Tri nedelje nisam radio ništa, samo sam gledao fudbal. Košenje travnjaka, plaćanje računa, rad na eseju i predavanju čiji se rokovi opasno bliže, pisanje zakasnelih preporuka i saučešća, odgovaranje na desetine hitnih mejlova i pisanje ljutitog pisma New York Timesu uz nabrajanje brojnih istorijskih omaški u nedavno objavljanom članku Džona Bernsa o 100-godišnjici sarajevskog atentata 1914. na nadvojvodu Franca Ferdinanda – sve će to morati da sačeka. Pošto treba pogledati 64 utakmice, pravo je čudo da uopšte stižem da operem zube i zavežem pertle. Jedini telefonski pozivi na koje odgovaram su oni od drugih zavisnika koji hoće da pričamo o utakmici koju gledamo. Ako se neki neočekivani gost slučajno pojavi na vratima, ugledaću se na fudbalere i odglumiti povredu, padajući na pod i previjajući se u mukama dok ne ode.
Pekinška kompanija Koryo Tours, koja organizuje turističke posete Severnoj Koreji, ponudila je jednom neimenovanom severnokorejskom arhitekti da načini viziju Severne Koreje u bliskoj budućnosti, bez ikakvih ograničenja u vidu budžeta, fizičko-geografskih ili političkih prepreka. Rezultat je prevazišao sva očekivanja i zamisli anonimnog arhitekte iz Paektusan arhitektonskog instituta iz Pjongjanga preko noći su obišle svet. Neki od nacrta ovih grandioznih projakata su izloženi na Bijenalu Veneciji.
Mediji iz Evrope i SAD složni su u oceni da ove slike predstavljaju mešavinu sovjetske masovne arhitekture i vizija iz naučno-fantastičnih filmova i literature, a posebno naglašavaju da je autor vodio računa o ekološkoj održivosti. Galeriju slika možete da pogledate ovde.
Fejsbuk je analizirao koliko “glasno” pripadnici nacija koje učestvuju na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Brazilu proslavljaju golove na ovoj društvenoj mreži. To se inače meri brojem karaktera koje ukucavaju kada pišu “Gol” ako su sa španskog ili brazilskog govornog područja, “Goal” ako su sa anglosaksonskog, “Golo” ako su Portugalci i “Tor” za Nemce. Postoje i znakovi za azijske jezike, međutim, kako kažu iz Facebooka, ljudi sa ovih prostora malo ređe euforično ukucavaju karaktere dok slave.
Svima koji prate južnoamerički fudbal poznat je i njihov način navijanja, pa ne bi trebalo da im bude čudno su Meksikanci i na Fejsbuku proglašeni “najglasnijima”. Naime, Meksikanci u proseku sa 6,6 karaktera više nego što je potrebno pišu reč “Gol”, i oni su po tome na prvom mestu među ekipama koje su učestvovale na ovom prvenstvu. Da je Venecuela učestvovala ona bi od Meksika sigurno preuzela tron jer njeni građani tu reč pišu ovako “Gooooooooooooool”, odnosno sa 12,9 karaktera viška.
Od ekipa koje učestvuju na ovom prvenstvu Alžir se našao na drugom mestu po višku karaktera (6) koje njegovi stanovnici koriste u proslavi golova, Urugvaj na trećem (5,77), a slede ga Brazil (5,4) i Kolumbija (5,3).
Naravno, komunikacija na internetu ne prati uvek dešavanja u realnosti, u kojoj bi ovaj kolumbijski sportski komentator svakako izbio na prvo mesto po broju otpevanih karaktera.
U Evropi je među zemljama koje viškom slova slave golove na prvo mesto izbila Francuska sa 4,81 karaktera viša u proseku, ostavivši za sobom Grčku (3,69), Belgiju (2,81), Španiju (2,6), Holandiju (2,31), Švajcarsku (2), Nemačku (1,36) i Bosnu i Hercegovinu (0,95).
Pre pedeset godina, Tomas Kun (Thomas Kuhn), tada profesor na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, objavio je knjižicu pod naslovom „Struktura naučnih revolucija„, formulišući revolucionarno novo shvatanje nauke.
Prema ostacima borbenih linija vide se velike razlike: oštećeni beton nekadašnjih nemačkih rovova odiše izvesnom pouzdanošću. Ostaci francuskih i britanskih položaja izgledaju kao zarasli jarkovi. U zimskim mesecima bili su to često blatnjavi smrdljivi otvoreni kanali između kojih su se vrzmali vojnici bez imalo mira, gotovo bez ikakve zaštite. Bačvar kaplar Bartas brižljivo je opisivao mesta gde je tih godina spavao: u podrumu, na podijumu balske dvorane, u svinjcu, na ulici ispod cerade, u crkvi, na promajnom tavanu, ispod kola, u ruševinama kuće, veoma često jednostavno na zemlji u rupi. Kod Britanaca se pojavilo zloglasno rovovsko stopalo, trench feet, nastalo usled hodanja nedeljama u vlažnim cipelama. Stopala su oticala i s vremenom koža je bila sve bleđa, prsti su izumirali i stopala su morala da se amputiraju.
Belgijski veteran Artur Vauters (1895) pričao je po ko zna koji put svoju priču na Belgijskoj radio-televiziji, RTB. Kad je rat počeo avgusta 1914. godine, belgijska vojska imala je 200.000 vojnika. Otprilike dva meseca kasnije, na početku prve bitke na reci Ejzeru, bilo ih je još samo 75.000. Oko Božića 1914. godine Nemci su već imali 747.000 mrtvih i ranjenih, Francuzi 854.000, a kod Britanaca su prvobitne ekspedicione snage (Expeditionary forces) od oko 117.000 ljudi bile gotovo potpuno eliminisane.
Srpskom premijerom filma Miodraga Kolarića Život u osam imena sinoć je u Domu omladine Beograda završen 3. Beogradski festival evropske književnosti. Publika je toplo pozdravila ovaj film koji prati čudesnu sudbinu Đorđa Šagića, prvog Srbina koji se zvanično uselio u SAD pre tačno 200 godina. Film Život u osam imena nastao je prema memoarima samog Đorđa Šagića i romanu Vladislava Bajca Bekstvo od biografije.
Vida Ognjenović i poznati hrvatski pisac Roman Simić Bodrožić učestvuju u književnim programima završnog dana 3. Beogradskog festivala evropske književnosti.
U razgovoru sa Vidom Ognjenović biće predstavljene njene novije priče i drame, a posebna tema njenog nastupa na ovom festivalu biće javni status književnosti.
Roman Simić Bodrožić je nedavno za knjigu Nahrani me dobio nagradu „Kiklop“ za najbolju proznu knjigu godine u Hrvatskoj. Roman Simić Bodrožić je prevođen na više evropskih jezika i zastupljen u svim važnijim antologijama savremene hrvatske priče. U fokusu njegovog nastupa na 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti biće upravo njegova nagrađena knjiga Nahrani me.
Programi Beogradskog festivala evropske književnosti održavaju se u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Najpre u 19 časova nastupa Vida Ognjenović, dok književno veče Romana Simića Bodrožića počinje u 20 časova.
Završni program 3. Beogradskog festivala evropske književnosti pripada filmu. Srpsku premijeru filma Miodraga Kolarića Život u osam imena publika će moći da prati u okviru festivalskog programa Književnost na filmu s početkom u 21 čas. Nastao prema memoarima Đorđa Šagića i romanu Vladislava Bajca Bekstvo od biografije, film Život u osam imena prati čudesnu sudbinu Đorđa Šagića, prvog Srbina koji se zvanično uselio u SAD pre tačno 200 godina.
Posetioci Festivala mogu da vide i strip-izložbu mađarskog umetnila Geze Rica koja je nastala po motivima romana Srđana V. Tešina Kuvarove kletve i druge gadosti.
Treći Beogradski festival evropske književnosti počeo je 24. juna i privukao je veliku pažnju javnosti. Oblikovan kao otvoreni i multimedijalni događaj u kome se književnost predstavlja kroz različite forme, 3. Beogradski festival evropske književnosti se sastojao od predstavljanja knjiga i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do izložbi, retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti, kao i video prezentacija i drugih događaja. Tokom festivala publika je mogla da prati sedam čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, četiri projekcije filmova, jednu dramatizaciju po savremenoj književnosti i izložbe stripa.
Organizator festivala je Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda.
Utorak 9. februar 1999. godine. Iznad ravnice iza Diksmajdea žurno promiču snežni oblaci. Ne nadiru iz daleka, dižu se sa zemlje kao neki široki crni zid. Sunce još sija iza mojih leđa, jarko obasjava blatnjave njive, sneg u brazdama, nekoliko crvenih kuće, šiljate tornjeve u daljini. Istovremeno, ima neke pokornosti u tom predelu. Ako se obriše nekoliko bandera, nekoliko svinjaca, dobije se ponovo bojno polje.
Terezija Mora, novo veliko ime nemačke i evropske književnosti, i Mileta Prodanović, čiji je roman Arkadija, izazavao veliko interesovanje javnosti, nastupaju trećeg dana na 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti, u okviru programa Na sceni. Oni će razgovarati s publikom i čitati tekstove iz svojih novih rukopisa.
Programi se održavaju u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Najpre u 19 časova nastupa Mileta Prodanović koji će, između ostalog, premijerno pročitati odlomak iz svog novog rukopisa. Književno veče Terezije Mora počinje u 20 časova u okviru programa LiteraturCafe na 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti.
Rediteljka Ivana Vujić pripremila je sa studentima Akademije dramskih umetnosti u Beogradu dramatizaciju po romanu Terezije Mora Jedini čovek na kontinentu.
U okviru festivalskog programa Književnost na filmu u 21 čas počinje besplatna projekcija filma poznatog nemačkog reditelja Detlefa Buka Premeravanje sveta koji je nastao prema istoimenom romanu Danijela Kelmana.
Posetioci Festivala mogu da vide i strip-izložbu mađarskog umetnila Geze Rica koja je nastala po motivima romana Srđana V. Tešina Kuvarove kletve i druge gadosti.
Treći Beogradski festival evropske književnosti traje do 27. juna.
Treći Beogradski festival evropske književnosti donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja, četiri projekcije filmova, jednu dramatizaciju po savremenoj književnosti i jednu izložbu stripa. Beogradski festival evropske književnosti je otvoreni i multimedijalni događaj u kome se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do izložbi, retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti, kao i video prezentacija i drugih događaja.
Organizator festivala je Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda.