Home Archives
Monthly Archives

октобар 2019

EkonomijaSlajder

Evro od uvođenja izgubio više od 80% vrednosti u odnosu na zlato

by bifadmin

Evro je izgubio više od 80 odsto svoje vrednosti izmerene u zlatu od uvođenja 1999. godine, izjavio je u intervjuu nemačkom FAZ-u Bernhard Matthes, upravnik imovine u Bank für Kirche und Caritas eG.

To je, prema njegovim rečima, posledica mera centralnih banaka koje sprovode izuzetno labavu monetarnu politiku, pa novac vredi manje, a euro je najviše izložen.

Četvrtog januara 1999. za jedan evro moglo se dobiti 128 miligrama zlata, a danas samo 23 miligrama. Sličan je srazmer i prema dolaru, dok je švajcarski franak izgubio dve trećine vrednosti.

Izvor Indikator.ba/investitor.me

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kolika je stvarna korist ugovora sa Evroazijskom unijom?

by bifadmin

Premijerka Srbije Ana Brnabić potpisala je u Moskvi sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), što je ovih dana bilo izvanredno propraćeno od strane domaćih medija. Uprkos najavama da će Srbija potpisivanjem tog ugovora ostvariti bolji pristup tržištu od 180 miliona ljudi, što bi trebao da bude dodatan vetar u leđa domaćoj privredi, upitan je stvaran benefit koji će domaća privreda ostvariti na ovaj način.

Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Rusija su sadašnje članice EAEU, Srbija neće postati deo te unije, već će samo ostvariti dodatne pogodnosti u trgovini sa njom, pored onih koje sada uživa.

Srbija je i pre sporazuma imala Sporazume o slobodnoj trgovini sa tri najveće članice EAEU (Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom), ali je robna razmena sa njima ipak bila na relativno niskom nivou.

Kako prenosi portal European Western Balkans, izvoz iz Srbije u članice EAEU 2018. godine iznosio je 5.7% ukupnog izvoza, kao i 8.7% celokupnog uvoza. Kada se pretvori u novac, to iznosi oko 3.4 milijarde evra, a Srbija u toj razmeni ostvaruje dvotrećinski deficit.

Gledajući strukturu trgovine, to i ne čudi: iste godine je naša zemlja najviše izvozila jabuke, hula-hop čarape, gume za putnička vozila i lekove za maloprodaju. To su pojedinačno najveće stavke izvoza koje ukupno čine skoro trećinu ukupne razmene. Sa druge strane, uvozom dominira energetika – nafta i gas čine preko polovinu uvoza, dok svi ostali artikli „vrede“ do 3%.

Valja napomenuti i činjenicu da izvoz u Belorusiju, Jermenuju i Kirgistan trenutno ne postoji, a da je trgovina sa Kazahstanom 0.1% srpskog izvoza. Iz Jermenije i Belorusije uvozimo po pola procenta ukupnog spoljnotrgovinskog bilansa.

Prema dostupnim informacijama o sporazumu, Srbija će ubuduće u zemlje EAEU moći da izveze bez carina neograničene količine kozjeg i ovčjeg sira i voćne rakije, kao i do  2.000 tona cigareta, oko 90 hiljada litara vinjaka i 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira.

Ono što je sa nove liste izostalo, što bi gledajući ukupni izvoz Srbije značilo, a o čemu se ranije govorkalo u javnosti jeste oslobađanje srpskog izvoza motornih vozila. Ipak, Rusija ostaje važan uvoznik srpske hrane, te bi i ove dodate stavke mogle da „poguraju“ smanjenje spoljnotrgovinskog deficita sa tom zemljom.

Ipak, Privredna komora Srbije kao najveći potencijal za unapređenje saradnje u budućem periodu vidi industrijska dobra poput mašina i mehaničkih uređaja, jedinica za automatsku obradu podataka i zaptivača od metalnih listova.

Izvor Nova ekonomija

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajder

Amerikanizacija je gotova, svet se okreće prema Aziji?

by bifadmin

U 19. veku centar sveta bila je Evropa, a vek kasnije to je postala Amerika. Sada se svet okreće ka Aziji, i to mnogo brže nego što se čini

Uspon Azije bio je strelovit. Ona je dom za više od polovine svetske populacije, pa se u samo jednoj generaciji iz regiona niskog dohotka svrstala među regione srednjeg dohotka.

Do 2040. godine, Azija će verovatno generisati više od 50 odsto svetskog BDP-a i činiti gotovo 40 odsto svetske potrošnje, piše Svetski ekonomski forum.

Novo istraživanje „Mek Kinsi Global Instituta“ pokazuje u kojoj se meri se globalno težište kreće prema Aziji. Danas taj region ima sve veći udeo u svetskoj trgovini, kapitalu, populaciji, znanju, prometu, kulturi i resursima.

Od osam vrsta prekograničnih tokova, jedino otpad se kreće u suprotnom smeru, što pokazuje odluku Kine i ostalih azijskih država da smanje uvoz smeća iz razvijenih država.

Azija ima 21 grad među 30 najvećih

Na Aziju danas otpada jedna trećina globalne trgovine robom, a pre deset godina otpadala je samo jedna četvrtina. Otprilike u istom razdoblju, azijski udeo putnika u globalnom zračnom prevozu porastao je s 33 na 40 odsto, a udeo u tokovima kapitala skočio je s 13 na 23 odsto.

Razvijaju se i gradovi na kontinentu, pa Azija ima 21 grad među 30 najvećih na svetu i četiri od deset najposećenijih. I neki manje poznati azijski gradovi danas su na radaru investitora.

Bekasi, mali grad u blizini Džakarte naziva se azijskim Detroit, a nametnuo se kao središte industrije automobila i motocikala Indonezije. Tokom poslednje decenije, direktna strana ulaganja u gradskoj prerađivačkoj industriji rasla su po prosečnoj stopi od 29 odsto godišnje.Kina je imala 44 odsto svih svetskih patenata 2017. godine

Ali nisu samo spoljašnji tokovi usmereni u Aziju. Dinamične intraregionalne mreže takođe pokreću napredak. Oko 60 odsto ukupne trgovine azijskih zemalja odvija se unutar kontinenta.

Intraregionalni tokovi finansiranja i investicija takođe su u porastu, a više od 70 odsto azijskih startapova finansira se iz regionalnih izvora.

Godinama su promatrači raspravljali o budućim potencijalima Azije. Ta budućnost je stigla. Ušli smo u „azijski vek“, kako je to rekao pisac Parag Khana. Više nema povratka.

Izvor B92/Kamatica.rs

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Posle 5Zabava

„Velika Britanija je platforma za novac od korupcije širom sveta“

by bifadmin

Nakit, jahte, trkački automobili i luksuzni stanovi deo su sredstava za „pranje“ stotina milijardi funti „prljavog novca“ u Velikoj Britaniji, koji takođe prolazi kroz banke i preko više britanskih posrednika, kaže studija „Transparensi internešnela“„Velika Britanija je platforma za novac od korupcije širom sveta“, navodi se u izveštaju o borbi protiv korupcije.

Taj novac od kriminala „pribavljen uz pomoć kompanija koje su registrovane u Velikoj Britaniji i njihovih ofšor finansijskih centara, ovde se (u V. Britaniji) ulaže u luksuzne nekretnine, a koristi se za pristup prestižnim institucijama“, poput najcenjenih univerziteta ili ustanova kulture što donatorima „daje status“, piše u izveštaju.

„Mada je teško utvrditi iznos prljavog novca koji ulazi u Ujedinjeno Kraljevstvo, Nacionalna agencija za kriminal (NCA) procenjuje da više od 100 milijardi funti nelegalnih sredstava uđe svake godine“, nastavlja „Transparensi internešnel“.

Finansijske usluge moćnog londonskog „Sitija“ igraju vitalnu ulogu u tranzitu tog novca, što pokazuje studija koja je posebno pregledala 400 slučajeva korupcije u kojima su britanske finansijske usluge bile deo „pranja“ najmanje 325 milijardi funti s ilegalnog tržišta, od korupcije, pronevere i drugog.U izveštaju se pominje da je 421 nekretnina ukupne vrednosti pet milijardi funti kupljena od „sumnjivog bogatstva“ što je samo „vrh ledenog brega“, jer „87.000 nekretnina u Engleskoj i Velsu pripada kompanijama registrovanim u zemljama koje imaju bankarsku tajnu“.

Ukazuje se i na kupovinu jahti, nakita, luksuznih automobila i privatnih aviona, kao i skupe odeće ili pribora u „Herodsu“, lože na „Stamford Bridžu“, stadionu londonskog fudbalskog kluba „Čelsi“.

NVO konstatuje da te kanale „pranja“ novca „sve više prihvataju političari i kompanije“, što utiče na borbu protiv korupcije, te preporučuje deset mera da se spreči da pojedinci i preduzeća prebacuju novac i „peru“ ga u Velikoj Britaniji.

Sa jedne strane, ukidanje bankarske tajne vlasništva na britanskim teritorijama gde se to još praktikuje, poput Devičanskih ostrva, i da se prestižne institucije kao što su univerziteti ili muzeji podstiču da utvrde etička pravila za prihvatanje ili odbijanje sredstava, a predlaže se i objavljivanje imena donatora.

Jačanje pravne odgovornosti preduzeća i pojedinaca takođe bi bilo snažan podsticaj za strožu proveru porekla sredstava, smatra „Transparensi internešnel“.

Izvor Kamtica-Bankar.me

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Nedostatak kvalifikovanih radnika jedna od najvećih prepreka za razvoj preduzetništva

by bifadmin

U Srbiji 90 odsto preduzetnika smatra da je jedan od najvećih izazova za dalji razvoj njihovih kompanija pronalaženje kvalifikovane radne snage, pokazali su rezultati četvrtog godišnjeg istraživanja revizorsko-konsultantske kompanije Ernst end Jang (Ernst&Young)  „EY Preduzetnički barometar 2019“, predstavljeni  u Privrednoj komori Srbije (PKS).

„Hronični nedostatak radne snage je državni problem, koji mora da se strateški reši, kako ne bi došli u situaciju da ne možemo da ostvarimo planirani rast BDP-a“, kazao je na konferenciji za novinare generalni direktor kompanije Ernst end Jang Ivan Rakić.

Dodao je da je „alarmantan broj ljudi koji kažu da imaju ugovorene poslove, ali nemaju ko da im to uradi, bilo da je u pitanju proizvodnja ili pružanje usluga“.

Istraživanje, koje je obuhvatilo 115 brzorastućih preduzeća iz Srbije i koje je uradjeno uz podršku Ministarstva privrede, kako je istakao Rakić, pokazalo je i da 86 odsto preduzetnika smatra da je neophodno snižavanje stope oporezivanja zarade kao glavnog troška.

„Problem je nelojalna konkurencija, jer oni vide da postoje kompanije iz njihove branše koje i pored propisanih kazni i dalje opstaju“, kazao je on i naveo da je, pored snižavanja stope oporezivanja zarade, bitno i povećanje broja onih koji počinju da plaćaju poreze.

Rakić je naglasio da je istraživanje pokazalo da je treći veliki problem preduzetnika u Srbiji to što njih 77 odsto dalji rast poslovanje finansira isključivo iz sopstvenih sredstava, što je daleko od prakse u svetu.

Istovremeno petina preduzetnika koristi bankarske kredite, a samo dva procenta je navelo da koristi druge izvore finansiranja.

Prema istraživanju, kao izazove u poslovanju preduzetnici u Srbije su naveli i ekonomsku klimu u zemlji i svetu, konkurentnost tržišta, regulatorne i birokratske prepreke, cene roba i usluga.

Više od 80 odsto preduzetnika, koji su ušestvovali u istraživanju, istaklo je da njihov radni dan traje duže od osam sati, dok je njih 23 procenta navelo da radi i duže od 10 sati dnevno.

Oko 71 odsto ispitanih preduzetnika se izjasnilo da vode porodične firme, njih 39 procenata i da članovi porodice značajno doprinose poslovanju kompanije.

Istraživanje je pokazalo i da 41 odsto preduzetnika, koji vode uspešne, brzorastuće kompanije u Srbiji smatra da preduzetništvo nije percipirano kao dobar karijerni izbor, dok 85 procenata smatra da su domaći preduzetnički uspesi nedovoljno medijski ispraćeni.

Savetnik predsednika PKS Mihailo Vesović istakao je da će se Komora u narednom periodu još intenzivnije posvetiti rešavanju ključnih problema malih i srednjih preduzeća.

„To su prvenstveno zakonska rešenja u oblasti poreza, kao i načini finansiranja malih kompanija gde se često dešava da nove male kompanije ne odgovaraju kriterijumima koji su postavljeni odstrane bankarskog sektora i da zbog opterećenosti kreditima nemaju kapacitet da dupliraju svoju proizvodnju iako imaju sjajan proizvod“, rekao je Vesović.

Na konferenciji su predstavnici kompanije Ernst end Jang podsetili i na novi ciklus konkursa „EY preduzetnik godine“, koji se u svetu održava više od 30 godina, a za koji su prijave u toku.

U Srbiji se konkurs organizuje osmu godinu zaredom, a nagrada se dodeljuje brzorastućim i inovativnim preduzetnicima koji su uprkos preprekama uspeli da razviju svoj biznis i postanu prepoznatljivi u svetu.

Pobednik na srpskom konkursu predstavljaće zemlju na ceremoniji dodele priznanja „EY svetski preduzetnik godine“, koji se svake godine održava u Monte Karlu.

Do sada je na konkursu iz Srbije, tokom osam godina, učestvovalo 180 preduzetnika, koji zapošljavaju više od 18.000 ljudi i čije su firme tokom prošle godine ostvarile ukupan prihod od 150 milijardi dinara.

Izvor Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajder

Zvanično potvrđeno da je napravljen prvi kvantni računar na svetu

by bifadmin

Nakon vesti koja je procurela u javnost da je Google napravio prvi kvantni računar na svetu, a koja je izazvala šok među naučnicima i vrlo burnu reakciju konkurentskog IBM-a koji razvija isti projekat, sada je to i zvanično potvrđeno. Google-ov kvantni računar koji se sastoji od jednog procesorskog čipa rešio je za tri minuta i 20 sekundi zadatak za koji bi jednoj od najmoćnijih mašina na svetu – superkompjuteru Summit kompanije IBM, trebalo punih 10.000 godina! Naučnici kažu da je svet koji dolazi sa prvim kvantnim računarom za sada potpuno nepredvidljiv.

U uglednom naučnom časopisu „Nature“, pojavio se 23. oktobra recenzirani rad „Quantum supremacy using a programmable superconducting processor“, koji potvrđuje da je Google zaista napravio kvantni računar koji se sastoji iz jednog procesorskog čipa, Sycamore. Kada se pre nešto više od mesec dana ovaj rad „greškom“, pre zvaničnog objavljivanja pojavio na jednom NASA serveru, izazvao je šok među naučnicima, piše portal Nauka kroz priče.

Rad je ubrzo uklonjen, ali je njegovo kratko pojavljivanje bilo dovoljno da se glasine prošire i potom stignu u udarne vesti, pa je o uspehu kompanije Google pisao i ugledni Financial Times. Verzije rada širile su se putem Tvitera i alternativnih sajtova, ali Google nije želeo da daje bilo kakve komentare. S druge strane, reagujući na ove glasine, tradicionalni gigant proizvodnje računara, američka kompanija IBM, koja i sama razvija jednu verziju kvantnog računara, javno je kritikovala Google i pokušala je da ospori rezultat konkurencije.

Rad koji je sada i zvanično objavljen potvrđuje da je Google napravio kvantni računar sa 54 takozvana kubita, od kojih je tokom eksperimenta radilo 53, dok jedan kubit nije bio ispravan. Ovaj računar koristi prednost neobičnih osobina objekata u kvantnom svetu i radi na ekstremno niskoj temepraturi, bliskoj apsolutnoj nuli, gde se inače javlja pojava superprovodnosti.
No, suštinska razlika između nove kvantne mašine i klasičnih kompjutera čiji su procesori zasnovani na korišćenju bitova (koji mogu imati samo jednu vrednost, 0 ili 1) jeste što kubiti, u skladu sa dobro znanim, ali pomalo mističnim osobinama kvantnog sveta, mogu istovremeno uzimati vrednosti i 0 i 1 i nešto između. To kvantnom računaru omogućuje da paralelno obavlja daleko više računskih operacija i bude nesrazmerno brži i moćniji od klasičnih kompjutera. Ovaj koncept postoji decenijama unazad i dugo se istražuje, ali je sada konačno napravljena mašina koja pokazuje koliko je ta nadmoć zapravo velika.
Naime, kako je navedeno u radu, kvantnom čipu Sycamore je zadat besmisleno težak računski zadatak da generiše i proverava slučajne brojeve, zadatak takve složenosti da ga klasični računari praktično nikad ne bi završili, a najjačim superkompjuterima bi bili potrebni vekovi i milenijumi. Jedna od najmoćnijih mašina na svetu, superkompjuter Summit kompanije IBM, takav zadatak bi morao da rešava punih 10.000 godina. Google-ov kvantni računar koji se sastoji od jednog procesorskog čipa i to sa jednim pokvarenim kubitom uradio je zadatak za tačno tri minuta i 20 sekundi.
Perspektive koje čovečanstvu nudi takva i tolika procesorska snaga, utemeljena na razumevanju kvantne fizike, sasvim su nezamislive. Stara ideja o razvoju kvantnih kompjutera zarad kriptografije, kako bi se napravila nešto bolja šifra, sada deluje kao više nego premalen zadatak, kao kad bi se razvoj nuklearne tehnologije pravdao unapređenjem efikasnosti parnih mašina. Kvantna suprematija prevazilazi sve predmete koje poznajemo, kao što kvantni objekti prevazilaze svoju „predmetnost“, a svet koji sa njima dolazi za sada je nepredvidljiv.

Izvor: Nauka kroz priče

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

U Srbiji dualno obrazovanje beleži rast

by bifadmin

Trenutno je 5.100 mladih u sistemu dualnog obrazovanja  uz približno 880 kompanija u procesu akreditacije za ovaj sistem obrazovanja.

Dualno obrazovanje u Srbiji beleži očigledan rast: čini preko 10% ukupnog srednjoškolskog obrazovanja, očekuje se upis izmedju 5500 i 6000 učenika u ovu školsku godinu, u preko 80 škola u više od 50 gradova u Srbiji, i u saradnji sa preko 700 kom-panija., zaključeno je na konferenciji „Dualno obrazovanje u Srbiji 2019: uloga privatnog sektora”, u organizaciji Švajcarsko-srpske trgovinske komore. Konferencija je održana u sklopu „Nedelje dualnog obrazovanja“, koja se odvija pod pokroviteljstvom Ministarstva, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Privredne komore Srbije i partnera iz Privredne komore Austrije, Austrijske razvojne agencije, Švajcarsko-srpske privredne komore i Nemačko-srpske privredne komore.

“Pre tri godine kada smo započeli reformu obrazovanja činilo se kao da verujemo u čuda da ćemo uspeti da uvedemo dualno obrazovanje u naš obrazovni sistem i da  postoje kompanije u kojima će mladi ljudi moći odmah da pokažu sve ono što su naučili i da mogu odmah i da se zaposle. Tri Vlade (Vlada Nemačke, Švajcarske i Vlada Austrije) su se udružile i umrežile svoja znanja a imali smo sreće i da naš predsednik upozna gdju Ursulu Renold i podrži napore za ovak-vu reformu obrazovanja. Mogu da kažem da smo uspeli da dodjemo do cilja i da vratimo srpskom obrazovanju nešto što je nedostajalo a to je radost obrazovanja, veština upravljanja kadrovima kroz model dualnog obrazovanja gde mladi ljudi mogu da uče na dva mesta poštujući teorijska znanja ali i kroz rad sa strukom u realnom radnom okruženju.” – rekla je pomoćnica Ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Gabrijela Grujić.

Dr Ursula Renold, šef Odeljenja za istraživanje obrazovnih sistema Švajcarskog ekonomskog instituta pri Federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu, jedini je međunarodni počasni član Komisije Vlade Republike Srbije za dualno obrazovanje.

„Privredna Komora Srbije, Švajcarsko-srpska trgovinska komora, i firme-članice su najbitniji ak-teri za dalje unapređenje produktivnosti kompanija i obuku narednih generacija talenata u budućnosti. Istraživanja pokazuju da se firme suočavaju sa brzim promenama potrebnih kvalif-ikacija radne snage usled digitalne transformacije. Dakle, sve zemlje koje investiraju u dualno obrazovanje mogu steći komparativnu prednost u budućnosti.“, poručila je dr Renold

Artur Glatli, Generalni direktor VET odeljenja Švajcarskog udruženja za mašinsku, el-ektrotehničku industriju i pridružene tehnološke sektore (Swissmem VET), iz Vintertura, je uka-zao na značaj javno-privatnog partnerstva za uspešan razvoj obrazovnih profila I programa obuke u okviru Sistema dualnog obrazovanja.

‘’Udruženja privatnih kompanija, bilo da je reč o sektorskim udruženjima ili privrednim ko-morama, snose odgovornost za VET programe. Pod njihovom inicijativom i vođstvom se razvijaju obrazovni profili, čije uvođenje mora biti koordinisano sa svim relevantnim firmama, pred-stavnicima državnih organa, stručnim školama i VET obrazovnim centrima. Nacionalni VET sys-tem mora biti intergralni nacionalnih zakona o obrazovanju, koji moraju garantovati mogućnost dalje obrazovanja držaocima VET diploma do bilo kog univerzitetskog nivoa’’

„ŠSTK dokazuje po drugi put zaredom da ima sluha da prepozna kritične aktivnosti u razvoju odnosa dve zemlje, Svajcarske i Srbije i da ponovo doprinose temi dualnog obrazovanja, spajajući na, drugoj po redu Konferenciji o dualnom obrazovanju, sve gradivne elemente ove akcije: privrednike obe zemlje, predstavnike diplomatije, poslovnih organizacija i državne administracije. Švajcarski VET sistem je dao smernice razvoja autohtonog srpskog modela, omogućivši sinhro-nizaciju potreba privrede sa kapacitetima školstva i interesovanjima mladih u zemlji. Jača svest o intenzivnim promenama tržišta, razvoju tehnologije i digitalnog poslovanja,  srpsko društvo bolje razume potrebu za kvalifikovanim, praksom  osposobljenim kadrovima, koji će se mnogo lakše i efikasnije uključiti u proizvodne procese i poslovanje poslodavca, objasnio je Majo Mićović, predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore.

Žan Luk Oš, otpravnik poslova Ambasade Švajcarske u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori, izrazio je zadovoljstvo što je tema dualnog obrazovanja po drugi put obrađena na konferenciji ŠSTK-a, budući da je izuzetno važna za odnose Švajcarske i Srbije: „Visoko kvalitetan sistem dualnog obrazovanja je osnova inovativne snage i efikasnosti švajcarske ekonomije. Danas obra-zovanje predstavlja jedan od ključnih faktora tehnološkog progresa i inovacija. Ovo je naročito bitno za digitalizaciju, oblast u kojoj Srbija ima sjajnu budućnost, i koja je izuzetno značajna za svet sutrašnjice.“.

Edin Dačić, predsednik skupštine firme Standard Furniture Serbia iz Ćuprije i član Upravnog odbora Švajcarsko-srpske trgovinske komore, izjavio je da je, po ugledu na uspešan švajcarski model, pokrenuta registracija Udruženja srpskih proizvođača nameštaja. Cilj Udruženja je da po-lazeći od najvećih kompanija motiviše sve proizvođače nameštaja da uzmu aktivno učešće u kreiranju profesionalnih profila na tržištu, i da svojim angažmanom postane proaktivan partner u implementaciji dualnog obrazovanja u Srbiji.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajder

Rezultati istraživanja EY Preduzetnički barometar

by bifadmin

Danas je revizorsko – konsultantska kompanija EY predstavila četvrto po redu istraživanje EY Preduzetnički barometar. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta EY Preduzetnik godine™ i ove godine podržano je od strane Ministarstva privrede Republike Srbije.

Ovom prilikom uz detaljnu diskusiju rezultata istraživanja na konferenciji u Privrednoj komori Srbije najavljeno je i otvaranje novog, osmog po redu konkursaza program EY Preduzetnik godine™ koji će trajati do 20. novembra 2019. godine.
EY Preduzetnički barometar je godišnje istraživanje koje ima za cilj da istraži i artikuliše na direktan
način pitanja, očekivanja i potrebe domaćih preduzetnika na osnovu kvalitativne i kvantitativne
analize domaćeg preduzetničkog ambijenta. Kako je ovo četvrti put da je istraživanje sprovedeno
među najuspešnijim domaćim preduzetnicima, studija nudi i uporednu analizu podataka koja
otkriva i kakva je kontinuirana problematika poslovanja preduzetništva u Srbiji. Studija EY
Preduzetnički barometar kao jedan od rezultata navodi i 3 ključne preporuke na sledećim poljima
za Vladu Republike Srbije, korporacije, kao i same preduzetnike:

Investiranje preduzetnika i inovacije
Pristup pravim kadrovima
Preduzetništvo kao karijerni pravac

Čak 90 odsto ispitanika istraživanja istaklo je nedostatak pravih kadrova kao značajan izazov za
dalji rast i razvoj kompanije. Gotovo svi ispitanici, 99 odsto sprovodili su inovativne aktivnosti u
okviru poslovanja kompanije. Još jedna godina istraživanja EY Preduzetnički barometar pokazala
je da čak 77 odsto preduzetnika iz sopstvenih sredstava finansira svoje poslovanje. Kao i
prethodnih godina, velika većina preduzetnika, 86 odsto smatra da je potrebno snižavanje stope
oporezivanja zarade. Veliki broj preduzetnika, čak 85 odsto ističe da su domaći preduzetnički
uspesi nedovoljno medijski ispraćeni.
Rezultate istraživanja koje je sprovela kompanija EY, diskutovali su na konferenciji za medije
održanoj u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović, savetnik predsednika Privredne komore
Srbije, Ivan Rakić, rukovodeći partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu,
Darko Budeč, predsednik žirija programa EY Preduzetnik godine i EY Preduzetnik 2012. godine,
Ljiljana Živković Karaklajić, član žirija programa EY Preduzetnik godine i EY Brzorastući preduzetnik
2014. godine i Ognjen Kisin, EY Brzorastući preduzetnik 2018. godine.
Uz promociju rezultata studije EY Preduzetnički barometar istaknuto je i da je otvoren osmi po
redu konkurs za nagradu EY Preduzetnik godine. Svečano proglašenje nacionalnog pobednika biće
održano u februaru 2020. godine, a pobednik nacionalnog konkursa u Srbiji će i ovaj put, zajedno
sa pobednicima iz zemalja širom sveta, konkurisati za priznanje EY Svetski preduzetnik godine™ i
prisustvovati svečanoj ceremoniji u Monte Karlu u junu 2020. godine. Kao i prethodne godine,
program su podržali Ministarstvo privrede Republike Srbije, Radio Televizije Srbije, magazin Biznis
& Finansije i poslovni portal eKapija.
„Program EY Preduzetnik godine je za prethodnih sedam godina iznedrio najsvetlije primere
preduzetničkog ekosistema Republike Srbije. Izuzetno sam ponosan na svih 200 kandidata koji su
samo u prethodnoj godini generisali prihod od preko 150 milijardi RSD i zapošljavali više od 18.000
ljudi. Njihova neverovatna agilnost i sposobnost prilagođavanja svim tržišnim uslovima razlog je
više da nastavimo misiju koju smo započeli 2012. godine, da doprinesemo razvoju srpskog
preduzetništva i njegovoj afirmaciji na svetskoj preduzetničkoj sceni.“, izjavio je Rakić, rukovodeći
partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
„Kako u strukturi izvoza Republike Srbije dominiraju i dalje velike kompanije, naš cilj je da se u
narednom periodu posvetimo ključnim pitanjima za koja su goruća za mala i srednja preduzeća. To
su prvenstveno zakonska rešenja u oblasti poreza, kao i načini finansiranja malih kompanija gde se
jako često dešava da nove male kompanije ne odgovaraju kriterijumima koji su postavljeni od
strane bankarskog sektora i da zbog opterećenosti kreditima nemaju kapacitet da dupliraju svoju
proizvodnju iako imaju sjajan proizvod.“ istakao je Mihailo Vesović, savetnik predsednika PKS.
Više informacija o programu EY Preduzetnik godine™ možete dobiti na www.ey.com/rs/eoy, gde
možete naći i prijavni formular.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Šta nam donosi nacrt Zakona o agencijskom zapošljavanju?

by bifadmin

Kompanija ManpowerGroup  je 24. oktobra u hotelu Falkenstainer organizovala radni doručak za medije na kom je ukazano šta nam donosi nacrt Zakona o agencijskom zapošljavanju, koje su trendovi u oblasti ljudskih resursa, ali i koje su ključne aktivnosti kompanije ManpowerGroup u 2019.  godini.  Na radnom doručku je najavljen panel “Šta nam donosi nacrt Zakona o agencijskom zapošaljavanju?” koji se održava 4. novembra od 10 do 12h u hotelu Falkenstainer, otvoren za sve zainteresovana lica.
Predstavnici kompanije ManpowerGroup, koja pruža sveobuhvatna rešenja iz oblasti ljudskih resursa, su informisali novinare o ključnim aktivnostima koje je kompanija ManpowerGroup uspešno realizovala tokom 2019. godine, naglasivši da je ManpowerGroup jedina kompanija u ovoj oblasti proglašena od strane Ethisphere Instituta za najetičniju kompaniju na svetu.

„Izrazito nam je zadovoljstvo što možemo da podelimo sa Vama brojne novine u kompaniji ManpowerGroup. Rast na domaćem tržištu, realizacija društveno odgovornih projekata i novi poslovni prostor, su samo neke od važnih aktivnosti u proteklom periodu. Organizacijom edukativih događaja za naše partnere i širu javnost promovišemo dobru praksu i novine u sektoru ljudskih resursa. Naredne aktivnosti kompanije ManpowerGroup će biti usmerene na podršku partnerima u iznalaženju optimalnih rešenja u domenu ljudskih resursa i podršku društveno odgovornih projekata. Organizacijom panela povodom nacrta Zakona o agencijskom zapošljavanju 4. novembra i konferencije na temu „Happiness at work“ 27. novembra, našim partnerima želimo da ukažemo na novine i trendove u oblasti HR-a koje su od velikog uticaja na poslovne procese“, rekao je Marko Miljković, marketing menadžer kompanije ManpowerGroup.

„Zakon o agencijskom zapošljavanju donosi nove institute koji će se reflektovati na poslovno okruženje i ukazuje na potrebu za prilagođavanjem na tržištu rada, kako agencija tako i poslodavaca korisnika. Uređenje ove važne oblasti, koja do sada kod nas nije imala utemeljenje u zakonskoj regulativi, donosi jednak tretman, jednaku zaradu za ustupljene zaposlene u odnosu na zaposlene koji imaju ugovore direktno sa korisnikom usluga. Takođe,  Zakon definiše i kvote koje se odnose na broj ustupljenih zaposlenih putem agencija kod poslodavaca korisnika, kao i vezivanje radnog staža ustupljenih zaposlenih za poslodavca korisnika, a ne za agenciju „, rekao je Srđan Botorić,  rukovodilac pravnih poslova u ManpowerGroup.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusSlajder

Zloupotreba veštačke inteligencije radi širenja laži: Istina je postala nebitna

by bifadmin

Cilj lažnih vesti nije toliko plasiranje laži, koliko postepeno ubeđivanje publike da „ništa više nije istina“ ili da „svi lažu podjednako“, a u tako kreiranom ambijentu veoma je lako manipulisati ljudima. U vreme post-istine trguje se ljudskim osećanjima i ponašanjima i zanemaruju najosnovnije naučne činjenice, a upotreba računarskih algoritama u tome ima presudnu ulogu.

Kada je, na vrhuncu američke predizborne kampanje i referenduma oko Bregzita 2016. godine iz naftalina izvučen pojam „post-istine“, koji je ubrzo proglašen i za Reč godine u izboru redakcije Oksfordovog rečnika, urednici uglednih zapadnih medija započeli su svojevrsnu javnu raspravu o pogubnom uticaju lažnih vesti na publiku, u njenom najširem značenju – a u prenosnom, na sadašnje i buduće glasače na izborima. Uprkos ozbiljnim pitanjima, i kredibilnim učesnicima, svedoci smo da tri godine kasnije, ne samo da se učestalost plasiranja lažnih vesti nije smanjila, već naprotiv, da su one potpuno istisnule činjenice, odnosno istinu, iz fokusa javnosti. Ako se sa time trenutno suočavaju najrazvijenije zemlje na svetu, čemu tek onda mogu da se nadaju žitelji brdovitog Balkana, koji žive u vrtlogu iluzija već nekoliko decenija?

Stara poštapalica marketinških magova da ljudi, zapravo, ni ne žele da čuju istinu, pokazala se tako bolno tačnom. Naučni metodi i provera istinitosti više nikoga ne interesuju, jer, prema Oksfordovom rečniku, u doba post-istine „objektivne činjenice imaju manje uticaja na formiranje javnog mnjenja od pozivanja na emocije i lična uverenja.“ Drugim rečima, racionalno rasuđivanje ustuknulo je pred privlačnošću pobuđivanja niskih strasti kod ljudi.

Kroz ljudsku istoriju bilo je puno takvih primera, ali s tom razlikom da danas postoji tehnologija koja se čini kao da je skrojena za efikasno „sluđivanje“ naroda.

Fejsbuk i Jutjub se i dalje „prave Englezi“

I te kako svesne da tržište lažnih vesti može da donese izuzetan profit i privuče nepreglednu publiku, najveće društvene mreže današnjice za sada su odabrale put „neutralnosti“, ali tako da ipak zarađuju na plasiranju pomenutog sadržaja.

Nakon mnogobrojnih pritužbi na rad Fejsbukovih algoritama i odavanja statističkih podataka o svojim korisnicima kompaniji Kembridž Analitika u svrhe političkog marketinga, i činjenice da se čitav slučaj završio pod istragom američkog Kongresa, zapravo se malo toga promenilo. Naime, Mark Cukerberg se javno pokajao, izjavio da više neće odavati privatne podatke, te morao da plati kaznu u iznosu od pet milijardi dolara, ali ubrzo potom njegovo bogatstvo je nastavilo da raste, maltene uporedo sa količinom lažnih vesti koje se objavljuju na Fejsbuku.

Nik Kleg, potpredsednik odseka za komunikaciju u Fejsbuku i bivši lider britanskih liberalnih demokrata, nedavno je izjavio da je „politika Fejsbuka da su svi objavljeni postovi političara vredan sadržaj, koji treba videti i čuti“, te da ova društvena mreža „ne želi da bude sudija i sprečava političare da dođu do svojih birača“. Dakle, isti uslovi važe za sve, bez obzira da li su većina njih ličnosti koje bi prodale rođenu majku za šaku kikirikija i još lakše sejale mržnju među ljudima. Uloga Fejsbuka je samo da „obezbedi teren, a ne da bude učesnik u političkoj debati“, objašnjava Kleg. Na pitanje novinara BBC-a da pojasne kakvi su to kriterijumi po kojima se određuje koji korisnik ove društvene mreže može biti smatran političarem, a koji ne, iz Fejsbuka su lakonski odgovorili da „ne postoje striktni parametri“.

I to bi možda bilo u redu i demokratski da Fejsbuk u praksi kroz objave različitih političkih opcija ne dozvoljava govor mržnje, a o plasiranju notornih laži da ne govorimo. U isto vreme, ne krije da poseduje algoritme za „factchecking“, odnosno za utvrđivanje istinitosti objava na osnovu upoređivanja njihovih podataka sa proverenim činjenicama, ali njih navodno koristi samo za plaćene oglase.

S druge strane, istraživači sa Teksaškog univerziteta utvrdili su da je glavnu ulogu u omasovljenju pokreta „Ravnozemljaša“ odigrao Jutjub. Oni su anketirali posetioce dve američke konferencije o Zemlji kao ravnoj ploči, i ustanovili da gotovo svi navode „dokumentarne emisije“ odgledane na Jutjubu kao relevantan izvor na tu temu. Jedan deo njih odgovorio je da je došao do dotičnog sadržaja na osnovu Jutjubovih automatskih preporuka, kreiranih na osnovu prethodnih pretraga korisnika.

I tu dolazimo do najvažnijih limita veštačke inteligencije, i etičkih implikacija njenog korišćenja.

Da li je veštačka inteligencija pametnija od originalne gluposti?

O fenomenu lažnih vesti pričao je u okviru festivala „Sutra 2019“ u beogradskom Muzeju nauke i tehnike i Uroš Krčadinac, docent na Departmanu za digitalne umetnosti Fakulteta za medije i komunikacije. Krčadinac je izneo zanimljivo zapažanje o pomalo nespretnom prevođenju izraza „artificial intelligence“ na srpski jezik. Po njemu, kvaka je u tome što „intelligence“ na engleskom označava informaciju koja ima određen značaj, a ne nužno (inteligentno) promišljanje, pa bi adekvatniji naziv možda mogao da bude „analitička statistika“.

U neku ruku, to objašnjava osnovni princip funkcionisanja veštačke inteligencije na internetu. Ona neprestano prikuplja podatke o korisnicima, i na osnovu njihovih radnji pretpostavlja kakvi sadržaji bi im mogli biti korisni, ili nametnuti – sve u zavisnosti od toga ko, i sa kojim ciljem, upravlja algoritmima.

Međutim, manipulacija javnosti ciljanim plasiranjem lažnih vesti ili dobronameran odabir potencijalno privlačnog sadržaja, nikada ne mogu biti savršeno precizni, jer veštačka inteligencija pokušava da predvidi ponašanje ljudi na osnovu statističkih podataka, ali zato nije u stanju da protumači njihove motive niti značenje neke objavljene slike, teksta ili video zapisa. Ona ne može da objasni ili dodeli kontekst stvarima, a samim tim ni da bude kreativna – to su i dalje isključivo ljudske delatnosti, a mnogi teoretičari modernih medija i veštačke inteligencije veruju da će one to zauvek i ostati.

Programsko oglašavanje bez kontrole

Medijska koalicija Globalni indeks dezinformacija (Global Disinformation Index), istraživala je oblast programskog oglašavanja – softversku kupoprodaju oglasnog prostora na internetu, za koju se procenjuje da u tekućoj godini već obuhvata dve trećine ukupnog prometa digitalnog advertajzinga. To je industrija vredna neverovatnih 76 milijardi evra na godišnjem nivou! Na osnovu 20.000 analiziranih domena, koji su označeni kao mogući izvori lažnih vesti, zaključeno je da su Gugl i EpNeksus glavni izvori automatskog reklamiranja na takvim sajtovima, kao i njihovog oglašavanja svuda po internetu. U pitanju je potpuno neregulisana aktivnost, uz pomoć koje se na dnevnom nivou razmenjuju milijarde pregleda internet korisnika, i na osnovu njih generiše pozamašan profit.

 

Marko Miladinović

Članak je prvobitno objavljen u oktobarskom broju #166 časopisa „Biznis & Finansije“

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci