Slajder

Erste Grupa je u 2016. ostvarila najbolje rezultate do sada. Neto profit je iznosio 1,26 milijardi evra, a nivo NPL je sa 7,1 pao ispod 5 odsto. S druge strane, troškovi su porasli zbog investicija u IT infrastrukturu i digitalizaciju.

U segmentu kreditiranja potrošnje jedina zemlja u kojoj nije zabeležen rast u okviru Erste grupe bila je Hrvatska. Na nivou Grupe kreditiranje je poraslo sa 125,9 milijardi evra krajem 2015. na 130,7 milijardi krajem 2016. U Srbiji je ukupno kreditiranje pravnim i fizičkim licima poraslo sa 700 miliona na 800 miliona evra.

Iz Grupe očekuju da će na razvoj njihovog poslovanja u 2017. uticati rast domaće tražnje na tržištima na kojima posluje, koji će pratiti rast zarada i niska inflacija. Rukovodstvo Grupe kaže da nema u planu kupovinu neke nove banke „osim ako se ne naiđ dobra prilika“.

Što se tiče planova za Srbiju Vilibald Černko (Willibald Cernko), direktor procene rizika Erste Grupe, prokomentarisao je u Beču da je čuo špekulacije da će se uskoro konsolidovati malo srpsko tržište na kome ima puno banaka, ali da se Erste Grupa neće obazirati na to, već će se baviti unapređenjem svojih usluga kroz pojednostavljivanje poslovnih aktivnosti i posvećivanje potrebama klijenata.

„Nije nam u planu kupovina novih banaka već planiramo da privučemo nove klijente osavremenjivanjem poslovanja, pre svega kroz digitalizaciju, ali i kroz smanjivanje vremena potrebnog da se završe transakcije i sl. Takođe planiramo da u Srbiji pružimo jaču podršku malim i srednjim preduzećima“, najavio je Černko za Biznis & Finansije.

Digitalni novčanici postaju sve značajniji u segmentu korišćenja mobilnih telefona i laptopova širom sveta i dominantni su kada je reč o razgovorima o novim načinima plaćanja jer su oni tema koja se pominje u oko 75% razgovora na društvenim mrežama, otkrilo je Istraživanje o digitalnim plaćanjima kompanije Mastercard za 2017. godinu.

Istovremeno, potrošači pokazuju veće interesovanje za primenu novih tehnologija kako bi kupovina postala brža, lakša i sigurnija. Tema virtuelne realnosti izaziva najpozitivnije komentare jer kupci već zamišljaju da će obavljati kupovinu jednostavnim klimanjem glave.

Ovo istraživanje se sprovodi petu godinu zaredom i razvijeno je u saradnji sa PRIME Research i Synthesio agencijama. Istraživanje je analiziralo više od 3,5 miliona razgovora na društvenim mrežama prošle godine na nekoliko medija, uključujući Twitter, Facebook, Instagram i Weibo.

„Tehnologija obećava i omogućava da život sa manje gotovine u upotrebi postane realnost za sve više ljudi svakoga dana“, rekla je Marsi Koen, potpredsednik sektora za digitalne komunikacije u kompaniji Mastercard. „Ovogodišnje istraživanje beleži promene u nivou interesovanja za nove načine kupovine i plaćanja, koji pre nekoliko godina nisu mogli ni da se zamisle.“

Prihvatanje novih tehnologija

Povećano prihvatanje digitalnih novčanika u prodavnicama, na internetu i u aplikacijama donelo je više od 2 miliona spominjanja novčanika na društvenim mrežama, a 84 posto njih je bilo na Tviteru. Osim same platne opcije, potrošači su iskazali pozitivan stav prema dodatnim funkcionalnostima, kao što je čuvanje kartica lojalnosti i njihov prihvat u sredstvima javnog prevoza.

Upotreba novih tehnologija, kao što su veštačka inteligencije i pametni kućni asistenti, bila je druga tema koja izazvala najviše razgovora o plaćanjima u 2016. godini. Ovi novi načini plaćanja su bili naročito zanimljivi potrošačima u četvrtom kvartalu, jer su ljudi diskutovali o tome šta bi mogli da kupuju tim novijim, pametnijim uređajima.

U pokretu – prenosiva tehnologija je bila najčešća među novim tehnološkim temama, a tu temu su inicirale najave novih partnerstava. U Azijsko-pacifičkom regionu, potrošači govore o integraciji mobilnih novčanika i prenosive tehnologije.
Vama na usluzi – Pametni asistenti, virtuelna realnost i veštačka inteligencija se pojavljuju kao nove zanimljive teme kada je reč o platnim tehnologijama. Korisnici širom Severne Amerike su iskazali veće interesovanje za jednostavnost slanja i prijema mobilnih uplata kroz samo jedan komentar upućen pametnom asistentu.
Povezivanje uređaja:. Internet stvari je bio popularna tema u većini razgovora u Severnoj Americi (44%) i Evropi (34%). Razgovori su za temu imali evoluciju Interneta stvari u Internet plaćanja, gde su plaćanja moguća putem bilo kog povezanog uređaja.

Spokoj danas i sutra

U svojim razgovorima, ljudi su stalno isticali da će uspeh novih tehnologija i novih načina plaćanja zavisiti od sigurnosti i zaštite koja je veća nego danas. Skoro polovina potrošača (43 posto) je izrazila interesovanje za biometriju i druge oblike autorizacije kako vi se povećala sigurnost plaćanja, smanjile prevare i prevazišle tradicionalne lozinke.

Nova dostignuća u prepoznavanja lica, dodira i otiska prsta učestvovala su u više od polovine razgovora o biometriji i tehnologijama provere identiteta (51 posto).

Razgovori o prepoznavanju lica, naročito o mobilnim aplikaciji za proveru identiteta koje je lansirala kompanija Mastercard, Hands Free aplikaciji koju je osmislio Google i patentu Snapchat mreže za inkorporiranje platformi za plaćanje sa uslugama koje se odvijaju u realnom vremenu.

Korisnici su se žalili na pristup, zaboravljanje i resetovanje lozinki i izrazili su želju da se reše lozinki koje bi bile zamenjen nekim lakšim, unapređenim načinima zaštite.

Početak 2017. godine investitorima koji preferiraju ulaganje u plemenite metale doneo je iznadprosečno visoke prinose. Cena zlata je u poslednja dva meseca porasla 8,9%, a ostalih plemenitih metala koji su popularni među investitorima još više. Srebro je trenutno 15,3% skuplje nego što je bilo poslednjeg dana prošle godine, dok je cena platine i paladijuma u istom periodu porasla 13,8%.

Dva su moguća uzroka naglog porasta cene plemenitih metala. Prvi je politička nestabilnost u SAD i zapadnoj Evropi, koja potencijalno može dovesti do nižih stopa ekonomskog rasta u idućim godinama. Izvor nestabilnosti u SAD je predsednik Tramp koji i dalje insistira na politici koja se ne sviđa niti američkoj javnosti niti američkim trgovinskim i vojnim partnerima. U isto vreme u Evropi postoji rizik da će na izborima u Francuskoj i nekoliko drugih članica EU pobediti stranke koje otvoreno kritikuju EU i koje spominju mogućnost referenduma o članstvu u uniji i/ili evrozoni.

Drugi potencijalni uzrok rasta cena plemenitih metala je rast stope inflacije u razvijenim ekonomijama. Posle gotovo cele decenije neuobičajeno niskih stopa inflacije, posolednjih meseci cene su počele da rastu te se stopa inflacije približila nivou od 2%, što je po većini centralnih banaka optimalan nivo. Budući da pri visokim stopama inflacije novac zapravo gubi na vrednosti, deo investitora u takvoj situaciji kapital ulaže u plamenite metale kako bi se zaštitili, a pri tome im dižu cenu.

Analitičari Admiral Markets-a smatraju da trenutni rast cena plemenitih metala neće potrajati. Naime, kada su u pitanju francuski izbori, izglednije je da Le Pen neće postati predsednica pa se može očekivati da će nakon izbora doći do olakšanja i talasa prodaje zlata i ostalih metala koji služe kao zaštita od rizika. Kada je u pitanju stopa inflacije, za očekivati je da će je centralne banke pokušati da spreče dizanjem kamatnih stopa. Kako kamatne stope budu rasle, posedovanje zlata koje ne donosi nikakvu kamatu biće sve manje primamljivo. Sa svakim novim podizanjem kamatnih stopa u SAD, evrozoni, Japanu i Ujedinjenom Kraljevstvu, sve će se više investitora odlučivati na prodaju plemenitih metala i ulaganje kapitala u obveznice, oročenu štednju i sl. Pri tome bi cena plemenitih metala trebalo da pada.

Viši porast cene srebra, platine i paladijuma od porasta cene zlata je očekivan. Naime, za razliku od zlata kod kojeg se samo destak odsto proizvodnje iskoristi u industriji, više od polovine prosečne godišnje proizvodnje srebra, platine i paladijuma se iskoristi u proizvodnji katalizatora, medicini i elektronici. To znači da većina iskopanog zlata ostaje u obliku nakita i poluga, dok se većina iskopanog srebra, platine i paladijuma potroši u industriji pa lakše može doći do njihove nestašice na tržištu.

U takvoj situaciji, analitičari Admiral Markets-a smatraju da bi dugoročno ulagači u srebro, platinu i paladijum trebalo bolje da prođu od ulagača u zlato.

Krediti stanovništvu i mikro klijentima uvećani za 14,1% u odnosu na kraj 2015. godine i iznose 37,6 milijardi dinara, dok su depoziti stanovništva i mikro klijenata veći za 16,6% i iznose 50,9 milijardi dinara, kažu u Erste Banci.

Krediti pravnim licima viši za 19,6% u odnosu na kraj 2015. godine i iznose 59,3 milijardi dinara. Istovremeno, depoziti pravnih lica su smanjeni za 9,8% i sada iznose 23,9 milijardi dinara.

Dobit od kamata je viša za 10,5% u odnosu na isti period 2015. godine i iznosi 5.823 miliona dinara, dok je dobit od naknada i provizija niža za 11,6% i iznosi 1.458 miliona dinara.

Neto dobit na kraju 2016. godine iznosi 2.065 miliona dinara, što je za 73,6% bolji rezultat u odnosu na isti period 2015. godine.

Bilansna suma uvećana je za 21,6%, sa 117,5 milijardi dinara na kraju 2015. godine na 142,9 milijardi dinara na kraju 2016. godine, kaže se u saopštenju Erste Bank a.d. Novi Sad. Adekvatnost kapitala banke iznosi 16,27%, a njen NPL racio na kraju 2016. značajno je ispod tržišnog proseka i iznosi 6,7%.

„U 2016. godini povoljno tržišno okruženje klijenti su iskoristili za nove investicije, što je sa naše strane podržano povećanim kreditiranjem, naročito u segmentu rada sa privredom. Što se tiče stanovništva, u toku 2016. godine bila je primetna povećana potražnja za kupovinom stanova, i stambeni krediti zabeležili su rast u
volumenima za čak četvrtinu. Dodatno, pokretanjem programa „Korak po korak“, kroz koji smo omogućili finansiranje ali i edukativnu i mentorsku pomoć socijalnim preduzećima, startapovima kao i početnicima u biznisu, pružamo podršku za kreiranje novih radnih mesta i napredak društva u celini“ izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.

Poreska uprava, posle pauze od gotovo dve godine, pred kraj 2016. počela je da donosi rešenja za „paušalce“, i to za obaveze iz 2015. i 2016. godine. Izdato ih je oko 75.000, ali koliko duguju budžetu još ne znaju lekari, stomatolozi, apotekari, veterinari, profesori, prevodioci, tumači, inženjeri, arhitekte, fizioterapeuti, zubni tehničari, advokati i druge slične profesionalne delatnosti. Tako kažu poreznici, a knjigovođe da neoporezovanih ima i u drugim branšama. Na gubitku su preduzetnici, ali i državna kasa.

Neuobičajno kašnjenje u tretmanu paušalaca poreznici su pravdali čekanjem najavljene nove Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje, čije donošenje je u nadležnosti Ministarstva finansija. U ovom ministarstvu, međutim, precizan odgovor Novosti nisu dobile.

S obzirom na to da je istekla gotovo i druga godina bez rešenja, poreznici su odlučili da obaveze obračunavaju po prethodnom propisu. Oni koji su već imali registrovane radnje mogli su u međuvremenu da plaćaju po starim rešenjima, a kada stigne novo da uplate razliku. Početnici u poslovanju, međutim, nisu imali na osnovu čega da izmiruju obaveze i sada mogu da očekuju – pozamašne iznose. A moraju da ih podmire u roku od 15 dana.

„Poreska uprava otpočela je utvrđivanje visine paušalnog prihoda od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2017. godinu, u skladu sa postojećom uredbom. Planirano je da se sa postupcima utvrđivanja visine paušalnog prihoda i donošenjem rešenja paušalno oporezovanim obveznicima, otpočne u toku prvog kvartala 2017. godine, osim za petu grupu obveznika“, kažu u ovoj instituciji.

Besni zbog ovakve prakse poreznika, privrednici upozoravaju da je nečuveno da za ovu instituciju nikakvi rokovi ne važe.

Zbog kašnjenja poreznika nijedna novootvorena preduzetnička radnja, koja se opredelila za paušalno oporezivanje, nije dobila rešenje, niti je tokom 2015. i 2016. plaćala bilo kakvu obavezu. Posebnu štetu su pretrpele preduzetnice koje su u ovom periodu zatrudnele. One koje su otvorile radnje tokom poslednje dve godine, trudničko ili porodiljsko bolovanje su provele sa naknadom u iznosu minimalne zarade.

Može i odloženo

Na pitanje kako će preduzetnici izmiriti velike obaveze u roku od samo 15 dana, iz Poreske uprave poručuju da mogu, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično odložiti plaćanje dugovanog poreza.

„Ovo se odobrava pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje ili mu nanosi bitnu ekonomsku štetu“, kažu u ovoj instituciji.
Izvor: Novosti, eKapija

Srbija bi u narednom periodu trebalo da izdvoji preko 10 milijardi evra samo za oblast zaštite životne sredine u okviru održivog razvoja, kako bi ispunila očekivane standarde održivosti koje je preuzela na sebe kao potpisnica Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj.

Novi cilklus projekta „Pokreni se za nauku“ ima za cilj da stipendijama za realizaciju projekata ohrabri naučnike i naučnice u Srbiji, kao i organizacije civilnog društva, pojedince, neformalne grupe i institucije, da promovišu principe održivosti kroz svoja naučna istraživanja i njihovom primenom doprinesu razvoju društva u Srbiji.

Centar za razvoj liderstva, uz podršku kompanije Filip Moris drugu godinu zaredom dodeljuje osam stipendija i grantova u vrednosti od po 600 hiljada dinara, u okviru nacionalnog konkursa „Pokreni se za nauku“.

Ove godine, u cilju pružanja podrške održivom razvoju u Srbiji, konceptu usmerenom ka dugoročnom razvoju i napretku društva, program „Pokreni se za nauku“ obezbedio je stipendiranje za fundamentalnu i primenjenu nauku u oblastima: obnovljivi izvori energije i očuvanja životne sredine; smanjenje štetnosti i socio-ekonomska održivost.

„Kako je Srbija, kao potpisnica Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, na sebe preuzela obaveze da između ostalog poveća udeo obnovljivih izvora energije i efikasnost potrošnje resursa u različitim sektorima, ideja ovogodišnjeg programa Konkursa je da promovišemo principe održivog razvoja u skladu sa Agendom, kao i da podržimo mlade naučnike i naučnice u tendencijama da se posvete istraživanjima i projektima u ovim oblastima“, objasnila je Ljubica Maksimović iz Centra za razvoj liderstva, partnerske organizacije kompanije Filip Moris u realizaciji programa „Pokreni se za nauku“.

„S obzirom na to Srbija za nauku izdvaja svega 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je evropski prosek dva odsto, partnerstva sa korporativnim sektorom, kao što je slučaj sa projektom „Pokreni se za nauku“, imaju poseban značaj u pružanju podrške novim generacijama naučnih radnika iz Srbije koji u međunarodnim okvirima, uprkos svim poteškoćama, kontinuirano ostvaruju zavidne rezultate“, ocenio je prof. dr Aleksandar Jovović, jedan od članova komisije Konkursa Pokreni se za nauku, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, i član Akademskog odbora Čovek i životna sredina SANU.

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) ove godine prihodovaće 102,2 mil EUR, a rashodi će iznositi 100,3 mil EUR, navedeno je u finansijskom planu SMATSA, koji je razmatrala crnogorska vlada.

SMATSA je jedina preostala zajednička firma dve države u kojoj Srbija ima 92%, a Crna Gora 8% kapitala.

Kontroliše vazdušni prostor nad Srbijom, Crnom Gorom, južnim Jadranom, kao i 55% gornjeg vazdušnog prostora u BiH, te posluje po najstrožijim međunarodnim standardima za civilno vazduhoplovstvo.

SMATSA zapošljava oko 900 ljudi na čije će se zarade i ostale troškove i naknade ove godine utrošiti skoro 49 mil EUR. Za investicije SMATSA će u 2017 potrošiti 19,12 mil EUR.

Izvor: Blic, eKapija

Pre nekih pola meseca objavljen je poziv za koncesiju beogradskog aerodroma u trajanju od 25 godina. Obaveze budućeg koncesionara bile bi finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom ANT-a, te obavljanje delatnosti operatera aerodroma. Uslov za izbor koncesionara je da to ne bude kompanija koja upravlja aerodromima u radijusu od 450 kilometara od Beograda, kao i da poseduje više od 500 miliona evra kapitala.

Po objavi ove vlasti zaposleni na aerodromu koji su radili na određeno stupili su u štrajk, jer su primorani da preko vikenda potpišu nove ugovore koji bi važili do izbora koncesionara. Sindikati tvrde da je 700 ljudi ovim prevareno jer im je iz Vlade Srbije pre dve godine obećano da će zaposleni, među kojima mnogi već 20 godina rade na određeno, konačno dobiti stalan posao. Međutim, novi ugovori ostavljali su mogućnost koncesionaru da otpusti sve koji su zaposleni na određeno vreme.

Na to je reagovao direktor Aerodroma “Nikola Tesla” Saša Vlaisavljević izjavivši da se od budućeg koncesionara očekuje da preuzme sve zaposlene i poručivši zaposlenima da će biti zaštićeni.

U međuvremenu, kako je ova tema bivala medijski sve popularnija Vlada je donela odluku da ipak 400 radnika aerodroma dobije stalan posao.

Uoči cele ove gungule javio se i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekavši da za dalji razvoj Aerodroma „Nikola Tesla“ ima boljih rešenja od koncesije: „Postoji više načina da se obezbede ulaganja u beogradski aerodrom koji poslednjih godina postiže dobre poslovne rezultate. Vlada Srbije je mogla da traži strateškog partnera, obezbedi ulaganja u tu kompaniju javno-privatnim partnerstvom, izdavanjem dela delatnosti ili na neki drugi tržišni način“, kazao je Savić agenciji Beta.

On je istakao da je koncesija poželjna u izgradnji infrastrukture, i da je „zbunjen“ odlukom vlasti da traži koncesionara za Aerodrom Nikola Tesla. „Dobar seljak ne prodaje kravu koja daje najviše mleka, pa tako ni Vlada Srbije nije morala da objavljuje poziv koncesionarima za preduzeća od kojeg ima profit, već treba da se oslobađa gubitaša na koje se troše pare poreskih obveznika“, kazao je Savić.

Kao i na svaku izjavu koja kritikuje zvaničnu politiku ili pak samo odstupa od nje, i na ovu je odgovoreno horski, u gotovo svim medijima. Premijer Aleksandar Vučić je izjavio da aerodrom dajemo koncesionarima jer mi „ne umemo“ da upravljamo njime, a iz Ministarstva saobraćaja rekli su da bez koncesije aerodrom ne bi mogao dalje da se širi, te da su mu potrebne investicije koje samo koncesionar može da obezbedi.

Iznesene su brojke koje pokazuju da je ova vrsta ulaganja u prestonički aerodrom neophodna – on trenutno ima kapacitet od oko 5,5 miliona putnika, a prošle godine je kroz njega prošlo 4,92 miliona putnika. Uz neke izmene i investicije kapacitet bi se mogao povećati do sedam-osam miliona putnika. Za značajnije povećanje kapaciteta pak potrebno je ulaganje nekoliko od stotina miliona evra, izjavio je pomoćnik ministra za saobraćaj Zoran Ilić.

Stručnjaci pak misle da su zvaničnici u krivu, jer će uprkos ulaganjima u modernizaciju, koncesionar na ovaj način dobiti mogućnost da 25 godina ubira prihode od poslovanja Nikole Tesle. Aerodrom pak može i sam da finansira svoje širenje, tvrdi savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević:
„Nema nikakvog opravdanja inače da se traži način za njegovo finansiranje za investicije i razvoj. Jer u njegovoj ukupnoj imovini svega 2 posto su sva dugovanja. Znači uopšte nije zadužen, uspešno posluje, ima i trend uspešnih poslovanja“.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, smatra da ne postoji nijedan suštinski razlog zašto bi se ANT dao u koncesiju, osim eventualnih skrivenih interesa.

„Država može da postavi menadžment i principe da se dnevna politika i partije ne mešaju u poslovanje ili drugim rečima da ne izvlače novac iz preduzeća. Ali kod nas je praksa svih prethodnih vlada od 2000. da postavljaju nekvalifikovane kadrove u javna preduzeća koji izvlače kapital, a onda se plasira teza kako su javna preduzeća neefikasna pa ih treba prodati ili dati na upravljanje“, smatra Drašković. Uostalom, među onima koji se pominju kao zainteresovani koncesionari većinu čine uspešna državna preduzeća.

Ako je istina to što tvrdi pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj – da je 25 velikih i poznatih svetskih kompanija zainteresovano za ovaj posao – one su u njemu sigurno prepoznale neki svoj interes. Međutim prvobitni rok za podnošenje prijava, 25. februar, je produžen. Neko bi pomislio da se nije javilo dovoljno firmi, međutim izvori Telegrafa iz Vlade Srbije kažu da je rok pomeren kako bi što više zainteresovanih dostavilo ponude, a posebno kompanije sa dalekih destinacija koje nisu stigle da dostave sve tražene dokumente.

Nije poznato koliko bi koncesionar mogao da zaradi u poslu sa beogradskim aerodromom ali poznato je šta bi sve moglo da pođe po zlu. Naime, većina ovakvih koncesija u našem okruženju pokazala se kao loš posao za države a dobar za koncesionare. Najgori primer dolazi iz Mađarske gde se koncesionar budimpeštanskog aerodroma nije previše brinuo zbog propasti nacionalnog avioprevoznika Maleva, te su i neke druge kompanije počele da ukidaju letove ka njemu, a finansijski gubitak zbog ovoga naplaćen je iz mađarskog budžeta. Terminal 1 je zatvoren, radnici su otpušteni, a trošak za mađarsku državu bio je ogroman. Srećom, budimpeštanski aerodrom je u radijusu od 450 km od beograskog pa nam bar neće pripasti njegov koncesionar.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.