Monthly Archives

септембар 2023

RGZ: Na kredit kupljeno samo sedam odsto nekretnina

by bifadmin 23. септембар 2023.

U prvoj polovini godine došlo je do pada prometa i usporavanja rasta cena stanova, ali su i dalje stanovi u prvih šest meseci u odnosu na isti period 2022. godine bili skuplji 11,2 odsto, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.

U prvom polugodištu 2023. vrednost tržišta nepokretnosti iznosila je 3,3 milijarde evra što je smanjenje za sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Međutim, ako poredimo sa predpandemijskim periodom to je za 81 odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine kada je vrednost tržišta iznosila 1,8 milijardi evra.

Tokom prvog polugodišta 2023. godine u Republici Srbiji je zaključeno 60.014 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što je za 12 odsto manje u odnosu na prvo polugodište 2022, dok je poredeći sa istim periodom 2019. broj ugovora veći za 26 odsto.

Pad prometa

U prvom polugodištu 2023. vrednost tržišta nepokretnosti iznosila je 3,3 milijarde evra što je smanjenje za sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Međutim, ako poredimo sa predpandemijskim periodom to je za 81 odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine kada je vrednost tržišta iznosila 1,8 milijardi evra.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnsti zauzima tržište stanova sa 1,8 milijardi evra odnosno sa učešćem od 54 odsto.

Za kuće je izdvojeno 257,6 miliona evra (osam odsto), za građevinsko zemljište 220 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 178 miliona evra (pet odsto) i za poljoprivredno zemljište 105,3 miliona evra (tri odsto).

Najveće tržište u prvom polugodištu bilo je beogradsko gde je prometovano 1,7 milijardi evra nepokretnosti, a od toga 1,1 milijardi evra stanova.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

23. септембар 2023. 0 komentar

Čeri jeftiniji od običnog paradajza

by bifadmin 23. септембар 2023.

Suša i velike vrućine potpuno drastično su uticale na rod paradajza, pa je cena praktično udvostručena usred sezone.

Na pijacama paradajz prve klase košta i do 200-250 dinara, dok paradajz druge klase košta 150 dinara po kilogramu. Čeri paradajz koji jako dobro rađa, prodaje se po rekordno niskoj ceni, za 100 dinara u pakovanju od pola kilograma.

„Pretopli vremenski uslovi su uticali da se rod paradajza brže kvari. S druge strane, čeri paradajz dobro podnosi velike temperature kada je pokriven folijom i kada se nalazi u hladovini, tako da je došlo do prekomerne proizvodnje čeri paradajza, dok je običan paradajz za konzumaciju nedostajao“, kaže Edvin Vanger, proizvođač iz Bačkih Vinograda.

Čeri paradajz je 200 dinara po kilogramu, a sitniji 100 dinara. Inače je cena čeri paradajza obično dvostruko ili trostruko veća od običnog paradajza. Sada je suprotna situacija.

To je potvrdio i Jožef Maša, uzgajivač iz Malih Pijaca.

„Prva klasa je 180-200 dinara, sada je cena porasla, zavisi od kvaliteta soka, cena se kreće od 80-100-120 dinara, veličine, kvaliteta“.

“ Običnog paradajza nema na tržištu, jako je zahtevno, ulaganja su velika, a nije baš isplativo kad su ovakve godine. Vrlo je izložen vremenskim uslovima, lakše se proizvodi u plastenicima, ali to nije isto kao na otvorenom“.

Domaćicama je isplativije da kupe sok od paradajza ili kuvani paradajz od proizvođača nego da od običnog paradajza od 200 dinara same pripremaju za zimnicu, dok je za salatu po prvi put isplatljiviji čeri paradajz, prenosi portal Agropres.

23. септембар 2023. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Ima li ko da gradi objekte za EXPO: Ima, strane firme i radnici iz uvoza

by bifadmin 22. септембар 2023.

Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati velike projekte koji se najavljuju za narednih nekoliko godina, a posebno krupan zalogaj, uz izgradnju nacionalnog stadiona, biće sajamski, stambeni i komercijalni prostor namenjen specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Ipak, to neće ugroziti projekat, jer se država za poduhvat težak 12 milijardi evra u kojem je investitor, oslanja na strane kompanije i na uvoz radne snage.

Kada je objavljeno da je Srbija dobila organizaciju specijalizovane izložbe EXPO 2027, koja je deo pratećeg programa iz franšize velike Svetske izložbe, vlast je najavila da će za te potrebe sagraditi novi grad na 127 hektara u Surčinu. Očekuje se nacionalni stadion, planiran mnogo ranije ali je sada bilo zgodno da se provuče kroz ovaj projekat, zatim novi Beogradski sajam, jer je njegova sadašnja lokacija ustuknula pred investicionim zaletom Beograda na vodi, kao i 1.500 stanova, komercijalnog i prostora za EXPO. Sve to će koštati oko 12 milijardi evra, uglavnom iz kredita.

Ali odmah po objavljivanju ovih planova, nametnula su se dva ključna pitanja. Prvo, čemu će služiti objekti namenski izgrađeni za tu manifestaciju kada se ona završi? Drugo, ko će izgraditi sve to i ko kasnije opsluživati kada je na tržištu evidentan manjak radne snage, od građevinara do uslužnih delatnosti?

Na prvo pitanje nema jasnog odgovora, dok se za drugo rešenje vidi u stranim radnicima, što je znatno olakšano usvajanjem novog zakona, kojim je bitno skraćena i pojednostavljena procedura dobijanja radnih dozvola. Broj onih koji te papire već imaju vrtoglavo raste, pa je 2020. izdato 13.000 dozvola, naredne godine 25.000, a prošle 35.000. Samo do juna 2023. taj dokument je dobilo 25.000 stranaca, uz procenu da će se do kraja godine ovaj broj udvostručiti. Najviše ih je angažovano u građevini, gde se procenjuje da od oko 170.000 zaposlenih trećinu čine strani radnici. Sledi poljoprivreda, ali se tu broj uzima sa rezervom. Mnogo je neprijavljenih sezonaca, kod domaćina se često zateknu „dalji rođaci“ iz Bangladeša, Kube ili Pakistana, koji „eto, malo pomažu“, pa nemaju status radnika.

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže u razgovoru za B&F da uvoz radne snage uveliko funkcioniše i da je pored ranije prisutnih radnika iz Bosne i Crne Gore, akcenat već neko vreme na onima iz Jugoistočne Azije, Indije, Pakistana, Bangladeša, Filipina, Šri Lanke… Taj region sa oko dve milijarde ljudi nepresušan je izvor radne snage, pa nedostatak domaćih radnika neće biti „usko grlo“ za investicije, ukoliko se one finansijski realizuju. Naš sagovornik potvrđuje da su iskustva sa stranim radnicima protivurečna, od ocena da su nepouzdani i da će napustiti posao ako im se ukaže bolja prilika u nekoj od razvijenijih zapadnih zemalja, do tvrdnji da su neki od njih surovo eksploatisani i obespravljeni.

„Nedavno se pojavila jedna švajcarska agencija sa projektom kojim bi se uvoz radne snage učinio pristojnijim i humanijim, kako bi se izbegle ekscesne situacije. Takođe, domaći poslodavci se sve manje oslanjaju na ponudu raznih agencija koje im za određeni procenat uvoze radnike, već sami stupaju u kontakt sa institucijama na destinaciji gde biraju koga će angažovati. To je najčešće kod firmi koje rade zahtevnije unutrašnje, zanatske radove“, objašnjava Arandarenko.

Plate rastu, standard isti

Dodaje da prilivu stranaca pogoduje i jak trend rasta evro-plata u Srbiji. Nama se to ne čini kao bogzna šta, standard nam je isti jer rastu i cene. Ali, održavanje kursa jakog dinara učinilo je da konvertovane u devize, zarade rastu, što su kao model ranije primenjivale i zemlje poput Češke, Slovačke ili Hrvatske, sve dok nisu prešle na evro. Za one koji dolaze, razlika u zaradama koja je nekada bila mala između nas i Šri Lanke, sada je značajno veća, tako da smo postali atraktivna destinacija za Jugoistočnu Aziju.

„Ako su strani radnici formalno zaposleni, oni imaju ista prava kao i domaći, a kontrola je u nadležnosti Inspektorata za rad. Bilo bi izuzetno važno da je ta kontrola čvrsta, da sprečava damping na koji se žale naši sindikati, jer je razumljivo da su stranci došli da zarade, pristaju na prekovremeni rad ili oskudnu zaštitu. A u našem je interesu, i za poslodavce i za domaće radnike, da se njihova prava ne ugrožavaju. Druga je priča kod onih koji dolaze preko ugovora sa stranim agencijama. Oni su u statusu ’upućenih radnika’, za koje važe pravila njihovih firmi. To se uglavnom javlja kada radove izvode strane firme, i u tim slučajevima je najčešće bilo ekscesa poput vijetnamskih radnika na gradilištu Ling Longa, ili turskih u Kraljevu. Te situacije ne podležu kontroli i bilo bi jako važno da se domaće radno zakonodavstvo odnosi i na njih“, ističe Arandarenko.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković potvrđuje da su damping cene pod pritiskom stranih radnika jedan od većih problema, zbog čega su sindikati često reagovali.

„Ne možete u neoliberalnom kapitalizmu da zamerate investitoru što je uzeo stranca, to čini i država, najčešće kada angažuje strane firme. Sve je počelo mnogo ranije, još od izgradnje mosta kod Beške, koja je umesto domaćoj Mostogradnji poverena Alpini, ili mosta u Novom Sadu koji su gradili Španci, a na kraju dolaze Azerbejdžanci da nas uče kako da gradimo. Sve funkcioniše po poznatom sistemu: uzme se kredit od strane banke, ona dovede svoju firmu kao izvođača, a oni onda uzmu naše podizvođače. Kako mi onda da razvijamo operativu i stvaramo stabilno tržište radne snage?“, pita Torlaković.

Nestale kompanije i naslednici

Naglašava da veliki građevinski sistemi jesu uništeni, ali da ima bar tridesetak ozbiljnih firmi koje su tokom dve, tri decenije postepeno narastale.

„Sada je preduzeće od 300 ili 400 radnika veliko jer se tehnologija promenila, 4.000 kvadrata gradi 10 do 15 ljudi. Posle dolaze zanatlije, ali i tih firmi ima dosta, samo što ne mogu da dođu do velikih poslova, kao ni one koje proizvode građevinski materijal jer se u inostranstvu kupuju pločice, sanitarije, čak i rizla. Kada bi bile angažovane, domaće kompanije zajedno bi mogle da iznesu taj investicioni ciklus, naši radnici bi primali plate. To se, međutim, ne dešava, a na ruku planiranom velikom uvozu radnika ide i tek usvojen Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je vlast verovatno tempirala baš u susret ovoj priči oko EXPO 2027“, ističe Torlaković i navodi da je trenutno na gradilištima najviše Turaka koji rade zanatske radove, dok su Indijci, kao nekada „kvantaši“, angažovani na teškim radovima.

U domaćim građevinskim firmama smatraju da najavljene investicije neće dodatno produbiti problem nedostatka radnika, jer će se kompanije koje budu angažovane potruditi da dovedu svoje ili uposle strane preko agencija. Ono što ih brine je nezvanična najava da će se, sada najbrojniji turski radnici, povući sa našeg tržišta, jer su zbog obnove objekata razorenih zemljotresom pozvani da se vrate kući.

Prema rečima Ivana Lukovića iz ivanjičkog preduzeća Iva Invest, manje firme radije se oslanjaju na domaće radnike, iako je sve manje zanatlija. „Kod mene strani radnici nisu radili, ali neke moje kolege angažovale su ljude iz Albanije, Makedonije, Turske. Kažu mi da se na njih ne mogu osloniti, nesigurni su i dešava se da budu na gradilištu mesec, dva a onda preko noći nestanu. To je gore nego da ih nemate“, smatra Luković.

Penzioneri kao zakrpa

„Srbija svake godine izgubi 50.000 potencijalno zaposlenih. Naime, kategorija oko 65 godina, koja broji 120.000 ljudi, odlazi u penziju, dok onih sa 20, koji dolaze na tržište rada, ima tek oko 70.000. Mi se delimično krpimo i zahvaljujući penzijskom sistemu koji je katastrofalan za većinu slabije plaćenih i oni su prinuđeni da nastave da rade. Uz to, imamo i odliv u inostranstvo, iako ne gubimo previše ljudi kroz trajno iseljavanje, ali će mlađi uglavnom da odu u neku od zapadnih zemalja ako im se ukaže prilika. Sve više ćemo se suočavati sa nestašicama radne snage, što je posledica ’hidraulike’ – nas povlači razvijeni Zapad, a mi povlačimo one koje možemo, sa bližih ili daljih destinacija“, kaže profesor Mihail Arandarenko.

Mirjana Stevanović

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Foto: Bernd Dittrich, Unsplash

22. септембар 2023. 0 komentar

IT i nauka

Gde su danas slobodna deca Samerhila?

by bifadmin 22. септембар 2023.

Pedagoški eksperiment koji je deci pružao slobodu da odaberu šta će i kada raditi pokazao je da takvo obrazovanje ne mora nužno kreirati neuspešne ljude, piše portal Nauka kroz priče. Doduše, eksperiment je realizovan na uzorku koji je daleko od reprezentativnog.

Šezdesetih godina prošlog veka britanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil napisao je knjigu “Slobodna deca Samerhila” u kojoj je opisao jedan od najznačajnijih obrazovno-pedagoških eksperimenata novijeg doba. On je 1921. godine osnovao školu nazvanu Samerhil koja je radila na potpuno novim i drugačijim principima od tradicionalnih evropskih škola.

O svom iskustvu, školi i deci koja su prošla kroz nju 1960. godine pisao je u knjizi koja je narednih decenija bila značajno štivo ne samo za stručnjake u obrazovanju već je maltene bila “knjiga za svaku kuću”. “Slobodnu decu Samerhila” čitali su i roditelji u našoj zemlji, tragajući za odgovorima na pitanja o ispravnom vaspitanju i školovanju dece.

Dok su Nila mnogi slavili kao čoveka koji je školu prilagodio pravoj prirodi deteta, a ne obratno, mnogi su ga kritikovali ponajviše zbog lošeg kvaliteta predavanja i časova koji su se održavali u Samerhilu, a zatim i zbog “raspuštenosti” učenika i njihovih preterano anarhističkih ideja.

Da li su samerhilski đaci bili „raspušteni“?

A kakav je bio Samerhil u Nilovo vreme? Škola je najpre osnovana u Drezdenu, ali je ubrzo preseljena u atar sela Leiston u istočnom Safoku, oko 150 kilometara od Londona. “Samerhil је роčeо kao eksperimentalna škola. On to više nije. Danas је to demonstraciona škola, jer ona demonstrira da је sloboda moguća”, napisao je Nil u knjizi “Slobodna deca Samerhila”. U vreme kada je knjiga napisana, u ovoj školi boravilo je oko 45 učenika uzrasta između 5 i 16 godina, od kojih su neki bili stranci – petoro iz Skandinavije, jedno iz Holandije, jedno iz Nemačke i jedno iz Amerike. Mnogi od njih bili su etiketirani kao problematična deca u prethodnim školama ili od strane roditelja, dok su neki tu dolazili jer su im roditelji bili uvereni da je Nilov koncept obrazovanja ispravniji od konvencionalnog.

Deca u Samerhilu zaista jesu bila slobodna u smislu da mogu da rade apsolutno sve što im padne na pamet, sve dok to ne ugrožava druge stanovnike Samerhila, učenike, nastavnike i ostalo osoblje škole. Nisu morali da pohađaju časove. Nisu morali da imaju hobi niti da rade bilo šta što im se nudilo – na primer da majstorišu u radionicama, izrađuju umetnička dela, šiju, čitaju i slično. Mogli su, ako bi želeli, po ceo dan da se izležavaju i to je jedan broj njih, po dolasku u Samerhil, i radio. Trebalo im je po nekoliko nedelja ili nekoliko meseci da se zainteresuju za dešavanja u školi i uđu u uobičajene tokove ove demokratske zajednice. Sve odluke u školi donosile su se na sastancima zajednice. Na njoj su prisustvovali i učestvovali svi, od direktora škole do petogodišnjaka i svi su imali jednako pravo glasa. Često bi, prisećao se Nil, odrasli bili preglasani i donošene su odluke koje baš i nisu bile za ponos, kao na primer to da se dozvoli pušenje učenicima, jer nije fer da odrasli smeju da puše, a deca ne. Zar nisu svi jednaki?

Čime se sada bave učenici ove škole?

“Мislim da је dete ро prirodi mudro i realno. Ako mu se omogući da bude samostalno, ako mu odrasli ne sede nа glavi sa svojim savetima, ono ćе se razviti najviše što može da se razvije. Razumljivo, Samerhil је mesto u kome ćе oni koji poseduju urođenu sposobnost i želju da budu školci – postati školci, dok ćе drugi, čija је jedina sposobnost da čiste ulice – čistiti ulice. No, do sada iz naše škole niti је izašao neko ko је postao čistač ulica, niti ја ovo pričam sa neke snobovske tačke gledišta, budući da bi mi bilo draže da škola oformljuje srećne čistače nego neurotične učene ljude”, objasnio je Nil.

U knjizi navodi primere sudbine bivših učenika od kojih su neki postali ugledni lekari i profesori, a neki srećni majstori koji vole svoj posao najviše na svetu. Na Vikipedijinoj stranici o školi Samerhil postoji spisak važnih ličnosti koje su pohađale ovu školu. U našoj zemlji verovatno nisu poznati, jedan je predavač na Univerzitetu u Brajtonu, drugi je muzički producent, treći dizajnira korice rok albuma, četvrti je autor knjiga za decu, peti je profesor arhitekture, a tu je i jedna žena, glumica. Definitivno nema nobelovaca niti uglednih naučnika, ali to i nije cilj Samerhila.

Nil je umro 1973. godine i tada je školu preuzela njegova supruga. Danas je, po vrlo sličnim principima, vodi Nilova ćerka koja se zove Zoe. Na sajtu škole ispod naziva stoji moto “Osnovana 1921. godine, a još ispred svog vremena”.

Marija Đurić

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: Scott Webb, Unsplash

22. септембар 2023. 0 komentar

Promo

Kako do solarne elektrane za sopstvene potrebe

by bifadmin 22. септембар 2023.

Pionir i jedan od lidera na domaćem tržištu u finansiranju projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, UniCredit Bank Srbija obogatila je svoju ponudu investicionionim kreditom za finansiranje izgradnje solarnih elektrana.

Kao kompanija koja teži odgovornom poslovanju UniCredit Banka Srbija podržava klijente i zajednicu kroz specijalizovane kreditne linije za izgradnju solarnih elektrana. UniCredit podržava i kompanije koje imaju ambicije da postanu kupci-proizvođači, ali i proizvođači električne energije, sa sveobuhvatnim paketom usluge koji osim kredita, podrazumeva i prateće prozvode kao što su garancija za učešće na očekivanim aukcijama za dodelu premija i podrška prilikom ugovaranja paketa osiguranja. Specifičnost kreditnih linija je da osim povoljnijih izvora finansiranja, UniCredit nudi i tehničku podršku u okviru kreditnih linija sa ciljem da se optimizuje investicija.

UniCredit Bank je kreirala standardizovan kredit za sva preduzeća koja žele da postanu kupci-proizvođači, odnosno sve one koji žele da stvore solarnu elektranu za sopstvene potrebe. Kroz specijalizovane kreditne linije, korisnicima usluge će biti omogućeno da sprovedu projekte u periodu od tri do 12 meseci, u zavisnosti od veličine projekata uz očekivani povrat investicije u periodu do osam godina.

Aleksandra Rašić, direktorka korporativnog bankarstva i članica Izvršnog odbora u UniCredit Banci Srbija istakla je: „Smatramo da možemo da napredujemo samo ako napreduje zajednica u kojoj poslujemo. Uz ovakav vid podrške, kako sa finansijske, tako i sa savetodavne strane banke, verujem da smo na pravom zajedničkom putu. Nama u UniCredit Banci plan je da se u saradnji sa različitim međunarodnim finansijskim institucijama, u narednom periodu još intenzivnije posvetimo i ulažemo u projekte zelene energije, prateći domaću i evropsku regulativu i trendove, ali isto tako i da osnažimo savetodavnu podršku klijentima u usvajanju ESG standarda. Prednost koju posedujemo, osim našeg velikog iskustva na lokalu, jeste i podrška vrhunskog, međunarodnog ekspretskog tima naše UniCredit Grupe, koja nam omogućava da iskoristimo iskustvo i modele prakse sa različitih tržišta i prilagodimo ga domaćem”.

UniCredit Bank u Srbiji danas je među liderima u finansiranju projekata u oblasti obnovljivih izvora sa tržišnim učešćem u toj oblasti koje značajno prevazilazi ukupno tržišno učešće banke. Finansijer je pet od sedam operativnih vetroparkova u Srbiji, od čega tri finansira samostalno.

22. септембар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Pijace gube trku, i beleže pad prometa zbog „super i mega marketa“

by bifadmin 22. септембар 2023.

Pijace u Srbiji imaju oko 16 odsto tržišnog udela u ukupnom prometu i prodaji poljoprivrednih proizvoda na teritoriji cele zemlje, što je trend pada u odnosu na poslednjih desetak godina, naveo je izvršni direktor Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ Savo Duvnjak.

On je, na svečanoj sednici povodom 20 godina postojanja Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“, rekao i da je pad prometa na pijacama bio očekivan s obzirom da se one suočavaju sa sve izraženijom konkurencijom „super i mega marketa“, kao i novim načinima prodaje putem interneta i dostavom na kućnu adresu.

Objasnio je i da je jedan od problema zašto je poljoprivrednih proizvođača na pijacama manje to što je prosečan zakupac na pijacama star oko 57 godina, navela je PKS u saopštenju.

„Promet na pijacama u tekućim cenama prošle godine bio veći za oko 21 odsto u odnosu na godinu pre. Međutim, to ne znači da je promet realno rastao, jer su cene poljoprivrednih proizvoda u istom periodu porasle za više od 30 odsto“, rekao je Duvnjak.

Na sednici je upućena inicijativa nadležnima da se stopa PDV-a za naplatu pijačnih usluga neposrednim poljoprivrednim proizvođačima koji prodaju svoje proizvode na pijacama, sa 20 smanji na 10 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

22. септембар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Građani radije štede nego što investiraju

by bifadmin 22. септембар 2023.

Srpsko finansijsko tržište je bankocentrično, jer i privreda i građani radije štede nego što ulažu u alternativne profitabilnije vidove investiranja.

Emitovanje obveznica preduzeća su način da i kompanije dođu do jeftinog kapitala a građani i investitori da više zarade od uloga na štednju čije su kamate još uvek ispod stope inflacije.

Kamate na štednju gore, a inflacija dole. To je dobar scenario koji očekuju građani koji imaju štedne uloge. Ipak još uvek visoka inflacija trebalo bi da štedišama donese realni profit tek za godinu dana kada se spusti inflacija.

Međutim i sada je 90% depozita privrede i građana položeno na račune banaka.

– Prosečna kamata prema kompanijama u kreditima nominiranim u evrima je bila 5,8% u prvom kvartalu, sada je već 6,5%. Znači ima taj rastući trend i mi očekujemo dalje poskupljenje novca. To je jednostavno jedan začarani krug. Visoka inflacija vuče kamatne stope nagore i onda mamo poslovni rizik. Banke kalkulišu sa tim rizikom i imamo jako skupe kredite – kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Da bi obveznice korporacija bile zastupljenije potrebno je videti ko preuzima rizik. To se odnosi i na primer kriptovaluta koje investitori nude kao mnogo profitabilniji način zarade.

Vreme jeftinog novca je prošlo

– Trenutno svi govore o kriptovalutama koje bi mogle da se uključe kao investiciona sredstva. Takođe i tehnološkim rešenjima sa protokolom koji bi razrešio trenutno veliki raspon pada ili rasta vrednosti, na primer, bitkoina, što ga trenutno ograničava kao sredstvo investiranja. Dakle, mi u Šangaju radimo na optimalnom protokolu koji bi ponudio rešenje za stabilnost što utiče na eliminaciju bespotrebne spekulacije i stabilizaciju – kaže Mišel Vorlen, profesor ESN Univerziteta.

Svet više nije isti posle ukrajinskog konflikta, proširenja organizacije Briks, klimatskih i geostrateških promena.

– Ako uporedite tržišta zemalja Briksa poput Indije, Rusije, Kine, ona su još uvek manja u oblasti emitovanja korporativnih obveznica u odnosu na zapadne zemlje, ali imaju veliki potencijal da vrlo brzo porastu. Kada govorimo o ruskoj ekonomiji, bruto domaći proizvod u rubljama raste, ali inflacija, odnosno denominacija rublje u odnosu na dolar je nešto što ga ugrožava i to je glavni problem – kaže Aleksandar Aleksandrov, profesor Univerziteta Sankt Peterburg.

Vreme jeftinog novca je prošlo, ali šarolikost kamata ostaje glavni mamac, koji ostavlja prostor i za rizik i za privredu i za građane i za investitore.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

22. септембар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Od 1. novembra gas skuplji za 10 odsto

by bifadmin 22. септембар 2023.

Savet Agencije za energetiku je na današnjoj sednici dao saglasnost o novoj ceni prirodnog gasa u javnom snabdevanju od 1. novembra

Cena će biti povećana za 10 odsto i iznositi 4,54 din/kWh bez poreza i taksi, odnosno 5,02 din/kWh sa porezima i taksama.

Agencije za energetiku je saopštila da je Savet agencije dao saglasnost na odluke organa upravljanja 31 javnog snabdevača o novim cenama prirodnog gasa za javno snabdevanje, koje će se primenjivati počev od 1. novembra.

Kako je navedeno, prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama, utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina prirodnog gasa za prodaju kupcima na javnom snabdevanju u Srbiji, je viša za 10 odsto i iznosi 4,54 din/kWh bez poreza i taksi,odnosno 5,02 din/kWh sa porezima i taksama.

Saglasnost Agencije objavljuje se uSlužbenom glasnikui na internet stranici Agencije.

„I nakon ovih korekcija, prosečna cena prirodnog gasa za javno snabdevanje u Srbiji (bez taksi i poreza) i dalje je jedna od najnižih u Evropi“, navedeno je u saopštenju.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

22. септембар 2023. 0 komentar

Promo

Otvorene prijave za Školu privatnosti

by bifadmin 21. септембар 2023.

Nakon višegodišnjeg uspešnog organizovanja Nedelje privatnosti, organizacija Partneri Srbija ove godine organizuje drugu po redu Školu privatnosti.

Sa zadovoljstvom pozivamo sve one koji žele da saznaju više o razvoju prava na privatnost, savremenim izazovima za zaštitu privatnosti, posebno u kontekstu razvoja novih tehnologija i bezbednosnih pretnji, ali i o načinima na koje mogu da ostvare i zaštite svoje pravo na privatnost u različitim sferama života, da se prijave za učešće u ovogodišnjoj Školi privatnosti.

Glavni program Škole će trajati četiri i po nedelje (od 17. oktobra 2023. do 14. novembra 2023. godine) i sastojaće se od 9 online predavanja, koja će biti organizovana utorkom i četvrtkom u trajanju od 18:00 do 19:30. Za sve polaznice i polaznike koji su uspešno završili osnovni program, biće organizovane dve uživo sesije 26. januara 2024. godine, u okviru Nedelje privatnosti.

Učešće u Školi privatnosti je besplatno za sve polaznike i polaznice.

Sva predavanja biće organizovana online, preko zoom platforme. Neke od tema Škole privatnosti biće:
• regulativa u oblasti privatnosti i zaštite podataka o ličnosti u Srbiji i svetu;
• digitalni nadzor, digitalna higijena;
• veštačka inteligencija i pravo na privatnost;
• zaštita privatnosti pripadnika osetljivih grupa, zaštita podataka u radnom odnosu, zaštita podataka o ličnosti u sektoru bezbednosti;
• zaštita privatnosti u kontekstu platformizacije javnih usluga.

Predavanja će održati stručnjaci iz Srbije i regiona sa bogatim iskustvom u ovoj oblasti.

Svi zainteresovani za Školu privatnosti mogu poslati svoju prijavu na mejl adresu office@partners-serbia.org zaključno sa 30. septembrom 2023. godine, sa naznakom “Prijava za Školu privatnosti.” Prijava treba da sadrži biografiju i motivaciono pismo (ne duže od 300 reči) u kom će polaznik/polaznica obrazložiti šta ga/ju je motivisalo da se prijavi i na koji način će znanja stečena tokom Škole privatnosti primeniti u svom budućem radu i životu. Zbog materijala koji će se koristiti, poželjno je da polaznici i polaznice imaju solidno poznavanje engleskog jezika. Po završetku Škole, polaznici i polaznice će dobiti sertifikate o završenoj Školi privatnosti.

Kako bi predavanja i radionice bili efikasno prilagođeni za praćenje i učešće, broj učesnika je ograničen na 30. Partneri Srbija će svim polaznicima i polaznicama koji su uspešno prošli proces selekcije poslati obaveštenje i detaljnu agendu predavanja do 9. oktobra 2023. godine.

Škola privatnosti je finansijski podržana od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške, Američkog udruženja pravnika – Inicijative za vladavinu prava i Misije OEBS-a u Srbiji.

21. септембар 2023. 0 komentar

Promo

Konferencija „ESG in Business and Finance: Challenges and Opportunities in Serbia” 26. septembra u Beogradu

by bifadmin 21. септембар 2023.

Konferencija „ESG IN BUSINESS AND FINANCE: CHALLENGES AND OPPORTUNITIES IN SERBIA“, održaće se 26. septembra 2023. godine, s početkom u 9.30, u Privrednoj komori Srbije, Resavska 13 – 15, Beograd.

Konferencija predstavlja važan skup čiji je cilj podizanje svesti o ključnim pitanjima održivosti, društvene odgovornosti i upravljanja, a doneće i niz značajnih tema, uključujući implementaciju EU taksonomije za održivo finansiranje, uticaj Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i integraciju ESG kriterijuma u investicione odluke finansijskih institucija. Takođe, diskutovaće se o strategijama dekarbonizacije i primeni zelenih tehnologija u upravljanju emisijom gasova sa efektom staklene bašte (GHG), uz fokus na ceo lanac snabdevanja.

Konferenciju organizuje Uruženje italijanskih industrijalaca – Konfindustrija Srbija, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije, uz podršku Deloitte Risk Advisory, EIT Manufacturing i Intesa banke.

„Održivost životne sredine i društveno odgovorno poslovanje sve više dobijaju na značaju i postaju ključ bolje budućnosti svih nas, dok se implementacija ESG principa i uspostavljanje održivog poslovanja kompanija nameću kao imperativ. Ovom konferencijom želimo da pomognemo korporacijama i MSP da istraže i u potpunosti prihvate instrumente ESG izveštavanja“, izjavila je
Irena Brajović, Direktor Konfindustrije Srbija.

„Cilj Konferencije je da se fokusira na značaj ESG standarda i podstakne kompanije i institucije da revidiraju svoje poslovne modele i strategije. Zbog toga je od ključne važnosti da se blagovremeno uspostavi mreža stručnjaka za ESG koja će doprineti razmeni znanja i iskustva u razumevanju ESG procesa i njegovih implikacija na finansijski i industrijski sektor. Konferencija koju organizujemo 26. septembra samo je prvi korak u tom pravcu.“, izjavila je Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija Privredne Komore Srbije.

21. септембар 2023. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci