новембар 2019

Trgovci i ugostitelji su nezadovoljni gradskom odlukom o izmeni termina za snabdevanje prodavnica robom, noćno angažovanje zaposlenih će ih dodatno koštati.
Uslužni objekti koji nemaju svoja parking mesta i dvorišta najviše su pogođeni novom odlukom o snabdevanju koja će na snagu stupiti 1. decembra. Oni će prodavnice morati da opreme robom od 20:00 do 7:00 časova, a sve koji se ogluše o ovu odluku kažnjavaće komunalni milicioneri.

Kako kažu ogorčeni trgovci, ovaj potez na dugoročne staze koštaće njih, ali i potrošače, jer postoji bojazan da će zbog ove odluke u narednom periodu možda doći i do povećanja cena proizvoda. Gradskim čelnicima, pak, bilo je najvažnije smanjenje saobraćajnih gužvi u prestonici. Jer, dostavna vozila u značajnijoj meri otežavaju kretanje zbog čestog zaustavljanja u desnoj traci od 9:00 do 14:00, kako im je dozvoljeno sadašnjom odlukom, navode Večernje novosti.
Nova odluka ukida mogućnost da se snabdevanje obavlja od 9:00 do 14:00. Takođe, iziskuje i dodatne noćne smene koje će poslodavci koji nemaju 24-časovno radno veme morati da uvedu. Niko od njih, naravno, ne pominje da će istovremeno prestati potreba za radom vozača u prepodnevnoj smeni, kao i da se dostava u velikim svetskim prestonicama uglavnom obavlja noću.

„Privrednici će morati da obezbede duplo veći broj vozila kako bi se isporuka obavila u jednoj, odnosno noćnoj smeni jer više neće biti mogućnosti da se to učini u dve ili sve tri smene“, objašnjavaju za „Novosti“ zaposleni u velikim trgovinskim lancima.

„Za objekte koji ne rade noću neizvodljivo je da se isporuka sprovede posle 20:00 a pre 22:00, kada se većini zaposlenih završava druga smena“. Iz trgovinskih lanaca dodaju i da se u narednom periodu može očekivati i povećanje cene određenih proizvoda zbog povećanja broja radnika koji će biti angažovani u noćnoj smeni, koja se po zakonu plaća 26 odsto više.

„Postoje proizvodi koji se samo mogu isporučiti tokom dana zbog specijalnih porudžbina kakve su pekarski ili poslastičarski proizvodi i to se mora dodatno usaglasiti sa propisima“, dodaju sagovornici.

Trgovci su se ovom prilikom čak dosetili onih koji nemaju svoje vozače i poljoprivrednika koji preko dana rade u poljima ili plastenicima. „Oni su prinuđeni da od sada samo noću razvoze svoje proizvode, i za to nisu dodatno plaćeni“, kažu trgovci.

Izvor B92/Večernje novosti

Kappa Star Limited, kiparska kompanija u vlasništvu srpskog preduzetnika Nebojše Šaranovića, i drugi najveći deoničar Kraša, nastavlja da povećava svoj udeo u Krašu, pa je sredinom ove nedelje premašila prag od 25 odsto, odnosno držala je 25,01 procenta deonica, pokazuju u petak objavljeni podaci.

„Kraš“ je danas putem Zagrebačke berze objavio da je primio obaveštenje kiparske firme da je prešla prag od 25 odsto deonica hrvatske konditorske kompanije.
Prema podacima iz objave, Kappa Star Limited je kupovinom deonica Kraša na Zagrebačkoj berzi u sredu, 6. novembra prešao prag od 25 odsto udela u Krašu, pa nakon te kupovine na računu kod Raiffeisenbank Austria drži 374.876 deonica ili 25,0147 odsto.

Najveći udeo u Krašu i dalje drži Mesna industrija braća Pivac – 30,37 odsto deonica, dok je Kraš ESOP, koji drži 18,45 odsto akcija na trećem mestu najvećih deoničara Kraša.

Akcija Kraša je u fokusu ulagača od 9. septembra, kada je Mesna industrija braća Pivac najavila ponudu za preuzimanje Kraša. Ponudu su objavili 23. oktobra i u njoj su ponudili cenu od 430 kuna za akciju.
U ponudi se ističe da ne deluju zajednički niti sa jednom drugom osobom, a rok trajanja ponude je 28 dana od dana objavljivanja u Narodnim novinama, odnosno od 25. oktobra ove godine.

U obrazloženju ponude uz ostalo se navodi se da Kraš ima snažan potencijal da, uz dalja ulaganja, postigne znatno bolje poslovne rezultate te zadrži i dodatno ojača svoj položaj na domaćem, regionalnom i svetskom tržištu, kao i da postane jedno od najznačajnijih preduzeća u sastavu grupe MIB Pivac.

Uprava Kraša je, pak, početkom ove nedelje ocenila da je ponuda Mesne industrije braća Pivac za preuzimanje deonica Kraša po ceni od 430 kuna za deonicu niska.
Cena iz ponude je veća za manje od jedan odsto u odnosu na prosečnu ponderisanu cenu deonica Kraša tokom tri meseca koja su prethodila nastanku obaveze objave ponude, kaže se u mišljenju uprave Kraša o ponudi za preuzimanje.

Podseća se pritom da je najniža cena po kojoj je Pivac sticao deonice Kraša tokom perioda od godinu dana pre nastanka obaveze objave za preuzimanje iznosila 410 kuna po deonici, a prosečna ponderisana cena na berzi tokom tri meseca koja su prethodila toj obavezi 427,05 kuna.

Uprava Kraša smatra da Pivac u svojoj ponudi nije uzeo u obzir da je u tri meseca koja su prethodila nastanku obaveze objave ponude za preuzimanje najviša cena iznosila i do 505 kuna po deonici, a da se akcijama Kraša nakon nastanka obaveze trgovalo i po 1.090 kuna.
Što se tiče Pivčevih namera u pogledu budućeg poslovanja Kraša, u dokumentu se ocenjuje da bi sinergija s Pivcem pozitivno delovala na Kraš, te da su Pivčevi strateški planovi kompatibilni sa dugoročnim i kratkoročnim planovima Kraša.

Inače, Šaranovićeva kompanija Kappa Star Limited je 26. septembra putem Zagrebačke berze objavila da nema nameru objavljivanja dobrovoljne ponude za tu kompaniju. Kako je tada objavljeno, na traženje Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (Hanfa), u svojstvu punomoćnika Kappe, advokatsko društvo Madirazza&Partneri izvestilo je da Kappa nema nameru objavljivanja dobrovoljne ponude za preuzimanje Kraša.

Izvor Blic

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, država s najbržim očekivanim ekonomskim rastom je Gvajana
Ova mala država u Južnoj Americi nalazi se u susedstvu Brazila i Venecuele, na severoistoku Јužne Amerike, sa svega 780.000 ljudi. Kako MMF očekuje, rast ekonomije u Gvajani će dostići 86 odsto, iako je 2019. godine rast iznosio samo 4,4 odsto, što je 14 odsto više od rasta Kine.

Za neočekivani prihod Gvajana može da zahvali nafti koja je pronađena na teritoriji te zemlje 2015. godine. Prema ocenama MMF-a, godišnji BDP Gvajane, koji iznosi oko četiri milijarde dolara, do 2024. godine mogao bi da dostigne 15 milijardi dolara.
Otkad je prvi put na njenoj teritoriji pronađena nafta, otkriveno je 16 naftnih polja.

Velike kompanije nastavljaju da tragaju za naftom, pa nije isključeno da se prognozirani rast ekonomije može još ubrzati, javlja „Bloomberg“.

Izvor Investitor me/Kamatica

Da li će povećanje plata u javnom sektoru povećati plate i kod privatnika i na kraju da li je to dobro za privredu?

Ova pitanja su predmet diskusija ekonomista gde jedni brane odluku vlade da se plate u javnom sektoru povećaju za od osam do 15 odsto i da će to doprineti daljem rastu BDP-a i onih koji misle da povećanje plata skoro dvostruko veće od nominalnog rasta BDP-a može ugroziti cenovnu konkurentnost privrede i dovesti do pada produktivnosti.

Urednik Makroekonomskih analiza i trendova Ivan Nikolić ističe da će nešto brži rast domaće tražnje od rasta BDP-a dogodine, vođen pre svega osetnijim rastom

plata u javnom sektoru, a potom i njegovim prenosom na ostatak privrede podržati privredni rast i delom kompenzovati uticaj nepovoljnih eksternih faktora.

U analizi MAT-a navodi se da je u periodu od januara 2017. do jula 2019. godine nominalni rast zarada u javnom sektoru od jedan odsto u proseku uticao na nominalni rast zarada u privatnom sektoru za oko 0,93 odsto.

S druge Milojko Arsić profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora ističe da na snažan rast plata u privatnom sektoru u toku ove godine pre svega utiče emigracija u inostranstvo i smanjenje ponude radne snage, a da uticaj rasta plata u javnom sektoru na plate u privatnom postoji, ali da on nije toliko snažan.

„Ako se pri oceni uticaja plata u javnom sektoru na plate u privatnom sektoru, ne uključe i drugi faktori, koji utiču na kretanje plata u privatnom sektoru tada je ocena nepouzdana. U tom slučaju uticaj drugih faktora na kretanje plata u privatnom sektoru, kao što je emigracija radne snage, pripisuje se platama u javnom sektoru, što znači da se precenjuje uticaj plata u javnom sektoru na plate u privatnom“, napominje Arsić.

Nepobitna činjenica je da povećanje plata postoji i to ove godine u privatnom sektoru čak i veće nego u javnom. Takođe je ekonomski nepobitno da povećanje plata znači rast troškova za privredu što smanjuje njenu konkurentnost. Nikolić pak tvrdi da je u prethodne tri godine produktivnost porasla znatno više od plata, pa je stvoren „rezervoar produktivnosti“.

„Činjenica je da se povećanjem plata smanjuje konkurentnost privrede, ali to nije zabrinjavajuće za ukupnu cenovnu konkurentnost zbog rezerve produktivnosti. Taj demonstrativni efekat, povećanje plata u privatnom sektoru zbog rasta plata u javnom biće minimalan teret za privredu“, zaključuje on.

Prema podacima Evrostata produktivnost privrede, odnosno dodata vrednost po radniku u prerađivačkoj industriji Srbije u 2017. bila je 15.200 evra. Po tome su iza nas bili samo BiH i Bugarska. S druge strane, kada se ovaj pokazatelj stavi u odnos sa prosečnom zaradom zaposlenih u industriji Srbija skače na treće mesto po tzv. produktivnosti korigovanoj zaradom. Prema tom pokazatelju za 100 evra koje poslodavac potroši na platu radnika u prerađivačkoj industriji on stvori 190,6 evra vrednosti. Ispred nas po ovom pokazatelju našli su se samo Mađarska i Bugarska.

„Zbog tehnološke strukture naše privrede proizvodimo proizvode niže dodate vrednosti, pa naši zaposleni stvaraju malo dodate vrednosti. Međutim, trošak po zaposlenom, odnosno njihove zarade su još niže od toga, pa je naš prosečni zaposleni konkurentniji od proseka EU“, objašnjava Nikolić.

S druge strane, Arsić ukazuje da analize Kvartalnog monitora pokazuju da realne plate u poslednjih nekoliko godina rastu brže od produktivnosti, što znači pad cenovne konkurentnosti privrede.

„Međunarodna cenovna konkurentnost bilo da se meri na osnovu kretanja plata u stalnim cenama ili evrima pokazuje da rastu jedinični troškovi rada u našoj privredi tokom poslednje tri godine. Drugim rečima, realne plate rastu brže od produktivnosti. Treba reći da je u dugom roku jedino održivo povećanje plata u skladu sa rastom produktivnosti inače u suprotnom dolazi do neravnoteža, kao što je rast spoljnotrgovinskog deficita ili inflacije“, ocenjuje Arsić dodajući su analize rađene na bazi zvaničnih statističkih podataka.

Izvor Danas