“.

„Bili smo prinuđeni da kupimo te operatere jer da nismo, SBB bi nas ‘progutao’. Nekada se najviše zarađivalo od fiksne telefonije koja je sada prevaziđen način komunikacije, a dobar deo prihoda dolazi i od mobilne telefonije“, rekao je Joksimović.

Telekom i danas najviše na tome zarađuje, ali mu je cilj da počne da značajno zarađuje i od usluga multimedija u koje spadaju televizija, internet i sve nove usluge koje će se razviti, rekao je on.

Istakao je da je Telekom na telekomunikacionom tržištu pružao 16 odsto usluga multimedija, a najveći konkurent SBB 67 odsto.

„Da nismo kupili nove operatere i dobili novih 380.000 pretplatnika, za nekoliko godina bismo propali, jer ma koliko da Telekom sada izgleda jak, ako ne ulaže sve bi više slabio. Malo je čudno da neki od konkurenata tvrde da smo ‘preplatili’ Kopernikus, a istovremeno nas se plaše. Ako smo preskupo platili tu kompaniju, propašćemo, pa nema razloga za strah“, rekao je Joksimović.

Računica oko toga da li je „Kopernikus“ „preplaćen“ može, po njegovim rečima, da se izvede i na taj način što se „izračuna udeo od tri odsto ‘Kopernikusa’ u vrednosti telekomunikacionog tržišta Srbije, vrednog 6,5 milijardi evra i dobiće se kupoprodajna cena od 195 miliona evra, koliko je i plaćen“.

„Platili smo agencije koje su izračunale vrednost ‘Kopernikusa’, a pritom su imale u vidu i činjenicu da nije prikazivao baš svu dobit, već da je ona bila i veća. Mislim da smo svojevremeno preplatili udeo u Telekomu Republike Srpske, ali se na kraju ispostavilo da je ta investicija bila dobra jer smo imali dobit od 50 miliona evra“, rekao je Joksimović.

On je kazao da Telekom. kao nacionalni operater, „pomaže sve u državi, pa i samu državu, jer je na njega oslonjen ceo IT sektor, kultura, fakulteti, penzioneri, daje donacije za kulturu, a kada je neophodno, ima i socijalni karakter jer dužnicima za fiksnu telefoniju otpiše sedam milijardi dinara pošto nema od čega da naplati dug, osim da im uzme koštanu srž“.

Joksimović je rekao da sa 32 odsto duga u odnosu na prihod Telekom nije prezadužena kompanija jer je pre kredita za najnovije kupovine operatera bio zadužen oko 25 odsto, što znači da je zaduženje povećao samo za oko sedam odsto.

Mnoge telekomunikacione kompanije u svetu, među kojima i „Dojče telekom“ su, po njegovim rečima, „daleko zaduženije od Telekoma koji s lakoćom otplaćuje svoje finansijske obaveze, a isplata dividende je odložena zbog povećanja finansijske sigurnosti u trenutku kada je značajno investirao“.

On je kazao da država, kao većinski akcionar u Telekomu, donosi sve ključne odluke.

Svojevremeno je formirano udruženje malih akcionara koji bi u Skupštini imali učešće od 27 odsto, ali postupak registracije kod notara nije doveden do kraja zato što je skup za 4.860.000 akcionara.

Joksimović je rekao i da Telekom još nije raspodelio 20 odsto vlasništva koje je kupio od grčkog opreartera OTE i da ne postoji rok u kojem je dužan da to učini, osim u slučaju prodaje. Državi od tog udela pripada 14,5 odsto, radnicima i penzionerima Telekoma i Pošte u čijem sastavu je poslovao 1,75, a građanima 3,75 odsto.

Izvor Danas

U prvom kvartalu ove godine privredna aktivnost u Srbiji snažno usporava, pa je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bio 2,5 odsto, što je najniži rast od BDP svih 11 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

On je, na prezentaciji publikacije Kvartalni monitor, kazao da se narednih meseci očekuje ubrzaniji rast BDP koji bi na kraju godine mogao da iznosi oko tri odsto.

„U prvom kvartalu podbacila je poljoprivreda, a industrijska proizvodnja je manja za 1,6 odsto, dok je u CIE porasla za tri odsto“, rekao je Arsić.

Uzroci usporavanja srpske privrede u prvom kvartalu su, prema njegovim rečima, pad proizvodnje u Elektroprivredi Srbije „što je posledica lošeg upravljanja“, redovan remont u Naftnoj indsutriji Srbije, smanjenje proizvodnje u fabrici automobila Fijat-Krajsler u Kragujevcu, uvodjenje taksi za izvoz na Kosovo i uvodjenje kvota za izvoz čelika u EU.

Dodao je da sektor gradjevinarstva i uslužnih delatnosti snažno raste, a da su investicije u osnovna sredstva oko 19 odsto, mada bi bilo neophodno, kako je naveo, da budu oko 25 odsto.

On je kazao da postoji strukturna neravnoteža, jer je privatna potrošnja 70 odsto BDP, a trebalo bi da bude 60 odsto, dok državna raste, srazmerno BDP.

„Od 2012. godine do 2018. godine privreda Srbije je rasla po stopi od 2,1 odsto, a zemalja CIE po stopi od 3,1 odsto i to zaostajanje se ne smanjuje“, rekao je Arsić i dodao da bi za brži rast trebalo stvoriti dobre uslove, ne samo za strana preduzeća već i za domaća i preduzetnike.

Arsić je ocenio da investicioni paket od deset milijardi evra, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u narednih pet godina za izgradnju nacionalne i komunalne infrastrukture, zdravstvo i obrazovanje, znači da će to biti dve milijarde godišnje ili pet odsto BDP.

„U odnosu na postojeće stanje ta javna ulaganja bi se povećala za oko 500 miliona evra godišnje, takve investicije primerene su Srbiji, a slične ili veće realizovane su i u zemljama CIE“, rekao je Arsić.

Da bi se sproveo tako ambiciozan program Arsić je rekao da treba unaprediti i efikasnost države, jer su i do sada usvajani takvi programi, ali su projekti kasnili i koštali su mnogo skuplje.

„Neophodno je unaprediti proceduru selekcije investicija, uvesti praksu javnih rasprava i o programu i o projektima, poboljšati kvalitet projektne dokumentacije, uvesti konkurentne procedure za izbore izvodjača radova umesto što se nameštaju tenderi i dogovaraju poslovi, obezbediti najpovoljnije izvore finansiranja i uvesti kompetentan i nezavisan nadzor“, rekao je Arsić.

U prvom kvartalu su, kako je rekao, nastavljena poboljšanja na tržištu rada, jer zaposlenost i zarade rastu, ali to nije održivo u dužem periodu jer brže rastu od proizvodnje.

„Deficit tekućeg platnog bilansa Srbije se pogoršava duže od dve godine što ukazuje da je posledica sistemskih faktora, kao što je ekonomski neutemeljeno jačanje dinara, brži rast domaće tražnje od BDP, pa će deficit tekućeg platnog bilansa ove godine iznositi oko 5,5 do šest odsto“, rekao je Arsić.

Istakao je da su rezultati fiskalne politike na početku godine dobri i da je ostvaren suficit od 0,9 odsto BDP, a do kraja godine se očekuje fiskalni suficit od oko 0,5 odsto.

Rezultati monetarne politike su, kako je rekao, dobri jer su kamatne stope niske i stabilne, a procenat loših kredita pada, ali se „podržava ekonomski neutemeljen jak kurs dinara“.

„Zbog rasta spoljnih deficita, platnog i trgovinskog ocenjujem da bi intervencije Narodne banke Srbije trebalo da budu asimetrične i da se dozvoli blago slabljenje dinara, a spreči njegovo jačanje“, rekao je Arsić.

Izvor Beta