Godina pred nama već unapred izgleda – loše.
Na globalnom nivou ne postoje indicije da će postojeći konflikti (u Ukrajini, na Bliskom i Srednjem Istoku u Avganistanu i Podsaharskoj Africi ) prestati. Na isti način, ne postoje nikakvi dokazi da će biti manje uzimanja talaca, samoubilačkih napada, otetih i silovanih žena, i epidemija ( kolera je već pretnja u Centralnoj Africi , kuga je vratila na Madagaskar) . Nema dokaza ni da globalno ekonomsko usporavanje neće nastaviti pod udarima deflacije, konkurencije i inovacija . Stoga će ekonomska i finansijska neravnoteža nastaviti da se pogoršavaju, javni i privatni dug će nastaviti da se povećava, nejednakosti i omladinska podzaposlenost će nastaviti da raste, i neće biti usporavanja emisije gasova staklene bašte.
Litvanija je 1. januara prešla na evro čime je ta zemlja koja beleži brz privredni rast i nije mnogo zadužena postala 19. članica zone evra. Litvanija, članica EU od 2004. godine, poslednja je baltička zemlja koja je nacionalnu valutu zamenila evropskom, a od uvođenja evra očekuje da će doprineti njenom ekonomskom razvoju. Nešto više od polovine građana podržava uvođenje evra, koje za njih predstavlja i dodatno jačanje veza sa Zapadom u trenutku kada su odnosi sa Rusijom napeti. Građani, međutim, strahuju da će zbog evra skočiti cene, ali vlasti navode da će to povećanje biti vrlo malo.
Letonija je 1. januara preuzela predsedavanje EU i u narednih šest meseci prioriteti će joj biti konkurentnost i privredni rast, korišćenje digitalnih potencijala za razvoj EU i jačanje uloge Unije kao globalnog igrača. S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, jedno od glavnih pitanja spoljne politike EU tokom letonskog predsedavanja biće odnosi sa Rusijom. Za vreme predsedavanja EU u Letoniji će biti organizovano oko 200 sastanaka i skupova a korist od predsedavanja za ekonomiju te baltičke zemlje procenjuje se na 64,5 miliona evra.
Ekonomska kriza u Španiji uticala je i na noćni život Madrida, koji je značajan mamac za turiste i veliki segment ekonomije. U Madridu ima više od 30.000 barova i restorana, a sektor broji 75.000 zaposlenih. Dok neki ugostitelji kažu da se kriza više odrazila na potrošnju nego na posećenost lokala, deo stanovnika se žali da je glavni grad Španije izgubio deo svojih čari, a mogu se čuti i optužbe na račun vlasti da ne čine dovoljno da suzbiju uličnu prodaju jeftinog alkohola tokom noći. Kao jedna od velikih promena ističe se da je četvrtak, koji je ranije važio za dan noćnog provoda isto kao i vikend, postao tek jedan od dana u radnoj sedmici.
Kako je naveo premijer gostujući na RTS, njega ne interesuju praznici i gotovo ništa drugo osim rezultata na kraju.
Građane bi praznici možda i interesovali kada bi bilo povoda za praznovanje, vedro raspoloženje, porodično okupljanje, poklone i lepe želje. Nije da se i ove godine ne čestita, ne kupuju prasići na pijaci i ne sprema praznična trpeza, ali sa obećanim otpuštanjima, sa manje para u novčaniku, sa lošim izgledima ekonomije, sukobom u susedstvu, i Evropom koja je u konstantnoj stagnaciji i nema baš mnogo razloga za veselje.
Nije svuda tako.
Groznica prazničnih kupovina će ove godine u Sjedinjenim Državama i nekim zemljama zapadne Evrope, posle nekoliko slabijih godina, doprineti povećanju potrošnje i zamajati ekonomije tih zemalja u prvom mesecu nastupajuće godine.
Praznične kupoholičarske groznice u Americi su nadaleko čuvene, ali 2013. je zableženo 10% manje kupovine nego predkrizne 2007. godine. U sezoni 2014/15, prema prvim pokazateljima to neće biti slučaj.
Prema poslednjem istraživanju PricewaterhouseCoopers (PwC), Irci su najveće trošadžije oko Božića i Nove godine, sa prosečno odvojenih 1.184 dolara po osobi, a za njima Britanci sa 1.065 dolara, i Amerikanci sa 776 dolara odvojenih za kupovinu poklona najmilijima.
S druge strane, iako poznati po gužvama u tržnim centrima kad god su najavljena pojeftinjenja, Srbi se ove godine najverovatnije neće proslaviti po ulaganju za novogodišnje poklone. U Srbiji pod snegom i velikim minusom, možemo samo da se nadamo da će struje biti dovoljno za sve građane, a nadležne službe na vreme ukloniti nanose snega i leda.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Analitičari Biznis Insajdera već tradicionalno pred kraj godine pokušavaju da pogode šta će se desiti u narednoj. Za ovu godinu bilo je teško pretpostaviti šta će se sve odigrati u Evropi, počev od ruskog pripajanja Krima pa sve do rata u Ukrajini, preko jačanja ISIS-a u Aziji i njegovog prerastanja u najveću svetsku pretnju, ili na primer širenja ebole u Africi.
No, analitičari Armin Rosen i Jeremy Bender su se upustili u novu avanturu prognoziranja. Prvi smatra da će SAD, Kurdi, Irak i Iran udruženim napadom razoriti ISIS sredinom 2015. godine, ali da je neće potpuno uništiti, a Benderu se takođe čini da će ISIS oslabiti na lokalu ali i da će se zbog toga koncentrisati na terorističke aktivnosti u drugim državama kao što radi Al Kaida. Posledica toga bi mogli biti teroristički napadi koji bi ličili na dešavanja poslednjih meseci u Kanadi, Australiji i Francuskoj. Snage ISIS-a bi veći značaj, smatra Bender, mogle da dobiju u Libiji što bi zapretilo stabilnosti u susednim državama – Tunisu, Egiptu i Alžiru – zbog čega bi se i one mogle umešati. Nije isključeno da bi u Libiji mogle intervenisati i evropske države.
Rosen smatra da moglo doći i do eskalacije konfikta između Turske i Grčke zbog spornih zaliha gasa u Egejskom moru. To bi moglo zamznuti planove za izgradnju gasovoda na severoistoku Mediterana.
Ono što većinu ljudi ovde najviše interesuje su odnosi Ruzije i Zapada, ali o njima analitičari šturo kažu da će se najverovatnije pogoršati i da bi “Rusija mogla da nastavi sa rušenjem putničkih aviona”. Među katastrofalnim predviđanjima nalazi se i ono o velikoj gladi u Južnom Sudanu.
Hakerski napadi u 2015. godini biće najviše usmereni na pametne telefone, uređaje koje sve više koristimo i u kojima su pohranjeni naši vaćni lični i poslovni podaci, upozoravaju stručnjaci za bezbednost.
“Pametni telefoni su uključeni non stop i zbog toga su veoma dobra meta za hakere”, kaže Dejvid Em iz poznatog proizvođača antivirusa za kompjutere Kaspersky Lab-a. Baš iz ove kompanija stižu podaci da je broj napada na mobilne telefone ove godine do oktobra porastao četiri puta u odnosu na isti period lane.
Razlog za ovo je donošenje pametnih telefona na posao i korišćenje kompanijskog wifi-ja, ali i rast broja mobilnih transakcija novca. “Hakerima je sada olakšan pristup kompanijskim e-mailovima preko mobilnih telefona”, kaže Tejlor Vesing, specijalista za bezbednost na internetu. Osim toga, olakšan im je i pristup finansijskim podacima o vlasniku telefona preko aplikacija za mobilno bankarstvo. Zapamtite, kriminalci uvek prate trendove brže od onih koji nas od njih čuvaju.
Izvor: CNBC
U Grčkoj će 25. januara biti održani prevremeni opšti izbori pošto parlament te zemlje 29. decembra ni u trećem, konačnom glasanju nije uspeo da izabere novog predsednika, najavio je premijer Antonis Samaras. Izgledi za prevremene izbore pojačali su bojazni za finansijsku budućnost Grčke i uznemirili investitore koji su na veliko prodavali akcije grčkih kompanija. Ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na prednost Sirize na predstojećim izborima. Siriza kao stranka levice napada mere štednje i uslove pod kojima je Grčka dobila zajmove od međunarodnih kreditora. Ekonomija Grčke tek je počela da pokazuje znake oporavka nakon godina pada ali je stopa nezaposlenosti još iznad 25%.
Minimalna zarada će u Nemačkoj prvi put biti uvedena 1. januara 2015, što će povećati platu za 9,5% zaposlenih. Oni će od sada dobijati najmanje 8,5 evra bruto na čas, što odgovara bruto zaradi od 1.473 evra za puno radno vreme. Ostaje da se vidi da li će od toga imati koristi zaposleni i ekonomija: povećanje prihoda može da poboljša finansijsku situaciju zaposlenih i podstakne potrošnju, ali u isto vreme i da dovede do poskupljenja neke robe i usluga, pa čak i do otpuštanja. U EU minimalnu zaradu ima 22 od 28 država članica. U Srbiji minimalna zarada iznosi oko 235 evra mesečno bruto, što je slično kao u siromašnijim članicama EU, ali prema podacima sindikata oko 200.000 ljudi ne prima ni toliko.
Nakon 5,4 milijardi evra ukupnih investicija (5.358 miliona) u osnovna sredstva po opštinama u 2012. godini, u 2014. godini one su smanjene na 4,4 milijardi evra (4.432 miliona), dakle za 925 miliona evra.
Pad investicija u prerađivačkoj industriji (za 620 miliona evra), u građevinarstvu (za 187), i u snabdevanju električnom energijom (za 148 miliona evra), objašnjava ovaj ukupan pad vrednosti investicija.
U 2013. godini registrovan je rekordan iznos investicija u informisanju i komunikacijama, 660 miliona evra (za 359 miliona više nego u 2012. godini) i minimalan u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, samo nezapamćeno niskih 58 miliona evra.
U ukupnom smanjenju investicija za 925 miliona evra samo Kragujevac je dovoljan da objasni više od polovine od ukupnog pada, jer je u njemu investiciona aktivnost smanjena za 601 miliona evra (sa 774 na 173 miliona evra).
Svi regioni su imali pad investicija, u tome najmanji Vojvodina, za 10,2%, a najveći Šumadija i Zapadna Srbija za 45,2%.
Da bi se objasnila polovina od ukupnih investicija u 2013. godini dovoljno je 12 opština u Srbiji, u tome 6 iz regiona Beograd, 4 južno od njega, i Novi Sad i Pančevo.
Teoriju lokacionog izbora pri investiranju možda najbolje objašnjavaju podaci o iznosu investicija u Surčinu (53,5 miliona evra), Pećincima (50) i Staroj Pazovi (48,3 miliona), a u odnosu na Niš (49,3 miliona), Užice (19 miliona) ili Leskovac (13 miliona evra).
Miroslav Zdravković
Izvor: Makroekonomija.org