Monthly Archives

мај 2023

GRAND KAFA PRVI I JEDINI REGIONALNI BREND SA PRESTIŽNIM ODLIČJEM IAB EUROPE MIXX AWARDS!

by bifadmin 31. мај 2023.

Svoju bogatu kolekciju nagrada, Grand kafa je upotpunila još jednom – bronzanim odličjem čuvenog IAB EUROPE MIXX AWARDS za proizvodnu inovaciju Grand Single Origin!

Kao prvi i jedini regionalni brend odlikovan ovim prestižnim priznanjem od strane vodećeg evropskog udruženja u sferi digitalnog oglašavanja i marketinga, Grand kafa, u saradnji sa agencijom Pom Pom communications, podiže lestvicu na polju inovacija, efikasnih komunikacija i izuzetnog doprinosa industriji.

Uvođenjem BLOKCHAIN tehnologije uz pomoć Farmer Connect platforme i skeniranjem QR koda na pakovanju, ljubitelji Grand kafe su dobili priliku da otputuju u daleke predele Ruande i Brazila, upoznaju farmere koji je gaje, ali i da ih podrže kroz humanitarne donacije.

“Posebno je zadovoljstvo i osećaj kada reč struke, pogotovo čuvenog takmičenja IAB EUROPE MIXX AWARDS, prepozna inovativnost, kreativnost i efektivnost našeg brenda i kampanja u digitalnom oglašavanju. Kao pionir uvođenja inovativne BLOCKCHAIN tehnologije u regionu, Grand kafa je omogućila potrošačima da otkriju kompletan put kafe od zrna do šoljice, uvere se da je uzgajana na odgovoran način, i time napravila korak dalje na polju transparentnosti i održivosti.

Neizmerno smo ponosni na ovaj projekat, koji je celom našem timu doneo nova saznanja i brojna priznanja, dok je digitalna kampanja promovisala upotrebu inovativnih tehnologija u cilju poboljšanja potrošačkog iskustva”, izjavila je Olja Nestov, Digital Marketing Manager, Atlantic grupe.

IAB EUROPE je vodeće udruženje u industriji digitalnog oglašavanja i marketinga, koje svojim delovanjem podstiče i nagrađuje kompanije koje pomeraju granice marketinga. Na ovogodišnjoj gala svečanosti MIXX AWARDS u Madridu prikazana su najbolja rešenja iz cele Evrope, odajući priznanje za izvanredne kampanje, inovativna istraživanja i značajan doprinos industriji, uz postavljanje novih standarda u ekosistemu.

Rigorozan proces ocenjivanja uključivao je panel vrhunskih stručnjaka iz međunarodnih organizacija i kompanija, kao što su Bloomberg Media, Visa, TikTok, PhD, Samsung Ads, i mnoge druge iz više od deset evropskih zemalja. Pobedničke kampanje i projekti postaće deo nove Kuće slavnih na web stranici IAB Europe koja će biti predstavljena u junu 2023.

31. мај 2023. 0 komentar

Promo

RAZMENA ISKUSTAVA I SARADNJA, KLJUČNI ZA NAPREDAK REGIONA

by bifadmin 31. мај 2023.

U organizaciji projekta ”Znanjem do posla” (E2E), Komorskog investicionog foruma Zapadni Balkan (WB6) i Privredne komore Srbije (PKS), održana je konferencija regionalnog karaktera „Značaj učenja kroz rad (WBL) i socijalne inkluzije za razvoj privreda Zapadnog Balkana (WB6)“.

Predstavnici privatnog sektora Zapadnog Balkana imali su priliku da razmene dragocena iskustva o formalnom i neformalnom učenju kroz rad i socijalnoj inkluziji kao snažnim mehanizmima za prevazilaženje disbalansa između ponude i potražnje za kompetentnom radnom snagom i kreiranje društva jednakih šansi.

U regionu WB6, gde je potreba za stručnom radnom snagom i unapređenjem zapošljivosti, naročito mladih, zajednički imenitelj, učenje kroz rad može da ima odlučujuću ulogu u podsticaju ekonomskog razvoja, socijalne inkluzije privatnog sektora i sveukupnom privrednom razvoju regiona.

„Kako bi region bio konkurentniji, od suštinske važnosti je da imamo efikasno tržište rada, ekonomski integrisan obrazovni sistem, kvalifikovanu radnu snagu i društvo jednakih šansi. Naše ekonomije su duboko povezane i samo negovanjem saradnje možemo da iskoristimo zajedničke snage i prevaziđemo svaki izazov koji se pred nas postavlja. Snažno interesovanje predstavnika biznisa da podele svoja iskustva, izazove i dileme, pokazuje da smo spremni da zajedno iskoristimo priliku da učimo, razmenjujemo znanja i izgradimo mreže koje će naš region voditi napred“, istakao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.

Zemlje regiona identifikovale su brojne zajedničke izazove poput depopulacije, migracija, ali i nedostatka kompetentne radne snage. Konferencija „Značaj učenja kroz rad (WBL) i socijalne inkluzije za razvoj privreda Zapadnog Balkana (WB6)“ pokazala je spremnost da se otvoreno razgovara o najnovijim trendovima u razvoju ljudskog kapitala i prevaziđu potencijalne prepreke.

„U skladu sa dugogodišnjim partnerstvom sa Srbijom, Švajcarska intenzivno podržava inicijative koje promovišu formalno i neformalno učenje kroz rad, oslanjajući se na bogatu praksu koja je u Švajcarskoj dala odlične rezultate. Podržavamo programe stručne prakse, mentorske programe i projekte koji omogućavaju mladima da steknu praktične veštine i povežu se sa privrednim sektorom. Ipak, u našoj agendi insistiramo na socijalnoj inkluziji jer verujemo da ova oblast igra jednu od ključnih uloga u izgradnji održivog, a pre svega prosperitetnog i pravednog društva“, naveo je Ričard Koli, šef saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji.

Inicijator i organizator konferencije, projekat «Znanjem do posla», već osam godina sprovodi aktivnosti kojima kreira preduslove za brže zapošljavanje mladih kroz razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja kao i kroz obuke na radnom mestu kod poznatog poslodavca.

„Na vreme smo prepoznali disbalans koji na tržištu rada postoji između ponude i potražnje za kompetentnom radnom snagom. Do sada smo kroz program „Znanjem do posla“ osnažili gotovo 27.000 mladih ljudi kroz usluge karijernog vođenja i savetovanja, a preko 250 kompanija uključeno je u projekat. Preko 1.600 polaznika naših programa uspešno je završilo obuku na radnom mestu, a čak 77% njih je pronašlo zaposlenje. Trudimo se da kroz usluge karijernog vođenja i savetovanja budemo ne samo aktuelni, već i atraktivni, pa tako, oslanjajući se na nove tehnologije, omogućavamo našim polaznicima da se oprobaju u učenju kroz rad u virtuelnom svetu“, istakao je Oliver Streit, direktor projekta E2E, NIRAS-IP Consult.

Stefan Thomas, viši ekspert za razvoj ljudskog kapitala, ispred Evropske Trening Fondacije, upoznao je prisutne sa najnovijim trendovima u vezi sa obukama na radnom mestu u regionu Zapadnog Balkana.

„Naša misija ne zasniva se samo u smanjenju nepopularne statistike kada je reč o nezaposlenosti i kreiranju kompetentne radne snage, već i u podršci stvaranju održivog ekosistema koji podržava razvoj mladih ljudi i pruža jednake šanse za sve. To pre svega podrazumeva da beneficije i obuke budu dostupne svima, uključujući tu i osetljivije socijalne kategorije društva kao i osobe sa invaliditetom. Jednak pristup obrazovanju, obuci i zaposlenju stoga je u fokusu svega što radimo, jer verujemo u društvo koji poštuje i podržava razlike“, naveo je Thomas.

Učesnici konferencije imali su priliku da prisustvuju i interesantnoj prezentaciji virtuelnog poslovnog iskustva, kao i da po završetku isprobaju mogućnosti VR KViS alata (Alati Karijernog vođenja i savetovanja).

Konferenciju koja je imala hibridni karakter na kojoj su zainteresovani imali priliku da učestvuju i online, pratile su i tri interesantne panel diskusije. O svojim inicijativama, izazovima ali i očekivanjima u domenu dualnog obrazovanja, neformalnog učenja kroz rad i inkluzivnog zapošljavanja, govorili su predstavnici privatnog sektora iz regiona WB6 složivši se da je saradnja u ovoj oblasti ekonomskog razvoja.

31. мај 2023. 0 komentar

Politika i društvo

Evropska komisija ima plan za brže učlanjenje Zapadnog Balkana u EU

by bifadmin 31. мај 2023.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen najavila je novi plan za približavanje Zapadnog Balkana EU, izjavivši da se ranije očekivalo da će ovaj region brže pristupiti Uniji ali je ovaj proces u mnogim slučajevima nailazio na ozbiljne prepreke.

“Napokon smo shvatili da nije dovoljno da samo sedimo i čekamo da se naši prijatelji koji su izvan EU sami bore da nam se približe, već moramo i mi preduzeti nešto”, rekla je ona. To nešto će biti najavljeni plan koji bi trebalo da učvrsti regionalnu integraciju, da ubrza pravosudne i antikorupcijske reforme u zemljama kandidatima, kao i finansijski osnaži predpristupne fondove.

“Želimo da zemljama koje su kandidati za članstvo u EU unapred ponudimo neke prednosti tog članstva, kako bi lokalno stanovništvo shvatilo koje koristi može imati od njega”, kazala je Ursula fon der Lejen.

Ipak, to ne znači da balkanske zemlje ne treba i same da rade na unapređenju svoje situacije i uspešnom zatvaranju pregovaračkih poglavlja. Dug put je još pred većinom njih, ali sada će im se možda prelaženje tog puta više isplatiti.

Izvor: Politico

Foto: USA-Reiseblogger, Pixabay

31. мај 2023. 1 komentar

Ekonomija

Kako se zaštiti od prevara sa turističkim aranžmanima?

by bifadmin 31. мај 2023.

Uoči početka letnje sezone brojne turističke agencije nude putnicima različite aranžmane, ali se otvara prostor i za brojne lažne agencije i zloupotrebe. Zato pre putovanja treba proveriti samu turističku agenciju, kao i destinaciju na koju se putuje, a putnici treba da budu upoznati i sa svojim pravima u slučaju određenih problema prilikom putovanja, piše Danas.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić za ovaj list objašnjava kako da proverite da li je neka turistička agencija pouzdana.

„Treba prvo pogledati kod nas na sajtu YUTA agencije koje su na spisku, jer one su proverene. Naravno, ima i agencija koje nisu naše članice, ali su dobre i pouzdane. Mi vodimo računa o standardima po kojima bi agencije trebalo da postupaju i imamo način da zaštitimo putnika kroz arbitražu koju sprovodimo kada je putnik nezadovoljan“, navodi on.

Prema njegovim rečima, zbog agencija koje su dobre a nisu članice YUTA-e, možda je najbolje da se turistička agencija proveri na sajtu Agencije za privredne registre (APR): „Treba pogledati da li je agencija registrovana, da li postoji i da li ima licencu za rad koju dodeljuje ministarstvo. Kada agencija ima licencu to znači da poseduje i neki garantni fond, a to je u ovom slučaju polisa osiguranja i to je jako bitno ukoliko dođe do insolventnosti agencije, da putnici mogu da se naplate“.

Seničić dodaje da i na internetu može da se pronađe dosta blogova i ličnih iskustava putnika vezanih za određene turističke agencije i smeštaje.

Prevare na društvenim mrežama i sa niskim cenama

Sagovornik Danasa tvrdi da na društvenim mrežama ima sve više lažnih turističkih agencija, odnosno onih koje se predstavljaju kao turističke agencije a zapravo su udruženja koja nisu nigde registrovana. One privlače putnike i “prodaju” im aranžmane, ali kada dođe do problema ne postoji nijedan zakonski način da se ti putnici zaštite.

“Ovde treba imati u vidu da kada se nešto reklamira na društvenim mrežama, bilo ko može da stoji iza toga. Vrlo lako to može biti prevara. Imali smo na primer grupe ljudi koji su uplaćivali putovanja na ovaj način i na kraju nisu nigde otišli. Ti ljudi su pokradeni. Ovakve prevare se obično prijave policiji ali se često teško rešavaju“, naglašava on.

Seničić ukazuje i na problem sa velikim razlikama u cenama: „Cene su manje više svuda iste ili približne. Zato ne treba nasedati na neke drastične slučajeve ni velikih ni malih cena. Kada je nešto nerazumno malo u odnosu na druge ponude, treba biti skeptičan i pitati se da li je ta ponuda kako treba“, savetuje on.

Putnici i nerealna očekivanja

„Turisti bi trebalo da istraže destinaciju na koju putuju i da pročitaju iskustva drugih putnika, te da stvore realna očekivanja. Najveći problem sa putnicima svodi se na to što nemaju realna očekivanja, nego sami projektuju sliku koju bi želeli kada uplaćuju određeni aranžman. Moraju da imaju saznanja o tome, moraju sami malo da se raspitaju na koju destinaciju idu, jer svaka destinacija ima i prednosti i mane“, pojašnjava Seničić i dodaje da su nerealna očekivanja najveći povod za žalbe putnika. „Među najčešćim problemima na koje se oni žale su da udaljenost od plaže, odnosno mora, nije onolika kako je predstavljeno, da kvalitet smeštaja nije onakav kako je predstavljen, da slike ne odgovaraju realnom stanju na terenu i slično. Žale se i na kvalitet autobusa, kašnjenja sa odlascima i polascima“, navodi on. U svim tim slučajevima je, kako kaže, teško izveštačiti da li je putnik zaista zakinut.

Kome se obratiti u slučaju problema sa aranžmanom?

Seničić objašnjava da je prva adresa turistička inspekcija, ako je turistička agencija registrovana i radi po zakonu: „Oni imaju ovlašćenja da utvrde da li je došlo do nekakvog neispunjenja ugovornih obaveza. Ukoliko je turistička agencija članica YUTA, mogu i nama da se obrate, mi imamo model i sistem gde kroz arbitražu možemo da ustanovima odgovornost agencije i možemo da naložimo povraćaj određenih sredstava, ukoliko agencija nije ispoštovala određene stavke koje su ugovorene“.

Kako dodaje, turistička inspekcija to ne može – ona može da kazni agenciju ukoliko je došlo do nekog većeg neispunjenja iz ugovora. Dalje, može da napravi procenu i da kaže agenciji da bi trebalo da isplati određeni iznos, ali ne može da naloži da se to uradi, može samo da kazni agenciju. Da bi dobili svoj novac nazad putnici u tom slučaju moraju da uđu u spor sa turističkom agencijom odnosno da ga traže preko suda. “Yuta, pak, ima drugačiji model, ide se na arbitražu i najčešće se reši sporazumno, a ako ne može tako, ide se na sudski spor“, objašnjava Seničić.

Izvor: Danas

Foto: Hugh Whyte, Unsplash

31. мај 2023. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Leana Tajkov, novinarka, komunikološkinja, nekadašnja košarkašica i sadašnja preduzetnica: Jedna žena i njenih sedam kamiona i poluprikolica

by bifadmin 31. мај 2023.

„U SAD sam živela u uređenom sistemu koji me je razmazio kao građanku, jer sam navikla da sve savršeno funkcioniše. U Španiji me je, s druge strane, dočekao birokratski haos kao i kod nas, pa sam se ’resetovala na prethodna podešavanja’“, navodi Leana Tajkov neka od svojih iskustava u stranim zemljama, u kojima se bavila košarkom, novinarstvom i kreativnim pisanjem. Danas, između ostalog, vodi podkast „Dnevnik jedne špediterke“ jer se iznenada, spletom životnih okolnosti, našla na čelu transportnog preduzeća „TGA-TRANS“ iz Bečeja. Obrevši se u poslu kojim dominiraju muškarci, razvila je sopstveni stil rukovođenja o kome kaže: „Mogu da budem doterana, fina i ljubazna kada procenim da će mi to dati određenu pregovaračku prednost, ali mogu da budem i neko ko veoma dobro ume da se bori za sebe i svoju kompaniju“.

Leana Tajkov je rođena u Bečeju, gde je završila osnovnu i srednju školu. Veći deo detinjstva provela je trenirajući košarku. Kako sama kaže, ovaj sport je koristila kao oruđe za sticanje obrazovanja ali i otvaranje novih mogućnosti u životu.

B&F: Zahvaljujući košarci dobili ste stipendiju za studije u SAD. Kako ste iskoristili ovu priliku?

Leana Tajkov: Imala sam nekoliko ponuda za različite fakultete ali sam odabrala onaj u Alabami, na kojem sam studirala tri godine. Poslednju godinu studija provela sam na jednom univerzitetu u Nebraski. Završila sam novinarstvo i komunikologiju, što je zahtevalo pisanje mnogih članaka i radova na jeziku koji nije moj maternji. Iako sam dobro znala engleski, jednostavno nisam mogla da se merim sa ljudima koji koriste taj jezik od rođenja. Zato sam van nastave provodila sate i sate sa rečnikom u rukama, trudeći se da usavršim engleski jezik. Kroz druženje sa lokalcima učila sam žargon i savremene idiome. Ali, čak i kada sam savladala jezik dovoljno dobro da bih na njemu mogla da pišem, neko vreme sam bila veoma nesigurna, pa sam molila prijatelje da ih čitaju i ukažu mi na eventualne propuste.

B&F: Kako je boravak u Americi uticao na Vas?

Leana Tajkov: To je bila ogromna promena za mene. Kada odete u toliko drugačiju sredinu, vi osim vremenske zone menjate i jezik i način života, prilagođavajući se sasvim novoj kulturi. Ali za tih pet godina, koliko sam provela u Americi, uspela sam odlično da se uklopim, stekla sam važna životna iskustva i veoma dobre prijatelje. Posle toga mi više nisu teško padale promene sredine, pa sam jedno vreme studirala PR u Velikoj Britaniji, da bih se, opet zbog košarke, preselila u Španiju, gde sam držala obuke u pisanju na engleskom jeziku i bavila se kopirajtom i drugim vidovima kreativnog pisanja.

U svakoj od tih zemalja pronašla sam nešto lepo. Na primer, u SAD sam živela u uređenom sistemu koji me je razmazio kao građanku, jer sam navikla da sve savršeno funkcioniše. U Španiji, koju inače mnogo volim, dočekao me je birokratski haos kao i kod nas, pa sam se „resetovala na prethodna podešavanja“. Kao najbolje iz ova dva veoma različita sistema bih izdvojila profesionalizam koji se veoma neguje u SAD i dobar provod i tople i prijatne ljude u Španiji.

B&F: Pisanjem ste se, osim poslovno, bavili i u slobodno vreme. Šta Vas je podstaklo da pišete putopise?

Leana Tajkov: Pisanje i putovanja su moje velike ljubavi, koje sam objedinila u svojim putopisima. Do sada sam posetila, po mom mišljenju skromnih 35 zemalja, i svaka je na mene ostavila dubok utisak. Ali ako bih morala da izdvojim jednu onda bi to bio Iran, koji me je iznenadio svojom prebogatom istorijom i zanimljivom arhitekturom. Tamo sam upoznala saosećajne i otvorene ljude koji su me prihvatili kao svoju. Zanimljivo je da je to zemlja u kojoj sam se kao žena osećala najbezbednije i u kojoj su mi ukazivali veliko poštovanje. To je potpuno suprotno od slike koju mi Evropljani imamo o toj državi.

B&F: Kako ste od pisanja stigli do transportne industrije?

Leana Tajkov: U Španiji sam radila u jednoj velikoj korporaciji sve do 2021. godine, kada sam izgubila posao. Zato sam odlučila na kratko da dođem u Srbiju da vidim roditelje. Tokom tih pet dana boravka u Bečeju otac mi je preminuo. On je prethodnih 20 godina rukovodio transportnim preduzećem „TGA-TRANS“, čiji je bio osnivač. Sećam se da smo ga u subotu sahranili, a već u ponedeljak ujutru je u firmu došao zabrinut klijent da se raspita šta će biti sa poslom. Još uvek u šoku zbog svega što mi se desilo, došla sam u kompaniju, sela u očevu fotelju i rekla klijentu da sam od sada ja direktorka. Tako sam se neplanirano našla u transportnoj industriji. To je iz ove perspektive bila apsolutna ludost, ali evo opstali smo i poslujemo i dalje.

B&F: Šta je bio Vaš prvi zadatak na novom radnom mestu?

Leana Tajkov: Prvo sam morala da naučim imena zaposlenih, a potom i sve ostalo o ovom poslu, u čemu su mi zdušno pomagale očeve kolege. Dakle, učila sam o kamionima, njihovim delovima i dobrim majstorima za ova vozila, zatim o svim našim rutama, klijentima, vođenju finansija… Zadala sam sebi i zadatak da shvatim kako zaista izgledaju radni dani naših zaposlenih, na čemu i dalje radim – baš sam se nedavno vratila sa ture do Češke, na koju sam išla sa jednim našim vozačem.

B&F: Šta Vam je bilo najteže u početku?

Leana Tajkov: Najveći izazov mi je bilo pitanje kako zadržati dobre odnose sa klijentima jer su u ovom poslu veoma bitna lična poznanstva, zbog kojih su klijenti imali toliko poverenja u mog oca. Takođe je trebalo naučiti i kako se privlače novi klijenti. Zatim sam morala da promenim svoj pristup poslu, odnosno da prestanem da se ponašam kao zaposleni o čijoj plati brine neko drugi, i da naučim da kadriram, da brinem o svim platama u firmi, ali i da donosim teške odluke.

Na sve to, naprasno sam ušla u industriju kojom dominiraju muškarci, pa je trebalo dokazati i da sam dovoljno sposobna da vodim ovaj posao. Dešavalo mi se da klijenti na pregovore dolaze sa predrasudama, koje je ja trebalo da otklonim. Vremenom mi je postalo jasno da nikada neću biti moj otac i da bi bolje bilo da, umesto što pokušavam da oponašam njega, razvijem svoj stil poslovanja.

B&F: Kakav je to stil?

Leana Tajkov: Napravila sam kompromis sa svojom ličnošću i uzela ono najbolje iz ženskog pristupa ali i iz muškog, takmičarskog načina razmišljanja koji sam razvila baveći se sportom. Dakle, mogu da budem doterana, fina i ljubazna kada procenim da će mi to dati određenu pregovaračku prednost, ali mogu da budem i neko ko ume da se bori za sebe i svoju kompaniju.

U firmi se često šalimo da direktorka u pregovore ulazi sa dve ličnosti – tihom i ljubaznom Mimi i strogim Miletom sa peškirčetom oko vrata – koje se smenjuju po potrebi. Ovo jeste šala, ali nije daleko od istine. To zapravo znači da dozvoljavam sebi i nežniji pristup koji je karakterističan za ženske rukovodioce, ali i direktan i autoritativan kojim ću se efikasnije izboriti za sebe i svoje preduzeće.

B&F: Kako se firma razvijala u međuvremenu?

Leana Tajkov: Neke stare klijente smo izgubili, ali smo zato dobili nove. Uspeli smo da prevaziđemo veliku krizu u kojoj se našla transportna industrija kada je zbog rata u Ukrajini gorivo drastično poskupelo. U međuvremenu sam sprovela reorganizaciju u kompaniji. Napravila sam sistem koji radi za mene, umesto da ja izgaram za njega. Prodala sam dva kamiona jer nam je previše opreme bilo uzeto na lizing, i svela posao na meru koja nam svima omogućava da živimo i radimo bez nepotrebnog stresa. Sada imamo sedam kamiona i poluprikolica i sedam zaposlenih, i to dobro funkcioniše.

B&F: Drugim rečima, značajno ste promenili raniji način poslovanja. Da li na drugačiji pristup poslu utiču i generacijske razlike?

Leana Tajkov: Kada sam počela da radim u ovoj industriji, koja još uvek posluje po istim principima kao pre nekoliko decenija, uočila sam da starija garda preduzetnika, kojoj je pripadao i moj otac, smatra da što više radiš – to si bolji u poslu. S druge strane, upravo stasava generacija mladih ljudi, u koju ubrajam i sebe, koji žele da uspostave ravnotežu između posla i privatnog života. To ne znači da su mladi lenji, oni zaista žele da rade i stvaraju, ali na takav način da im ostane vremena i za uživanje u plodovima svog rada. Ovo je moguće postići boljom organizacijom poslovanja.

Osim organizacionih, uvela sam još neke promene u poslovanje, kao na primer fleksibilno radno vreme tamo gde je to moguće, odnosno za kancelarijske poslove, jer vozači imaju drugačije radno vreme.

B&F: Kakva je trenutna situacija u transportnoj industriji?

Leana Tajkov: Pored hroničnog nedostatka vozača, sada se suočavamo i sa nelojalnom konkurencijom koja obara cene naših usluga, ne razmišljajući o posledicama ovakvog delovanja. Mi smo se opredelili da ne spuštamo cenu svojih usluga, osim ako ne moramo, već da klijente pridobijamo kvalitetom usluge. To u ovom poslu znači iskrenošću, tačnom komunikacijom i držanjem reči koju damo. Iz razgovora sa klijentima shvatila sam da im se često dešavaju kašnjenja, a da nemaju prave informacije šta je njihov razlog jer su kompanije sa kojima sarađuju ponekad i neiskrene. Zato se mi trudimo da budemo fer.

„TGA-TRANS“ najviše vozi za Švedsku i Norvešku, za koje se naša konkurencija ne interesuje mnogo, posebno kada su u pitanju ture rokom zime, jer je za te predele u hladnijim mesecima potrebna oprema koja mnogo košta. To je bio izbor mog oca, koji se pokazao kao dobra poslovna odluka.

Marija Dukić

Biznis & finansije 209, maj 2023.

31. мај 2023. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Žene u EU znatno obrazovanije od muškaraca

by bifadmin 31. мај 2023.

U zemljama EU je u 2022. godini 42 odsto mladih između 25 i 34 godina bilo visokoobrazovano, saopštio je danas Evrostat.

Ovaj udeo je za 1% viši nego 2021. godine, ali je i dalje ispod zacrtanog cilja EU, koja želi da do 2030. godine – 45 odsto mladih u ovoj starosnoj kategoriji bude visokoobrazovano.

Žene su, dodaje se, značajno obrazovanije od muškaraca, pošto je u 2022. godini 48 odsto njih između 25 i 34 godina bilo visokoobrazovano, dok se isto može reći za samo 37 odsto pripadnika „jačeg pola“.

Najobrazovaniji Evropljani u ovoj starosnoj kategoriji su Irci, sa 62 odsto visokoobrazovanih, a slede Luksemburžani – 61 odsto, i Kiprani – 59 odsto. Cilj EU je već 2022. godine ispunila skoro polovina država članica Evropske unije.

Na začelju liste se nalaze Rumuni sa 25 odsto visokoobrazovanih mladih, a slede Italijani sa 29 odsto, i Mađari – 32 odsto.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

31. мај 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

„Gajimo hranu, a ne duvan“, u Srbiji zasejano 6.500 hektara duvana

by bifadmin 31. мај 2023.

Srbija se svrstava u 50 zemalja koje su najveći proizvođači duvana na svetu. Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization – FAO) iz 2021. godine, naša zemlja se nalazi na 42. mestu sa oko 6.500 hektara pod ovom kulturom, piše N1.

Kako se navodi na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, poređenja radi, sličnu površinu pod zasadom duvana ima Japan, čija je teritorija od Srbije veća više od četiri puta, kao i Meksiko, sa teritorijom skoro 25 puta većom od teritorije naše zemlje.

Kada je reč o zemljama u okruženju, najveći proizvođač je Severna Makedonija, koja se sa 16.600 hehtara nalazi na visokom 19. mestu ove liste. Vlada Severne Makedonije je 2020. potrošila oko 32 miliona američkih dolara na subvencije za duvan.

Svetska zdravstvena organizacija, zajedno sa zemljama članicama, obeležava 31. maj kao Svetski dan bez duvana. Tema ovogodišnje globalne kampanje je „Gajimo hranu, a ne duvan“, koja za cilj ima isticanje dugoročne važnosti uzgoja održivih i hranljivih poljoprivrednih kultura umesto duvana, što u aktuelnom, veoma složenom trenutku za našu planetu i društvo, posebno dobija na značaju.

Na sajtu Zavoda se navodi da je globalna kriza kada je reč o obezbeđenosti hranom u porastu – podstaknuta sukobima, klimatskim promenama, uticajima pandemije COVID-19, kao i neizbežnim posledicama rata u Ukrajini.

„Zbog svega pomenutog, rastu cene goriva, đubriva, pa i hrane. U takvoj situaciji, uzgoj i proizvodnja duvana predstavljaju samo dodatni teret nikada rešenom problemu gladi u svetu, već ozbiljno narušenoj životnoj sredini i zabrinjavajućem trendu klimatskih promena. Svedoci smo da je u ovom trenutku rekordnih 349 miliona ljudi na svetu u čak 79 zemalja, ugroženo usled nesigurnosti u snabdevenosti hranom, i to najviše u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, uključujući 30 zemalja afričkog kontinenta“, navodi Zavod za javno zdravlje.

Plodna zemlja se koristi za uzgoj duvana

Prema njihovim navodima, mnoge od ovih zemalja ogromne površine plodne zemlje koriste za uzgoj duvana umesto za gajenje drugih biljnih kultura značajnih za ishranu svog stanovništva.

Kada se podvuče crta, umesto inicijalno projektovane finansijske dobiti, ove zemlje se, dugoročno gledano, suočavaju sa negativnim ekonomskim posledicama uzgoja duvana, najpre zbog štetnih efekata na zdravlje i socijalni status ljudi, u prvom redu onih koji rade na farmama duvana, kao i na životnu sredinu, ali i zbog nepovratnih gubitaka dragocenih prirodnih resursa.

„Ove zemlje su, na kraju, najčešće u apsurdnoj situaciji da novac koji zarade od izvoza duvana troše na uvoz hrane za sopstveno stanovništvo. Uzgajivači su svakodnevno izloženi duvanskoj prašini i pesticidima. Radnik na farmi duvana koji sadi, uzgaja i bere duvan može dnevno da apsorbuje u svoj organizam količinu nikotina koja je ekvivalentna onoj sadržanoj u 50 cigareta. Pored lične izloženosti, radnici sa farmi često nose štetne supstance kući na svojim telima, odeći ili obući, što dovodi do sekundarnog izlaganja štetnim materijama za njihove porodice, posebno za najmlađe i/ili najosetljivije među njima“, ističu u Gradskom zavodu.

Pored neposrednih rizika po zdravlje ljudi, dodaje se, važno je naglasiti i da uzgoj duvana zahteva ogromne prirodne resurse, uz dodatnu upotrebu pesticida i đubriva, koji doprinose degradaciji zemljišta.

„Ove hemikalije izlaze i u vodenu sredinu, zagađujući jezera, reke i vodu za piće. Imajući u vidu koliko duvan vremenom iscrpljuje plodnost zemljišta, jasno je da to zemljište kasnije ima značajno manji kapacitet za uzgoj drugih hranljivih biljnih kultura. Duvan je odgovoran za oko pet odsto ukupnog krčenja šuma, s obzirom da za njegov uzgoj drveće mora biti posečeno i zemljište očišćeno. Primera radi, za proizvodnju oko 300 cigareta, neophodno je žrtvovati jedno drvo. Sve ovo i te kako doprinosi emisiji ugljen-diokcida, odnosno progresiji klimatskih promena“, dodaje se u tekstu.

Duvanska industrija vrši sve veći uticaj na nerazvijene zemlje

Trenutno, duvan se uzgaja u preko 125 zemalja, na površini od oko četiri miliona hektara, što je teritorija veća od Ruande. Najveći uzgajivači lista duvana na svetu su Kina, Indija i Brazil, koje zajedno pokrivaju preko 55 odsto ukupne teritorije pod ovom kulturom.

Kako se zakonske regulative razvijenih i srednje razvijenih zemalja iz godine u godinu pooštravaju, duvanska industrija vrši sve veći uticaj na nerazvijene, pretežno afričke zemlje da povećaju svoju proizvodnju duvana.

„U mnogim zemljama koje uzgajaju duvan, vlade daju direktne subvencije uzgajivačima. Ovi finansijski podsticaji imaju za cilj da stimulišu poljoprivrednike da uzgajaju duvan umesto drugih kultura. Kao dugoročni rezultat takvih strateških opredeljenja, dolazi do proizvodnje veće količine duvana nego što ga slobodno tržište može apsorbovati. U krajnjem ishodu, nasuprot početnim očekivanjima, to dovodi do smanjenja cena duvana, što ugrožava kako egzistenciju poljoprivrednika, tako i budžete samih zemalja“, ocenjuje se.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

31. мај 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Sićom do zemljišta, profit bez rada

by bifadmin 31. мај 2023.

Kabinet Ane Brnabić saopštio je da je usvojio predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, te ga šalje u Skupštinu Srbije na usvajanje. Tom prilikom nisu obznanjene promene, već su se prvi put mogle pročitati četiri dana kasnije na sajtu parlamenta.

Zaobilazno do zaokreta

Reč je o potpunom zaokretu kada se govori o građevinskom zemljištu, najvećem bogatstvu svake veće urbane zajednice. Ukida se nadoknada za promenu namene državnog zemljišta, odnono dosadašnji korisnici moći će bez nadoknade da steknu i svojinu na korišćenom placu. Naravno, kao vlasnik možete i da menjate namenu svog zemljišta, uz uslov da se držite urbanističkih propisa.

Postupkom koji se sada već našao u skupštinskoj proceduri zaobilazno se pitanje nadoknade za konverziju zemljišta reguliše dijametralno suprotno od važećeg Zakona o konverziji, donetog, inače, 2015. godine.

Matrica razmišljanja

Priča počinje još sredinom 2001. godine kada je donet Zakon o privatizaciji, moglo bi se reći ishodište problema. Osmišljen u okviru neoliberalne matrice razmišljanja i shvatanja da je „privatizacija lek za sve nevolje“, pored ne malih koristi, iznedrio je i niz novih nedoumica.

Brzo se uočilo da mnogi preduzetnici kupuju pojedina preduzeća samo zbog lokacije na kojoj se nalaze. Ova pojava je naročito bila vidljiva u Beogradu, gde su upravo vodeći biznismeni kupovali preduzeća ne da bi razvijali proizvodnju, već da bi na povoljnim lokacijama kasnije gradili zgrade, odnosno radi posla koji će im kasnije donositi mnogostruko veći profit.

Zakonske obaveze po kupovini dotadašnjih društvenih ili državnih preduzeća bile su minimalne, firma je najviše tri do pet godina morala da održava dotadašnju delatnost, a i u tom periodu broj zaposlenih mogao se redukovati uz plaćanje otpremnina, obično na nivou desetomesečne plate.

Sićom do zemljišta

Javnost je zdušno podržavala dopunu tumačenja privatizacije, posebno kada se uvidelo da je jedan biznismen gotovo za siću kupio preduzeće ne zbog firme već zbog izuzetno velikog placa blizu dva najveća stadiona u glavnom gradu. Drugi je kupio Luku Beograd ne da je revitalizuje, već zbog velikih površina zemljišta na samo 750 metara od centra prestonice vazdušnim putem. Ispostavilo se da i u drugim gradovima postoje slične anomalije.

Pokazalo se i da privatizacija nije jedini način da se pojavi problem „konverzije zemljišta“. Ne mali broj preduzetnika je za siću kupio preduzeća u stečaju ne da bi oživeo posrnuli rad, već da bi nad placem stekao pravo korišćenja nadajući se povoljnoj konverziji u budućnosti. Slično je i sa kupovinom prezaduženih preduzeća, kada novi vlasnik uloži siću računajući da će u dogledno vreme uslovi za konverziju korišćenog zemljišta biti promenjeni.

Pofit bez rada

Kada su proleća 2012. godine došli na vlast, naprednjaci, u osnovi bivši radikali, održali su reč iz opozicionog perioda i 2015. godine doneli Zakon o konverziji, po kome je moguće da vlasnici preduzeća kupe i zemljište na kome imaju samo „pravo korišćenja“. Uslov je da plate cenu po tržišnim uslovima ili da u pojedinim slučajevima budu oslobođeni ove obaveza, uz izuzetnu složenu proceduru i zahtevne preduslove.

U međuvremenu, sve cene, posebno građevinskog zemljišta i nekretnina, uočljivo su rasle i tek sada je postalo i „slepcu“ vidljivo koliko je promena vlasništva nad zemljištem stvar profita bez rada. Pritisci da se ublaže uslovi ili promeni shvatanje privatizacije naglo su uvećani kada su neke države nastale na području bivše Jugoslavije, ukinule sličnu nadoknadu. Treba odmah reći da je tok privatizacije i uslovi u kojima je izvršena u njih bila bitno povoljnija nego u sankcijama „gušenoj“ Srbiji.

Nepravično i protivustavno

Pitanje je 2013. godine razmatrao i Ustavni sud Srbije. Zaključak najviše sudske instance je da je „ukidanje nadoknade za konverziju zemljišta nepravično i suprotno Ustavu Srbije“. Potom je 2015. godine doneto rešenje od koga se mnogo očekivalo. Zorana Milanović, tadašnja resorna ministarka, najavila je da je u pitanju zakon koji će se odnositi na oko 10.000 placeva u državnom vlasništvu na kojima će tadašnji korisnici moći da plaćanjem nadoknade promene namenu i zidaju zgrade.

Procenila je da će od ove dažbine u naredne dve-tri godine biti oko 1,260 milijardi evra, od kojih bi polovina, 630 miliona evra, slilo u Fond za restituciju, druga polovina u budžet, što države, što opština.

Nije jasno zašto, ali naplata takse je išla slabo, i svake godine sve slabije i za osam godina prikupljeno je tek 36 miliona evra, otprilike sto puta manje nego što je ministarka predviđala. Sumnje da republički i opštinski organi ignorišu obavezu i da rade prema pritisku iz poslovnog sveta javile su se od prvih dana. No, zahtevi da se analizira rad državnih službi iz ovog segmenta nisu uvažavani.

Kada cene podivljaju

Ceo problem je naglo dobio na težini kada su cene stanova i placeva, time i profit investitora, počele da „divljaju“. Država je na građevinsku delatnost računala kao na glavnu aktivnost u dizanju bruto nacinalnog dohotka. Tako je u rast BDP udeo građevinarstva pojedinih godina iznosio i 30, usluga 10 odsto, dok je, primera radi, prerađivačka industrija doprinosila tek 1,6 odsto. Time je država potpuno zapostavila proizvodnju sa inostranstvom razmenjivih roba, što je vodilo neprekidnom rastu minusa u spoljnotrovinskoj razmeni.

Minus peglaju doznake srpskih gastarbajtera i rastuće inostrane investicije. Ovakav koncept ekonomske politike doveo je Srbiju u zavisnost od građevinske aktivnosti, dok se strana ulaganja privlače sve većim subvencijima, koja su za domaće ulagače minimalna. Izgleda da je nagloj promeni naprednjaka spram pitanja konverzije zemljišta najviše doprineo pad građeviske aktivnosti tokom pandemije za najmanje 10 odsto, ali i u poslednjim sezonama kada je zaraza već potisnuta.

Takođe, strani ulagači izgleda da se više neće zadovoljavati samo novčanim subvencijama. U prošlogodišnjoj „Beloj knjizi“ Savet stranih investitora je predložio da se, ukoliko se u roku od deset godina od izdavanja građevinske dozvole izgradi objekat, korisnik oslobađa nadoknade za konverziju zemljišta. Ukoliko, međutim, ne izgradi, plaćao bi nadoknadu u razumnoj meri, otprilike deset evra po hektaru ako je reč o Beogradu, odnosno tri evra za druge, manje atraktivne, sredine.

Populistička politika

Aktuelni ministar za građevinarstvo Goran Vesić zalagao za ukidanje naknade za konverziju. I sada, kao i tada, govori o 5.000 pripremljenih parcela čiji bi korisnici ulagali, ali kada ne bi bilo nadoknade.

Drugim rečima, kada bi građevinsko zemljište dobili besplatno. Navodno je nadoknada sprečila da ulože 1,57 milijardi evra. Organizacja NALED, anketirala je 13 stranih preduzeća spremnih da u izgradnju ulože 67 miliona, ali su odustali zbog nadoknade ukupne vrednosti 3,2 miliona evra.

Javnost je reagovala negativno već i na samo pominjanje mogućnosti da se, praktično, državno zemljište besplatno dodeli investitorima na kojima bi oni grabili bukvalno hiljade i hiljade evra. Naravno da je to jasno i naprednjacima, zato su i doneli još važeći Zakon o konverziji.

Problem je što ih je populistička ekonomska politika dovela u preveliku zavisnost od građevinske aktivnosti. Uporno ističu da je za zidanje i sada spremno više od 5.000 parcela čija bi aktivacija angažovala navodno oko 300.000 radnika u Srbiji. Poređenje sa poslednjih deset sezona, inače istaknutih po gradnji, pokazuje da bi građevinski radovi, skupa sa pratećim delatnostima, u najboljem slučaju mogla da aktiviraju najviše 60.000 zaposlenih.

Gubitak nemerljiv

Međutim, gubitak od ukidanja nadoknade bi mogao biti gotovo nemerljiv. Tržišna vrednost mnogih od oko 10.000 parcela u Beogradu je premašila 10 miliona evra ponaosob. I što je još važnije, cena zemljištu raste kako se zajednica razvija. Tek da se vidi o kakvom blagu je reč, a u Srbiji ima oko 660.000 hektara građevinskog zemljišta.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

31. мај 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Šta se dešava kada građani manje troše u Srbiji?

by bifadmin 30. мај 2023.

Građani opreznije pozajmljuju kredite a manje i svakodnevno troše što dovodi u problem i zajmodavce i budžetsku kasu

I građani Srbije su ozbiljno shvatili inflaciju koja je bila prebacila i 16 odsto godišnje, i pritegli su i svoje aspiracije za kreditima ali i svakodnevno trošenje pokazuju podaci i banaka i zvanične statistike maloprodaje.

Narodna banka Srbije nedavno je objavila rezultate Ankete o kreditnoj aktivnosti, u kojoj su srpski bankari priznali daje tražnja za kreditima građana prilično smanjena u prvom tromesečju ove godine. Posebno su to osetili u sektoru stambenih kredita, gde su godinama zidane cene sada „udarile o zid“ visoke inflacije i nesigurnosti kod kupaca.

Ali nije samo kod hipotekarnih kredita problem, manje se kupuju generalno sve što je iole veće cene, pa je smanjena tražnja za bankarskim pozajmicama skuplje i za trajna potrošna dobra.

Bankari su u problemu jer, s jedne strane prošlu godinu su završili u modu samozaštite, kada su zbog zahuktale inflacije i povećane neizvesnosti zbog moguće recesije pooštrili davanje kredita.

– Banke su u prvom tromesečju ove godine nastavile i sa pooštravanjem uslova stanovništvu, ali u manjoj meri nego u četvrtom kvartalu 2022. (godine). Pooštravanje se u nešto većoj meri odnosilo na dinarske kredite nego na devizno indeksirane kredite – piše u Izveštaju NBS.

Stroži uslovi kreditiranja odnose se na dinarske gotovinske kredite (uključujući kredite za refinansiranje) i devizno indeksirane stambene kredite i potrošačke kredite. Pooštravanje kreditnih uslova stanovništvu očekivano je i tokom drugog tromesečja 2023.
Sada se na tu situaciju pridodala i ta da ni oni koji bi mogli da dobiju kredit sva manje žele da ga uzmu. A banke ne smeju da „sede“ na novcu, on mora da se vrti kako bi bankarski sektor uopšte opstao. Kako prolaze banke koje ne vrte novac videlo se proteklim meseci u SAD.

Potrošači odlažu kupovinu kad god mogu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u martu 2023. godine veći je 5,3 odsto nego što je bio marta 2022. Ali, to je samo kada se gleda u aktuelnim tj, tekućim cenama. Kada se iz računa izuzmu inflacijom naduvane cene, u tzv. stalnim cenama promet je manji za ne malih devet odsto.

Tek je nešto bolja situacija za prvo tromesečje, gde je u stalnim cenama promet manji za 4,1 odsto.

Pritom, jasno je povećanje u odnosu na prethodni mesec, kada je promet u stalnim cenama manji je za 3,8 nego što je bio u februaru 2022. a za prva dva meseca 2023. godine manji je za samo 1,1 odsto.

A kada građani manje troše, manje je i akciza i PDV-a a time je i prihod državen kase u problemu.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

30. мај 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Ukupno 23 javna preduzeća u Srbiji prelaze u doo ili akcionarsko društvo

by bifadmin 30. мај 2023.

Službeni glasnik, Pošta Srbije, Srbijašume, Srbijagas, Jugoimport SDPR samo su neka od ukupno 23 javna preduzeća koja će u narednom periodu promeniti svoju pravnu formu i postati akcionarsko društvo ili DOO – društvo sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je novim predlogom zakona koji je usvojila Vlada Srbije, prenosi N1.

Ukupno 23 javna preduzeća u narednom peirodu promeniće pravnu formu – postaće akcionarsko društo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je novim Predlogom zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije.

Iako se u predlogu zakona ne navodi o kojim konkretno javnim preduzećima je reč, pretragom podataka u evidenciji Agencije za privredne registre došli smo do liste koju čine sledeća 23 javna preduzeća:

Jugoimport – SDPR,

Javno komunalno preduzeće Usluga Priboj,

Nacionalni park Kopaonik,

Nacionalni park Đerdap, Donji Milanovac,

Nacionalni park Tara, Bajina Bašta,

JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac,

Službeni glasnik,

Pošta Srbije,

Srbijašume,

Javno preduzeće za skloništa Beograd,

Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbijašume,

Nacionalni park Fruška gora, Sremska Kamenica,

Javno stambeno preduzeće Priština,

JP Nacionalni park Šar planina, Štrpce,

Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode Beograd,

JP za podzemnu ekspoataciju uglja Resavica,

Srbijagas,

Putevi Srbije,

Skijališta Srbije,

Zavod za udžbenike,

JP Nuklearni objekti Srbije, Vinča,

JP Emisiona tehnika i veze Beograd i

JP za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u AP Kosovo i Metohija „Mreža-Most“ Beograd.

Država vlasnik u 305 preduzeća

Javno preduzeće postaće društvo kapitala. Društvo kapitala je, kako se navodi u obrazloženju zakona, privredno društvo sa pravnom formom akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću u kojem Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojima Republika Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.

Prema raspoloživim podacima elektronske evidencija Agencije za privredne registre, kako se ističe, „na dan 9. maj 2023. godine Republika Srbija ima u svom portfelju 305 privrednih subjekata.

Od toga je 266 aktivnih privrednih subjekata od kojih je 22 u procesu privatizacije, zatim dva u likvidaciji i 37 u stečaju“.

Kada je reč o organizacionoj formi tih preduzeća, navodi se da ima ukupno 184 društva sa ograničenom odgovornošću, 91 akcionarsko društvo, 23 javna preduzeća i sedam ostalih.

Promena pravne forme

Novim zakonom se predviđa da javno preduzeće „vrši promenu pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo“.

„Prilikom promene pravne forme osnovni kapital javnog preduzeća se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva. Prilikom sprovođenja promene pravne forme zadržava se pravni subjektivitet i poslovni identitet javnog preduzeća, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta, zadržavajući svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu. Vlada donosi akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se javno preduzeće transformisati“, navodi se u predlogu zakona.

Ova preduzeća su dužna da Ministarstvu privrede dostave spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, „najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona“.

„Vlada, na predlog Ministarstva privrede, odlučuje o nepokretnoj imovini na kojoj društva kapitala imaju pravo korišćenja, u skladu sa zakonom, a koja će biti preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega će društvo kapitala izvršiti upis prava svojine“, stoji u predlogu zakona.

Vlada će, na predlog Ministarstva, najkasnije godinu dana od dana početka primene ovog zakona, doneti potrebne akte za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.

Direktori da polažu ispit

Predlog zakona predviđa, kako se navodi „uređivanje pitanja korporativnog upravljanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom“.

„Predlog zakona predviđa da se stručno usavršavanje predstavnika Republike Srbije u Skupštini društva kapitala, lica koje obavlja funkciju direktora društva kapitala, lica u nadzornom odboru društva kapitala koja su 100 odsto u vlasništvu Republike Srbije kao i svakog lica koje ispunjava uslove za imenovanje u organe društva kapitala, vrši prema Programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja koji donosi Ministar privrede, a sastoji od edukativnog dela za polaganje ispita, koji uključuje predavanja u oblasti korporativnog upravljanja i pisanog ispita radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja“, navodi se u analizi efekata novog zakona.

Rok da polože ispit biće – godinu dana od stupanja zakona na snagu za postojeće direktore i predstavnike države u upravi, odnosno godinu dana od dana imenovanja, ako je ovaj zakon već stupio na snagu.

Radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja, polaganje ispita, kao povereni posao, organizuje i sprovodi – Privredna komora Srbije.

Deo strategije

U obrazloženju predloga zakona podseća se da je Vlada 24. juna 2021. godine donela Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine, za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Srbije za period od 2021. do 2027. godine, kao dokument javne politike koji se donosi radi sprovođenja ciljeva Strategije.

U skladu sa definisanim ciljevima, aktivnostima i merama u navedenim dokumentima izrađen je Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Izvor: N1

Foto:Pixabay

30. мај 2023. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci