Promo

Samo vi trčite, Biramo zdravlje, Digitalni raneri, Večito poslednji samo su neki od najkreativnijih slogana najvećeg tim bilding događaja u zemlji
SBB Serbia Business Run je jedinstveni tim bilding događaj čiji je cilj širenje svesti o zdravlju i zdravim životnim stilovima kroz trčanje kao idealnim načinom rekreacije. SBB Serbia Business Run je serija od 5 poslovnih trka koja spaja zaposlene iz kompanija sa teritorije Srbije kroz trčanje.
Promocija redovnog bavljenja sportom kao najboljeg vida kontrole stresa i prevencije od hroničnih bolesti uzrokovanih sedenjem glavna je ideja SBB Serbia Business Run serije, a timovi koji će učestvovati na beogradskoj trci, u četvrtak, 13. juna na Adi Ciganliji bili su maštoviti i na kreativan način nazvali svoje timove.
Izdvajamo neke od najzanimljivijih: Biramo zdravlje, Astranauti, Digitalni raneri, Ptice trkačice, ALMarsovci, Kad je piroćanac bio cicija, Brzi Registratori, Patike za trčanje, Cotruljajući, Consider It Done, CF Puževi, Večito poslednji, Do majstora mu nije, Dvesta na sat!, It’s a piece of cake, Paja, Jare i nadamo se Boda, Strani plaćenici, Trčimo sa svrhom, Institutski marinci…. A koje kompanije stoje iza ovih slogana saznajte u četvrtak u 20 časova na Adi Ciganliji.
Jedan od najkreativnijih slogana za trku imaju zaposleni u JKP „Pogrebne usluge“, njihov slogan je „Samo vi trčite“. Na pitanje kako su došli na ideju za ovakav naziv tima Lidija Petrović iz ovog preduzeća nam je rekla: „Specifičnost posla kojim se bavi JKP „Pogrebne usluge“ budi puno asocijacija i stvara privid da je lako odabrati ime ekipe. Prošle godine sam prijavila našu ekipu pod imenom „Samo Vi trčite“, a potvrdu da je slogan dobar sam prvo dobila od ljudi iz Beogradskog trkačkog kluba, koji su ga izdvojili po originalnosti. Ove godine sam ponovila prijavu ekipe (proširene za još jednog člana), a dobar prijem je samo rezultat veće popularnosti ove trke. Svaka trka se završava sa osmehom na licu, a lepota Belgrade Business Run jeste da taj osmeh podelimo sa kolegama sa posla“.
Najveći tim bilding događaj u Srbiji održava se na stazama dužine 5 km. Pobednik će biti svako ko stigne na cilj i za to će biti nagrađen bogatim startnim paketom i medaljom. Nakon trke zaposlene očekuje AFTER WORK & RUN žurka i večera.
Trku podržavaju brojne kompanije, a od nedavno je SBB kompanija postala zlatni sponzor ovog poslovno – sportskog događaja.

Jubilarna 20. „Noć knjige“ održaće se 14. juna od 17 časova pa sve do ponoći pod pokroviteljstvom Eurobank.

Eurobank više od 15 godina svoje stubove društveno odgovornog poslovanja gradi kroz podršku različitim kulturnim i obrazovnim programima. Sponzorstvo regionalne manifestacije „Noć knjige“ postalo je tradicija, a saradnjom sa knjižarama „Laguna“, Eurobank nastoji da približi kulturne vrednosti i obrazovanje svim generacijama. Tokom večeri, za samo nekoliko sati „Lagunine klubove“ čitalaca i knjižare „Delfi“ poseti nekoliko desetina hiljada ljubitelja knjige što jasno pokazuje da u našoj zemlji i dalje postoji ljubav prema pisanoj reči koju treba negovati i probuditi kod najmlađih sugrađana.

Ove godine, „Noć knjige“ održaće se u „Laguninim“ klubovima čitalaca i knjižarama „Delfi“ u 29 gradova u Srbiji i regionu, na 59 lokacija. Regionalni karakter manifestaciji daće klubovi čitalaca u Banjaluci, Bijeljini, Tuzli, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću.

„Noć knjige“ je prilika da se po najpovoljnijim cenama kupe najnoviji svetski hitovi, knjige domaćih autora, knjige za decu i druga izdanja. I ovog puta, veliki broj pisaca družiće se sa čitaocima, a mnogobrojne biblioteke odobravaće popuste na članarinu i organizovati poseban program. Popust na knjige izdavača koji su se priključili „Noći knjige“ kao i na strana izdanja i gift asortiman biće 20%.

Svečanom proslavom u hotelu Crowne plaza, JUBMES banka proslavila je veliki jubilej, 40 godina uspešnog postojanja u prisustvu brojih zvanica, klijenta i prijatelja banke.
Goste su pozdravili dr Miloš Vujnović, predsednik Izvšnog odbora JUBMES banke, dr Lola Stamenković pomoćnik upravitelja Fondacije „Za dečje srce“ i Radovan Draškić, generalni direktor kompanije Hidrotehnika-Hidroenergetika a.d. koja je klijent Banke punih 40 godina.
Dr Miloš Vujnović, predsednik Izvšnog odbora JUBMES banke obratio se prisutnima tom prilikom ističući da je JUBMES banka u protekle četiri decenije postigla brojne uspehe – kao jedna od najpouzdanijih u svojoj sferi poslovanja i pružajući finansijsku podršku brojnim kapitalnim projektima koje su domaće kompanije realizovale u zemlji i u inostranstvu.
„Ulaskom u petu deceniju poslovanja otvaramo vrata novih načina i pravaca poslovanja, uvodimo nove usluge i usavršavamo već poznate, ulazimo u nove i uzbudljive priče, okrećemo se planovima za stabilnije i modernije poslovanje, pripremamo se za dalji razvoj novih tehnologija i koračamo u susret novim tržištima. Naše znanje i iskustvo uložićemo u dalje usavršavanje našeg pristupa poslovanju. Ostajemo adaptibilni, efikasni, odgovorni kako bismo održali visoku poslovnu reputaciju Banke i spremni odgovorimo na sve izazove koji su pred nama u narednih 40 godina“, rekao je u završnici dr Miloš Vujnović.

Kroz 40 godina postojanja JUBMES banka je kao jedan od stubova svog poslovanja negovala odnose sa zajednicom u kojoj posluje. Brojne društveno odgovorne aktivnosti pomagale su zajednici u mnogim aspektima, podržavajući različite projekte humanitarno-socijalnog i razvojnog karaktera.
„Za nas najznačajniji od tih projekata je jedna od najdugovečnijih humanitarnih fondacija na ovim prostorima – Fondacija „Za dečje srce“, koja ove godine obeležava 27 godina neprekidnog rada. JUBMES banka je jedan od osnivača  fondacije koja za cilj ima poboljšavanje uslova u kojima se leče deca sa urođenim srčanim manama. U želji da na adekvatan način obeleži jubilej, ali i da unapredi rad Fondacije, Banka je nedavno pokrenula poseban sajt Fondacije „Za dečije srce“ www.zadecjesrce.rs. Na taj način želeli smo da javnosti otvorimo mogućnost prikupljanja sredstava i pomognemo Fondaciji da obezbedi dodatna sredstva za rad“, istakla je dr Lola Stamenković, pomoćnik upravitelja Fondacije „Za dečje srce“.

Kao jedan od lidera održivosti kompanija je promovisala rezultate ostvarane u ovoj oblasti i predstavila svoju misiju do 2025. godine
Povodom predstavljanja rezultata u oblasti održivosti u 2018.  godini, kompanija Coca-Cola HBC Srbija objavila je nove ciljeve i planove kako da dodatno doprinese očuvanju životne sredine i razvoju zajednice do 2025. godine. Uz očuvanje i smanjivanje upotrebe prirodnih resursa i dalja ulaganja u društvo, kompanija će posebno biti posvećena umanjenju uticaja ambalaže, i to kroz ostvarenje tri cilja do 2025. godine:
Da sva ambalaža bude reciklabilna
Da 35 odsto PET ambalaže sadrži reciklirani materijal
Da kompanija prikupi 75 odsto ambalaže u kojoj pakuje proizvode
“Naše veliko nasleđe nam govori da Coca-Cola HBC porodica ostaje uspešna samo kada se menjamo i kada smo deo dobrih promena. Mi smo ti, koji kao lider u oblasti održivosti u sektoru proizvodnje napitaka, već pola veka nastojimo da unapređujemo kvalitet života u Srbiji i sa velikim ponosom krećemo ka ostvarivanju novih ciljeva. Naša uloga je velika i odgovorna i zato smo uvereni da ćemo napraviti značajne pomake kao kompanija, što će doprineti još efikasnijem upravljanju otpadom i smanjenju uticaju na okruženje”, istakao je Svetoslav Atanasov, generalni direktor kompanije Coca-Cola HBC Srbija, na predstavljanju 6. lokalnog izveštaja o održivom poslovanju ove kompanije.

Novi ciljevi se odnose i na Srbiju, u kojoj je kompanija samo u prošloj godini uložila 41 milion dinara u programe podrške zajednici, dok su zaposleni volontirali u više od 850 sati.  Kompanija je umanjila upotrebu vode tokom protekle decenije za čak 53 odsto, dok je ukupna potrošnja energije po litru proizvedenog pića u istom periodu smanjena za 52 odsto. U okviru platforme Coca-Cola mladima, preko 3000 mladih je dobilo nova znanja i iskustva, a 256 se nakon programa uspešno zaposlilo. Kao najpoželjniji poslodavac među mladima, kompanija svojim zaposlenima nudi podsticajno radno okruženje, te indeks privrženosti zaposlenih iznosi čak 92 odsto. Istovremeno, kompanija je prepoznata kao dobavljač broj jedan u Srbiji, što potvrđuje posvećenost partnerima i razvoju tržišta. Dodatno, u planu je  smanjenje ukupnog broja kalorija u napicima za 25 odsto na 100 ml proizvoda.

Premijera predstave Moj šekspir prema konceptu Nikite Milivojevića koja će okupiti neka od najznačajnijih glumačkih imena bivše Jugoslavije, zatim bajkovita Bura maestralne Irine Bruk, Bogojavljenska noć sa dobitnikom čuvene britanske nagrade Olivije glumcem i muzičarem Džordž Megvajerom, Ričard III u režiji Aleksandra Popovskog i ekskluzivna regionalna premijera filma Sve je istina kultnog reditelja Keneta Brane…

Ovo je samo deo uzbudljivog programa šestog Šekspir festivala koji će se, uz podršku UNIQA osiguranja, održati od 27. juna do 3. jula u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u Kulturnom centru Novog Sada i na centralnoj festivalskoj lokaciji – velelepnoj Vili Stanković u Čortanovcima. Karte za ovo jedinstveno dramskog iskustvo, koje je Evropska mreža festivala ove godine i zvanično uvrstila u listu najznačajnijih na Starom kontinentu, mogu se naći po ceni od 700 do 900 dinara.

„Ove godine nastavljamo sa neočekivanim formama, koje najvećeg dramskog pisca smeštaju u sadašnjicu i pomažu nam da ga još bolje upoznamo. U premijeri Moj Šekspir glumci Voja Brajović, Svetlana Ceca Bojković, Svetozar Cvetković, Zijah Sokolović, Vojin Ćetković, Milena Zupančić… sa nama dele do sada neotkrivene dogodovštine iza scene i iskustva koja su stekli glumeći u Šekspirovim dramama. Ugostićemo i ćerku legendarnog Pitera Bruka Irinu i njenu trupu sa kojom radi u Nacionalnom teatru iz Nice. Imaćemo jedinstvenu priliku da pogledamo kako je dobitnik prestižne britanske Olivije nagrade Džordž Megvajer izneo Bogojavljensku noć, urnebesnu komediju o ljubavnim trouglovima, prerušavanju, zameni identiteta i polova“, objašnjava Nikita Milivojević, direktor i idejni tvorac Festivala.

Milivojević je dodao da će program otvoriti Ričard III proslavljenog makedonskog reditelja Aleksandra Popovskog, u kojem glavnu ulogu igra talentovani Ozren Grabarić. Zatvoriće ga premijera filma Sve je istina u kojem se maestralni Kenet Brana, kao reditelj i glumac, bavi Šekspirovim poznim godinama. Uz njega igraju i zvezde poput Džudi Denč i Ijana MekKelena, a ova projekcija je jedinstvena prilika da publika pogleda film koji nakon Festivala neće ići u dalju bioskopsku distribuciju.

„U okviru pratećeg programa po prvi put organizujemo izložbu u vili Stanković i pričamo priču o Joci Saviću, nadarenom srpskom glumcu i reditelju koji je na nemačkoj pozorišnoj sceni praktično ustanovio novi princip igranja Šekspira. Savić je krajem XIX veka bio reditelj Kraljevskog dvorskog i nacionalnog pozorišta u Minhenu i osnivač čuvene Nove Šekspirove scene, ali je do danas ostao skoro nepoznat na našim prostorima“, naveo je Milivojević.

Šekspir festival, jedinstven u ovom delu Evrope i osmišljen kako bi negovao dela najvećeg svetskog dramskog stvaraoca, i ovu godinu održava se uz pomoć i podršku UNIQA osiguranja.

„Čast nam je što smo uz Šekspir festival od samog nastanka – što smo doprineli da dramski događaj sezone nastavi da raste i ponovo pronađe put do svoje verne publike. O tome koliko je ovaj događaj jedinstven možda najbolje govori i značajno evropsko priznanje kojim je nedavno nagrađen, kao i činjenica da će ove godine okupiti najveća imena srpskog i regionalnog glumišta. Festival je poseban i zato što se održava na otvorenom, u velelepnom zdanju vile Stanković, onako kako je to bilo u doba kada je Šekspir živeo i stvarao. Svojevrsni praznik umetnosti i pozorišta i ove godine nam donosi duh najpoznatijeg dramskog pisca svih vremena u neočekivanim formama. Jedna od njih je izložba o Joci Saviću, našem čoveku koga su u inostranstvu proslavile upravo Šekspirove drame“, izjavila je Sonja Marić, direktorka marketinga i korporativnih komunikacija UNIQA osiguranja i dodala da je za ovu kompaniju Šekspir festival prilika da podrži kulturu i pozorišnu scenu u Srbiji i ostane verna promociji pravih vrednosti.

Na konferenciji za medije povodom 6. Šekspir festivala govorili su, ispred institucija koje su podržale ovaj događaj, i Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Vladimir Gak, predsednik Opštine Inđija i Aleksandar Simurdić, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Petog juna 2019. godine Beogradski sajam je, kao predvodnik sajamske industrije u ovom delu Evrope, ali i član Međunarodne unije sajmova (UFI) od 1957. godine, prigodnim aktivnostima svečano obeležio Svetski dan sajamske industrije (Global Exhibition Day).
Tim povodom Beogradski sajam je, u prisustvu brojnih predstavnika društvenog i privrednog života, akademske zajednice i medija, predstavio izložbu radova studenata Arhitektonskog fakulteta, posvećenu mogućnosti obnove kompleksa Beogradskog sajma i redefinisanja njegovog ambijentalnog statusa. Pod nazivom „Pristupačan grad“ ponuđeno je integralno dizajnersko rešenje kojim bi se ovaj deo grada prilagodio novim vidovima kretanja, prvenstveno ka javnom prevozu, pešačenju i vožnji biciklom, dok se istovremeno očekuje transformacija gradskih otvorenih prostora, od saobraćajnica namenjenih dominantno automobilima ka ulicama dizajniranim i za ljude i za druge vidove kretanja.

U čast Svetskog dana sajamske industrije 2019. godine, zajedno sa Poštom Srbije izdata je ekskluzivna i ograničena serija specijalne poštanske marke.

Prezentovana je studija o uticaju Beogradskog sajma na privredu grada i države. Istraživanje je pokazalo da se svaki dinar koji je zarađen pod kupolama Beogradskog sajma u ekonomiji grada i Republike uvećava još 2,3 puta, dok se u slučaju samog preduzeća Beogradski sajam ovaj efekat na nacionalnu ekonomiju uvećava čak 11 puta. Najveću korist od učešća na manifestacijama Beopgradskog sajma imaju upravo izlagači, jer svaki evro uložen u učešće na nekoj sajamskoj manifestaciji vraća sa dva evra, i to još dok sajam traje, a u periodu po okončanju sajma taj povrat doseže i osam evra za jedan. Sajam dodatno angažuje 1.724 radna mesta kao ekvivalent privremenim i povremenim poslovima ostvarenim na svojim manifestacijama obezbeđujući preko 2,4 milijarde dinara ukupnih poreskih prihoda.  Manifestacije Beogradskog sajma su privukle u Beograd i njegove hotele gotovo 50.000 stranih i 20.000 domaćih gostiju, koji su zajedno ostvarili potrošnju od oko jedne milijarde dinara. Ukupni ekonomski efekti poslovanja Beogradskog sajma procenjeni su na 12,7 milijardi dinara vrednosti prodate robe i usluga te na četiri milijarde dinara bruto dodate vrednosti.

Na Beogradskom sajmu je tokom 2018. godine održano ukupno 41 sajam ili izložba. Na sajamskim dešavanjima registrovano je čak 730.000 posetilaca. Svoje mesto u sajamskim halama našlo je 2000 direktnih izlagača i suizlagača iz 40 zemalja.

Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu organizuju 5. juna 2019. stručni skup „Internet dijalog“ u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta u 10:30 časova na kom će direktor Gugla za autorsko pravo, dr Sedrik Manara, govori o izazovima autorskopravne zaštite na internetu.

Gugl je kompanija čije usluge i proizvodi kontinuirano menjaju način poslovanja i razonode korisnika, a dostupne su u većini zemalja sveta. Autorskopravni propisu su uglavnom nacionalni, pa je usklađivanje neophodno u poslovanju giganta čije je tržište nadnacionalno. Zato će okupljenima posebno biti zanimljivo izlaganje dr Sedrika Manare, direktora „Gugla“ za autorsko pravo, koji će ponuditi osvrt na izazove sa kojima se autorskopravna zaštita suočava na internetu. Dr Sedrik Manara već više od 25 godina važi za jednog od vodećih francuskih pravnih eksperata za polje intelektualne svojine na internetu. Francuski dnevnik Mond nazvao ga je „ključnom ličnošću digitalne ekonomije“, dok je u branši ocenjen kao jedan od najuticajnijih predavača o intelektualnoj svojini. Autor je brojnih publikacija, između ostalog o propisima o nazivima domena i elektronskom trgovanju. Aktivan je i na polju arbitraže i angažovan kao panelista Arbitražnog suda Češke, Regionalnog centra za arbitražu u Kuala Lumpuru i Belgijskog centra za medijaciju i arbitražu. Razgovor sa dr Manarom vodiće domaći ekspert za pravo intelektualne svojine prof. dr Dušan V. Popović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Tokom skupa će i ove godine biti razmatrana praksa Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije, o čemu će govoriti prof. dr Sanja Radovanović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i doc. dr Marko Jovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a sesiji će predsedavati prof. dr Slobodan M. Marković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Danas je zvanično puštena u rad prva besplatna biznis platforma u Srbiji „Naša mreža” zahvaljujući kojoj će mala i srednja preduzeća moći jednostavno da unaprede svoje poslovanje.

Kompanija Vip mobile kreirala je jedinstvenu biznis platformu sa idejom da ponudi relevantan i koristan sadržaj, kao i da kompanijama obezbedi mesto gde će biti u mogućnosti da se međusobno povežu i ostvare saradnju.

Platforma se sastoji od tri celine: Informiši me, Umreži me, Podrži me.
Informiši me je edukativna komponenta platforme i mogu joj pristupiti svi korisnici koji posete veb sajt ili instaliraju aplikaciju. Sastoji se od korisnih informacija i inspirativnog sadržaja za unapređenje poslovanja.
Umreži me predstavlja centralni deo platforme u okviru kojeg kompanije kreiraju svoje profile preko kojih imaju mogućnost da komuniciraju i umrežavaju se sa drugim kompanijama i na taj način prošire svoje poslovne prilike. Kompanije mogu kreirati objave koje sadrže novosti, oglasiti nabavke i poslati direktno svoje ponude.

Podrži me obuhvata posebne pogodnosti i specijalne ponude vidljive svim korisnicima platforme, ali mogućnost apliciranja imaju samo Vip biznis korisnici.

„Naša mreža namenjena je svim kompanijama i preduzetnicima koji žele nova znanja, nove poslovne prilike i specijalne pogodnosti, a posebno je usmerena na mala i srednja preduzeća. Želimo da na ovaj način podržimo poslovne korisnike gde im je najpotrebnije – u otvaranju novih biznis prilika. Cilj nam je da podstaknemo i olakšamo komunikaciju između kompanija i stvorimo povoljne uslove za ostvarivanje novih partnerstava”, navela je Branka Pudrlja Durbaba, glavni direktor za tržište u Vip mobile kompaniji.

Platformi „Naša mreža” može se pristupiti putem sajta ili preuzimanjem mobilne aplikacije za Android sa Google play prodavnice, dok će uskoro biti dostupna i za iOS na App Store prodavnici.

Osim što štedite vreme i novac prelaskom na eRačun, pomažete i očuvanju životne sredine!

U svetu digitalne ekonomije i promovisanja održivog ekonomskog razvoja, večina kompanija u Srbiji svojim kupcima i dalje šalje papirne račune. Tako da imamo apsurd u kome kompaniji stiže papirni račun za ekološku taksu u iznosu od dvesta dinara poslat Poštom u koverti. Zdravorazumski razmišljajući više smo oštetili životnu sredinu proizvodnjom papira iskorišćenog za račun i kovertu, nego što ćemo joj pomoći sa dvesta dinara. No, večina ljudi u Srbiji se nikad i ne zapita koliko drveća mora biti posečeno kako bi mogli slati papirne račune. Neracionalno postupamo sa istim ne razmišljajući o posledicama po životnu sredinu i koliko ovi naizgled mali postupci proizvode dugoročno negativne posledice po sve nas. Greške uvidimo tek kad nam neko jasno ukaže na iste.

Zašto štampati papirne račune u svetu digitalne ekonomije?  Da li ste čuli za eRačun?!
Reč je o računu napravljenom u elektronskom obliku koji se nakon izdavanja sigurnim kanalima šalje primaocu. eRačun omogućava primaocu da dobijene podatke ne mora ponovo prekucavati u računar, nego ih direktno knjiži u svoj računovodstveni program jednim klikom. Takođe, taj isti račun se čuva u elektronskom obliku jer je Srbija krajem 2017. donela  Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017) čiji  član 10. predviđa: Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom. Stoga je država obesmislila štampanje elektronskih računa radi arhiviranja istih. Pre arhiviranja, ukoliko interni procesi kompanije zahtevaju da račun odobri jedna ili više osoba u preduzeću, može se koristiti Moj-DMS (sistem za upravljanje elektronskim dokumentima), koji omogućava digitalno razvrstavanje, pretragu, odobravanje i elektronsko potpisivanje svih vaših dokumenata. Prelaskom na elektronsko poslovanje, svi procesi unutar kompanije ostaju isti, ali se obavljaju brže i kvalitetnije, pri čemu je mogućnost ljudske greške svedena na minimum.
Korišćenjem eRačuna eliminiše se potreba za štampanjem računa i na strani primaoca i na strani pošiljaoca, stoga su benefiti od ovakvog načina poslovanja višestruki po obe strane. „Kada govorimo o prednostima korišćenja eRačuna, prvenstveno govorimo o uštedi i to ne samo vremena, nego i novca. Štedite na slanju računa, nemate troškove štampanja, papira, markice i koverte. Istovremeno, ovakvo primanje i slanje računa povećava pravnu sigurnost jer za svaki račun imate vremensku potvrdu o slanju i prijemu.“ istakao je Nenad Solujić ispred kompanije Moj-eRačun. Pored ušteda u novcu, vremenu i veću pravnu sigurnost, značajne prednosti eRačuna su i brži odgovor na potrebe kupca, brže i kvalitetnije donošenje odluka, lakša i opsežnija kontrola dokumenata, veća produktivnost cele kompanije, a ne samo zaposlenih koji su usko povezani sa aktivnostima izdavanja i primanja računa. Prelaskom na eRačune se šalje jasna poruka o ekološkoj svesti i racionalnom pristupu poslovanju.
Večina istraživanja sprovedenih u zemljama koje već uveliko koriste eRačune, pokazuje da se lista prioriteta i koristi od upotrebe eRačuna menja sa godinama korišćenja eRačuna.  Najočigledniji, stoga i prvi razlog prelaska na eRačune, je ušteda u vremenu i novcu, ali nakon nekoliko godina ovaj razlog pada na četvrto ili peto mesto. Na prvom mestu je zadovoljstvo kupca i pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine i reputacija zelene kompanije. U svetu je već uveliko prisutna svest da samo model poslovanja koji podrazumeva istovremeno ostvarivanje ekonomske koristi i zaštitu životne sredine može biti dugoročno primenljiv i poslovanje po takvim modelima postaje imperativ današnjice, stoga je odbacivanje papirnih računa neizbežno. Kako je istaknuto ispred kompanije DOCLOOP, Servis Moj-eRačun “Ljudi koji biraju Moj-eRačun ne donose dobrobit samo svom preduzeću nego i celom svetu.” Prema Eurostatu, prvaci u zaštiti životne sredine, kompanije iz Skandinavskih zemalja na čelu sa Danskom, prednjače u slanju elektronskih računa. Ukoliko u Danskoj izdate papirni račun plaćati penale, jer se smatra da neodgvorno postupate ne samo prema svojoj kompaniji već i prema celoj privredi. Od zemalja u okruženju pohvalno je istaći Italiju koja je još 2013. godine prešla magični procenat od 50 posto poslatih elektronskih računa u ukupnom prometu svih računa. Evropska komsija je još pre nekoliko godina donela direktivu 2014/55/EU po kojoj elektronsko fakturisanje mora do 2021. godine postati dominantan oblik fakturisanja na nivou svih zemalja članica. Statistički pokazatelji Eurostata pokazuju da se ide u dobrom smeru, stoga je na nivou EU 2007. godine 18 posto izdatih  računa bilo u elektronskom obliku, a već tri godine nakon toga, ta brojka iznosi 32 posto. Do kraja ove godine se prognozira kako će broj poslatih eRačuna preći 73 posto.

eRačuni u Srbiji i zašto je važna edukacija?
U Srbiji se poslednjih godina uveliko govori o eRačunima i digitalizaciji poslovanja pravnih lica. U decembru 2017. napravljen je prvi korak na putu ka unapređenju elektronskog poslovanja od strane države, usvojen je Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017). Ovim zakonom elektronski dokumenti su u potpunosti izjednačeni sa papirnim dokumentima i bliže se uređuje elektronska arhiva.  No, uprkos potrebama i želji veliki broj privrednih subjekata nedovoljno poznaje tematiku da bi se upustili u proces digitalizacije. Stoga je Servis Moj-eRačun, kao prvi informacijski posrednik za razmenu eDokumenata na tržištu Srbije, pokrenuo seriju akademija “Digitalizacija poslovanja – uvođenje eRačuna” kako bi pomogli svima onima koji žele saznati sve o eRačunima i kako bi polaznici, i na tuđem i na sopstvenom iskustvu, uvideli sve prednosti ePoslovanja. Moj-eRačun Akademija je stručna edukacijska radionica, prilagođena zaposlenima koji nisu informatički ili pravni stručnjaci, a žele steći znanja o eRačunima i ovladati njihovom praktičnom primenom u svakodnevnom poslovanju i to odmah po završetku edukacije. Edukacija je idealna za zaposlene u  računovodstvu i finansijama, menadžmentu i one koji rade u IT sektoru.
„Kako je u Srbiji  uveliko zaživela praksa da se  elektronski računi poistovećuju sa neispravnim oblicima e-Računa – slanje računa u prilogu e-maila. To je dovelo do problema sa knjiženjem, budući da takvi “neispravani eRačuni“ nisu pomogli u procesu knjiženja, niti se na temelju njih može ostvariti proces digitalizacije i ubrzavanje procesa. Izgubljeno je poverenje u eRačune, a da njihova masovna primena još uvek nije ni počela.“ pojasnio je Nenad Solujić  iz kompanije DOCLOOP – servis Moj-eRačun. „Zbog toga je neophodno da se privredni subjekti upoznaju sa pravim eRačunima, zakonskim okvirima i praktičnoj primeni eRačuna, jer su pravi eRačuni prvi korak ka digitalizaciji poslovanja unutar jedne kompanije. To je glavni cilj naše Akademije i verujem da prosečna ocena od 9,96 govori da za sada radimo odličan posao u edukaciji tržišta na ovu temu“
Odgovornim poslovanjem sačuvajmo šume, jer one čuvaju nas!

Poslednji vikend u maju, za Strauss Adriatic bio je u znaku očuvanja životne sredine i odgovornog poslovanja. Pod sloganom „Cirkuliši“, priključili smo se desetom, jubilarnom, izdanju festival Mikser i pridružili kompanijama i pojedincima koji su posvećeni temama održivog razvoja, kao novoj kulturi života i rada.

Na Donjem Dorćolu predstavili smo inovativna rešenja zahvaljujući kojima se zalažemo za budućnost kakvu zaslužujemo, uz šoljicu omiljene kafe. Sa posetiocima su se družili najbolji baristi Strauss Adriatic-a i spremali su im savršeni espresso. Ljubitelji domaće kafe, mogli su da uživaju u našem novom proizvodu – Doncafé 3 sec 2 1 black, jedinoj 100% turskoj kafi za brzu i laku pripremu jedne šoljice, bez dodataka instant kafe. U skladu sa temom festivala i posvećenosti cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju, na samom Mikser festivalu, soc od pripremljenih espress-a prikupljala je  beogradska kompanija „Eko fungi” koja je razvila inovativan i jedinstven način uzgajanja pečuraka/bukovača,  koji u proizvodnji hranljive podloge za uzgoj gljiva koristi otpad i eliminiše upotrebu električne energije za čak 90%.

Vrednosti kojima se Strauss Adriatic vodi u poslovanju su strast, odgovornost, briga, smelost i tim. U osnovi naših najrazličitijih poslovnih odluka uvek je i razmišljanje o okolini. Zato smo sa ponosom na ovogodišnjem Mikseru podsetili na pionirski poduhvat Strauss Adriatic-a, grejanje na brikete od kafene plevice, koji je na najbolji način pokazao kako industrija u praksi vodi računa o okolini. Čuveni smo po brendovima Doncafé i C kafa i jedan smo od lidera u oblasti prerade kafe i proizvodnje napitaka na bazi kafe. Kada smo analizirali podatak da svake godine, procesom prerade sirove kafe, preostane oko 140 tona kafene plevice koja se potom briketira, došli smo na ideju kako je dalje upotrebiti. Jedinstveni projekat grejanja na brikete kafene plevice osmišljen je i realizovan od starne zaposlenih u Strauss Adriatic-u. Istraživanja su pokazala da kafena plevica ima dovoljnu toplotnu moć i da je klasičan primer biomase. Zahvaljujući ovom originalnom načinu grejanja smanjena je emisija ugljen dioksida u atmosferu za čak 11%, a važno je istaći i da su produkti sagorevanja biomase potpuno ekološki prihvatljivi i bez štetnog uticaja po okolinu. Takođe, smanjena je  potrošnja fosilnih goriva, kao i količina otpada, jer su kafeni briketi tretirani kao komunalni otpad. Zanimljivo je da je  na osnovu projekta i tehnoekonomske analize utvrđeno da će godišnja ušteda iznositi između 65 i 90 hiljada evra. Projekat  grejanja na kafenu plevicu koštao je 100.000,00 Eura,  a samo tokom prve sezone napravljena je ušteda od 80.000,00 Eura čime je otplaćeno 80% investicije. Ovaj projekat Strauss Adriatic-a predstavlja reprezentativan primer upotrebe obnovljivih izvora energije.

Uz Doncafé kafu, posetiocima festivala smo predstavili i biorazgradive police, najnoviji korak kojim želimo da dobrinesemo očuvanju prirode i zaštiti životne sredine. Odnedavno su Doncafé proizvodi u supermarketima širom Srbije izloženi na biorazgradivim policama – panelima napravljenim od najboljih inovativnih ekoloških materijala koji su u potpunosti reciklabilni i biorazgradivi. Čitava akcija propraćena je simpatičnim sloganom „Pravi džezver prirodu čuva, jer nam ona daje kafu”.