Home EY Preduzetnik godine
Category:

EY Preduzetnik godine

EkonomijaEY Preduzetnik godinePromo

EY Inovativni preduzetnik godine: Miodrag Tomić i Marija Vulićević, „Desing“

by bifadmin

Porodično preduzeće „Desing“ proizvodi više od 350 voćnih i kremastih preparata za prehrambenu industriju i svoje proizvode izvozi u 30 zemalja. Ova firma svakodnevno dokazuje da i takozvane tradicionalne industrije mogu biti izrazito inovativne. „Desing“ ima razvojnu laboratoriju u Naučno-tehnološkom parku Beograd, a iz njegove fabrike u Knjaževcu svake godine izađe oko 25 novih proizvoda.

Ako ste danas pojeli nešto slatko, velika je verovatnoća da ste probali neki od proizvoda kompanije „Desing“, a da to i ne znate. Ova firma se ne razmeće reklamama na sve strane, ali stoji iza najpoznatijih brendova slatkiša, koji bez njihovog angažovanja verovatno ne bi bili tako ukusni.

Miodrag Tomić i njegova supruga Biljana pokrenuli su 1992. godine u Knjaževcu firmu za prodaju boja i aroma, a danas su vodeći domaći proizvođač osmotski dehidriranog voća, voćnih i krem preparacija. Njihovi proizvodi su „jagoda na torti“ u mnogim slatkišima – čokoladi, voćnim jogurtima, kolačima, keksu, sladoledima. Iza stručnog termina „preparacija“, kriju se sirupi, kremovi, topinzi, paste i nadevi koji se prave od najkvalitetnijeg voća, a koji se koriste u pekarstvu, proizvodnji sladoleda, konditorskoj i mlečnoj industriji i ugostiteljstvu.

„Radio sam u industriji prerade voća i često sam išao na sastanke na koje su dolazili ljudi iz cele bivše Jugoslavije, na kojima se stalno provlačila ista tema – da je potreban viši stepen prerade. Došli smo na ideju da arome koje smo uvozili iskombinujemo sa našim voćem i da krenemo da pravimo nadeve koji su postali veoma traženi, a ovde do tada nije postojala tehnologija da se to napravi“, priča Miodrag Tomić.

Učili od „Mekdonaldsa“

U početku su učili od drugih, u industriji sladoleda od Italijana, u pekarstvu od Austrijanaca i tako sve do 2015. godine, kada su shvatili da mogu da razvijaju svoje proizvode. Jedan od prelomnih trenutaka ka tom cilju bila je saradnja sa „Mekdonaldsom“.

„Došlo je do nestašice koncentrata jabuke, koji je ’Mekdonalds’ tražio za svoje sokove, a mi smo ga jedini imali u tom trenutku u Srbiji. Kroz saradnju sa njima smo razvijali jedan po jedan proizvod, prelive, sirupe, topinge i danas smo jedan od četiri njihova dobavljača u Evropi. Bili smo među prvih pet kompanija koje su uvele HACCP još 2005. Usvojili smo od njih standarde za bezbednost i kvalitet, ali i način poslovanja“, objašnjava Tomić.

„Mekdonalds“ je bio odskočna daska za razvoj porodične firme, kojoj se pridružila i ćerka Marija Vulićević, diplomirani marketing menadžer. „Sestra i ja smo uvek pomagale u poslu, držale smo levak, lepile etikete… Karijeru sam počela sa pet, a sada imam 34 godine. Posao su započeli moji roditelji, a sada imamo 70 zaposlenih“, navodi Marija.

Fabrika inovacija

„Desing“ se izdvaja po tome što svakodnevno dokazuje da i takozvane tradicionalne industrije, poput prehrambene, mogu biti izrazito inovativne. Tomići su u Naučno-tehnološkom parku Beograd otvorili Razvojnu laboratoriju i Aplikacioni centar, gde od 2016. godine razvijaju nove proizvode.

U njihovim modernim laboratorijama se rađaju inovativne procedure, kao što je Turbikon (TurBiCon) – visokokvalitetna dehidracija osmozom. To je prirodna metoda očuvanja voća i povrća koja podrazumeva da se iz plodova prvo ukloni voda, a nakon toga se voće i povrće suši na niskoj temperaturi, kako bi se na najbolji način sačuvala njegova prirodna aroma, boja, tekstura i što je najvažnije – nutritivna vrednost.

„Desing“ izrađuje i specifične proizvode, „skrojene po meri“ i potrebama kupaca, uključujući i proizvodnju privatnih robnih marki za klijente. Među njihovim kupcima su mnoge poznate kompanije, kao što su „Mekdonalds“, „Soko Štark“ „Jaffa“, „Frikom“… Marija objašnjava da razvoj jednog novog proizvoda, koji pripremaju zajedno sa klijentom, traje od pet do devet meseci. Godišnje iz fabrike u Knjaževcu izađe oko 25 novih proizvoda.

Potražnji za njihovim proizvodima, kojih trenutno ima više od 350, doprinelo je i to što se kompanije koje prave tradicionalne slatkiše trude da na tržište svake godine izbace neki novi ukus. „Za mašine i opremu su potrebna velika ulaganja, pa se proizvođači odlučuju da umesto toga unaprede svoj proizvod tako što će u njega ubaciti novi ukus, poput jagode ili karamela, što će proširiti proizvodnu grupu. Nije dovoljno da napraviš sos i ubaciš ga unutra. On mora da ima idealno izbalansiranu teksturu, da se ne bi razlio u biskvit, ili da ne dođe do pucanja čokolade. Da biste napravili takvu teksturu, morate da imate veliko znanje o tehnologiji proizvodnje“, ističe Marija.

Stručnjaci u ovom porodičnom preduzeću moraju da ispune tri kriterijuma kvaliteta – ukus, teksturu i boju, ali i da ih usklade sa opremom i linijama za proizvodnju koje klijent već ima, da bi sve teklo kako treba.

Pravila za hranu ista kao u farmaciji

„Desing“ izvozi u 30 zemalja, gde odlazi oko 45% njihove proizvodnje, a trenutno je jedno od najvećih tržišta Saudijska Arabija. Manje količine osmotski dehidrirane šargarepe i bundeve u kockicama izvoze avionom u Čile, a njihove preparacije koriste se i u proizvodnji slatkiša u Grčkoj, Poljskoj, kao i u svim zemljama regiona. Rusi sa njihovim osmotski dehidriranim voćem prave posebnu vrstu sira, dok ga u Portugaliji dodaju u snek sa orašastim plodovima.

Kupci traže klasične „prelive“, ali ima i onih sa nesvakidašnjim željama, koje ne zažive uvek. „Imali smo neobičnih upita, a i mi smo imali zanimljive ideje, pošto je sestra tehnolog i vrlo je kreativna – od sladoleda koji svetli u mraku, preko preliva koji je imao neke glitere i šljokice, do sušenog voća sa zlatom za tržište Japana“, opisuje Marija.

Ovo porodično preduzeće ima veoma složenu proizvodnju, za koju je potrebno oko 460 različitih sirovina i materijala, a najviše se bavi preradom voća. Fabrici u Knjaževcu potrebno je oko 1.000 tona voća godišnje. „Desing“ ima svoju proizvodnju višanja, ostalo voće uglavnom kupuje u Srbiji, ali neke vrste jagoda i borovnice, koje su tehnološki bolje za industrijsku obradu od domaćih sorti, stižu mu iz Poljske ili čak iz Kanade i SAD.

„Moramo da ispunimo vrhunske zahteve bezbednosti, naročito u izvozu, jer se hrana tretira podjednako rigorozno kao i farmaceutska industrija i kupci traže poreklo svake sirovine. Mora da se zna odakle je mleko, voće, kakao i da li su izrabljivani radnici prilikom branja kakaoca“, ukazuje Marija.

„Nije lako izvoziti proizvode sa visokim stepenom obrade, sirovine ili poluproizvode, što je kod nas najčešći slučaj. To se posebno odnosi na izvoz u EU, gde je naša konkurentnost ograničena troškovima izvozno-uvoznog carinjenja, ali i vremenskim zadržavanjem na graničnim prelazima, inspekcijskim kontrolama i drugim administrativnim ograničenjima koja usporavaju protok robe, a koja ne postoje unutar granica EU. Konkretno, dosta izvozimo u Hrvatsku, ali ima kupaca koji jednostavno neće da se zamaraju carinjenjem, jer im je stalo da roba stigne u što kraćem roku. Mi onda to vreme moramo da nadoknadimo tako što smanjujemo svoje cene, kako bismo bili konkurentni“, ističe Miodrag.

Za najbolje – udeo u firmi

Na pitanje zašto je otvorio fabriku u kraju u koji drugi investitori nerado dolaze jer se stanovništvo godinama masovno iseljava i teško je obezbediti radnu snagu, Tomić odgovara da je želeo da sačuva tradiciju, ne samo svoje porodice, već i lokalne zajednice. Knjaževac je centar za proizvodnju višnje i dobro je logistički povezan sa većim gradovima. Pored toga, iznedrio je mnoge sjajne tehnologe koji su nekada radili u velikim kombinatima „Džervinu“ i Džersiju“, a sada „Desing“ zapošljava njihove potomke.

„Ako radnike platite kako treba, nemate problema. Više puta smo mogli da prodamo firmu, ali nam to ne pada na pamet, jer imamo odgovornost prema lokalnoj zajednici. Zaposlenima omogućavamo da kroz vesting uđu u vlasničku strukturu i 2026. će njih četvoro dobiti udele u firmi. To su direktori koji su stub kompanije. Nastavićemo s tim konceptom, jer tako nemate problem sa lojalnošću, stručnjak neće otići pošto učestvuje u dobiti, a napredujemo zajedno“, objašnjava Miodrag Tomić.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaEY Preduzetnik godinePromo

EY Brzorastući preduzetnik godine: Dubravka Bjekić, „PaySpot“

by bifadmin

„Moje celokupno poslovno iskustvo pokazuje da ako se ljudski postavite prema ljudima, skoro uvek ćete od njih dobiti ono najbolje“ kaže Dubravka Bjekić, suvlasnica institucije elektronskog novca „PaySpot“. Preduzeće je počelo sa pet zaposlenih i za relativno kratko vreme je izraslo u respektabilan sistem, zasnovan na stručnosti i poverenju.

Kada se u domaćoj javnosti govori o odnosu bankara i preduzetnika, on se gotovo uvek svodi samo na pitanja vezana za uslove kreditiranja. Dubravka Bjekić, generalni direktor i osnivač preduzeća „PaySpot“, spojila je ova dva sveta na potpuno drugačiji način – od bankara je postala preduzetnik.

Posle 25 godina rada u bankarskom sektoru, u preduzetništvo se otisnula sa mesta direktora platnih operacija u jednoj velikoj banci. „To je jedan od najodgovornijih poslova u bankarstvu, jer obuhvata mnogo oblasti i traži veoma široko znanje. Meni je bilo zaista dobro na tom poslu. Radila sam bez ikakvih problema i poteškoća, imala sam izuzetne saradnike i bila sam veoma zadovoljna uslovima rada“, priča Bjekić.

Šta je onda bio razlog da tako uspešnu karijeru zameni neizvesnošću? „Radoznalost“, kaže Dubravka. „Shvatila sam da sam o tom poslu naučila sve što je bilo moguće. I onda sam uvidela priliku da se dalje razvijam i napravim nešto novo“.

Novac nije najvrednija investicija

Prilika je iskrsla 2015. godine, kad je nova regulativa omogućila da se pored banaka i Pošte Srbije, platnim uslugama bave i privredna društva poput platnih institucija i institucija elektronskog novca. Dubravka je prepoznala upražnjenu nišu na tržištu i sa još nekoliko partnera osnovala je firmu „PaySpot“ u Novom Sadu. U tom trenutku, to je bila jedina privatna kompanija koja je nudila usluge platnog prometa kod nas.

Biti prvi nikada nije lako, a naročito u poslu koji zahteva da krčite put ne samo do klijenata, već i kroz administrativne prepreke i nedoumice kada je primena novih propisa tek u povoju. Ali, Dubravka je pored sopstvene stručnosti imala još jednu izuzetno vrednu investiciju – poverenje ljudi. Zajedno sa njom, u neizvesnost se otisnulo i nekoliko njenih kolega iz bankarskog sektora, da bi početničkom preduzeću počelo da se pridružuje sve više finansijskih stručnjaka iz različitih oblasti.

„Oni su napustili sjajne karijere da bi radili sa mnom, jer su verovali u mene da ću uspeti. Tada sam shvatila da je vera kolega u mene najvrednije jemstvo za budućnost preduzeća“, ističe Bjekić.

Kako malo postaje veliko

„PaySpot“ je za relativno kratko vreme zajedno sa svojim zastupnicima izrastao u respektabilnu finansijsku instituciju sa preko 1.600 uplatnih mesta na kojima građani Srbije mogu da plate svoje račune, uplate na račun novčana sredstva, podignu gotov novac, izvrše povrat poreza za robu kupljenu u inostranstvu, kao i da šalju novac u zemlji i inostranstvu.

Institucija nudi veliki broj platnih usluga i za poslovne korisnike, poput uplate pazara, POS terminala i internet plaćanja, specijalna rešenja za kurirske službe i javna preduzeća. „PaySpot“ je osmislio i razvio sopstvena IT platna rešenja, kao što su platna aplikacija koju koriste njegovi zastupnici na uplatnim mestima, softversko rešenje za prepoznavanje sumnjivih i spornih transakcija, zatim veb i mobilne aplikacije, kao i sistemi za izdavanje i korišćenje vaučera i platnih kartica elektronskog novca. „Naši inženjeri su uložili mnogo znanja i vremena u to, bilo je potrebno i puno novca, ali smo na kraju dobili rešenja koje su za nas najbolja“, ističe Dubravka.

Preduzeće pruža platne usluge preko internih filijala i zastupnika – tehničkih pregleda, menjačnica i trgovinskih lanaca. Pored Srbije, posluje u Crnoj Gori i očekuje dozvolu za rad u Severnoj Makedoniji, a ovaj raznovrsni sistem povezuje ista poslovna filozofija. Ona je sažeto definisana u sloganu: „Mesto poverenja i pametnih rešenja”.

Ko misli da je jedini pametan, postaje usko grlo u firmi

Kako se stiže do poverenja i pametnih rešenja? Sve počiva na izboru pravih ljudi, uverena je Dubravka. „Nije moguće raditi sa ljudima kojima ne verujete, koji nisu korektni ili neće da uče i da se usavršavaju. Srećom, imala sam vrlo malo takvih primera do sada. Moje dosadašnje poslovno iskustvo pokazuje da ako se ljudski postavite prema ljudima, skoro uvek ćete od njih dobiti ono najbolje“.

U to najbolje spada i sposobnost pojedinca da bude iskreni timski igrač. Onaj ko za sebe misli da je u svemu najpametniji, neće daleko stići u bilo kom poslu, pogotovo u preduzetništvu, tvrdi Dubravka. „Vlasnik koji insistira da se u sve meša, ubrzo postaje usko grlo u firmi. Za svoje najbliže saradnike birala sam ljude koji su izuzetni profesionalci u svojim oblastima i koji tu oblast znaju bolje od mene. Kao što sam ja birala svoj tim, tako i njima prepuštam da sami biraju sopstvene saradnike“.

Shodno prethodnom poslovnom iskustvu, suvlasnica „PaySpota“ je ceo sistem razvijala na principima dobre korporativne prakse. Ali, dok neke kompanije na tom putu izgube dušu, Dubravka naglašava da to kod njih nije slučaj. „Iako danas ’Payspot’ ima preko 150 zaposlenih, trudim se da poznajem svoje kolege, da znam kakav je ko, da li imaju neki problem, da li im je potrebna pomoć“.

Dubravka dodaje da isti poslovni principi važe i za ćerke firme van Srbije. „Detaljno smo istražili crnogorsko i makedonsko tržište pre nego što smo doneli odluku da tamo započnemo poslovanje. Ali, za dalji razvoj posla su odgovorni stručnjaci koje smo odabrali da rade na tim tržištima“. Njihov zadatak je i da redovno prate promene u regulativi, koja se po Dubravkinim rečima prilično razlikuje od one u Srbiji, što je naročito vidljivo na makedonskom tržištu, koje je liberalnije nego naše.

Ljudi se vezuju za ljude

Dubravka napominje da i partnere biraju na osnovu toga koliko poverenje su izgradili u svojim zajednicama. „Ovo je savršen posao da se pokaže ko je poštovan u svom kraju, kome ljudi veruju. Tamo gde komšije znaju da je u pitanju vredan i čestit čovek – kod njega svi odlaze da plaćaju račune“.

Posao s novcem je osetljiv i potencijalno veoma rizičan, ali Dubravka kaže da za sve ove godine samo jednom su morali da pokrenu tužbu radi naplate svojih potraživanja. Kako se to postiže u zemlji gde su nenaplaćena potraživanja jedan od gorućih problema? Blagovremenom kontrolom i prevencijom rizika, u kojoj su jedan od ključnih činilaca opet – ljudi.

„Mi u našoj mreži imamo 1.600 mesta za novčane transakcije i 40 ljudi na terenu u svim gradovima Srbije gde imamo veliki broj uplatnih mesta. Svako od njih je zadužen za određeni broj filijala koje prati, kontroliše i kojima pruža podršku. Oni imaju odlične ideje kako da rešimo eventualne probleme, zato što dobro poznaju svoju sredinu. I to je ključ ovog posla, jer ljudi se vezuju za ljude“.

Dubravka napominje da najveći deo investicija odlazi u razvoj tehnologija i opremu. Ipak, za nju je najdragocenije ulaganje u decu sa intelektualnim poteškoćama. „PaySpot“ pruža podršku humanitarnoj organizaciji „Čepom do osmeha“, koja pomaže deci sa smetnjama u razvoju. Preduzeće u okviru podrške izdvaja i sredstva za plate petoro mladih koji su angažovani u ovoj humanitarnoj organizaciji, a koji imaju intelektualne poteškoće. „Njima je najteže da nađu posao i zato nam je izuzetno stalo da ih podržimo da se uključe u društvo“, ističe Dubravka Bjekić.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaEY Preduzetnik godine

EY Preduzetnik godine: Nataša i Nenad Zlatarić iz kompanije „Euromedik“

by bifadmin

Lekari Nataša i Nenad Zlatarić dokazali su da je moguće pružiti veoma kvalitetne zdravstvene usluge koje su ujedno i cenovno pristupačne. Od skromne ordinacije napravili su najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji. Ovaj porodični posao je sada 200 puta veći od cilja koji su Zlatarići sebi postavili na početku. Danas „Euromedik“ ima 1.300 stalno zaposlenih, od kojih su 400 lekari specijalisti. U međuvremenu su otvorili 17 zdravstvenih ustanova, a ove godine planiraju još četiri nove.

Nataša i Nenad Zlatarić su sa diplomama Medicinskog fakulteta i nakon kratkog iskustva u državnim bolnicama, odlučili 2002. godine da otvore jednu od prvih privatnih ordinacija u našoj zemlji.

„Bili smo dobri studenti i specijalizirali smo neurologiju i kardiologiju. Mogli smo da budemo asistenti na fakultetu, oboje smo imali poslove u državnom zdravstvu, ali smo želeli samostalnost i slobodu u realizaciji svojih poslovnih ciljeva i to smo prepoznali u preduzetništvu. Krenuli smo sa skromnom željom da imamo malu ordinaciju od koje ćemo moći pristojno da živimo“, objašnjava Nenad Zlatarić šta je bio motiv da se on i njegova supruga Nataša odluče na ovakav korak u vreme kada je privatno zdravstvo u Srbiji bilo još u povoju.

Zlatarići su tada imali ideju da medicinsku uslugu, koja je bila teško dostupna ili nedovoljno kvalitetna, učine pristupačnom, tako da se pregled može zakazati na jedan telefonski poziv, da ne košta mnogo, a da bude što kvalitetniji.

Počeli su da rade iz stana Nenadovih roditelja i sa jednim ultrazvučnim aparatom. Vlasnici „Euromedika“ kažu da su se opredelili za ultrazvučnu dijagnostiku jer uređaji koji su im bili potrebni za tu vrstu zdravstvene usluge nisu bili previše skupi – prvi aparat ih je koštao koliko danas jedan prosečan automobil srednje klase. U početku su radili sami, a prvi njihovi pacijenti bili su iz komšiluka, penzioneri koji su živeli u blizini i ljudi koji nisu hteli da gube vreme čekajući na preglede u državnim ustanovama.

„Nismo se poneli kao trgovci“

Zlatarići su pacijentima, kada je to bilo potrebno, radili i dva ili tri pregleda više nego što su platili. „Taj mali detalj, naizgled ne previše značajan, uticao je da pacijenti izađu iz naše ordinacije zadovoljni i od srca nas preporuče drugima. Nismo se poneli kao trgovci, nego kao neko ko pruža specifičnu uslugu sa željom da klijent bude zadovoljan. Svaki preduzetnik treba iskreno da krene od želje da neku ljudsku potrebu na tržištu kvalitetno zadovolji“, smatra Nenad Zlatarić.

„Početni uspeh je bio rezultat naše otvorene komunikacije, empatije i prisnijeg odnosa sa pacijentima, punog razumevanja. Takvo ophođenje prema pacijentima prenosili smo i na kolege, kada smo počeli da širimo svoj tim“, dodaje Nataša Zlatarić. Pored toga, vlasnici „Euromedika“ su napravili još jedan strateški važan potez – odlučili su da lekare specijaliste zaposle u stalnom radnom odnosu, a ne kao konsultante.

Poverenje pacijenata u ovu zdravstvenu ustanovu se brzo širilo, pa je „Euromedik“ u prvih 15 godina beležio rast od 30 do 50 procenata godišnje. Sistem koji je tako brzo rastao zahtevao je drugačiju organizaciju. Vlasnici „Euromedika“ su sa kolegama doneli vrlo precizne kriterijume u poslovanju, s ciljem da budu zadovoljni i korisnici i zaposleni i da to učini sistem održivim, a to je moglo da se postigne jedino standardizacijom usluge.

„Bili smo uporni i propisali smo standarde kako bi trebalo da rade lekari i medicinske sestre, od svake rečenice kojom se obraćaju pacijentu, pa do završnog nalaza. Težimo ka tome da svaki klijent dobije poštovanje, uvažavanje, brzu i kvalitetnu uslugu, a da u isto vreme i svaki zaposleni u sistemu bude zadovoljan. To je naša mala formula uspeha sa akcentom na kvalitetu. Svesni smo da ako standard bude dobar, svi problemi su rešeni, ali ukoliko on ne postoji, svaki trud je uzaludan“, ističe Nenad Zlatarić.

Poslovni model po lekarskom receptu

Kao ni kod leka u medicini, ni u preduzetništvu ne postoji siguran recept za uspeh, ali su Zlatarići našli „terapiju“, koja je najbolje delovala u njihovom poslu. „Euromedik“ ima oko 400 lekara specijalista koji su podeljeni u 25 specijalističkih grupa, a svaka grupa ima najmanje tri seminara godišnje. Dovode vodeće predavače iz zemlje i sveta, a njihovi doktori idu da uče nove metode u inostranstvu, koje posle prenose svojim kolegama. U okviru „Euromedika“ postoje i Centar za kontinuiranu medicinsku edukaciju, Akademski savet i Centar za naučno-istraživačku delatnost.

„Važno nam je da zaposleni budu zadovoljni, da imaju pristojne uslove rada, dobre plate i mogućnost napredovanja. Svaku porodilju nagradimo sa 150.000 dinara, a svako treće i četvrto dete u okviru kolektiva godišnje dobija 240.000 dinara“, navodi Nataša Zlatarić. Vlasnici „Euromedika“ veoma dobro znaju koliko je roditeljima podrška važna, jer i sami imaju četvoro dece.

U situaciji kada i u bogatim zapadnim zemljama kvalitet zdravstvenih usluga pada, Zlatarići insistiraju na uverenju da zdravstvo može biti istovremeno i kvalitetno i dostupno svima. Uspeli su da nađu poslovni model koji im omogućava da ponude veliki broj zdravstvenih usluga, od preventivnih pregleda do najsloženijih operacija, koje su kvalitetne a pristupačne u zemlji gde je prosečan standard i dalje relativno skroman.

„Kod nas je operacija na otvorenom srcu, koju obavlja vrhunski specijalista 6.000 do 7.000 evra, dok u Evropi košta oko 30.000, a u SAD i 100.000 evra. To smo postigli dobrom organizacijom, koristeći prednosti preduzetnika koji su vlasnici sistema, jer možemo da eliminišemo nepotrebne troškove. Ne radimo jedino zračnu terapiju za onkološke pacijente, operacije na otvorenom mozgu i transplantaciju i to zbog zakonskih ograničenja za privatnu praksu“, objašnjavaju vlasnici „Euromedika“.

Koliko je ova medicinska ustanova zapravo velika, najbolje ilustruje opis njenih vlasnika da kada bi je preneli u bilo koju pustinju na našoj planeti, ona bi imala kompletan zdravstveni sistem.

Kako do višestruke revolucije u kvalitetu?

Zlatarići su postavili upravljačku strukturu koja je specifična, čine je direktori koji su ujedno i vodeća imena u domaćoj medicini. To su akademici i profesori koji su ranije bili direktori brojnih instituta i bolnica i oni su zaduženi za medicinski deo poslova, a imaju dominantno savetodavnu ulogu. „Euromedik“ u svom timu ima i mlade lekare, koji su ujedno i vrhunski menadžeri.

Na pitanje gde prepoznaju rizike da novac curi nepotrebno, Zlatarići odgovaraju da se racionalna potrošnja može postići u infrastrukturi, poslovnom prostoru, ali i prilikom nabavke opreme, jer je veća investicija, na duži rok, nekada zapravo ušteda. Medicina je njihov teren, ali upravljanje ovako složenim sistemom zahteva i finansijsko znanje.

„Upisao sam medicinu, ali sam posle dve godine studirao i ekonomiju. Duboko verujem u preduzetništvo i da preduzetnici mogu bilo koji problem u privredi rešiti bolje od države“, ističe Nenad Zlatarić. Smatra da bi dobitna kombinacija bila da država propiše standarde kvaliteta, pa čak i da ograniči cene, a da onda na slobodnom tržištu učestvuju sve ustanove. Vlasnik „Euromedika“ predlaže da klijent ima mogućnost da sa karticom osiguranja bira ustanovu i da je promeni ako je nezadovoljan, što bi, kako tvrdi, napravilo višestruku revoluciju u kvalitetu.

„Klijenti bi bili zadovoljni, lekari i medicinsko osoblje bi imali bolje plate, jer bi se razvila zdrava konkurencija, a medicinske ustanove bi imale snagu da uvode nove metode i da prate svetske standarde. Bojim se da naše društvo još nije spremno na takav, naizgled radikalan potez koji bismo mogli da napravimo. Važno je da ljudi shvate da nije namera privatnog sektora da uslugu učini nedostupnom ili da to bude elitistička privilegija“, naglašava Nenad Zlatarić.

„Tajni pacijenti“ u kontroli kvaliteta

Kvalitet je lakše garantovati kada je tim mali, ali kada je u njemu 1.300 ljudi potrebno je veliko umeće da se obezbedi besprekorna usluga. Vlasnici „Euromedika“ kažu da imaju nekoliko ozbiljnih sistema kontrole kvaliteta. Ona počinje već prilikom zapošljavanja, jer se trude da angažuju istaknute stručnjake.

„Kontrolišemo kvalitet nalaza, tako što ih naši direktori čitaju i analiziraju. Angažujemo i ’tajne pacijente’, koji nam pomažu da saznamo kako funkcioniše čitava procedura od zakazivanja pregleda do izlaska iz ordinacije. Čujemo utiske, da li je doktor bio dovoljno posvećen pacijentu, ljubazan, da li je sve objasnio, bez obzira da li je to mladi kolega ili akademik. Sve te informacije objedinjujemo, dajemo poruke našim lekarima i borimo se da se eventualni propusti isprave“, navode Zlatarići.

Uprkos tome što veliki broj naših lekara i medicinskih sestara odlazi na rad u inostranstvo, Zlatarići uspevaju da nađu i zadrže stručnjake, čak su vratili nekoliko lekara u zemlju da rade kod njih. U njihovim hirurškim salama operacije izvode vrhunski stručnjaci koji imaju zarade evropskog ranga. Kažu da jednake šanse da se zaposle u „Euromediku“ imaju i đaci državnih i privatnih medicinskih škola, ali smatraju da bi svi mogli da imaju više praktičnog znanja.

„Navikli smo da kad zaposlimo mladu medicinsku sestru ili tehničara, moramo dodatno da ih edukujemo. Poruka preduzetnika svim nivoima obrazovanja u Srbiji je da u nastavu uvedu više prakse“, ukazuju Zlatarići.

Osim u Beogradu, „Euromedik“ ima svoje ordinacije u Novom Sadu, Kragujevcu i Pančevu, a njegovi vlasnici planiraju da poslovanje prošire i u drugim većim gradovima u Srbiji. Kada je u pitanju inostranstvo, ideja o otvaranju ordinacije u Beču deluje im primamljivo, jer smatraju da bi srpskoj dijaspori značilo da ima medicinsku uslugu na svom jeziku. Nenad i Nataša Zlatarić, međutim, ukazuju da to ne zavisi samo od njih, već i od propisa u EU koji favorizuju domaće preduzetnike i zdravstvene sisteme.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EY Preduzetnik godinePromoVesti

EUROMEDIK na vrhu preduzetničke scene Srbije: dr Nenad Zlatarić i dr Nataša Zlatarić proglašeni za EY Preduzetnike 2024. godine u Srbiji

by bifadmin

Na svečanoj gala večeri finala Programa EY Preduzetnik godine, sinoć su u kristalnoj dvorani hotela Hyatt, bračni par Nenad i Nataša Zlatarić, vlasnici zdravstvenog sistema Euromedik, poneli su prestižnu titulu EY Preduzetnik 2024. godine u Republici Srbiji.

Priznanje su im uručili predsednik nezavisnog žirija Darko Budeč i Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za CESA Central klaster region i Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

„Želimo da iskažemo veliko zadovoljstvo zbog činjenice što smo u ovako oštroj konkurenciji uspeli da dobijemo ovo prestižno priznanje. Velika zahvalnost i na sjajnoj organizaciji koja jeste model kvalitetnog i uspešnog preduzetničkog rada sa poštovanjem svih mogućih preduzetničkih standarda. Dodatno, zahvalili bismo se i svim takmičarima ovogodišnjeg ciklusa Programa EY Preduzetnik godine koji će nam biti i velika inspiracija za buduće poslovne poduhvate“ istakli su dr Nataša Zlatarić i dr Nenad Zlatarić, ispred zdravstvenog sistema EUROMEDIK, EY Preduzetnici 2024. godine.

Euromedik je najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji, osnovan 2002. godine sa ciljem da korisnicima omogući najkvalitetniju medicinsku uslugu od strane vodećih specijalista i subspecijalista iz gotovo svih oblasni medicine, uz korišćenje najsavremenije i sertifikovane medicinske opreme.

Nakon završene specijalizacije, bračni par dr Nenad Zlatarić i dr Nataša Zlatarić osnovali su privatnu zdravstvenu ustanovu u rangu poliklinike, registrovanu kao preduzetničku radnju. Danas, Euromedik ima između 6 i 7 hiljada pacijenata dnevno, a krajem 2024. godine, u ukupno 17 ustanova ukupan broj pregleda premašio je 1.630.000.

Pored glavne nagrade, revizorsko-konsultantska kompanija EY (Ernst&Young) dodelila je i dve nagrade u potkategorijama. Dubravka Bjekić, na čelu kompanije PaySpot, ponela je titulu EY Brzorastući Preduzetnik za 2024. godinu, dok su Miodrag i Biljana Tomić i Marija Vulićević ispred kompanije Desing, tim koji je poneo titulu EY Inovativni Preduzetnik 2024. godine.
„Za ovih trinaest godina koliko Program EY Preduzetnik godine traje u našoj zemlji, zaista je došlo do porasta u broju naših kandidata, ali bih se fokusirao na sjajan preduzetnički duh i neverovatnu upornost koja karakteriše sve njih.

Naši preduzetnici već više od decenije postavljaju standarde u svojim oblastima poslovanja, a njihova inovativnost i agilnost iznova nas inspirišu.

Čestitam ovogodišnjim pobednicima i siguran sam da će samo pokazati snagu domaćeg preduzetništva na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine u Monte Karlu.“ Istakao je Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za CESA Central klaster region; Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu;

U konkurenciji za glavnu nagradu našli su se i finalisti: Perica Čudić (EWE Comp), Budimir Jovanović (Keramika Jovanović), Aleksandar Đorđević (Pinoles), Saša Stanić (Stanić Arilje), i predstavnici kompanije Tri O – Saša Orlović, Aleksandra Orlović Ljamić i Katarina Petković.
Kao pobednici nacionalnog takmičenja, dr Nenad Zlatarić i dr Nataša Zlatarić predstavljaće Srbiju na globalnom takmičenju za EY Svetskog Preduzetnika godine u Monte Karlu, koje će se održati u junu ove godine.

Mobility partner ovogodišnjeg izbora je Star Import, a Raiffeisen banka je zvanični sponzor gala večeri.

Program EY Preduzetnik godine ima podršku Ministarstva Privrede, magazina Biznis & Finansije, poslovnog portala eKapija i magazina Nova ekonomija.

Ove godine 30 kandidata iz 24 kompanije iz 9 gradova Srbije takmičilo se za ovu prestižnu titulu. Ovogodišnja generacija preduzetnika zajedno zapošljava gotovo 3.000 ljudi i ostvaruju ukupan prihod od 406 miliona evra što potvrđuje snagu i potencijal domaćeg preduzetništva. Od početka programa, do sada, kroz Program je prošlo više od 350 preduzetnika iz 303 kompanije, koje danas zapošljavaju ukupno 32.000 ljudi i ostvaruju prihod od 3,2 milijarde evra.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EY Preduzetnik godinePromoVesti

Kompanija EY dodeljuje priznanje EY Preduzetnik godine u Republici Srbiji

by bifadmin

Prateći dugogodišnju tradiciju revizorsko – konsultantska kompanija EY u februaru dodeljuje nagradu najuspešnijem preduzetniku u Republici Srbiji. Takmičenje čije se finale očekuje ove godine je privuklo 30 kandidata iz 24 kompanije koje posluju u 9 gradova na teritoriji Republike Srbije

Beograd, 25. februar 2025. godine

Kompanija EY trinaestu godinu po redu dodeliće priznanje EY Preduzetnik godine u Srbiji. Ove godine 30 kandidata iz 24 kompanije iz 9 gradova Srbije takmiči se za ovu prestižnu titulu. Ovogodišnja generacija preduzetnika zajedno zapošljava gotovo 3.000 ljudi i ostvaruju ukupan prihod od 406 miliona evra što potvrđuje snagu i potencijal domaćeg preduzetništva. Od početka programa, do sada, kroz Program je prošlo više od 350 preduzetnika iz 303 kompanije, koje danas zapošljavaju ukupno 32.000 ljudi i ostvaruju prihod od 3,2 milijarde evra.

„Više od deset godina postojanja našeg programa pretvorilo ga je u ogledalo razvoja srpskog preduzetništva. Ponosni smo što možemo da istaknemo izvanredne rezultate naših kandidata koji, uprkos svim izazovima, nastavljaju da postavljaju nove standarde poslovne izvrsnosti. Dosadašnji učesnici imaju impresivne rezultate – sa preko 32.000 zaposlenih i prihodom od 3,2 milijarde evra, oni nisu samo pokretači ekonomskog rasta već i stub razvoja lokalnih zajednica širom zemlje.“ rekao je ističe Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za CESA Central klaster region; Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu

Nacionalni pobednik na globalnoj sceni

Nakon istaknutih pobednika iz prethodnih godina, kao što su Vukan Simić (FishingBooker), Branko Babić (PhiAcademy), Dejan Papić (Laguna), Darko Budeč (Buck), žiri sastavljen od domaćih preduzetnika i ove godine jednoglasno bira nacionalnog pobednika, će predstavljati Srbiju na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine koje se održava u Monte Karlu u junu 2025. godine, gde će se boriti za prestižno priznanje EY Svetski Preduzetnik godine, i stati rame u rame sa pobednicima iz 60 zemalja sveta, najperspektivnijim preduzetnicima sveta.

U preduzetništvu koje je temelj domaće privrede, najpre se implementiraju nove ideje, novi načini poslovanja, nove tehnologije, pa je samim tim potrebno staviti u fokus preduzetnike, koji vladaju na svojim tržišnim pozicijama.

Raiffeisen banka, i ove godine je sponzor gala večeri, a mobility partner Programa je Star Import. Pored toga podršku programu tradicionalno pružaju Ministarstvo privrede Republike Srbije, magazin Biznis&Finansije, poslovni portal eKapija i magazin Nova ekonomija.

U nastavku možete pogledati ovogodišnje kandidate koji su u trci za priznanje EY Preduzetnik godine:

ArtiFit – Željko Vujinović
Bakson – Miloš Babić
Cilić vinarija (Enocentrik) – Milorad Cilić
Desing – Miodrag i Biljana Tomić i Marija Vulićević
Energize – Vladimir Popović
Euromedik – Nataša i Nenad Zlatarić
Ewe Comp – Perica Čudić
Extreme – Alan Albulj i Bojan Miljković
Frigomax – Vladan Čolić
FUSH – Andrija Šajkaš
Keramika Jovanović – Budimir Jovanović
Mapa Architects – Predrag Milutinović
New Energy Solutions – Miloš Colić
Payspot – Dubravka Bjekić
Pinoles – Aleksandar Đorđević
Robins – Ivan Stanojlović
SIGOC – Dimitrije Ročomarković
Stanić – Saša Stanić
Studio Present – Andor Koza
Tri O – Saša Orlović, Aleksandra Orlović Ljamić i Katarina Petković
Uniqueform – Vera Stojanović
Vemax – Vladimir Krstić
VF Holding – Jovan Vujasinović
Xylon – Almir Krdžović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EY Preduzetnik godinePromoVesti

EY tim u potrazi za najboljim domaćim preduzetnicima!

by bifadmin

EY Preduzetnik godine je prestižni program koji već više od tri decenije na globalnom nivou prepoznaje i slavi izuzetna dostignuća u preduzetništvu. U Srbiji, ovaj program je pokrenut 2012. godine i od tada kontinuirano raste, okupljajući sve veći broj uspešnih preduzetnika i inovativnih kompanija.

Revizorsko-konsultantska kompanija EY (Ernst & Young) stoji iza ovog programa, vođena misijom stvaranja boljeg poslovnog okruženja. Program EY Preduzetnik godine, ne samo da promoviše dobre poslovne prakse, već i aktivno doprinosi razvoju preduzetničkog ekosistema u Srbiji.

Program EY Preduzetnik godine ima višestruki značaj koji se, iz godine u godinu, potvrđuje u različitim aspektima poslovanja kandidata. Na prvom mestu, Program daje zasluženo priznanje preduzetnicima koji su svojim radom i inovacijama postigli izuzetne rezultate. Dalje, kroz ovaj program, EY podiže svest o važnosti preduzetništva za ekonomski razvoj i inspiriše nove generacije preduzetnika. Sve veći benefit Programa EY Preduzetnik godine se ogleda u povezivanju uspešnih preduzetnika i ostvarivanju dragocenih kontakata kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou.

Na samom kraju, ključno je naglasiti i povećanje globalne vidljivosti koja se postiže time što pobednik nacionalnog takmičenja predstavlja Srbiju na svetskom izboru u Monte Karlu, što pruža izuzetnu priliku za međunarodno predstavljanje.

Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za CESA Central klaster region; Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu ističe:

„Naš program iz godine u godinu okuplja sve veći broj kandidata za nagradu, što je još jedan u nizu dokaza da Republika Srbija ima da ponudi sjajne preduzetnike koji stoje ispred nepresušnog izvora ideja. Od svog osnivanja Program EY Preduzetnik godine daje precizniji uvid u celokupno preduzetničko poslovanje i uz njih iznova se divimo njihovim agilnim rešenjima i istrajnosti koja ih je i dovela do neverovatnih uspeha.”

Kompanija EY trinaesti put otvora konkurs za Program EY Preduzetnik godine™. Ovaj program tradicionalno ističe najinspirativnije preduzetničke priče i domaće preduzetnike koji predvode svoje kompanije. Za vreme trajanja ovog programa u našoj zemlji, 12 izvanrednih kandidata predstavljalo je Republiku Srbiju na globalnoj preduzetničkoj sceni, u borbi za titulu EY Svetskog Preduzetnika godine. U junu 2023. godine na Svetskom takmičenju u Monte Karlu, našu državu predstavljao je Vukan Simić ispred kompanije Fishing Booker. Branko Babić (PhiAcademy) postigao je fantastične rezultate u Monte Karlu godinu dana ranije. Mreža fantastičnih preduzetnika, koji stoje ispred svojih kompanija najrazličitijih industrija konstantno raste, a Program EY Preduzetnik godine tradicionalno na jednom mestu okuplja najbolje domaće preduzetnike.

Impresivne brojke govore mnogo: do sada je u programu EY Preduzetnik godine u Srbiji učestvovalo 324 kandidata iz 280 kompanija, koje zapošljavaju 29.000 ljudi i koje su ostvarile poslovni prihod od 2,8 milijarde evra u 2023. godini.

Učešće u programu je besplatno i ne podrazumeva nikakve obaveze za kandidate. Ključni faktori za procenu kandidata uključuju analizu preduzetničkog duha, finansijske pokazatelje, strategijsko usmerenje, prisustvo na regionalnom ili međunarodnom tržištu, inovativnost i lični integritet. Važno je napomenuti da o pobedniku ne odlučuju predstavnici kompanije EY, već nezavisni žiri sastavljen od prethodnih pobednika programa.

Učešće u programu EY Preduzetnik godine donosi brojne prednosti:

Učesnici dobijaju priliku da predstave svoje poslovanje i proizvode široj javnosti kroz medijsko praćenje programa, te imaju svojevrsnu reklamu i povećanu medijsku vidljivost. Pored toga, lakše mogu da uporede svoje poslovanje sa drugim uspešnim kompanijama u različitim industrijama (benchmarking). Stvaranje novih poslovnih veza se sve bolje kotira kao benefit učešća u ovom prestižnom globalnom programu. Stvaranje novih poslovnih veza i potencijalnih partnerstava kao i mentorskih iskustava pojačano je, jer mnogi učesnici kasnije postaju mentori mlađim kolegama, šireći tako svoj uticaj i iskustvo. Priznanje služi kao dodatni podstrek za dalji rast i razvoj poslovanja.

Konkurs je otvoren do 20. novembra 2024. godine. Proglašenje nacionalnog pobednika će biti u februaru 2025. godine, a pobednik će se takmičiti za titulu EY Svetski preduzetnik godine™“ u Monte Karlu, u junu 2025. godine.

Zainteresovani preduzetnici mogu se prijaviti putem zvanične web stranice: https://www.ey.com/sr_rs/eoy/serbian/how-to-enter.

Program EY Preduzetnik godine predstavlja više od običnog takmičenja. On je platforma za prepoznavanje izuzetnih preduzetničkih dostignuća, promociju inovacija i stvaranje snažne mreže poslovnih lidera. Kroz ovaj program, EY ne samo da slavi uspehe pojedinaca, već aktivno doprinosi razvoju preduzetničkog duha i stvaranju boljeg poslovnog okruženja u Srbiji.

Svaki učesnik, bez obzira na konačni plasman, dobija priliku da bude deo jedinstvene zajednice vizionara i lidera koji oblikuju budućnost srpske ekonomije. Program EY Preduzetnik godine tako postaje katalizator za dalji rast i razvoj preduzetništva u Srbiji, inspirišući nove generacije da slede svoje poslovne snove i doprinose ekonomskom prosperitetu zemlje.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaEY Preduzetnik godineVesti

Vukan Simić, FishingBooker u izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine 2024

by bifadmin

U četvrtak, 6. juna u Monte Karlu, Vellayan Subbiah, Tube Investments of India, Cholamandalam Investment and Finance Co. Ltd. proglašen je EY Svetskim Preduzetnikom za 2024. godinu na svečanoj ceremoniji. Ove godine u trci za najprestižnije priznanje u preduzetništvu, našlo se 51 nacionalnih pobednika i nosilaca priznanja EY Preduzetnik godine iz 47 zemalja, koji posluju u 30 industrija.

Našu zemlju na ovogodišnjem izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine predstavljao je Vukan Simić, osnivač i vlasnik kompanije FishingBooker, koji je poneo nacionalno priznanje EY Preduzetnik godine u našoj zemlji u februaru mesecu u konkurenciji od 35 kandidata koji stoje ispred 28 kompanija, a izabran je od strane nezavisnog žirija.

FishingBooker je jedna od najuspešnijih domaćih start-up kompanija, koju je 2013. godine osnovao gospodin Vukan Simić, diplomirani softverski inženjer. U pitanju je platforma koju koriste rekreativni ribolovci kako bi rezervisali pecarošku turu za bilo koju destinaciju u svetu, za koju postoji ponuda. Kompanija FishingBooker je specijalizovana on-line putnička platforma, tj. agencija softverskog tipa, usmerena ka tome da rekreativnim ribolovcima pomogne da brzo i lako na klik isplaniraju pecarošku turu za sebe ili grupu ljudi.

„Ponosan sam što već dvanaestu godinu po redu Republika Srbija ima svog predstavnika na Izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine. Neizmerno mi je zadovoljstvo što sam ispred kompanije EY Srbija, mogao da budem domaćin našem Vukanu na ovoj svetskoj smotri preduzetništva, na kojoj smo još jednom imali fantastičnog predstavnika“ – izjavio je Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za CESA Central klaster region i Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

„Velika mi je čast što sam učestvovao u ovogodišnjoj trci za EY Svetskog Preduzetnika godine i što sam bio okružen neverovatnim preduzetnicima iz 47 zemalja sveta. Mogućnost da sa njima razmenim ideje i iskustva zaista je neverovatna. Želim da se zahvalim čitavom EY timu i našoj delegaciji na podršci na svakom koraku, tokom ovog nesvakidašnjeg iskustva“ rekao je Vukan Simić, osnivač i vlasnik kompanije FishingBooker i EY Preduzetnik za 2023. godinu u Srbiji.

Cholamandalam Investment and Finance Company Limited (CIFCL) je kompanija koja nudi širok spektar finansijskih usluga uključujući zajmove i investicione usluge.

Stvarajući 65.000 mikro tržišta od teritorije Indije, Vellaian Subbiah implementirao je novu strategiju određivanja cena zasnovanu na riziku u svojoj kreditnoj organizaciji, poboljšavajući finansiranje za klijente sa tradicionalnim poteškoćama u zaduživanju. Ovakvo predviđanje rezultiralo je time da danas mnoge porodice sa nižim i srednjim prihodima imaju rešeno stambeno pitanje.

Uz pružanje malih kredita i podršku mladim zajmoprimcima, Vellajan je učinio CIFCL drugom po veličini nebankarskom finansijskom kompanijom u Indiji.

Pored toga, kao izvršni potpredsednik Tube Investments of India (TII) u vlasništvu grupe, preokrenuo je dugovima opterećen CG Power za godinu dana i trenutno proizvodi električna vozila, testira medicinski potrošni materijal i predstavlja pionirsku maloprodaju bicikla u Indiji, kako bi poboljšao pristup jeftinom prevozu. Sve ovo je učinilo TII jednom od vodećih indijskih inženjerskih kompanija, čije su akcije porasle za 600% za četiri godine

Program EY Svetski Preduzetnik godine koji organizuje međunarodna revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst&Young), slavi tradiciju preduzetničkog uspeha koji veliča inovaciju, stvaranje novih radnih mesta i ekonomski rast, koji doprinosi izgradnji boljeg poslovnog okruženja što je ujedno i moto kompanije EY.

Osim same dodele nagrade, program u Monte Karlu uključuje i čitav niz zanimljivih govornika, panel diskusija i drugih manifestacija od posebnog značaja za preduzetnike i druge uticajne poslovne lidere koji su prisustvovali.
Više o ovogodišnjem nosiocu priznanja EY Svetski Preduzetnik godineTM pogledajte na: https://www.ey.com/en_gl/weoy

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EY Preduzetnik godine

Svi kandidati koji su učestvovali na konkursu za EY Preduzetnika godine

by bifadmin

Dvanaesti put zaredom revizorsko-konsultantska kompanija EY (Ernst&Young) organizovala je takmičenje za EY Preduzetnika godineTM. U jakoj konkurenciji pobedu je odneo Vukan Simić, osnivač i vlasnik kompanije FishingBooker, a ovo su svi učesnici konkursa:

ABBA design – Nemanja Radović

Kompaniju ABBA design osnovao je gospodin Nemanja Radović, inicijalno kao kompaniju usmerenu na proizvodnju unikatnog nameštaja. ABBA design je iz lokalne kompanije prerasla u onu koja posluje globalno i prepoznaje se po vrhunskom kvalitetu i profesionalizmu. Tim stručnih inženjera, arhitekata, dizajnera, kao i veštih majstora starih zanata, predvođen menadžmentom, čini tim koji radi ka istom cilju – vrhunskom zadovoljstvu klijenata. Do zadovoljstva klijenata se stiže tako što se prvenstveno predano radi na preciznom definisanju njihovih potreba, a zatim prati i kontroliše proizvodni i instalacioni proces do detalja.

Veština kombinovanja najrazličitijih materijala (mesing, furniri, tkanine, koža, kamen), uz obradu masivnog drveta, predstavljaju najsavremeniju tehnologiju za proizvodnju “high-end custom“ nameštaja i upravo je primena iste dovela kompaniju ABBA design na vodeće mesto u regionu. Osim toga, u razvoju je i projekat razrade polu serijske proizvodnje ekskluzivnog nameštaja, prvenstveno ultra luksuznih kuhinja i garderobera, koji se realizuje u saradnji sa vrhunskim italijanskim dizajnerima.

Kompanija je velikim delom svog poslovanja fokusirana i na hotelsku industriju, a zahvaljujući inovativnom pristupu u svom radu, u portfoliju ABBA design-a nalaze se najekskluzivniji hoteli u Srbiji i regionu.

Algotech – Aleksandar Bakoč

Kompaniju Algotech osnovali su Aleksandar i Goran Bakoč 1992. godine sa idejom da se bave informacionim tehnologijama. Misija kompanije je od osnivanja bila da se ide korak dalje u potrazi za najsavremenijim rešenjima u oblasti podrške korisničkim centrima. Sa svojim inovativnim rešenjima, kompanija Algotech omogućava svojim klijentima da podignu kvalitet njihove korisničke podrške na viši nivo. Prepoznati su kao lideri u oblasti digitalne transformacije korisničke usluge, kao i implementacije najnaprednijih sistema integrisanih komunikacija.

Pored „digitalnih rešenja za brigu o korisnicima“, u kompaniji postoje još dve oblasti poslovanja – „kolaboraciona rešenja i digitalna poslovnica“ i „bespapirno poslovanje“. Kompanija Algotech svoj uspeh ostvaruje na regionalnom nivou, šireći svoj uticaj i delatnost. Pored integrisanih komunikacija, u njenom portfoliju se mogu pronaći raznovrsna rešenja iz oblasti automatizacije poslovanja, kao i integracije komunikacionih i prodajnih kanala. Industrije u kojima posluje kompanija su mnogobrojne uključujući telekomunikacije, finansije i bankarstvo, osiguranje, medicinu, javni sektor i lokalne samouprave, logistika, distribucija i maloprodajni lanci…

Armont – Dejan Slavulj

Kompaniju Armont osnovao je gospodin Dejan Slavulj, diplomirani mašinski inženjer, 2007. godine. Osnovana je kao kompanija za oblaganje fasada i krovova prevashodno na industrijskim i komercijalnim objektima. Danas je kompanija Armont prepoznata kao kompanija koja se bavi proizvodnjom, projektovanjem i montažom fasada i fasadne bravarije, unikatno i visokokvalitetno. Kompanija Armont svim svojim klijentima nudi inovativna i efikasna rešenja u oblasti inženjeringa i montaže aluminijumskih, staklenih i ventilisanih fasada.

Kvalitet, efikasnost, sigurnost i odgovornost su četiri ključne reči poslovne filozofije kompanije Armont. Zacrtani ciljevi u svim izvođenim projektima kompanije jesu najviši standardi u kvalitetu, energetskoj efikasnosti kao i zdravo životno i poslovno okruženje. Među najznačajnijim projektima kompanije Armont ističu se projekti kompletnog renoviranja fasade i enterijera Sava Centra, kula West 65, rekonstrukcija zgrade BIGZ, Palate pravde, zamene fasade zgrade Beograđanka, tržni centar Galerija, Pupinova palata i mnogi drugi.

Sedište kompanije Armont danas je u Staroj Pazovi, u novom prostoru od čak 7.000m2, a kompanija zapošljava oko 80 ljudi.

Bohor – Milojko Radovanović

Dosledno prateći visoko postavljene ciljeve i principe poslovanja utvrđene još 1978. godine kada je osnovana, firma BOHOR je za četiri i po decenije izrasla u savremeni poslovni sistem koji obuhvata BOHOR Užice, BOHOR Beograd- logistički centar Bohor Makiš i Bohor Gandijeva, ATENA BOHOR, Crna Gora. Poslovna politika i racionalno upravljanje privatnim kapitalom firme učinili su da BOHOR danas egzistira kao stabilno preduzeće, sa jasno definisanim pravcima budućeg razvoja. Reč je o firmi energičnih i obrazovanih ljudi spremnih da prihvate nove izazove, a svaki prazan tržišni prostor vide kao šansu. BOHOR je inovativna firma sa jasnim fokusom na izgradnji kompletnog enterijera. BOHOR intenzivno investira u razvoj više proizvodnih linija i tako širi lepezu svog proizvodnog asortimana. Kompletno poslovanje firme BOHOR je sertifikovan prema standardu ISO 9001: 2015 od strane TUV NORD CERT GmbH što potvrđuje TMS sertifikat BOHOR je ispunio sve uslove i uveo CE znak kao još jednu potvrdu kvaliteta svojih proizvoda.

Cincović – Aleksandar Cincović

Kompanija Cincović osnovana je 1992. godine u Priboju. Kompanija pruža usluge u građevinarstvu, prvenstveno u oblasti izrade industrijskih i dekorativnih podnih sistema na bazi smola, kao i usluga izrade polyurea hidroizolacionih sistema.

Kompanija Cincović prati velike građevinske kompanije koje posluju na teritoriji Srbije, ali i u regionu – u Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj Republici. Od većih projekata kompanije ističe se kompletna izrada garažnih podnih sistema u Airport City-ju, Beo Shopping centru, SKY LINE poslovnom kompleksu, CENTRAL GARDEN kompleksu. Posebna specijalnost CINCOVIĆ d.o.o. je ugradnja podnih sistema u industriji hrane i pića, gde bi izdvojili projekte NEOPLANTA, NESTLE, COCA COLA, KNJAZ MILOŠ, veli broj vinarija, mlekara… Godišnje, CINCOVIĆ d.o.o. ugrađuje između 60,000 i 80,000 m2 podnih sistema. Najveća inovativnost u poslovanju se ogleda u pogledu upotrebe novih materijala u građevinarstvu, kao što su Xolutec® , polyurea i sl.

U upotrebi specijalnih materijala za industriju hrane koriste najotpornije podne sisteme na svetu serije UCRETE, koji u osnovi nemaju atraktivan izgled, ali posebna pažnja se pridaje estetskim potrebama klijenata po čemu se kompanija Cincović izdvaja od ostalih jer ume da stvori lepotu i tamo gde je inicijalno nema.

ColdPressok – Sandra Avramovski

Kompaniju Cold Pressok osnovala je 2013. godine u Beogradu, gosp. Sandra Avramovski, nakon dvadesetogodišnjeg radnog iskustva u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao pionir u ovoj oblasti, ne samo u Srbiji već u gotovo celoj Evropi, kompanija Cold Pressok je počela da se bavi proizvodnjom potpuno prirodnih hladno ceđenih sokova u službi zdravlja. Jedan od najvećih inovativnih poduhvata kompanije pored pažljivo odabranih receptura je nabavka mašine sa „high pressure“ tehnologijom koja produžava rok trajanja sokova bez pasterizacije sa istovremenim očuvanjem svih nutritivnih svojstava sveže ceđenog soka. Produžetkom roka trajanja soka i do 3-4 meseca, omogućena je prisutnost proizvoda u većim trgovačkim lancima i široku distributivnu mrežu.

Svi sokovi su potpuno prirodni, dobijeni od svežeg voća i povrća domaćih proizvođača, bez GMO, bez dodatog šećera i aditiva. Pored sokova, kompanija ima liniju za proizvodnju putera od koštunjavog voća, biljnih mleka i 100% voćnih namaza.

Constellation – Aleksandar Besarović

Preteča kompanije Constellation je domaći startup „FLOCK“ – cloud-based aplikacija za automatizaciju interakcija i organskog rasta korisničkih Instagram naloga. Flock je danas jedan od devet brendova kompanije Constellation.

Kompanija Constellation je izgradila jedinstvenu platformu koja pomaže malim biznisima da privuku preciznu, ciljanu publiku sa Instagrama i direktno kontaktira pojedince i nudi svoje usluge ili proizvode. Ovako napredno izgrađena digitalna platforma čini Constellation tim daleko naprednijom od svih konkurenata pa danas predstavljaju lidera na tržištu, danas Constellation broji preko 50 zaposlenih u Srbiji koji pružaju usluge mahom za prekookeanske klijente koji su mikro i mali biznisi koji pokušavaju da ostvare tržišnu ekspanziju.

Kompanija razvija i Aimfox – sveobuhvatno rešenje za automatizaciju komunikacije na LinkedInu. U pitanju je regrutovanje, umrežavanje i proces generisanja potencijalnih klijenata na LinkedInu gde procesi postaju jednostavni i automatizovani, zahvaljujući iskustvu baziranom na cloud-u.

Contrast Studios – Jelena Bajić-Jočić, Nedeljko Bajić i Predrag Jočić

Kompaniju Contrast Studios osnovali su gosp. Jelena Bajić-Jočić, i gospoda Nedeljko Bajić i Predrag Jočić, kao producentsku kuću usmerenu ka proizvodnji filmskog i televizijskog sadržaja. Primarna delatnost je proizvodnja igranog sadržaja, u svim fazama njegove izrade, počev od ideje do finalne realizacije. Apsolutna prekretnica u poslovanju kompanije bila je realizacija televizijske serije „Selo gori a baba se češlja“ autora Radoša Bajića. Nakon velikog uspeha ove serije, usledili su sledeći projekti kompanije Contrast Studios: TV serije Ravna gora, Psi laju, vetar nosi, Šifra Despot, Preživeti Beograd, Srpski junaci srednjeg veka i veoma popularna Azbuka našeg života, kao i filmovi Led – autorski film Jelene Bajić-Jočić, film Za Kralja i Otadžbinu, Braća po babine linije i istorijski spektakl Heroji Halijarda u režiji Radoša Bajića.

Osim osnovne delatnosti proizvodnje igranog programa, Contrast Studios podjednako angažovano i kvalitetno pruža i usluge izrade svih vrsta video spotova, muzičkih i televizijskih, kao i kratkih, namenskih filmova i reklama.

Kompanija Contrast Studios je dobitnik mnogobrojnih značajnih nagrada i priznanja i već punih 19 godina predstavlja jednu od vodećih filmsko-televizijskih produkcija u zemlji i regionu.

Delta filter – Bratislav i Anđa Stefanović

Kompaniju Delta Filter osnovala su dva brata u Arilju, gde se proizvodni pogon kompanije nalazi i danas. Počela je kao samostalna zanatska radnja 1999. godine, ali s obzirom na brzo proširenje poslovanja, od 2005. godine kompanija Delta Filter je registrovana kao d.o.o. Godine 2008. kompanija je kupila kompletan pogon za proizvodnju filtera Kron Beograd. Od tada kompanija posluje pod brendom Kron. Danas, kompanija Delta Filter prostire sa na 3.000m2, u kojoj se nalazi preko 200 različitih mašina, i zapošljava 30 radnika.

Kompanija Delta Filter nudi širok spektar proizvoda i usluga uključujući proizvodnju filtera za ulje, vazduh, gorivo, hidrauličnih, pneumatskih filtera, metalnih komponenti filtera kao i metalnih delova dobijenih dubokim izvlačenjem i presovanjem. Pored toga, generalni je zastupnik Renner Kompressoren, nemačke kompanije koja se bavi proizvodnjom kompresora i različitih rešenja u vezi sa komprimovanim vazduhom.. Tim kompanije ima više od 20 godina iskustva koji konstantno radi na unapređivanju svog znanja iz ove oblasti, a kako se potrebe klijenata menjaju i tržište proširuje, kompanija se kroz razne izazove razvija i adaptira.

DMV – Dušan Šarković

Kompaniju DMV iz Niša osnovao je gospodin Dušan Šarković, po profesiji inženjer elektrotehnike i programer. Kompanija proizvodi, prodaje, servisira i održava LED ekrane u saobraćajnoj upotrebi u 90 država. Osim u saobraćaju, ovako osmišljeni ekrani sa originalnim softverom našli su primenu i u sportu, industriji, i gde god da postoji potreba za jasnim isticanjem obaveštenja. Pored osnovnih funkcija kao što su regulisanje jačine osvetljaja ili boje, uređaji imaju još puno naprednih funkcija kao što su detekcija nasilnih vozača ili povezivanje na Oblak.

Osim toga što rukovodi kompanijom, gospodin Šarković se i dalje bavi programiranjem mikrokontrolora. Softver koji je implementiran u prve proizvode je kreirao gospodin Šarković, a razvoj sopstvenih hardvera i softvera postavio kao osnovu tehnologije.

U kompaniji 250 ljudi razvija i ugrađuje sve tehnološke delove za proizvodnju LED ekrana. Važno je istaći da su softveri uređaja automatski generisani jer je DMV razvio softver za generisanje softvera. U periodu od oko 30 godina skoro 10.000 različitih softvera je tako generisano. Time se postiže da svaki novi različiti uređaj ne utiče na stabilnost tehnologije i da svaka nova funkcija čini tehnologiju bogatijom.

Eurocons – Goran Đurić

EuroCons Group je kompanija koja je osnovana 2003. u Vršcu, sa idejom da bude prva srpska firma i postane grupacija koja će u oblasti izgradnje čistih soba nuditi klijentima rešenja po principu „ključ u ruke“, od konsaltinga, projektovanja, izgradnje i instalacije opreme renomiranih proizvođača, validacije, do puštanja objekata u rad, servisiranja i postprodajne podrške.

Kompanija projektuje i izvodi čiste sobe za farmaceutsku, procesnu, prehrambenu, automobilsku i druge industrije. EuroCons Group ujedno preko ekskluzivnih zastupstva najpoznatijih svetskih proizvođače opreme za filtraciju vazduha i tečnosti, regulaciju vlage u vazduhu, procesne opreme, opremu za pakovanje u farmaceutskoj industriji, kao i za tretman industrijskih voda i hidropneumatsku tehniku, implementira najsavremenija tehnološka rešenja u svoje projekte.

Kompanija je svoju najveću inovativnost pokazala prilikom projektovanja čistih soba za prvu fabriku za proizvodnju litijumskih – LFP- baterija u Evropi. Zbog specifičnosti i osetljivosti litijuma, kompanija je isprojektovala i izvela ne samo čistu sobu po pitanju čestica, već istovremeno i „dry“ sobu sa svega 0.5% vlage, koristeći sopstvenu razvijenu tehnologiju – „light modular clean room“ i na taj način obezbedila sebi učešće u najvećim svetskim projektima ove vrste u svetu.

FishingBooker – Vukan Simić

FishingBooker je jedna od najuspešnijih domaćih start-up kompanija, koju je 2013. godine osnovao gospodin Vukan Simić, diplomirani softverski inženjer. U pitanju je platforma koju koriste rekreativni ribolovci kako bi rezervisali pecarošku turu za bilo koju destinaciju u svetu, za koju postoji ponuda.

Kompanija FishingBooker je specijalizovana on-line putnička platforma, tj. agencija softverskog tipa, usmerena ka tome da rekreativnim ribolovcima pomogne da brzo i lako na klik isplaniraju pecarošku turu za sebe ili grupu ljudi, a jednostavnosti platforme ide u prilog i činjenica da je samo u 2023. godini kompanija ostvarila 200.000 uspešnih rezervacija. Osim toga što su razvili specifičan biznis model koji svojim partnerima omogućava fleksibilno plaćanje provizija od 10 do 30%, u kompaniji se vodi računa o svim kapetanima koji pružaju usluge, njihovim licencama i opremljenosti brodova. Tim kompanije je na misiji da svima omoguće uživanje u ribolovu, na bilo kojoj svetskoj destinaciji.

Ključ za dobro razumevanje ponašanja korisnika je u analizama koje se prave na sajtu kompanije kroz sofisticirane programske alate, a kvalitet informacija kojima kompanija raspolaže (kao što su podaci o osiguranjima, licencama itd) svakako je potvrđen činjenicom da ih u sopstvenim pretragama koristi i američka Obalska straža.

Growit – Nemanja Čedomirović

Kompanija Growit je doživela svoj procvat kada je počela da pruža konsultantske usluge u oblasti čija je teorija odavno razvijena, ali se do pre nekoliko godina nije primenjivala skoro nigde u svetu. Radi se o metodama agilnosti odnosno o poboljšanju prilagođavanja velikih, tromih kompanija ili njihovih delova na tržišne uslove, na poboljšanje komunikacije među zaposlenima, povećanje zadovoljstvom na poslu i samim tim ukupnim efektima rada.

Growit Agile je tim posvećenih, hrabrih i doslednih individualnih profesionalaca okupljenih oko vizije radnog mesta otpornog na budućnost. Podržavaju organizacije na njihovom putu da implementiraju Agile prakse i uživaju u vožnji.

Kompanija Growit je implementirala metode agilnosti u radu klijentima sa kojima je sarađivala tokom 5 godina bavljenja ovom temom. U kompaniji Growit insistira se na potpunoj transparentnosti, od protoka novca kompanije do zarada zaposlenih i svih protokola kompanije.

Ingsoftware – Nenad Ilijić i Milan Stamenković

Kompanija Ingsoftware od svog osnivanja 2009. godine pruža usluge razvoja softverskih rešenja po meri klijenata. Danas imaju jedan od najboljih razvojnih timova za B2B i B2C rešenja i ekspertizu i raznovrsnim industrijama kao što su maloprodaja i online trgovina, automobilska i energetska industrija, trgovina plemenitim metalima, pametni uređaji…

Svoje usluge pružaju i u drugim industrijama, a rade sa kompanijama svih veličina – među njihovim klijentima su i startapi u ranim fazama poslovanja, i organizacije MSP sektora, i velike internacionalne korporacije.

Centrala kompanije Ingsoftware se nalazi u Nišu, a njen time čini više od 130 softverskih inženjera, UI/UX dizajnera, QA inženjera i zaposleni drugih ekspertiza koji omogućavaju da Ing sa svojim klijentima ostvaruje blizak partnerski odnos i da ostvaruje saradnje koje na obostrano zadovoljstvo traju godinama.

Ing je osnovan s idejom kreiranja softvera koji bi klijentima omogućio da brže, preciznije, bolje i lakše rade. Prvi projekat kompanije je platforma za trgovinu plemenitim metalima razvijena za američki GBI, rešenje koje je Ingovom klijentu omogućio da digitalizuje svoje poslovanje i promeni svoj poslovni model. Ovaj projekat je više od 10 godina kasnije još uvek aktivan, a Ing je strateški tehnološki partner američkoj kompaniji.

Jela Jagodina – Miroljub Radovanović

Na osnovama dugogodišnje porodične tradicije u proizvodnji nameštaja, 1991. godine gospodin Miroljub Radovanović osniva preduzeće Jela Jagodina. Prateći i proučavajući zahteve tržišta, počinje serijska proizvodnja programa „KIKI“, sistema elemenata za opremanje dečijih soba, koji se i danas nalazi na tržištu kao jedan od najuspešnijih i vrlo jakih brendova u nameštaju. Osim standardnih proizvoda koji se decenijama nalaze u asortimanu, kompanija Jela Jagodina je postala prepoznatljiva i po izuzetno brzom roku izrade od 7 do 10 dana, kada su u pitanju kuhinje po meri. Takav koncept je doživeo procvat razvojem internet prodaje koja je posebno zastupljena u inostranstvu.

Ubeđen da je jako važno da se svako bavi poslom za koji se specijalizovao, gospodin Radovanović se zadržao na proizvodnji nameštaja dok je prodaju prepustio kooperantima – tako je došao do maloprodajne mreže od oko 700 prodajnih mesta za preko 700 svojih proizvoda.

Osnovne karakteristike ovih proizvoda su vrlo visok kvalitet uz vrlo pristupačne cene. Svojim načinom poslovanja i razmišljanja kompanija Jela Jagodina tržištu pruža pouzdan, brz i siguran izbor kvalitetnog nameštaja za dom.

LambdaWorks – Bojan Babić

LambdaWorks d.o.o. je digitalna agencija koja klijente vodi od početne ideje i koncepta do funkcionalnog rešenja, strategije, kroz sve iteracije, validacije i testiranja celog procesa do isporučivanja proizvoda, tj. softvera. Zapravo, LambdaWorks sebe smatra pravim partnerom svojih klijenata, koja stvara proizvod tempom koji može u potpunosti da zadovolji potrebe klijenta.

Delatnosti koje kompanija LambdaWorks obavlja su digitalna transformacija, tehničko savetovanje, razvoj novih proizvoda, a kompanija koristi različite platforme, baze podataka, programske jezike i alate kako bi što uspešnije isporučila nove proizvode svojim klijentima.

Kompanija se primarno bavi pružanjem usluga koje su digitalni proizvodi (projektni menadžment, UX, UI, development). Poslovanje se odvija uglavnom na američkom tržištu (istočna i zapadna obala), a u Evropi već godinama posluje sa Švajcarskom.

Manual – Siniša Žarin

Kompaniju Manual osnovao je gospodin Siniša Žarin 1985. godine kao radionicu za izradu predmeta od kože baziranu na tradicionalnim metodama proizvodnje kožne galanterije. Trenutno kompanija ima oko 150 zaposlenih. Ručno-obrađena i sečena koža, tehnikama starih zanata, jedan je od kvaliteta ovog poznatog brenda. Starim alatima i zanatlijskim znanjem, nastaju torbe, novčanici, kaiševi i ostali predmeti od kože.

Pažljiv odabir najfinije kože od najboljih svetskih proizvođača ogleda se u svakom proizvodu kompanije Manual, pa tako proizvode ove kompanije kupci jasno definišu kao vanvremenske, a s obzirom na to da se u proizvodnji koriste najkvalitetnije sirovine, kompanija Manual garantuje vrhunski kvalitet i dugotrajnost svih svojih proizvoda.

Posle više od dvadeset pet godina proizvodnje, 2015. godine, kompanija Manual pokrenula je i novi brend „Coffee With Milk“, namenjen mlađoj populaciji, u čijem asortimanu dominiraju jarke boje, što se preklopilo i sa svetskim trendovima u ovoj industriji pa je novi brend ništa manje uspešan od tradicionalnog Manual-a.

Matalj vinarija – Nikola Mladenović

Porodična vinarija Matalj osnovana je 2008. godine kao produžetak biznisa porodice Mladenović u Negotinu. U roku od tri godine zasađene su sve površine kojima je gospodin Mladenović raspolagao, pa danas vinarija ima 23ha pod zasadima. Već prva berba, 2011. godine, dala je perjanicu vinarije Matalj – crveno vino Kremen kamen, koje je do danas osvojilo brojne nagrade.

Matalj vinarija poseduje vinograde na tri različite pozicije u okolini Negotina, a u proizvodnji svih vina koriste se isključivo lokalna grožđa. U asortimanu vinarije Matalj nalazi se devet vrsta vina. Portfolio vina koja su u ponudi se deli na tri serije: osnovnu (Chardonnay, Sauvignon Blanc, Dušica, Crna Tamjanika, Bagrina), Rezervu (Zemna) i Grand Rezerva (nagrađivani Kremen Kamen), a godišnji kapacitet kompanije iznosi 150.000 boca.

Najveće zvezde ove vinarije su boce sa etiketom vina Kremen Kamen i Zemna, nagrađivani u više navrata, za više godišta i na domaćim i svetskim sajmovima vina. Kremen Kamen je čisti Cabernet Sauvignon, pravi se od grožđa iz Kremenjače, ali samo iz određenih delova vinograda, strogom selekcijom i samo u dobrim godinama. Kremen Kamen 2019 i Zemna Reserva 2021 su vina koja su bilo rasprodata za samo nekoliko meseca od puštanja u prodaju zahvaljujući velikoj potražnji, dokazanom kvalitetu i poverenju koje ova vinarija ima kod svojih kupaca.

MIND GROUP – Marko Milanović i Darko Đorić

MIND Park je integrisani centar koji je osnovao gospodin Bratislav Milanović u blizini Kragujevca, sa fokusom na proizvodnju, tehnologiju i logistiku, a prvenstveno je posvećen železničkoj industriji i zaštiti životne sredine. Poseduje inženjerske kapacitete, proizvodnju za kompletne karoserije šinskih vozila i lakirnicu. Mind grupu čini više kompanija: AMM Manufacturing, Milanović tretman voda, Mind Real Estate, Culinaris, Mini Mind, IMW institut, Mind LSS, Mind Aviation, Mind Edu.

Trenutno u Mind parku posluje 18 kompanija. To je broj od oko 2.000 zaposlenih sa tendencijom širenja. S obzirom na konstantno širenje i inovativnost, park je projektovan da bude u skladu sa zahtevima industrije 4.0 zelenom agendom i održivim razvojem a uvidevši izuzetan značaj dualnog obrazovanja, u svakom trenutku u Mind grupi je u okviru ovog sistema obrazovanja uključeno oko 50 učenika i studenata.

NITEA – Vesna Ječmenica

Kompaniju NITEA osnovala je gosp. Vesna Ječmenica 1995. godine u želji da, kao distributer ekskluzivnog nameštaja, postavi nove standarde u opremanju poslovnih prostora. Već na samom početku poslovanja, kompanija se izdvojila kao sinonim za inovativnost na srpskom tržištu nameštaja. Prvo predstavljanje kancelarijskog stola TIPER od italijanskog proizvođača FREZZA sa staklenom radnom površinom i aluminijumskom strukturom, na Sajmu nameštaja 1997. godine, pozicioniralo je kompaniju NITEA kao lidera u opremanju poslovnih prostora. Danas, NITEA zastupa neke od najvećih svetskih brendova kancelarijskog nameštaja kao što su Herman Miller, Knoll, Vitra, Haworth i Okamura.

Kroz organizaciju događaja „Dream Office“, kompanija je tokom pet godina predstavljala najbolje proizvode iz industrije nameštaja na lokacijama značajnim za arhitekturu i kulturu Beograda. Razvojem svog portfolija, NITEA učvršćuje svoju reputaciju inovatora u kompletnom opremanju poslovnih i javnih prostora sa kultnim ikonama dizajna i najpoznatijim svetskim brendovima. Osim toga, otvara i novi koncept – showroom „NITEA Home“ – sa vizijom da to postane jedinstveno mesto gde je moguće opremiti svoj dom i kancelariju vrhunskim nameštajem.

Veliko je priznanje što je kompanija NITEA više od deceniju nagrađivani partner grupacije MillerKnoll, svetskog lidera u industriji kancelarijskog nameštaja.

Ostara Group – Radoslav Rajković

Ostara Group je osnovana 2017. godine kao logistička kompanija za transport tereta 100% specijalizovana za konsolidaciju pomorskog tereta. Tokom proteklih 7 godina, kompanija je izgradila značajnu pokrivenost uslugama konsolidacije za lokalne i inostrane špeditere u industriji koja razvija nedeljne usluge od Dalekog istoka do regiona Balkana i Centralne Evrope. Ova globalizovana mreža ne samo da obezbeđuje optimalno rutiranje, već i minimizira troškove i vreme tranzita za svaku pošiljku. Ostara Group nudi kompletne logističke usluge: drumski transport (FTL i LTL), carinjenje, skladištenje i distribuciju, vazdušni, okeanski (FCL i LCL) i železnički transport.

Kompanija Ostara Group je otvorila svoju zbirnu liniju iz Kine, postala je vodeća za brodski transport u Republici Srbiji. Prošle godine je otvorena kompanija u Sloveniji, a u planu je da se otvore ekspoziture i u regionu – u Hrvatskoj, Slovačkoj, Austriji, Mađarskoj i Bosni i Hercegovini.

P….S…. Fashion Design – Slađana Pantović

Kompanija P….S…. Fashion Design je osnovana pre 28 godina od strane bračnog para Predraga i Slađane Pantović, sa sedištem u Čačku, gde je započela svoju priču otvaranjem prvog butika. Putem strategije proširenja na tržište, brend je postigao značajnu ekspanziju otvaranjem prodajnih objekata u ključnim gradovima širom Srbije. Danas, prodajna mreža obuhvata ukupno 105 objekata, sa prisustvom ne samo u Srbiji, već i u širem regionu, uključujući Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, i Hrvatsku. Od ukupnog broja prodajnih objekata, 26 je direktno u vlasništvu kompanije, dok ostali čine franšizna mreža i veleprodajni partneri čija se prisutnost kontinuirano širi.

Prema rečima gospođe Pantović, modna industrija neprestano evoluira i predstavlja se kao neprekidna inovacija. Poslujući pod ovim principom, uspešno se izborila za poziciju kompanije P….S…. na modnoj sceni Republike Srbije.

Danas, proizvodni program modne kuće P….S…. iz Čačka privlači ne samo dugogodišnje kupce, već svaku modno osvešćenu ženu, koja ceni stil, bez obzira na godine ili životnu fazu. U procesu proizvodnje, koriste se materijali koji zadovoljavaju visoke standarde i specifične zahteve kompanije, što je rezultiralo unapređenjem vizuelnog utiska i rastom prodajnog obima. Ovaj uspeh ostvaren je u skladu s osnovnim principom brenda P….S…., koji teži tome da svaka žena izgleda izuzetno – „Jer Vam dobro stoji“

Pertini Toys – Aleksandar Ignjatović

Porodična kompanija Pertini Toys, na čelu sa gospodinom Petrom Ignjatovićem, osnovana 1990. godine u Srbiji a po italijanskoj licenci. Posle više od tri decenije postojanja i uspešnog rada, ime Pertini, danas je prepoznato kao brend i prva asocijacija kada je u pitanju širok asortiman igračaka, didaktike i učila. S obzirom na to da svoje proizvode posmatraju kao investiciju u pravilan dečji rast i razvoj, Pertini Toys, uz primarni fokus na kvalitet, bavi se proizvodnjom, pre svega edukativnih igračaka, koje stimulišu celokupan psiho-fizički razvoj dece, uključujući maštu, empatiju i socijalne veštine kod dece. Danas, kompanija Pertini u svom širokom asortimanu maloprodaje i veleprodaje ima 50% svojih proizvoda, a drugu polovinu proizvoda pažljivo bira od najrelevantnijih svetski poznatih brendova. Poslovanje kompanije se prostire na približno 8500 m2 sa preko 200 zaposlenih.

dr Aleksandar Ignjatović, danas generalni direktor kompanije Pertini Toys, Danas se bavi kreiranjem i implementacijom različitih inovacija u oblasti obrazovanja, uspešno kombinujući tehnološki napredak i izazove digitalizacije sa tradicionalnim vrednostima. Pokretač je srpsko-američkog multikulturalnog projekta između Srbije, Amerike i Ugande pod nazivom “Deca kao ambasadori kulture“. Sa kreiranjem edicije inovativnih igara počeo je 15 godina, a jedna od njih, igra Tesla – Potraga za pronalascima, najveća je inovacija kompanije Pertini, kako na srpskom tako i na tržištu Amerike, a i jedan od proizvoda koji je predstavljao Srbiju na EXPO Dubai 2020. Aleksandar je nosilac brojnih priznanja u ovoj oblasti, a kao najnovije izdvaja se i priznanje „Innovation in Education Award“ koje je početkom 2024. godine dobio od američkog sistema škola „American Paradigm schools“.

Mirko Zorić – Staklo Zorić

Kompanija Staklo Zorić je jedan od najsavremenijih i najopremljenijih prerađivača stakla i proizvođača proizvoda od stakla među kojima su tuš kabine, staklena vrata, staklene stepenice, sigurnosna stakala i druge vrste stakala za enterijere i eksterijere. Ugradnjom svojih proizvoda, pored znatno niže cene kupcima pruža uštedu energije i održavanja kao i najmodernije proizvode visokog kvaliteta koji su rezultat višegodišnjeg iskustva i partnerstva sa najboljim svetskim proizvođačima mašina, okova i stakla.

Kompanija Staklo Zorić stalno uvodi novine u svom poslovanju na poljima mehanizacije proizvodnje i ljudskih resursa. Kako bi omogućili što bolju uslugu i kvalitet na svetskom tržištu, kompanija svojom politikom kvaliteta, partnerskom saradnjom sa renomiranim firmama i proizvođačima, ulaganjem u nove tehnologije i materijale i konstantnim napredovanjem u obuci ljudstva, na poljima novih proizvoda i kvalitetnom instalacijom istih, montažama složenih konstrukcija i automatskih sistema, upoznavanjem sa novim materijalima, uspeva da ponudi vrhunski kvalitet i najnovije tehnologije uz minimalnu cenu. Kompanija Staklo Zorić je prva u Srbiji počela da se bavi proizvodnjom tuš kabina po meri, staklenih vrata, sobnih i kancelarijskih pregrada, boljom izolacijom pregrada kao i tehnologijom tečnog kristala.

Stamevski – Aleksandar Stamevski

Kompanija Stamevski je osnovana 1953. godine u Staroj Pazovi kao mala lokalna pekara. Tadašnja pekara je prerasla u jednu od vodećih srpskih kompanija u oblasti poslastičarstva, koja je nastavila je da postoji kroz četiri generacije. Razvijanje receptura se odvijalo postepeno, a sve su zasnovane na tradicionalnim receptima iz porodičnog miljea, ostavljenih u nasleđe. Danas se proizvodi kompanije Stamevski mogu naći u svim većim trgovinskim lancima u Srbiji, ali i u regionu, a nalaze se i u velikom broju hotela i ugostiteljskih objekata. Osim toga, u desertima kompanije Stamevski se može uživati i u četiri poslastičarnice na atraktivnim lokacijama u Beogradu, Novom Sadu i Staroj Pazovi.

Usled specifičnosti prirode proizvoda i njihovog čuvanja, kompanija Stamevski je uvela nove pristupe i tehnologije, što omogućava dalju distribuciju proizvoda i produženo trajanje uz potpuno očuvanje svih organoleptičkih osobina proizvoda, kao i prepoznatljivog ukusa. Kompanija Stamevski danas pravi više od 35 tona poslastica mesečno. Najnovije inovacije su linija „Victus“, program poslastica bez dodatog šećera, sa visokim procentom proteina iz najkvalitetnijih izvora. Nedavno je kompanija Stamevski potpisala licencu za rad i sa čuvenim Baileys-om, što je poseban ponos i pokazatelj prepoznatljivosti kvaliteta rada i napretka, kao i inovativnosti poslovanja.

Uniplast – Đorđe i Radovan Jovanović

Kompanija Uniplast je regionalni lider na tržištu u proizvodnji i distribuciji farmaceutske, medicinske i kozmetičke ambalaže. Kompanija je samostalno razvila preko 200 različitih proizvoda, u koje su utkani znanje, ideje i trud koji su garancija besprekornog i konstantnog kvaliteta. U proizvodno distributivnom portfoliju kompanije nalazi se preko 20 grupa proizvoda (plastične boce, supoforme, stikovi i inhalatori, boce sa sigurnosnim tamper proof zatvaračem itd).

Inženjeri kompanije Uniplast su u svaki proizvod utkali neki inovativni dodatak, najčešće kao odgovor na posebne zahteve klijenata. Često su u pitanju bile jednostavne stvari, ali koje su mnogo ubrzavale i olakšavale procese pakovanja u finalnoj fazi rada klijenata. Uniplast u proizvodnji zapošljava 37 ljudi, a proizvodi broj artikala za 80 ljudi jer je u proizvodnji prisutan izuzetno visok stepen automatizacije.

Uniplast poseduje sertifikate kojima potvrđuje da upravlja integrisanim sistemom menadžmenta organizacije, a dodatno su lideri kompanije razvili sopstveno softversko rešenje DigiPro po zahtevima 4.0 tehnologije, kojim imaju kompletan monitoring proizvodnje. Njihov softver u 2024. godini spreman je za lansiranje na tržište kao proizvod koji se univerzalno uklapa u bilo koji tip proizvodnje.

VF Holding – Jovan Vujasinović

Potpuno posvećena svakom klijentu, kao i potrebama zaposlenih, VF Holding je kompanija koja se razvija u pet glavnih poslovnih oblasti: energetika, konsalting, informacione tehnologije, nekretnine i poljoprivreda. Kompaniju izdvaja velika posvećenost zelenoj tranziciji i održivoj budućnosti, posebno u domenu proizvodnje i potrošnje električne energije.

Osnivač kompanije VF Holding je od početka svoje profesionalne karijere okrenut kreiranju i implementaciji inovativnih projekata. Prva značajna inovacija bavila se upravljanjem i nadzorom punjača za akumulatore. Ova inovacija je kasnije uspešno komercijalizovana u Fabrici akumulatora Sombor (FAS). Druga inovacija odvijala se u okviru projekta daljinskog upravljanja fiskalnim kasama i uspešno je komercijalizovana u gradovima širom Srbije. Period od 2001. do 2018. obeležen je ključnom inovacijom – daljinskim upravljanjem brojilima. Iz ovog projekta osnovana je nova kompanija, čiji su inovativni proizvodi implementirani širom sveta.

Svaki od ovih proizvoda započeo je naučnim istraživanjima i daljim preduzetničkim i menadžerskim veštinama došao do komercijalizacije.

Vis Health – Aleksandar Divac i Dušan Obradović

Od svog osnivanja 2016. godine, VisHealth kompanija je ostvarila izuzetan uspeh i utemeljila svoju reputaciju kao vodeći venture builder. Počevši sa uvozom i distribucijom japanskih četkica za zube Ionickiss, VisHealth je razvio jedinstvenu mrežu distributera kojom posluje širom Evrope. Takođe je zaslužan za razvijanje 9 različitih vrsta suplemenata pod brendom GET1. Pod holdingom Bold International Group-a, VisHealth poseduje i tri startapa koji predstavljaju globalno inovativna rešenja.

• Petsie, revolucionarna četkica za zube za pse, koristi elektrolizu kako bi uklonila plak i indirektno uticala na produženje životnog veka ljubimaca.
• Smartsy, pametna kućica za pse, koja stvara bezbednu zonu ispred komercijalnih objekata i prikuplja jedinstvene podatke iz PET industrije.
• NeoPill, inovativni dentalni uređaj za ljude sa fiksnim protezama, koji je nagrađen kao najbolji projekat u Evropi u health kategoriji za 2023. godinu.

VisHealth posluje širom Evrope, ali se takođe fokusira na plasiranje svojih proizvoda na MEA region i Ameriku. Osnivači kompanije VisHealth ove godine pokreću startap akcelerator u saradnji sa FEFA fakultetom pod nazivom SEE UP, sa ciljem da drugim domaćim i regionalnim startapima pomognu u skaliranju svojih inovativnih rešenja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaEY Preduzetnik godine

Finalista takmičenja EY Preduzetnik godine: Mišo Radovanović, Bohor

by bifadmin

Uspeh u preduzetništvu ne zavisi od okolnosti, već od čoveka. To je svojim životnim i poslovnim odlukama dokazao Mišo Radovanović, osnivač i vlasnik preduzeća Bohor. Ovo preduzeće iz Užica počelo je kao mala privatna radnja pre 45 godina, u vreme društvene svojine. Danas dnevno proizvede oko 30 tona elemenata za suvu gradnju i sarađuje sa brojnim kompanijama iz celog sveta.

Mišo Radovanović je počeo svoju preduzetničku karijeru u jeku socijalizma, kada je 1978. otvorio malu radnju za uslužne delatnosti. Zatim je 1991. godine, pred raspad tadašnje zajedničke države, registrovao preduzeće za proizvodnju elemenata za suvu gradnju.

Rat, ekonomski potresi, inflacija, sankcije i drugi problemi koji su usledili, nisu bili prepreka za Radovanovića da uspostavi saradnju sa svetski poznatim proizvođačem metalnih plafona i fasada, italijanskom kompanijom Atena. Zahvaljujući ovom partnerstvu, Bohor je dobio pristup novim tehnologijama, stručnom znanju, finansijski oslonac za istraživanja i razvoj, podršku da poboljša marketinške i distributivne kapacitete i da unapredi celokupno poslovanje.

„Saradnja sa čuvenom firmom iz inostranstva omogućila nam je stabilnost u teškim vremenima, pomogla da izgradimo ugled na tržištu i tako privučemo nove partnere, klijente i investitore. Ovo partnerstvo, koje i danas traje i u međuvremenu je preraslo u kumstvo i veliko prijateljstvo, bilo je ključno za dugoročan uspeh našeg preduzeća“, ističe Radovanović.

Prednosti suve gradnje

Proizvođač iz Užica je potom, 1999. godine koju pamtimo po NATO bombardovanju, otvorio ćerku firmu Atena-Bohor u Crnoj Gori. Naš sagovornik kaže da nije želeo da odustane od ove investicije čak ni u takvim okolnostima, jer su pre toga sproveli temeljno istraživanje susednog tržišta i zaključili da ono može biti strateški važno za dalje širenje poslovanja u oblasti suve gradnje.

„Hteli smo na vreme da se pozicioniramo na crnogorskom tržištu, nismo čekali jer smo verovali da će se prilike u regionu stabilizovati tokom vremena“, objašnjava vlasnik Bohora kako se u praksi primenjuje kalkulisani rizik. Naime, danas ova ispostava užičke firme u Crnoj Gori ima 45 zaposlenih, svoju logistiku i magacine, i postala je nezaobilazni partner u gradnji luksuznih objekata kao što su Porto Montenegro, Porto Novi, Luštica Bay…

Bohor „potpisuje“ i veliki broj značajnih građevinskih projekata na domaćem terenu, kao što su TC Inđija, TC Galerija u Beogradu na vodi, fabrika Grundfos, preko 20 maloprodajnih objekata u sastavu trgovinskog lanca Lidl i mnogi drugi. Preduzeće proizvodi noseću strukturu za spuštene plafone svih vrsta, ispune za metalne plafone i elemente za unutrašnju rasvetu u pogonima nadomak Užica, gde je i sedište firme, a u Beogradu ima predstavništvo i dva logistička centra.

Govoreći o tome zašto je odlučio da proizvodi elemente za suvu gradnju, Radovanović navodi više razloga:

„Suva gradnja omogućava bržu izgradnju u odnosu na tradicionalne metode. Montaža elemenata, poput gips-karton ploča, panela ili drvenih konstrukcija, zahteva manje vremena od sušenja betona ili malterisanja. Možete lakše da se prilagodite promenama u građevinskim planovima, što je posebno korisno kod preuređenja enterijera. Suva gradnja omogućava efikasniju ugradnju izolacionih materijala i tako poboljšava energetsku efikasnost zgrada, a sama proizvodnja najčešće produkuje manje otpada. Takođe, možete da proizvodite različite elemente u zavisnosti od toga kakva su kretanja na tržištu i šta traže klijenti“.

Poslovanje može biti lakše u manjim sredinama

Proizvodni i magacinski prostor na 8.000 kvadratnih metara nalazi se u Sušici, na glavnoj magistrali koja s jedne strane vodi ka Zlatiboru i i Crnoj Gori, a s druge ka Beogradu. Radovanović napominje da proizvodnja na takvoj lokaciji ima velikih prednosti a pored toga, u manjim industrijskim centrima je jednostavnije organizovati poslovanje. Užice ima dugu industrijsku tradiciju što olakšava pronalaženje kvalifikovanih radnika. U manjim mestima ljudi se bolje poznaju a često je i manja konkurencija među preduzećima u potrazi za odgovarajućim profesijama.

„To omogućava da ponudite bolje uslove rada a da imate manje troškove zapošljavanja, jer su i troškovi života niži. Trenutno zapošljavamo 80 radnika, nemamo poteškoća sa pronalaženjem ili odlivom kadrova. Taj problem je sve izraženiji u Srbiji u poslednjih desetak godina, ali tokom tog perioda niko nije otišao iz naše firme. Naprotiv, stalno primamo nove radnike“, naglašava Radovanović i dodaje:

„Pored toga, preduzeća u manjim industrijskim centrima uglavnom imaju lakši pristup zemljištu, vodi, sirovinama i drugim najvažnijim resursima, što pojednostavljuje i pojeftinjuje proizvodnju. Prošle godine smo podigli solarnu elektranu, koja će nam obezbediti stabilnije i povoljnije snabdevanje energijom i kao obnovljivi izvor doprineti održivom razvoju“.

Gledamo daleko unapred

Bohor dnevno proizvede oko 30 tona gotove robe – profila, metalnih plafona, pribora i svih elemenata iz programa suve gradnje. Najvažniji repromaterijal u njegovoj proizvodnji je pocinkovani lim, koji je ova firma godinama nabavljala od preduzeća Dak komerc iz Novog Sada i Pan komerc iz Požege. Ali nakon poremećaja koje je u lancima snabdevanja izazvao korona virus, užički proizvođač je proširio listu dobavljača i započeo saradnju sa Jugometalom iz Kraljeva i Monting grupom iz Stare Pazove.

„Takođe, za proizvodnju su nam važni aluminijumski lim i aluminijumski profili, a kako je reč o sirovinama koje su berzanska roba, tokom 2021. godine one su bile skuplje i do 150% u poređenju s periodom pre pandemije. Zahvaljujući tome što stalno razmišljamo dugo unapred, ove poremećaje smo prilično uspešno prebrodili jer smo u tom trenutku imali zalihe koje su pokrivale 55% godišnje proizvodnje. Srećom, od prošle godine cene repromaterijala su se relativno stabilizovale“, komentariše naš sagovornik.

Proizvođač iz Užica trenutno sarađuje sa više od 500 poslovnih partnera i dogovorio je nekoliko važnih projekata sa poznatim investitorima u Beogradu, Nišu, Čačku, na Zlatiboru i u drugim mestima. Bohor najviše izvozi u zemlje regiona i nastoji da poveća plasman svojih proizvoda na tržištu Evropske unije.

Saradnja na obostranu korist

Na pitanje da li poslovanje u specijalizovanoj građevinskoj niši predstavlja prednost ili rizik u kriznim vremenima, Radovanović odgovora da to zavisi od različitih faktora. „Kada ste specijalizovani za određenu oblast, to vam obezbeđuje da mnogo bolje razumete šta je potrebno klijentima i da se uspešnije prilagođavate njihovim zahtevima u odnosu na konkurenciju. Ako ste zaista dobri u tome što radite i postanete prepoznatljivi po svojoj profesionalnosti i kvalitetu, možete da računate na veću lojalnost klijenata i dugoročnu saradnju“.

„S druge strane“, dodaje naš sagovornik, „ukoliko u toj oblasti dođe do naglih promena i velike krize, to može značajno da umanji prihode. Zato je jako važno da pratite tehnološki napredak i da uvodite inovacije – nove proizvode, nov način montaže u suvoj gradnji, jer tako povećavate šanse da zadržite tržište i kada dođe do poremećaja“.

Bohor prati i novosti u standardizaciji proizvodnje, pa pored ISO sertifikata za upravljanje kvalitetom, poseduje i ateste za otpornost pregradnih zidova na požare, a novina su i sertifikati za akustičnost i izolacionu moć pregradnih zidova i zidnih obloga.

Pored inovacija, Radovanović kao glavne prednosti svoje firme ističe kvalitet, sposobnost prilagođavanja i povoljne cene. Prema njegovom mišljenju, domaća preduzeća iz građevinske industrije bolje poznaju lokalne prilike i regulativu nego strane kompanije koje dolaze ovde da posluju, ali strani investitori donose značajan kapital, tehnologiju i međunarodno iskustvo. „Zato saradnja između domaćih i stranih firmi može biti obostrano korisna“, zaključuje direktor Bohora, koji je uveren će preduzeće nastaviti da raste i ove godine i planira nova ulaganja u dalju automatizaciju proizvodnje.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaEY Preduzetnik godine

Finalista takmičenja EY Preduzetnik godine: Dušan Šarković, DMV

by bifadmin

Koliko neko gleda daleko u budućnost, vidi se po tome na kakvim osnovama je postavio razvoj firme. „Mi smo sve radili planski još od početka, postavili smo dobre temelje na kojima i danas širimo poslovanje“, kaže Dušan Šarković, vlasnik preduzeća DMV industrijski sistemi iz Niša. Ovo preduzeće je do sada proizvelo preko 20.000 različitih LED uređaja i izvozi u više od 90 zemalja.

„Šturo pričaš, šturo razmišljaš, pa onda šturo i radiš“, ističe Dušan Šarković, vlasnik preduzeća DMV iz Niša, kada objašnjava zašto je u svojoj firmi koja se bavi proizvodnjom LED ekrana za primenu u sportu, saobraćaju i industriji – osnovao biblioteku za radnike. Uz to organizuje slikarske kolonije, a u preduzeću imaju i Muzej industrijske baštine, posvećen nastanku i razvoju domaće elektronske industrije.

No, to nije nimalo neobično za ovog preduzetnika, koji se od početka svoje karijere do danas rukovodi uverenjem da „znanje sva vrata otvara“. Iako je kao mlad inženjer, umesto akademske karijere na Elektronskom fakultetu u Nišu odabrao rad u privredi, danas svoje veliko iskustvo primenjuje i tako što stečeno znanje prenosi studentima niškog Prirodno-matematičkog fakulteta.

Vera u sopstveno umeće i u tehnologiju bila je presudna i kada je doneo odluku da napusti posao u društvenom preduzeću EI 7. oktobar i da sa dvojicom prijatelja 1992. godine osnuje sopstvenu firmu za proizvodnju industrijske elektronike. Tada se to nije zvalo startap, a činjenica da je proizvodnju započeo u garaži je predstavljala jedinu dodirnu tačku sa američkim preduzetničkim snom, imajući u vidu kakva je u to (ne)vreme bila situacija u Srbiji. Njegove kolege su masovno napuštale zemlju, što su uradila i njegova dva poslovna partnera. Ali Šarković je odlučio da ostane, siguran da do sveta može da stigne i tako što će strancima prodavati svoje proizvode.

To uverenje se učvrstilo kada je napravio i prodao svoj prvi sportski semafor i orijentisao se ka proizvodnji tehnoloških delova za LED ekrane. Početne izvozničke korake je napravio zahvaljujući podršci prijatelja koji su otišli u inostranstvo, a kako „nije bilo zemlje u kojoj nije bio neko naš, prvi put sam na službenom putu spavao u hotelu tek posle dvehiljadite godine“, priseća se Šarković kroz smeh.

Softver za proizvodnju softvera

Danas DMV ima proizvodnju organizovanu u 15 sektora, 250 zaposlenih i preko 20.000 svojih uređaja. „Oni se uglavnom primenjuju u sportu, industriji i saobraćaju, s tim što saobraćaj čini 80% naše prodaje. Na domaćem tržištu plasiramo do 30% proizvodnje, a preostalo izvozimo u više od 90 zemalja. Deo proizvoda plasiramo preko desetak globalnih distributera, a deo preko sistem integratora. To su firme koje, na primer, rade autoputeve svuda po svetu i mi smo njihov dobavljač gde god one dobiju posao“, objašnjava Šarković i napominje da nove kupce nalaze i na sajmovima.

Naš sagovornik ističe kao poseban kvalitet svog poslovanja to što je još u početku postavio ceo sistem na dobrim temeljima, koji omogućavaju efikasno širenje aktivnosti. Napravili su softver za generisanje softvera i softver za generisanje hardvera. DMV trenutno ima skoro 10.000 softvera, koji su svi arhivirani. Svaki softver može da se nađe po broju ukoliko je potrebno da se reši neka poteškoća, što danas može da se uradi na daljinu, preko „oblaka“.

DMV je sve svoje uređaje povezao na platformu koja se nalazi na Amazonovom serveru u Sjedinjenim Državama, pa timovi zaduženi za servisiranje mogu u svakom trenutku da pristupe bilo kom uređaju i da isprave eventualnu grešku. Istovremeno, inovativna softverska tehnologija omogućava da čim se novi uređaj poveže na „oblak“, on ga odmah prepozna i interpretira bez potrebe da se pravi novi softver. Zahvaljujući tome, tehnologija može da se širi bez programera, objašnjava Šarković.

Domaće firme će ostati ovde i posle krize

Poslovanje bi, prema njegovim rečima, bilo još produktivnije kada bi DMV mogao da pronađe više kvalitetnih podizvođača u Srbiji. „Imamo kooperante, ali voleo bih da ih imamo više i da bolje sarađujemo. Pokušavali smo da nađemo dobre podizvođače za mehaniku ili za štampane ploče, ali nismo uspeli i zato smo sami morali da osvajamo deo po deo proizvodnje. To je zato što je naša industrija slaba“, smatra Šarković.

Stoga vlasnik niškog preduzeća aktivno učestvuje u inicijativama da se domaća preduzeća ojačaju i da se isprave nelogičnosti u poslovnom ambijentu, koje mogu imati veoma skupe i dugoročne posledice.

„Ne treba govoriti o domaćim i stranim investitorima“, ističe Šarković, „nego o velikim i malim. Ceo ekonomski ambijent je napravljen tako da ide na ruku velikim investitorima. Najgore je to što veliki ’isisavaju’ obučeni kadar iz malih firmi, a one su te koje će ostati ovde posle svake krize. Stalno se govori kako su date iste šanse domaćim i stranim investitorima, ali ako su one na papiru iste, to ne znači da su fer u praksi. Stavite u isti tor vukove i ovce i dajte im iste šanse, pa ćete videti šta će da se desi. Naravno da će vukovi da pojedu ovce, a pored toga, vukovi su dobili i subvencije“.

Uslovi za dobijanje subvencija su takvi da su praktično nedostižni za domaća mala i srednja preduzeća. „Mi smo jedna od retkih niških firmi koja je dobila te subvencije, ali uslov je bio da zaposlimo 50 ljudi i da investiramo 500.000 evra i onda smo dobili 200.000 evra subvencija. Mnogo bolje bi bilo da je to podeljeno u pet faza, da se zaposli 10 ljudi, uloži 100.000 evra i da se dobije subvencija od 40.000 evra. To bi onda bili ’zalogaji“ koje neka mala srpska firma može sebi da priušti i tako bismo, postepenim koracima, podstakli razvoj domaće ekonomije“, predlaže Šarković.

Ulaganja u napuštene industrijske pogone

Govoreći o nejednakim uslovima poslovanja, naš sagovornik, između ostalog, ističe i državnu politiku da se velikim investitorima obezbeđuju placevi blizu gradova, sa uređenom infrastrukturom, „a naša mala i srednja preduzeća se, kao u nekom getu, snalaze u starim industrijskim centrima. Mi smo ulagali u napuštene industrijske pogone, jer drugačije nismo mogli da dođemo do prostora“, objašnjava vlasnik niškog preduzeća, koje trenutno ima oko 20.000 kvadratnih metara u vlasništvu, od kojih je trećina u upotrebi i na različitim lokacijama u Nišu.

Veliki deo ovih investicija je i dalje zarobljen zbog toga što je, prema rečima našeg sagovornika, regulativa za upravljanje imovinom u industrijskim centrima potpuno nefunkcionalna.

„U starim objektima ne funkcionišu protivpožarni putevi, hidrantska mreža, nisu regulisane saobraćajnice, parkiranje, ljudi se bore za travnjak, parking mesto… Mnogi vlasnici firmi su kupovali delove tih prostora, ali topografija je takva da to nikada ne može da postane samostalna građevinska parcela, što je preduslov da se dobije građevinska dozvola i da se u to ulaže. Onda se te investicije obično prikazuju kao tekuće održavanje, čime se praktično krši zakon, a da se krene u neke strukturne radove je potpuno nemoguće. Tako smo zarobljeni u začaranom krugu i tu infrastrukturu ne možemo da stavimo u funkciju. A potrebno je samo malo dobre volje da se napravi regulativa koja bi to omogućila“, komentariše Šarković.

Zaokret ka pametnim gradovima

Bolji uslovi koji bi pomogli domaćim privrednicima da se brže razvijaju su itekako potrebni u situaciji kada se za opstanak bore i daleko veće, inostrane kompanije.

„Mnogi evropski proizvođači iz naše branše su već zatvorili svoje pogone zbog jake konkurencije i brzih promena na tržištu koje ne mogu da prate. Naša prednost je što ispunjavamo propisane standarde, ali geopolitika sve više utiče na posao a i izazovi novih tehnologija su sve veći. Nastojimo da se brzim promenama i novim uslovima što bolje prilagodimo i zato ćemo se još više orijentisati ka integrisanim sistemima, pametnim gradovima, savremenim komunikacijama poput 5G mreže i sličnim projektima“, najavljuje Šarković.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci