Na „rang listi“ 14 delatnosti koje se statistički prate, IT sektor se u proseku svrstava na 9. mesto po svojim kapacitetima, ali je po profitabilnosti među četiri vodeće industrije u Srbiji, a stope rasta prihoda i zaposlenosti značajno su iznad proseka privrede. Za pet do šest godina, kada IT bude ušao u vodećih pet delatnosti i po kapacitetima, može doći do privrednog zaokreta, što je prilika za ekonomski oporavak koju Srbija ne sme da propusti.
U 2018. godini u Srbiji je poslovalo 2.349 informatičkih preduzeća čiji je pojedinačni godišnji prihod iznosio više od milion dinara. Posmatrano po delatnosti najviše je programerskih preduzeća (1.483), što je 63% ukupnog broja. Posmatrano po veličini, u ukupnom broju IT preduzeća dominiraju mikro firme (manje od 10 zaposlenih) kojih je bilo 78%, malih preduzeća je bilo 411 (18%), srednjih ukupno 97 (4%), dok je samo u 11 velikih preduzeća bilo više od 250 radnika. Mala i srednja preduzeća predstavljaju okosnicu IT sektora i zato bi njihov broj trebalo da bude veći.
U prvih osam meseci 2019. godine u Srbiji je osnovano 229 programerskih preduzeća, što je više nego ikada pre, ali na putu od početnika do velike kompanije, najuspešnijim domaćim IT firmama trebalo je u proseku više od decenije.
Usled snažnog usmerenja srpske informatičke industrije na inostrano tržište i izražene slabosti domaćeg poslovnog okruženja, IT preduzeća sa domaćim osnivačima se suočavaju sa objektivnim granicama rasta, pa radi dalje internacionalizacije poslovanja najčešče uključuju strane partnere ili sele aktivnosti van Srbije. Trenutno, osam od 10 vodećih programerskih kompanija na našem tržištu su u stranom vlasništvu. Ove kompanije privlače i zapošljavaju najstručnije kadrove, jer su u mogućnosti da ponude veće plate od konkurencije.
Stalno jačanje pozicije najvećih IT preduzeća u Srbiji, sa jedne strane, i dalje povećanje broja mikro preduzeća, sa druge strane, povećaće različitost unutar informatičke industrije, što će otežati strateško delovanje države u ovoj delatnosti. Pored toga, sve veći broj preduzeća sa stranim osnivačima, činiće da tržišna utakmica bude veoma zaoštrena.
Zaposleni u IT industriji
U 2018. godini, srpska IT industrija zapošljavala je 28.543 radnika, a na osnovu dosadašnjih istraživanja procenjuje se da su od toga dve trećine IT stručnjaci, dok ostalo čine zaposleni u prodaji, administraciji i rukovođenju. U poređenju sa oko 1,5 miliona zaposlenih u svim preduzećima i ustanovama u Srbiji može da se učini da su IT stručnjaci skromno zastupljeni. Međutim, slobodnije procene govore da je ovo samo deo većeg korpusa od preko 60.000 IT stručnjaka, koji pored IT sektora uključuje zaposlene u telekomunikacionom sektoru, zatim i one u preduzećima – IT korisnicima, kao i registrovane u preduzetničkim IT vodama.
Iznad proseka raste zaposlenost u sektoru programiranja gde sada radi 19.414 radnika, što je 68% radne snage u IT sektoru. Posmatrano prema veličini preduzeća, najveću zaposlenost beleže srednja IT preduzeća sa 33% ukupne radne snage, slede mala preduzeća sa 29%, dok 11 velikih firmi i 1830 mikro preduzeća zapošljavaju približno isti broj od oko 19% ukupne radne snage. Broj zaposlenih u IT sektoru u 2018. godini je skoro dupliran u odnosu na 2011. sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 10%. U odnosu na 2011. godinu sve informatičke delatnosti, osim trgovine IT opremom, značajno su povećale zaposlenost, što potvrđuje razvojni karakter IT delatnosti.
U međuvremenu, struktura po delatnostima se popravila u korist struke: programiranje i IT usluge zajedno zapošljavaju 85% radnika, što je za oko 20 procentnih poena više nego 2011. godine. Smanjenje broja zaposlenih može da se očekuje samo kod hardveraških preduzeća. Broj sertifikovanih stručnjaka u preduzećima koja pretežno rade sa PC opremom je vrlo mali. Ova preduzeća duži niz godina ne mogu da zadrže IT stručnjake, tako da su izgubila konkurentnost i imaće sve manji značaj u ukupnoj IT industriji.
Poslovni prihodi
U 2018. godini, ukupan poslovni prihod informatičke industrije u Srbiji dostigao je 2,51 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 19,5% u odnosu na godinu ranije. Procenjuje se da prihod od same informatičke delatnosti iznosi blizu dve milijarde evra, dok preostalih oko pola milijarde evra potiče od srodnih IT ili pratećih neinformatičkih aktivnosti preduzeća. S druge strane, rast samog IT tržišta je iznosio oko 10%, što znači da je rast ostalih prihoda u informatičkim firmama bio veći od rasta IT prihoda. Takođe, rast softverskog izvoza raste znatno višom stopom nego što raste domaće IT tržište. Sve ovo predstavlja nepovoljne indikatore i ukazuje na zaostajanje u informatizaciji srpske privrede i društva.
Najveći poslovni prihod u IT industriji ostvaruje delatnost programiranja sa 37% ukupnih prihoda. Posmatrano prema veličini, mala i srednja IT preduzeća zbirno ostvaruju 1,45 milijardi evra, što iznosi 70% poslovnog prihoda celokupnog sektora IT industrije. Preostalih 30% ravnopravno dele mikro i velika preduzeća.
Kapital srpske IT industrije
U 2018. godini, IT industrija raspolaže sa 674 miliona evra vlastitog kapitala i beleži godišnji rast od 16%. Drugu godinu zaredom kapital IT industrije raste dvocifrenom stopom. Takođe, u poređenju sa 2006. godinom, kada je sopstveni kapital iznosio oko 150 miliona evra, srpska IT industrija sada vredi četiri puta više. Ovaj trend dodatno pokreće strani kapital, budući da je među najvećih 100 IT preduzeća, skoro polovina u stranom vlasništvu. Kroz strana preduzeća u srpski IT dolaze internacionalni standardi, ali ovim se nameće i neophodnost prilagođavanja i na neki način lokalizacije stranih IT kompanija ukoliko žele da budu uspešne na srpskom IT tržištu.
Preduzeća koja se bave programiranjem raspolažu najvećim kapitalom, preko 376 miliona evra, što je 56% ukupnog kapitala IT industrije. Sa velikim zaostatkom (173 miliona; 26%) sledi sektor IT usluga.
Rast koji (ne)usporava
Glavni generator vitalnosti i rasta domaće IT industrije su izvoznici softvera, koji su zaslužni za više od tri četvrtine rasta zaposlenosti, dobiti i kapitala u celom sektoru. Mada je u ovoj IT oblasti jednak broj firmi u domaćem i stranom vlasništvu, stranci učestvuju sa 58% u prihodima i broju zaposlenih. Nasuprot tome, prema učešću kapitala i dobiti stranci zaostaju za domaćim vlasnicima, što je razumljivo jer se firme u stranom vlasništvu oslanjaju na poslovni kapital u svojim matičnim zemljama, gde se prikazuje i profit.
Analiza srpskog izvoza kompjuterskih usluga u periodu 2007-2018 pokazuje da je izvozna osnovica u 2007. godini bila niska (62 miliona evra). Neprekidni razvoj IT sektora stvorio je značajne kumulativne efekte i ova slika je značajno poboljšana u 2018. godini kada je izvoz premašio milijardu evra (1.016 miliona evra), što za rezultat ima impresivan prosečan godišnji rast od 30%.
Ako se posmatra uvoz ovih usluga, Srbija tu ostvaruje solidan pozitivan saldo, jer je izvoz bar duplo veći od uvoza. Velika je verovatnoća da će izvoz do kraja ove godine premašiti 1,3 milijardi evra, dok će uvoz verovatno premašiti 500 miliona evra. Već godinama pričamo da Srbija uglavnom jeftino izvozi pametnu radnu snagu, a uvozi skupa IT rešenja. Bilo bi bolje da je obrnuto, ali uglavnom je to rezervisano za razvijene zemlje.
Udeo Srbije u izvozu IT usluga je oko 0,3% globalnog izvoza i ima prostora za dalji rast, ali za to će nam biti potrebni IT stručnjaci koji sada nedostaju. Na primer, da bi smo dostigli dve milijarde evra izvoza IT usluga, prema sadašnjem najpovoljnijem modelu rada biće nam potrebno dodatnih 20.000 IT stručnjaka.
Milovan Matijević, analitičar IKT tržišta i direktor konsultantske kompanije Mineco-Computers
Tekst je prvobitno objavljen u godišnjoj ediciji Biznis TOP 2018/19 časopisa Biznis & Finansije
