Monthly Archives

јун 2023

Avio-saobraćaj u niskom letu

by bifadmin 20. јун 2023.

Da li su se avio-kompanije zaista oporavile od pandemije i koliko će se letovi otkazivati tokom ove letnje sezone?

Poslednjih godina avio-saobraćaj suočio se sa nizom okolnosti koje su u značajnoj meri uticale na poslovanje i profitabilnost, ali i na transport i turizam kao dve značajne privredne i ekonomske grane svih zemalja sveta. Nažalost, te okolnosti nisu povoljne. Naprotiv.

Kada je početkom 2020. godine svet skoro stao usled pandemije korona virusa, slična se situacija dogodila i avio-kompanijama. Flote su prizemljene, letovi obustavljeni na neodređeno vreme, a brojni zaposleni u avijaciji postali su tehnološki višak.

Finansijske mogućnosti kompanija naglo su se smanjivale, što je posledično dovelo i do otkazivanja naručenih aviona koji je trebalo da osnaže flote pred tadašnju letnju sezonu. Iako je vazdušni saobraćaj do te 2020. godine smatran stabilnim, novonastala situacija je pokazala da na određene spoljašnje faktore niko nije u potpunosti imun.

Uprkos snažnim naporima avio-kompanija, prilagođavanje na nove uslove poslovanja teklo je relativno sporo. Godine koje su usledile zabeležile su povećanje broja putnika i letova, ali sve do 2023. godine kompanije nisu uspele da se vrate na brojeve putnika koje su imale u poslednjoj pretpandemijskoj 2019. godini.

Pandemija je imala snažan uticaj i na segmente avio-industrije koji se bave proizvodnjom. Kompanije koje proizvode avione, kao i rezervne delove pretrpele su isti nivo promena. Brojni radnici su ostali bez posla, a u tim okolnostima proizvodni pogoni nisu uspevali da tržištu isporuče dovoljne količine rezervnih delova.

Avio-kompanije ponovo lete u velikoj meri

Tokom 2021. i 2022. godine ova situacija nije se činila alarmantnom, međutim stigla je 2023. godina u kojoj vazdušni saobraćaj pokazuje znake značajnog oporavka, avio-kompanije ponovo lete u velikoj meri, obnavljaju se ili uvode nove destinacije, a brojevi prevezenih putnika na mesečnom i kvartalnom nivou polako prevazilaze one iz 2019. godine. Industrija je živnula, ali su problemi u lancu snabdevanja čak i veći nego ranije, čime značajno usporavaju dalju ekspanziju avio-kompanija.

Na tu temu nedavno je za američku mrežu Si-En-Bi-Si govorio generalni direktor Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz (IATA) Vili Volš. On je ukazao na raskorak između ambicija avio-kompanija i dinamike proizvodnje rezervnih delova, ističući da je posebno primetna nestašica delova motora, što bi posledično moglo da dovede do odlaganja isporuke novih aviona proizvođača poput Boinga i Erbasa.

Kapaciteti ograničeni

Prema njegovom mišljenju kapaciteti globalnih avio-kompanija ostaće ograničeni sve do 2025. godine upravo zbog kašnjenja u isporuci novih aviona i nedostatka rezervnih delova. Kao dodatnu otežavajuću okolnost za dalji napredak avijacije, Volš ističe nedostatak osoblja za kontrolu vazdušnog saobraćaja.

Reči Vilija Volša, potvrđuje i praksa. Naime, upravo je Boing nedavno najavio novo zaustavljanje isporuka aviona 737 Max, njihovog najprodavanijeg modela, usled nedostatka određenih komponenti koje proizvodi jedan od njihovih glavnih dobavljača. Sa problemima u lancu snabdevanja suočava se i Erbas koji je već obavestio avio-kompanije da će doći do kašnjenja u isporuci njihovih aviona za 2024. godinu.

Otkazivanje letova

Letnja sezona u avio-industriji počela je krajem marta, a avio-kompanije su još tada počele da najavljuju otkazivanja pojedinih planiranih letova i takvo stanje traje i dalje. Usled odlaganja isporuke 10 aviona Boing 737 Max, jedna od najvećih evropskih kompanija, Rajaner najavila je smanjenje julskog broja letova, pre svega na rutama visoke frekvencije između Britanije i Irske. I Lufthanza je tada najavila da u aktuelnoj letnjoj sezoni planira da otkaže više od 30.000 letova zbog, kako su rekli, kontinuiranog nedostatka zaposlenih u vazduhoplovnoj industriji.

Nije drugačija situacija ni u nisko-tarifnoj kompaniji Transavia koja je zbog manjka aviona i problema sa njihovim održavanjem najavila ukidanje 335 letova. Ni druge kontinente nije zaobišao talas izmena u avio-saobraćaju, uzrokovan nedostatkom osoblja i kašnjenjem isporuka aviona. Amerikan erlajns je ukinuo skoro 50.000 letova širom svoje mreže, a najveće redukcije će pretrpeti međunarodni aerodromi u Čikagu i Dalasu.

Štrajkovi

Pored avio-kompanija i proizvođača rezervnih delova, uzdrmani su i aerodromi širom sveta. Svakodnevno se organizuju štrajkovi različitih aerodromskih službi i to pogađa celu industriju bez izuzetka. Od početka letnje sezone u Evropi su zabeleženi štrajkovi zaposlenih na aerodromima u Italiji, Nemačkoj, Grčkoj, Francuskoj, a sada i sa londonskog aerodroma Hitrou stiže najava da više od 2000 radnika obezbeđenja planira novu rundu štrajkova, a suočavanje sa nezadovoljnim osobljem može da očekuje i aerodrom Birmingem.

Švedski sindikat transportnih radnika najavio je štrajkove od 3. jula na aerodromima u Stokholmu i Geteborgu, kao i italijanski sindikati koji predstavljaju osoblje avio-kompanija, železničkih operatera i javnog prevoza. Španska unija pilota pozvala je članove na štrajk protiv Er Evrope, treće najveće španske avio-kompanije, koji je planiran do početka jula.

Otežava i rat u Ukrajini

Situaciju u putničkom avio-saobraćaju dodatno otežava i rat u Ukrajini. Usled zabrane letanja iznad teritorije Ukrajine i prekida avio-saobraćaja sa Rusijom došlo do uvođenja zaobilaznih ruta i posledično veće potrošnje goriva, dok su njegove cene veoma skočile, što se odrazilo i na cene avio-karata.

Ni avio-transport robe nije pošteđen. Neke od najvećih kompanija za vazdušni prevoz robe upravo su iz ratom zaraćenih zemalja pa je shodno tome došlo do velikog pada u ovom segmentu avio-poslovanja.

Iako se avio-industrija trenutno suočava sa brojnim izazovima, prognoze stručnjaka su ipak pozitivne. Svi se slažu da će leto pred nama biti dinamično i za većinu avio-kompanija turbulentno, ali je stav struke da ta industrija ipak ide uzlaznom putanjom i da će se uspešno izboriti sa svim izazovima, a putnicima obezbediti adekvatan nivo usluge.

20. јун 2023. 0 komentar

Dragulji sa juga Srbije: Pirotski turizam na krilatom konju

by bifadmin 20. јун 2023.

Ako verujete predivnoj srpskoj epici, Vojvoda Momčilo bio je hajduk, jahao je krilatog konja Jabučila i „nije se bojao nikoga sem Boga“. Sem mita i prelepih stihova iz pesme „Ženidba kralja Vukašina“, iza junaka ostalo je i vojno utvrđenje u kojem je živeo. Momčilov grad u okviru tvrđave dragulj je turizma Pirota, lepog grada na jugoistoku Srbije.

Pirotska tvrđava predstavlja kameno utvrđenje sa kulama. Podignuta je u 14. stoleću, sve do sredine 20. veka bilka u vojnoj upotrebi, da bi potom bila ostavljena da je nagriza zub vremena. Srećom, uz podršku Evropske unije, koja je izdvojila 344.000 evra, i uz veliko zalaganje Grada Pirota, restaurirana je i sređena.

Obnova ovog važnog kulturnoistorijskog spomenika, koji je postao magnet za turiste, ali i izvor prihoda za lokalnu ekonomiju, samo je jedan od uspeha Programa prekogranične saradnje (CBC) Srbija-Bugarska. Evropska unija je osmislila ovaj pristup da bi države članice, zajedničkim ulaganjima na svojoj i teritoriji susednih država koje su u procesu pridruživanja, unapredili uslove života.

Pirot je od Sofije, glavnog grada Bugarske, udaljen svega 92 kilometra, što ga čini idealnim za posete turista, kulturnih radnika, biznismena i sportista.

Uz to, Pirotski kraj nalazi se na ulazu u prirodni rezervat Stara planina, jedne od najočuvanijih prirodnih celina u ovom delu Evrope. Veći deo planine nalazi se u susednoj Bugarskoj, ali i u Srbiji postoje skijališta, kao i raj za planinare koji osvajaju vrh Midžor od 2.376 metara nadmorske visine i uživaju u zaštićenom rezervatu prirode Babin zub.

Upravo na obroncima Stare planine, u selu Dojkince, na 38 kilometara od Pirota, tik uz planinsku reku nalazila se i jedna napuštena karaula Vojske Srbije. Grad Pirot otkupio je zapušteni objekat i uz 206.000 evra pomoći EU kroz projekat prekogranične saradnje Srbija-Bugarska sagradio najmoderniji planinarski dom, kapaciteta 60 ležaja.

“Dobili smo 540 kvadrata funkcionalnog prostora, zadržali zidove od kamena i sada imamo goste iz čitave Evrope, a najviše iz Bugarske”, kaže Bratislav Zlatkov iz Turističke organizacije Pirot.

U planinarskom domu održavaju se i međunarodni simpozijumi (evropskih kardiologa, biznis inovatora) kao i seminari o očuvanju prirode, održivoj ekonomiji i turizmu. Obnova doma otvorila je nekoliko radnih mesta, a veći broj posetilaca “razradio” je i ostale u selu. Prodaja domaćeg sira, meda, pirotskih specijaliteta od mesa – osetno je porasla.

Primer Pirota, Momčilovog grada i sela Dojkince pokazuje kako se unapređenjem infrastrukture mogu napraviti velike stvari. Gradski ili opštinski menadžeri mogu da se obrate Evropskoj uniji tako što će na portalu www.eumogucnosti.rs zaviriti u sekciju “Lokalni ekonomski razvoj”.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

20. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija

Svetska banka pogrešila u računici kod finansiranja klimatskih projekata

by bifadmin 20. јун 2023.

Većina projekata Svetske banke čiji cilj je ublažavanje posledica klimatskih promena nema mnogo veze sa klimom. Tako je bar pokazalo istraživanje Centra za globalni razvoj i Brejktru instituta.

Svetska banka ima fond od 119 milijardi dolara za finansiranje raznih ovakvih projekata u naredne 23 godine. Iz te sume između 2020. i 2022. godine izdvojeno je 37 milijardi za finansiranje 2.554 klimatskih projekata u siromašnim i zemljama u razvoju, od čega se 1.179 projekata bavi ublažavanjem posledica klimatskih promena.

Međutim, istraživači koji su analizirali sve ove projekte otkrili su da većina onih koji se vode kao klimatski nema mnogo veze sa klimom već se često bave administraticijom i državnom upravom, kao npr. projekti za unapređenje fiskalnog menadžmenta u Beninu ili transparentnosti lokalne uprave u Gazi.

S druge strane, neki projekti koji imaju veze sa klimom nisu se pokazali kao uspešni odnosno nisu tačno prikazivali svoje efekte, bar kada je u pitanju smanjenje štetnih emisija. To otežava evaluaciju ovih projekata, ali i odmaže u naporima da se ostvari glavni cilj – smanjivanje emisije ugljen-dioksida za 194 tone godišnje.

Verovatno je zbog svega navedenog, analizirajući projekte Svetske banke, Oksfam došao do zaključka da ova institucija zapravo u ublažavanje klimatskih promena ulaže 40 odsto manje novca nego što misli da ulaže.

Izvor: Kvarc

Foto: Tumisu, Pixabay

20. јун 2023. 0 komentar

Zabava

Kako su ekonomisti doveli Bijonse u vezu sa inflacijom u Švedskoj

by bifadmin 19. јун 2023.

Ekonomisti i turističke organizacije tvrde da je za visoku inflaciju prošlog meseca u Švedskoj bila kriva – američka pop pevačica Bijonse.

Premda ova vest zvuči kao da je iz rubrike “Verovali ili ne”, njihove tvrdnje se zasnivaju na statističkim podacima. Inače, u maju je inflacija u Švedskoj, kao i u celoj Evropi, snižena, i to sa 10,5 na 9,7 odsto. Međutim, ovo je više nego što su ekonomisti i centralna banka prognozirali.

Majkl Gran, glavni ekonomista iz Danske Bank, prvi je izneo tvrdnju da su na inflaciju uticali koncerti popularne pevačice. Za to je delom zaslužna prodaja veoma velikog broja karata, koje su zbog slabljenja lokalne valute u Švedskoj bile jeftinije nego u drugim delovima Evrope, pa su mnogi pohrlili u Stokholm da tamo slušaju Bijonse. U prestonici Švedske su zato održana dva koncerta, a zbog pridošlica iz mnogih delova Starog kontinenta, pa čak i SAD, ugostiteljski sektor je doživeo procvat. Analizirajući potrošnju u hotelima i restoranima tokom ovih koncerata, Gran je došao do zaključka da je Bijonse podigla švedsku inflaciju za 0,2 ili 0,3 procentna poena.

On međutim nije jedini koji dovodi američku pevačicu u vezu sa švedskom inflacijom. To čini i Glen Nilsen, ekonomista iz Swedbank, koji kaže da su zbog velike turističke posete hoteli i restorani podigli svoje cene. Ovo je zabeležila i zvanična statistika – cene hrane i energije u maju su mirovale, ali u nekim drugim delatnostima, uključujući hotele i restorane, one su vidno porasle.

Visit Stockholm, zvanična turistička agencija švedske prestonice, skovala je čak i termin koji opisuje popunjenost hotelskih kapaciteta – “efekat Bijonse”. Prema njenim podacima, najveći broj turista u maju dolazio je iz SAD, Nemačke i Velike Britanije. Procenjuje se da je oba ova koncerta posetilo oko 92.000 ljudi.

Izvor: Kvarc

Foto: Roger Harris, Unsplash

19. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U Srbiji smanjen rizik od pranja novca

by bifadmin 19. јун 2023.

Željko Radovanović, v.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, istakao je da je rizik pranja novca imao uzlazni trend koji je država morala da preokrene. „Prvi put posle 14 godina Srbija se nalazi u kategoriji srednje ka niže rizičnim zemljama kada je reč o riziku pranja novca. Do toga je dovela restriktivna politika“, tvrdi on.

Iza nas su i Bugarska i Mađarska, a na istom smo nivou kao Hrvatska. Srbija je usklađena sa svim odlukama FATF i svim pravilima EU“, rekao je Radovanović na konferenciji „Razvoj finansijskih usluga, prilike i izazovi“ koju je organizovao Savet stranih investitora (FIC).

On je dodao da postoji prostor za fino podešavanje Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma jer postoje problemi u tumačenju određenih odredbi kao što je ona koja se odnosi na rad sa kešom.

Radovanović je dodao i da ovom Zakonu podležu i osiguravajuća društva, a da se u pojedinim zemljama on odnosi pored životnih osiguranja i na neživotna osiguranja.

Branko Damjanović, direktor sektora za pravne, kadrovske i opšte poslove Udruženja osiguravača Srbije je tom prilikom rekao da ne bi bio problem da se dejstvo Zakona proširi i na neživotna osiguranja, ali da sada postoji određeni non sense jer se primenju na riziko polise. „Isplata novca kod riziko polisa se vrši u slučaju smrti osiguranka i ne psotoji štedna komponenta. Kakav rizik od pranja novca postoji kod tih polisa ili kod polisa grupnog osiguranja žvota?“, zapitao je on tom prilikom.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

19. јун 2023. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Kakav svetski poredak nas čeka u narednih deset godina

by bifadmin 19. јун 2023.

Jan Bremer je analitičar zainteresovan za sliku sveta i njene glavne aktere. Pre svega, prati političke i ekonomske odnose i dešavanja, kritikuje krize i uređenja, piše, govori i predaje na Columbia Univerzitetu. Često je satiričan, ali i jasan i precizan, piše Bonitet.com

Pre nekoliko dana TED.com je objavio njegovo gostovanje koje je već na listi gledanijih. Tema je aktuelna i omiljena Bremerova – svetske sile i odnosi među silnicima uz najavu nove supersile koja preuzima vlast.

Kako Bremer vidi aktuelno stanje u svetu i šta najavljuje kao novinu u odnosu snaga koje vladaju?

Ko je vladao?

„Veliko je pitanje – ko vlada svetom? Svi stariji od 45, kao što sam ja, odrasli su u svetu u kome su vladala dva giganta. Amerikanci su pucali sa jedne strane zida, Sovjeti su postavljali pravila sa druge strane. Bio je to bipolaran svet“, počeo je svoje izlaganje Bremer.

Usledio je jednopolaran svet pošto se raspao SSSR i Sjedinjene Države su ostale jedina supersila dominantna kroz globalne institucije i sa ’sirovom moći’. A, onda su se pre 15-ak godina stvari zakomplikovale. Po rečima Bremera, Sjedinjene Države nisu više želele da budu svetski policajac ili arhitekta globlalne trgovine, pa čak ni navijač globalnih vrednosti. Druge zemlje su jačale i nisu više želele da ignorišu nametnuta pravila koja im se ne dopadaju.

Šta se zatim desilo?

„Zatim su se desile tri stvari“, nastavio je Bremer.

„Prvo, Rusija nije bila integrisana u zapadne institucije. Nekadašnja supersila je bila u padu i bili su ljuti zbog toga. Drugo, Kina se integriše u institucije predvođene Sjedinjenim Državama, pod pretpostavkom da će, kako budu postajali bogatiji i moćniji, postati Amerikanci. Ispostavilo se da su još Kinezi. Amerikancima se sve to ne dopada.

Treće, milioni građana i Amerike i drugih bogatih demokratija osećali su se napušteno i ostavljeno zbog globalizacije. Ovo je decenijama ignorisano. Kao posledicu, osećali su i pokazivali da su njihove vođe i vlade sve više nelegitimne“, rekao je analitičar.

Bremer misli da upravo zato danas ljudi žive u svetu bez vođa i preko 90% geopolitičkih napetosti i sukoba vodi poreklo iz ova tri problema. Ali, ovo stanje bez ’glavnog’ neće dugo trajati.

Šta ljude čeka u narednih 10 godina?

Kakav svetski poredak će snaći ljude u narednim godinama? Bremer predviđa:

„Ono što predviđam će vas iznenaditi. Nećemo imati ni bipolarni ni jednopolarni niti multipolarni svet. Umesto toga, živećemo u dva svetska poretka koja će se malo preklapati, dok će treći imati ogroman uticaj na to kako živimo kao ljudi, šta mislimo, želimo i šta smo spremi da učinimo da to i dobijemo.“

Šta je sa ekonomskim poretkom? Bremer raspored snaga vidi ovako:

„I ovde se vlast deli. Sjedinjene Države su i dalje robusna globalna ekonomija. Ne mogu da koriste svoju dominantnu vojnu poziciju da bi drugima govorili šta da rade ekonomski. Veoma su ekonomski zavisne od Kine, i obrnuto, i činjenica je da su trgovinski odnosi SAD i Kine na najvišem nivou u dosadašnjoj istoriji. Ne može doći do hladnog rata ako su SAD i Kina jedine koje su spremne da ratuju.“

U daljoj analizi Bremer predviđa da će Kina do 2030. biti najveće svetsko tržište. Tu je i EU koja je najveće zajedničko tržište gde se moraju poštovati pravila ako želite dobro da poslujete.

Indija igra sve veću ulogu.

Japan je još uvek važan.

Po mišljenju Bremera, svetski ekonomski poredak ostaće multipolaran.

Treći poredak i vlast

Bremer tvrdi da između pomenuta dva svetska poretka postoje napetosti i jedna i druga strana će pokušati na sve načine da privuku što više svetskih ekonomija – Sjedinjene Države putem nacionalne sigurnosti, a Kinezi poluprovodnicima, mineralima i TikTok-om. I Evropa i Japan i Indija i ostatak sveta učiniće sve da osiguraju da nijedan od dva poretka ne zavlada svetom.

„I, uglavnom će u tome uspeti“, komantariše Bremer i otkriva treći, još važniji poredak.

„Uskoro dolazi treći poredak koji je još važniji. To je digitalni poredak. Ovim poretkom ne upravljaju vlade, već tehnološke kompanije.

Tehnološke kompanije određuju da li će Donald Tramp u stvarnom vremenu i bez filtera razgovarati sa milionima ljudi u novoj trci za predsednika. Tu su platforme društvenih mreža i njihova mogućnost da promovišu dezinformacije i teorije zavere. Bez njih nema nemira u Brazilu niti štrajkova kamiondžija.

Tehološke kompanije sve više određuju naš identitet. Kada sam ja odrastao to su bili nasleđe i vaspitanje. I svi moji emocionalni problemi dolaze od toga kako su me odgajali.

Danas su identiteti ljudi određeni nasleđem, vaspitanjem i algoritmom. Ako želimo da promenimo sistem, ne možemo da se bavimo samo autoritetima i da ih dovodimo u pitanje. Danas moramo da ispitujemo algoritam, a to je zapanjujuće velika sila u rukama tehnoloških kompanija.

Šta će učiniti sa tom moći? Zavisi od toga šta žele da postanu kad porastu“, u jednom od zaključnih delova nastupa rekao je Bremer.

Koji su mogući ishodi?

Jan Bremer dalje pretpostavlja rasplet svetske slike sveta.

Sjedinjene Države i Kina rade na tome kako bi postale što moćnije u digitalnoj sferi. Bremer misli da ako tehnološke kompanije u ovim državama ’pristanu na njihove vlade’, svet će biti uvučen u tehnološki hladni rat. To znači da će digitalni poredak biti podeljen na dva dela.

„Ako pak, tehnološke kompanije odole i istraju u globalnim poslovnim modelima, a mi zadržimo odnos konkurencije između fizičkog i digitalnog sveta, desiće se nova globalizacija – digitalni globalni poredak.

Ili, ako digitalni svet postane sve dominantniji i vlade oslabe u svojim vladavinama, a već vidimo početak toga, tehnološke kompanije će izrasti u dominantne aktere na svetskoj pozornici u svakom pogledu. I to će odrediti da li živimo u svetu neograničenih mogućnosti ili u onom bez slobode“, moguća su scenarija koja vidi Bremer.

Ono na šta posebno podseća analitičar je da u ovakvoj raspodeli snaga nema tajnog prekidača koji će zaustaviti sve digitalne procese koji su u toku.

Takođe, po mišljenju Bremera, pomenute tehnološke kompanije nisu one sa Forbes ili Fortune spiskova najbogatijih sa milijardama dolara prometa. Radi se o najmoćnijim ljudima na planeti o kojima svi želimo da znamo – da li će se ponašati odgovorno dok puštaju u promet novu i moćnu tehnologiju. Ili, sročeno ovakvim Bremerovim pitanjima:

„Šta će učiniti sa još neviđenom količinom podataka koje o nama prikupljaju

i hoće li istrajati u ovim modelima oglašavanja koji donose tolike prihode, a ljude pretvaraju u proizvode, podstiču mržnju, dezinformacije i razbijaju ovu postavku našeg društva?“

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

19. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Čokolada skuplja zbog porasta cene kakaoa

by bifadmin 19. јун 2023.

Cena kakaoa u petak je porasla na 3.160 dolara po metričkoj toni, što je najveća vrednost od 5. maja 2016

Ljubitelje čokolade očekuje gorka pilula koju treba da progutaju, jer će cene njihovog omiljenog slatkiša dodatno rasti zbog visokih troškova kakaa, piše Si-En-Bi-Si. Cene čokolade porasle su za 14 odsto u protekloj godini, a prema nekim analitičarima, oni će se još više povećati zbog nedovoljnih zaliha kakaa, koji je značajna komponenta ovog mnogima omiljenog slatkiša.

„Tržište kakaoa je doživelo značajan porast cena. Ova sezona beleži drugi uzastopni deficit u proizvodnji te namirnice, a očekuje se da će zalihe kakaoa pasti na neuobičajeno niske nivoe“, rekao je glavni analitičar istraživanja Sergej Četvertakov.

Cena kakaoa u petak je porasla na 3.160 dolara po metričkoj toni, što je najveća vrednost od 5. maja 2016.

Četvertakov je dodao da se predviđa da će dolazak vremenskog fenomena El Nino doneti padavine manje od prosečnih i jake vetrove Harmatana u Zapadnu Afriku gde se uglavnom uzgaja kakao. Obala Slonovače i Gana čine više od 60 odsto svetske proizvodnje kakaoa.

El Ninjo je vremenski fenomen koji obično donosi toplije i sušnije od uobičajenih uslova u centralni i istočni tropski Pacifik.

Četvertakov predviđa da bi tržište kakaoa moglo da bude uzdrmano još jednim deficitom u narednoj sezoni, koja traje od oktobra do septembra sledeće godine. A to znači da bi fjučersi kakaoa, mogli dalje da porastu na čak 3.600 dolara po metričkoj toni, prema njegovim procenama.

Kakao puter im, a veliki udeo u proizvodnji čokolade, a on takođe beleži povećanje cene i to od 20,5 odsto od početka godine, prema bazi podataka o cenama prehrambenih proizvoda Mintek. Potrošnja kakaoa blizu je rekordnog nivoa u Evropi, a šećer, još jedan glavni sastojak čokolade, takođe, beleži rekordne cene.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

19. јун 2023. 0 komentar

EU mogućnosti Politika i društvo

Obrazovanje za svu decu: Pedagoški asistent je plemeniti poziv

by bifadmin 19. јун 2023.

Bekim Emini od 2018. godine radi kao pedagoški asistent za društveno osetljive grupe u Osnovnoj školi “Nikola Tesla” u Vinči i uz pomoć stručne službe pomaže romskoj deci da redovno pohađaju nastavu.

“Pomažemo njihovu integraciju u školski sistem i pripremamo ih za dalje školovanje. Naša škola jedna je od najvećih u Srbiji i pohađa je veliki broj romske dece. Zato je uloga pedagoškog asistenta važna“, objašnjava Emini. „Posle tri godine rada mogu da kažem da je biti pedagoški asistent nešto izuzetno, a podrška koju pružamo oplemenjuje i nas koji taj posao radimo.“

On u ovom važnom i plemenitom pozivu nije sam. Škola „“Nikola Tesla” odlično sarađuje sa drugim školama, ali i Crvenim krstom i lokalnom samoupravom.

Pedagoški asistenti poput Bekima rade sa decom kojima je potrebna „ruka pomoći“ u obrazovanju. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku Evropske unije, angažovalo ih je više od 250.

Oni su tu da omoguće kvalitetno i inkluzivno obrazovanje – a ono je jedno od osnovnih ljudskih prava – svakom detetu i mladom čoveku.

Angažovanje pedagoških asistenata deo je „paketa“ Evropske unije, najvećeg donatora u Srbiji, za modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU.

Od 2003. godine, EU je donirala za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzivnom obrazovanju…

Sredstva i brojne mogućnosti na raspolaganju su svima koji se bave obrazovanjem, inkluzijom i izgradnjom kapaciteta i veština kod mladih i odraslih – bitne informacije možete pronaći na www.eumogucnosti.rs.

19. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Ako su punjači i slušalice e-otpad, zašto nam prodaju nove telefone?

by bifadmin 19. јун 2023.

Epl godišnje uštedi oko 5 milijardi funti dodatno, samo zato što više ne prodaje slušalice i punjače u paketu sa svojim Ajfon uređajima

Sećate se onih lepših dana kada ste uz kupovinu mobilnog telefona, automatski dobijali i slušalice, odnosno punjač za telefon? Bilo je to nešto što se podrazumeva, kompletan paket.

A onda, velikim tehnološkim gigantima je naprasno palo na pamet da povedu više računa o e-otpadu, tj. o „suvišnoj“ elektronici koja se, po njihovom mišljenju, bezrazložno gomila.

Drugim rečima, polaze od toga da kod kuće već imate punjač od pređašnjeg telefona, te da vam ne treba novi – iako i sam punjač zastareva kao i telefon. Isto misle i za slušalice, koje se danas prodaju u raznim oblicima, sa raznim funkcijama i mnogih brendova.

Ipak, ljudi nisu mnogo negodovali, pomirili su se sa tim da će ih telefoni ubuduće koštati više, budući da ostaju bez ključnih dodataka, barem kada govorimo o punjačima. Na sve to, kriza je donela poremećaje u proizvodnji i lancima snabdevanja, što je naposletku dovelo do nestašice čipova i ostalih elektronskih komponenti, tako da su veliki igrači imali još bolji „izgovor“.

Licemerni stav

Ali, dok govorimo o e-otpadu, ne možemo zanemariti svojevrsni licemerni stav velikih svetskih kompanija koje brinu o klimi i okolini, budući da svako malo izbacuju nove modele telefona i ostalih uređaja, primoravajući tako potrošače da svoje aparate menjaju na nekoliko meseci.

Šta se dešava sa starim uređajima, koji zapravo i nisu stari? Uglavnom završe na deponijama, a retko se prosleđuju nekome, posebno u bogatim zemljama. Rastući konzumerizam svakako nije nov fenomen i u zemljama poput SAD je na snazi dugo, tačnije, na njemu dobrim delom i počiva korporativna Amerika.

Sistem ti daje, ali te i tera da trošiš.

Inače, elektronski otpad se odnosi na sve utikače, kablove i elektronske komponente, iliti u današnje vreme to su svi moderni uređaji koje poseduje gotovo svako domaćinstvo na svetu.

Najveći problem u vezi sa e-otpadom je što se pokvarena/neželjena elektronika odlaže na deponiju, a onda toksične supstance, poput olova i žive, mogu da iscure u zemlju i vodu.
E-otpad ili ekstra profit?

Međutim, gomilanje e-otpada se ne sprečava samo manjom proizvodnjom punjača/slušalica, već i telefona.

Divovi profitiraju

A budući da se punjači i slušalice svakako proizvode u velikom obimu, jer će ih potrošači dodatno kupovati, onda zaključujemo da divovi kao što su Samsung, Epl i drugi, pre profitiraju na račun izostavljanja tih proizvoda iz „paketa“, nego što zaista brinu o zaštiti planete.

U tom kontekstu, The Verge je 2020. objavio i članak sa naslovom: „Eplovo odbacivanje punjača sačuvalo je troškove, ali ne i planetu“.

U martu 2022, Dejli Mejl je pisao kako je američki brend kojim upravlja Tim Kuk zaradio dodatnih 5 milijardi funti, samo zato što više ne prodaje slušalice i punjače u paketu sa svojim Ajfon uređajima.

Ovaj potez Epl je izazvao ovacije kod ekologa, ali ne i kod pojedinih stručnjaka iz date oblasti koji su rekli da je ukidanje „tradicionalne“ prakse udarac na džep potrošača. Epl je, kada je objavio ovu odluku, tvrdio da će time smanjiti godišnje emisije ugljenika za dva miliona tona.
Stručnjaci su, ipak, procenili da bi Epl mogao da uštedi oko 27 funti po jednom telefonu.

Žele da vam prodaju novi proizvod, kako biste se rešili starog

Inače, govoreći o e-otpadu, profesor Ričard Herington iz Prirodnjačko-istorijskog muzeja UK, kaže kako je većina kompanija danas vođena željom za profitom; žele da vam prodaju novi proizvod, kako biste se rešili starog.

– Voleo bih da vidim više modularnih pristupa elektronskim dizajnima, gde možete zameniti ili nadograditi delove telefona po potrebi, umesto da svaki put kupujete novi, tj. bolji – kaže on.
U paketu ili ne, otpad se gomila
Nekoliko je razloga zbog kojih kupci, kada uzimaju nov telefon, kupe i novu dodatnu opremu:

Pritom, ovde je važno napomenuti da veliki deo kupaca bira originalne punjače za svoje uređaje. Jeftiniji punjači, lošijeg kvaliteta, kao i baterije, nisu adekvatno napravljeni niti su sertifikovani od strane bilo koje renomirane kompanije.

Mogu da eksplodiraju, zapale se, unište vaš pametni telefon, pa čak i da vas povrede. Ipak, neki dodaci napravljeni od strane nezavisnih proizvođača jesu dobro napravljeni, ali je to maltene uvek „mačka u džaku“.

– Kupila sam nedavno telefon na ugovor, naravno, nisam dobila ni slušalice ni punjač, pa sam oba morala da dokupim. Ali, slušalice sam nekako uvek i doživljavala kao bonus, poklon, kada kupujete telefon, dok se punjač po mom mišljenju podrazumeva. Kako ne bih rizikovala, kupila sam originalni Samsung punjač za oko 4.000 dinara – kaže nam Sara i dodaje:

„Inače, ponuda telefona bi svakako mogla biti bolja za cene po kojima se nude, barem u odnosu na ranije godine, kada ste za dinar mogli da kupite solidne uređaje, a za više para čak premijum“.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

19. јун 2023. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci